O bupu, drogi, suovisništvu, tko se kako osjeća, muzici i ćevapima

[licaninsasela]

Nekako je najljepse kad je covjek ok. Onda svu energiju mozes usmjeriti u neki svoj boljitak u zivotu. Naravno u realnim ocekivanjima i svako u skladu sa svojim mogucnostima. Neko se zadovoljava biti radnik u nekoj firmi, neko zeli i moze biti privatnik, neko ko ja opet mora slusati i raditi sta mu nadredeni zeli sto isto nije lako jer tu nema mjestu rijecji NE i biti podreden konekad i teskom bilmezu i konju. Neko fakultete moze ganjati i skole. Uglavnom trijezna glava na ramenima je najbitnija ma sto covjek u zivotu radio. Eto neka moja razmisljanja kad se eto ima vremena sada razmisljati. Jucer sam se odvalio sa dva cersona i stvarno sam razocaran radi toga. Da je kojim slucajem bija dop ili nesto slicno mislim da bi se danas ja zakalemio za smokvu umjesto njih. Griznja savjesti me pojede ka da sam neki teski recidiv napravio. Eto ja se moram priznati divim ljudima koji recidive olako shvacaju i mislim da bi za mene teski recidiv bija poguban u smislu da bi bio spreman i ruku dici na sebe jer toliko truda koliko ulazem biti ok i da samo tako lako onda pokleknem. Jedan dan ko uspije da pobijedi svoju guzicu i ostane normalan je jako veliki uspjeh za svakog ovisnika. Ovo sta trenutno Jurke i ti Ksana trenutno prozivljavate i borite se sa tom borbom, bolovima i nervozom za koju smatram da je u cijeloj prici najgora je stvarno vrijedno divljenja. Znam da zvuci ka floskula i normalnim ljudima je sva ta borba nepojmljiva, ali svako ovdje ko je ok i pokusava tu svoju apstinenciju odrzavati i odrzava zna da mjesec dana biti ok je ogroman uspjeh ne ko kuca nego ko katedrala. Normalni ljudi misle u stilu pa sta, sami su si to napravili pa sada neka pate. Ja ne mislim tako jer se i sam borim i ima dana kad bi se predo i sve stero u picku materinu ali ziviti bez poroka nama je vrijedno divljenja. Bar u mojim ocima. Jebo doktore, psihologe i psihijatre, njima smo broj na papiru i nitko od njih u stvari ne zna sta se sve to u nama desava i sa kakvim se demonima nosimo da samo jedan dan zivimo bez poroka. Knjige o ovisnostima bi trebali mi pisati a ne neki likovi koji sve ovo o cemu mi pricamo su nastrebali napamet i drze se svega toga ka pijan plota. Eto ljudi ja vam skidam kapu sta i dalje gurate unatoc nedacama koje vas u vidu i fizike i psihe jos uvik drze a glava vam je iznad vode. Stvarno vam se divim i imate moju podrsku bez obzira na sve.

[Jurke]

Ovde iz mog kraja jedan kone drzi nesto i kaze organizuju poker za drustvo i tako taj kartaski fazon svaki dan, zvanicno ne rade i ako ne laze,presede tu sve sate policijskog casa, ima njih koji tvrde da se tako okupljaju po kucama, stanovima, ali aj, ne vidim svrhu da negde satima camim..
Meni trenutno prija kuca vise, a opcija mnogo i nemqm,prosetam malo tu i tamo kad mogu,dosadno jeste, ali mi nista manje nije bilo dosadno i pre ovoga..
Dobila sam slagalicu Ima 2000 delova, oci da ti ispadnu,a delici sitni, da se necim zanimam, zivce da proveravam haha

Znači Xxxanči rešila si da poslažeš slagalicu i svoj život da skockaš. Ja stvarno ne mogu da se požalim. Spavam lepo, a ujutru imam problem da se probudim i pokrenem.
Ovu nedelju sam radio prvu smenu pa sam morao baš da poranim. Sledeca mi pada druga i malo cu duže spavati. Uveče posle zamora na poslu kljoknem u krevet i to jedva izdržim da ne legnem još u 21h. Baš na silu. Valjda od umora od posla i čačkanja po kuci i oko kuce posle posla...

