Re: O bupu, drogi, suovisništvu, tko se kako osjeća, muzici i ćevapima
Posted: Mon Aug 03, 2020 1:50 pm
Kako cika antisa objasni u par recenica. Ka haiku poezija.
Normalno je to što sad osećaš tu nesigurnost, generalno, a i što se tiče te devojke. Prošlo je tek nešto više od 3 meseca, otkad si naglo prekinuo šmrkanje astronomske doze od 10mg dnevno. Ja sam šmrkao otprilike isto toliko, možda malo manje u proseku zadnjih godinu dana bupiranja, kad sam bio najkritičniji. 3 meseca sam smanjivao, pa se onda upustio u totalnu apstinenciju.
Onu devojku na moru sam zbario kad sam bio čist neka 2 meseca, i to u nekom euforičnom stanju, i u gasu kad sam tek stigao na more, i to preko posrednika malo. Znači prvo sam se raspitao o njoj, i kad sam dobio informaciju da sam joj zapao za oko, krenuo sam u "napad". Jako mi je bilo do devojke, i razmenjivanja nežnosti. Pre toga nisam bio sa devojkom više od dve godine. Nisam ti ja neki "Kazanova", samo sam imao dobre avanture, inače sam dugo vremena bio emotivni invalid. Što se tiče devojaka, opustio sam se još ranije uz jednog druga, koji je nenormalno slobodan što se tiče devojaka, i tu stvarno ima neograničeno samopouzdanje, pa sam kupio njegove fore, a kasnije sam i sam smislio neke dobre fore. Isto sam imao 3 dobre drugarice, sa kojima sam dosta pričao o muvanju i seksu, pa sam se i uz pomoć njih oslobodio prilično. Onoj devojci što sam zimus zalepio poljubac na foru da zažmuri, da vidim da li se prave trepavice, sam to uradio kad je već bila "pečena", inače sam se cimao oko nje prethodnih dve sedmice. Naravno da mi je bilo frka, ali sam skupio "muda" to da uradim. Sa devojkama sam se najviše gubio na travi, tačnije samo na travi sam se gubio i paranoisao sa devojkama. Sećam se jednom, ja navaren k'o stoka izašao u neki klub, priđe mi devojka, ja se pogubio, nisam znao kako se zovem, još mi ona kaže gde se nalazi u klubu tačno, i da dođem, a ja šupak pobegao iz kluba.
Što se tiče onog za roditelje što mi govoriš, kapiram ja to sve, samo ne želim puno da ih davim, niti detaljišem o svojoj borbi protiv zavisnosti, ali pričamo o tome sasvim dovoljno. Imam svoj način koga se držim, i po kome mi za sad ok ide. Njima je najbitnije da sam ja čist, i što vide da se trudim u životu i menjam navike, pa polako, sve u svoje vreme, ali doći će vreme i za još otvoreniju priču.
On nije voleo da bude u kući, noći je provodio na verandi, ili napolju, a nikad nisam pse vezivao lancem.