[Jurke]

Nekako je najljepse kad je covjek ok. Onda svu energiju mozes usmjeriti u neki svoj boljitak u zivotu. Naravno u realnim ocekivanjima i svako u skladu sa svojim mogucnostima. Neko se zadovoljava biti radnik u nekoj firmi, neko zeli i moze biti privatnik, neko ko ja opet mora slusati i raditi sta mu nadredeni zeli sto isto nije lako jer tu nema mjestu rijecji NE i biti podreden konekad i teskom bilmezu i konju. Neko fakultete moze ganjati i skole. Uglavnom trijezna glava na ramenima je najbitnija ma sto covjek u zivotu radio. Eto neka moja razmisljanja kad se eto ima vremena sada razmisljati. Jucer sam se odvalio sa dva cersona i stvarno sam razocaran radi toga. Da je kojim slucajem bija dop ili nesto slicno mislim da bi se danas ja zakalemio za smokvu umjesto njih. Griznja savjesti me pojede ka da sam neki teski recidiv napravio. Eto ja se moram priznati divim ljudima koji recidive olako shvacaju i mislim da bi za mene teski recidiv bija poguban u smislu da bi bio spreman i ruku dici na sebe jer toliko truda koliko ulazem biti ok i da samo tako lako onda pokleknem. Jedan dan ko uspije da pobijedi svoju guzicu i ostane normalan je jako veliki uspjeh za svakog ovisnika. Ovo sta trenutno Jurke i ti Ksana trenutno prozivljavate i borite se sa tom borbom, bolovima i nervozom za koju smatram da je u cijeloj prici najgora je stvarno vrijedno divljenja. Znam da zvuci ka floskula i normalnim ljudima je sva ta borba nepojmljiva, ali svako ovdje ko je ok i pokusava tu svoju apstinenciju odrzavati i odrzava zna da mjesec dana biti ok je ogroman uspjeh ne ko kuca nego ko katedrala. Normalni ljudi misle u stilu pa sta, sami su si to napravili pa sada neka pate. Ja ne mislim tako jer se i sam borim i ima dana kad bi se predo i sve stero u picku materinu ali ziviti bez poroka nama je vrijedno divljenja. Bar u mojim ocima. Jebo doktore, psihologe i psihijatre, njima smo broj na papiru i nitko od njih u stvari ne zna sta se sve to u nama desava i sa kakvim se demonima nosimo da samo jedan dan zivimo bez poroka. Knjige o ovisnostima bi trebali mi pisati a ne neki likovi koji sve ovo o cemu mi pricamo su nastrebali napamet i drze se svega toga ka pijan plota. Eto ljudi ja vam skidam kapu sta i dalje gurate unatoc nedacama koje vas u vidu i fizike i psihe jos uvik drze a glava vam je iznad vode. Stvarno vam se divim i imate moju podrsku bez obzira na sve.

I ja smatram da smo u stvari zarobljeni. Da se slabe ekonomije ovih koji su se zauktali, da se porobe vec oslabljene zemlje. Radnik da se obezvredi. Kada da gledaš zivot uopšte šta je radniku običnom? Šljaka zestok, večita jurnjava da se posao stigne u roku završiti. Onda iscedjen onako već skoro do kraja dodješ kuci i misliš se šta ceš i kako ceš od 1. do 1. Još kad nas ovako zategnu pa nemamo priliku uopšte za društveni život, za šetnju pored reke i pogled u zelenilo koje puni oči i miluje dušu. Meni se oči promene kada sam okruzen zelenilom. Od braon šućmuradte postaju. Skoro tamno zelene sa tek po kojom flekicom braon boje. To je meni uživanje, a sada samo šljaka, društvene mreže, domaci i pretura je po kuci nebi li se zategli još nešto što vec nije, a u stvari sve jeste.
Nocas se menja sat, duzi ce dan biti. Mesto da uzivamo u prolecu mi ce mo robovati još dugo njihovom interesima. Kontam sada su videli kako se moze i eksperimente ce se analizirati da bi se unapredilo obezvredjivanje društvenog života nas koji nismo viša klasa. Nas običnih ljudi najpre... Trezna glava Liko je dar od Boga. Sve više uvidjam to... Dace bog da udahnem čist vazduh negde na planini u skorije vreme i da osetim prirodu kao nekad kada sam bio strejt. To je osecaj koji nijedna supstanca ne moze doneti...

[Jurke]

Mimoilazimo se Liko, a imali bi da pričamo o mnogo čemu. I sam primećujem šta nam se dešava, nije dobro...

[Frajla]

Nekako je najljepse kad je covjek ok. Onda svu energiju mozes usmjeriti u neki svoj boljitak u zivotu. Naravno u realnim ocekivanjima i svako u skladu sa svojim mogucnostima. Neko se zadovoljava biti radnik u nekoj firmi, neko zeli i moze biti privatnik, neko ko ja opet mora slusati i raditi sta mu nadredeni zeli sto isto nije lako jer tu nema mjestu rijecji NE i biti podreden konekad i teskom bilmezu i konju. Neko fakultete moze ganjati i skole. Uglavnom trijezna glava na ramenima je najbitnija ma sto covjek u zivotu radio. Eto neka moja razmisljanja kad se eto ima vremena sada razmisljati. Jucer sam se odvalio sa dva cersona i stvarno sam razocaran radi toga. Da je kojim slucajem bija dop ili nesto slicno mislim da bi se danas ja zakalemio za smokvu umjesto njih. Griznja savjesti me pojede ka da sam neki teski recidiv napravio. Eto ja se moram priznati divim ljudima koji recidive olako shvacaju i mislim da bi za mene teski recidiv bija poguban u smislu da bi bio spreman i ruku dici na sebe jer toliko truda koliko ulazem biti ok i da samo tako lako onda pokleknem. Jedan dan ko uspije da pobijedi svoju guzicu i ostane normalan je jako veliki uspjeh za svakog ovisnika. Ovo sta trenutno Jurke i ti Ksana trenutno prozivljavate i borite se sa tom borbom, bolovima i nervozom za koju smatram da je u cijeloj prici najgora je stvarno vrijedno divljenja. Znam da zvuci ka floskula i normalnim ljudima je sva ta borba nepojmljiva, ali svako ovdje ko je ok i pokusava tu svoju apstinenciju odrzavati i odrzava zna da mjesec dana biti ok je ogroman uspjeh ne ko kuca nego ko katedrala. Normalni ljudi misle u stilu pa sta, sami su si to napravili pa sada neka pate. Ja ne mislim tako jer se i sam borim i ima dana kad bi se predo i sve stero u picku materinu ali ziviti bez poroka nama je vrijedno divljenja. Bar u mojim ocima. Jebo doktore, psihologe i psihijatre, njima smo broj na papiru i nitko od njih u stvari ne zna sta se sve to u nama desava i sa kakvim se demonima nosimo da samo jedan dan zivimo bez poroka. Knjige o ovisnostima bi trebali mi pisati a ne neki likovi koji sve ovo o cemu mi pricamo su nastrebali napamet i drze se svega toga ka pijan plota. Eto ljudi ja vam skidam kapu sta i dalje gurate unatoc nedacama koje vas u vidu i fizike i psihe jos uvik drze a glava vam je iznad vode. Stvarno vam se divim i imate moju podrsku bez obzira na sve.

Cerson=nitram? Ako je to taj, ajmeee ti si car. Taj zakuca i konja ako ima nesanicu. I to x 2

Procice te taj haos, nemoj mu davati na znacaju, nego izvuci maksimum iz situacije. Sto se pre osvestis bice bolje i tebi i tvojima. Nemoj tu igru da igras, tu koja se ocekuje u ovakvim situacijama, jer mi nismo i ne treba da budem zrtve iste.

I ne razmisljaj puno, ne gledaj tv puno, nego se posveti sebi i svojoma. Pa bar u ovim situacijama treba da ostanes trezven za svoje

Ajde ajde sutra je novi dan

[licaninsasela]

Nekako je najljepse kad je covjek ok. Onda svu energiju mozes usmjeriti u neki svoj boljitak u zivotu. Naravno u realnim ocekivanjima i svako u skladu sa svojim mogucnostima. Neko se zadovoljava biti radnik u nekoj firmi, neko zeli i moze biti privatnik, neko ko ja opet mora slusati i raditi sta mu nadredeni zeli sto isto nije lako jer tu nema mjestu rijecji NE i biti podreden konekad i teskom bilmezu i konju. Neko fakultete moze ganjati i skole. Uglavnom trijezna glava na ramenima je najbitnija ma sto covjek u zivotu radio. Eto neka moja razmisljanja kad se eto ima vremena sada razmisljati. Jucer sam se odvalio sa dva cersona i stvarno sam razocaran radi toga. Da je kojim slucajem bija dop ili nesto slicno mislim da bi se danas ja zakalemio za smokvu umjesto njih. Griznja savjesti me pojede ka da sam neki teski recidiv napravio. Eto ja se moram priznati divim ljudima koji recidive olako shvacaju i mislim da bi za mene teski recidiv bija poguban u smislu da bi bio spreman i ruku dici na sebe jer toliko truda koliko ulazem biti ok i da samo tako lako onda pokleknem. Jedan dan ko uspije da pobijedi svoju guzicu i ostane normalan je jako veliki uspjeh za svakog ovisnika. Ovo sta trenutno Jurke i ti Ksana trenutno prozivljavate i borite se sa tom borbom, bolovima i nervozom za koju smatram da je u cijeloj prici najgora je stvarno vrijedno divljenja. Znam da zvuci ka floskula i normalnim ljudima je sva ta borba nepojmljiva, ali svako ovdje ko je ok i pokusava tu svoju apstinenciju odrzavati i odrzava zna da mjesec dana biti ok je ogroman uspjeh ne ko kuca nego ko katedrala. Normalni ljudi misle u stilu pa sta, sami su si to napravili pa sada neka pate. Ja ne mislim tako jer se i sam borim i ima dana kad bi se predo i sve stero u picku materinu ali ziviti bez poroka nama je vrijedno divljenja. Bar u mojim ocima. Jebo doktore, psihologe i psihijatre, njima smo broj na papiru i nitko od njih u stvari ne zna sta se sve to u nama desava i sa kakvim se demonima nosimo da samo jedan dan zivimo bez poroka. Knjige o ovisnostima bi trebali mi pisati a ne neki likovi koji sve ovo o cemu mi pricamo su nastrebali napamet i drze se svega toga ka pijan plota. Eto ljudi ja vam skidam kapu sta i dalje gurate unatoc nedacama koje vas u vidu i fizike i psihe jos uvik drze a glava vam je iznad vode. Stvarno vam se divim i imate moju podrsku bez obzira na sve.

I ja smatram da smo u stvari zarobljeni. Da se slabe ekonomije ovih koji su se zauktali, da se porobe vec oslabljene zemlje. Radnik da se obezvredi. Kada da gledaš zivot uopšte šta je radniku običnom? Šljaka zestok, večita jurnjava da se posao stigne u roku završiti. Onda iscedjen onako već skoro do kraja dodješ kuci i misliš se šta ceš i kako ceš od 1. do 1. Još kad nas ovako zategnu pa nemamo priliku uopšte za društveni život, za šetnju pored reke i pogled u zelenilo koje puni oči i miluje dušu. Meni se oči promene kada sam okruzen zelenilom. Od braon šućmuradte postaju. Skoro tamno zelene sa tek po kojom flekicom braon boje. To je meni uživanje, a sada samo šljaka, društvene mreže, domaci i pretura je po kuci nebi li se zategli još nešto što vec nije, a u stvari sve jeste.
Nocas se menja sat, duzi ce dan biti. Mesto da uzivamo u prolecu mi ce mo robovati još dugo njihovom interesima. Kontam sada su videli kako se moze i eksperimente ce se analizirati da bi se unapredilo obezvredjivanje društvenog života nas koji nismo viša klasa. Nas običnih ljudi najpre... Trezna glava Liko je dar od Boga. Sve više uvidjam to... Dace bog da udahnem čist vazduh negde na planini u skorije vreme i da osetim prirodu kao nekad kada sam bio strejt. To je osecaj koji nijedna supstanca ne moze doneti...

Da ovo je svojevststan eksperiment da se vidi kako ljudi disu. Niko se ne buni to me brine. Kroz par godina nece vise biti papirnatog novca, a kad nema zive love onda nema ni rada sa strane, na crno. Gdje god da provuces karticu, tocno ce znati sta si kupio i gdje si bio. A o mobitelima i internetu da i ne govorim. Jos se uvijek vodim mislju da izradujem fotografije da ih imam u albumu doma. Ljudi se nikad vise nisu naslikavali i sve to pohranjuju u nekoj vrsti virtuale. Ljudi su tolike ovce da nisu toga ni svjesni. Svaki kurac u zivotu stavljaju na drustvene mreze da drugi mogu viditi sta si jeo, di si bio, koga si jebo i ko je tebe jebo. Ko klinac se sjecam da smo u skoli ispunjavali leksikone i to je bilo sta se kaze opipljivo na papiru. Danas sve ide na internet i ljudi se misle kurce gdje su bili sa time a ne kuze da je sve to javno i pod kontrolom. Sutra da neko ugasi struju i odose sve drage uspomene u krasni kurac. Nemas nista opipljivo ka prije fotografije koje su mogle stradati samo ako ti kuca izgori. Preko mobitela vlasti tocno znaju uvijek tvoju lokaciju. Zanimljivo je to koliko su ljudi naivni i sami sudjeluju u svemu tome. Kazem ja jos i danas sve fotke izradujem da ih imam doma a drustvene mreze me ne jebu ni najmanje. Imam jedan profil na fejsu na kojem nema apsolutno nicega i sluzi mi za razgovor sa pomorcima i mojima kad sam na brodu ako uspijem uzeti internet. Niti jedne slike niti jedne objave. I djeci branim te mreze ali sam svjestan da je njima to stil zivota i da vrlo malo mogu utjecat na to. Ljudi su se na taj nacin sami porobili i svojim pristankom dijele svoju intimu sa drzavom i drugim neznancima. Sve je to dio plana da se ljudi porobe i samo je pitanje dana kad ce i lova nestati iz opticaja

[Jurke]

Nekako je najljepse kad je covjek ok. Onda svu energiju mozes usmjeriti u neki svoj boljitak u zivotu. Naravno u realnim ocekivanjima i svako u skladu sa svojim mogucnostima. Neko se zadovoljava biti radnik u nekoj firmi, neko zeli i moze biti privatnik, neko ko ja opet mora slusati i raditi sta mu nadredeni zeli sto isto nije lako jer tu nema mjestu rijecji NE i biti podreden konekad i teskom bilmezu i konju. Neko fakultete moze ganjati i skole. Uglavnom trijezna glava na ramenima je najbitnija ma sto covjek u zivotu radio. Eto neka moja razmisljanja kad se eto ima vremena sada razmisljati. Jucer sam se odvalio sa dva cersona i stvarno sam razocaran radi toga. Da je kojim slucajem bija dop ili nesto slicno mislim da bi se danas ja zakalemio za smokvu umjesto njih. Griznja savjesti me pojede ka da sam neki teski recidiv napravio. Eto ja se moram priznati divim ljudima koji recidive olako shvacaju i mislim da bi za mene teski recidiv bija poguban u smislu da bi bio spreman i ruku dici na sebe jer toliko truda koliko ulazem biti ok i da samo tako lako onda pokleknem. Jedan dan ko uspije da pobijedi svoju guzicu i ostane normalan je jako veliki uspjeh za svakog ovisnika. Ovo sta trenutno Jurke i ti Ksana trenutno prozivljavate i borite se sa tom borbom, bolovima i nervozom za koju smatram da je u cijeloj prici najgora je stvarno vrijedno divljenja. Znam da zvuci ka floskula i normalnim ljudima je sva ta borba nepojmljiva, ali svako ovdje ko je ok i pokusava tu svoju apstinenciju odrzavati i odrzava zna da mjesec dana biti ok je ogroman uspjeh ne ko kuca nego ko katedrala. Normalni ljudi misle u stilu pa sta, sami su si to napravili pa sada neka pate. Ja ne mislim tako jer se i sam borim i ima dana kad bi se predo i sve stero u picku materinu ali ziviti bez poroka nama je vrijedno divljenja. Bar u mojim ocima. Jebo doktore, psihologe i psihijatre, njima smo broj na papiru i nitko od njih u stvari ne zna sta se sve to u nama desava i sa kakvim se demonima nosimo da samo jedan dan zivimo bez poroka. Knjige o ovisnostima bi trebali mi pisati a ne neki likovi koji sve ovo o cemu mi pricamo su nastrebali napamet i drze se svega toga ka pijan plota. Eto ljudi ja vam skidam kapu sta i dalje gurate unatoc nedacama koje vas u vidu i fizike i psihe jos uvik drze a glava vam je iznad vode. Stvarno vam se divim i imate moju podrsku bez obzira na sve.

I ja smatram da smo u stvari zarobljeni. Da se slabe ekonomije ovih koji su se zauktali, da se porobe vec oslabljene zemlje. Radnik da se obezvredi. Kada da gledaš zivot uopšte šta je radniku običnom? Šljaka zestok, večita jurnjava da se posao stigne u roku završiti. Onda iscedjen onako već skoro do kraja dodješ kuci i misliš se šta ceš i kako ceš od 1. do 1. Još kad nas ovako zategnu pa nemamo priliku uopšte za društveni život, za šetnju pored reke i pogled u zelenilo koje puni oči i miluje dušu. Meni se oči promene kada sam okruzen zelenilom. Od braon šućmuradte postaju. Skoro tamno zelene sa tek po kojom flekicom braon boje. To je meni uživanje, a sada samo šljaka, društvene mreže, domaci i pretura je po kuci nebi li se zategli još nešto što vec nije, a u stvari sve jeste.
Nocas se menja sat, duzi ce dan biti. Mesto da uzivamo u prolecu mi ce mo robovati još dugo njihovom interesima. Kontam sada su videli kako se moze i eksperimente ce se analizirati da bi se unapredilo obezvredjivanje društvenog života nas koji nismo viša klasa. Nas običnih ljudi najpre... Trezna glava Liko je dar od Boga. Sve više uvidjam to... Dace bog da udahnem čist vazduh negde na planini u skorije vreme i da osetim prirodu kao nekad kada sam bio strejt. To je osecaj koji nijedna supstanca ne moze doneti...

Da ovo je svojevststan eksperiment da se vidi kako ljudi disu. Niko se ne buni to me brine. Kroz par godina nece vise biti papirnatog novca, a kad nema zive love onda nema ni rada sa strane, na crno. Gdje god da provuces karticu, tocno ce znati sta si kupio i gdje si bio. A o mobitelima i internetu da i ne govorim. Jos se uvijek vodim mislju da izradujem fotografije da ih imam u albumu doma. Ljudi se nikad vise nisu naslikavali i sve to pohranjuju u nekoj vrsti virtuale. Ljudi su tolike ovce da nisu toga ni svjesni. Svaki kurac u zivotu stavljaju na drustvene mreze da drugi mogu viditi sta si jeo, di si bio, koga si jebo i ko je tebe jebo. Ko klinac se sjecam da smo u skoli ispunjavali leksikone i to je bilo sta se kaze opipljivo na papiru. Danas sve ide na internet i ljudi se misle kurce gdje su bili sa time a ne kuze da je sve to javno i pod kontrolom. Sutra da neko ugasi struju i odose sve drage uspomene u krasni kurac. Nemas nista opipljivo ka prije fotografije koje su mogle stradati samo ako ti kuca izgori. Preko mobitela vlasti tocno znaju uvijek tvoju lokaciju. Zanimljivo je to koliko su ljudi naivni i sami sudjeluju u svemu tome. Kazem ja jos i danas sve fotke izradujem da ih imam doma a drustvene mreze me ne jebu ni najmanje. Imam jedan profil na fejsu na kojem nema apsolutno nicega i sluzi mi za razgovor sa pomorcima i mojima kad sam na brodu ako uspijem uzeti internet. Niti jedne slike niti jedne objave. I djeci branim te mreze ali sam svjestan da je njima to stil zivota i da vrlo malo mogu utjecat na to. Ljudi su se na taj nacin sami porobili i svojim pristankom dijele svoju intimu sa drzavom i drugim neznancima. Sve je to dio plana da se ljudi porobe i samo je pitanje dana kad ce i lova nestati iz opticaja

Upravo tako. Privatnost je svetinja, a to su odavno počeli da nam otimaju na prevaru. Kao magarci za šargarepom, ljudi zevaju u telefone. Knjiga sam pročitao svojevremeno dok sam bio pri zdravoj pameti sigurno par stotina. Medjutim sada nemam paznju da sedim i listam. Vokabular se time stiče i ogromno znanje. Internet jeste prozor u svet, ali raznog sveta ima na njemu. Ko nije u stanju da razuči šta je šta i šta je vredno pažnje vrlo lako ce postati žrtva..

[Ninocka]

Toliko se zavozah ovom pricom oko ove situacije, da sam i zaboravila na sebe.. Gledam klipove na fejsu, ljudima umiru ljubimci u dvoristima, golubova po ulicama mrtvih ili onih koji se koprcaju pred smrt,zale se na hlor,vetovi demantuju.. Boze dragi, pocela sam da strahujem kad idem u setnju sa psom i u ovo vreme kad mogu..
Bolje sam i nervira me ovo sve, meni uvece ni magnezijum ne pomaze,takva nervoza me cepa i psihicki i u nogama i dalje, da me jedino san spasava,a za to se od nervoze namucim, cqk i uz remeron

Znaciii pored djece i sebee u nenormalnom sam ludilu sa ovim hlorom!!! Prskaju, a kazu da je bas opasan za psa. To prvo, a drugo svaki put kad dodjemo s vana pranje jbtt a nije dobro psa toliko kupat. Ova situacija je dusu dala da ko nema OCD , da ga dobije....

[Ninocka]

Nekako je najljepse kad je covjek ok. Onda svu energiju mozes usmjeriti u neki svoj boljitak u zivotu. Naravno u realnim ocekivanjima i svako u skladu sa svojim mogucnostima. Neko se zadovoljava biti radnik u nekoj firmi, neko zeli i moze biti privatnik, neko ko ja opet mora slusati i raditi sta mu nadredeni zeli sto isto nije lako jer tu nema mjestu rijecji NE i biti podreden konekad i teskom bilmezu i konju. Neko fakultete moze ganjati i skole. Uglavnom trijezna glava na ramenima je najbitnija ma sto covjek u zivotu radio. Eto neka moja razmisljanja kad se eto ima vremena sada razmisljati. Jucer sam se odvalio sa dva cersona i stvarno sam razocaran radi toga. Da je kojim slucajem bija dop ili nesto slicno mislim da bi se danas ja zakalemio za smokvu umjesto njih. Griznja savjesti me pojede ka da sam neki teski recidiv napravio. Eto ja se moram priznati divim ljudima koji recidive olako shvacaju i mislim da bi za mene teski recidiv bija poguban u smislu da bi bio spreman i ruku dici na sebe jer toliko truda koliko ulazem biti ok i da samo tako lako onda pokleknem. Jedan dan ko uspije da pobijedi svoju guzicu i ostane normalan je jako veliki uspjeh za svakog ovisnika. Ovo sta trenutno Jurke i ti Ksana trenutno prozivljavate i borite se sa tom borbom, bolovima i nervozom za koju smatram da je u cijeloj prici najgora je stvarno vrijedno divljenja. Znam da zvuci ka floskula i normalnim ljudima je sva ta borba nepojmljiva, ali svako ovdje ko je ok i pokusava tu svoju apstinenciju odrzavati i odrzava zna da mjesec dana biti ok je ogroman uspjeh ne ko kuca nego ko katedrala. Normalni ljudi misle u stilu pa sta, sami su si to napravili pa sada neka pate. Ja ne mislim tako jer se i sam borim i ima dana kad bi se predo i sve stero u picku materinu ali ziviti bez poroka nama je vrijedno divljenja. Bar u mojim ocima. Jebo doktore, psihologe i psihijatre, njima smo broj na papiru i nitko od njih u stvari ne zna sta se sve to u nama desava i sa kakvim se demonima nosimo da samo jedan dan zivimo bez poroka. Knjige o ovisnostima bi trebali mi pisati a ne neki likovi koji sve ovo o cemu mi pricamo su nastrebali napamet i drze se svega toga ka pijan plota. Eto ljudi ja vam skidam kapu sta i dalje gurate unatoc nedacama koje vas u vidu i fizike i psihe jos uvik drze a glava vam je iznad vode. Stvarno vam se divim i imate moju podrsku bez obzira na sve.

I ja smatram da smo u stvari zarobljeni. Da se slabe ekonomije ovih koji su se zauktali, da se porobe vec oslabljene zemlje. Radnik da se obezvredi. Kada da gledaš zivot uopšte šta je radniku običnom? Šljaka zestok, večita jurnjava da se posao stigne u roku završiti. Onda iscedjen onako već skoro do kraja dodješ kuci i misliš se šta ceš i kako ceš od 1. do 1. Još kad nas ovako zategnu pa nemamo priliku uopšte za društveni život, za šetnju pored reke i pogled u zelenilo koje puni oči i miluje dušu. Meni se oči promene kada sam okruzen zelenilom. Od braon šućmuradte postaju. Skoro tamno zelene sa tek po kojom flekicom braon boje. To je meni uživanje, a sada samo šljaka, društvene mreže, domaci i pretura je po kuci nebi li se zategli još nešto što vec nije, a u stvari sve jeste.
Nocas se menja sat, duzi ce dan biti. Mesto da uzivamo u prolecu mi ce mo robovati još dugo njihovom interesima. Kontam sada su videli kako se moze i eksperimente ce se analizirati da bi se unapredilo obezvredjivanje društvenog života nas koji nismo viša klasa. Nas običnih ljudi najpre... Trezna glava Liko je dar od Boga. Sve više uvidjam to... Dace bog da udahnem čist vazduh negde na planini u skorije vreme i da osetim prirodu kao nekad kada sam bio strejt. To je osecaj koji nijedna supstanca ne moze doneti...

Da ovo je svojevststan eksperiment da se vidi kako ljudi disu. Niko se ne buni to me brine. Kroz par godina nece vise biti papirnatog novca, a kad nema zive love onda nema ni rada sa strane, na crno. Gdje god da provuces karticu, tocno ce znati sta si kupio i gdje si bio. A o mobitelima i internetu da i ne govorim. Jos se uvijek vodim mislju da izradujem fotografije da ih imam u albumu doma. Ljudi se nikad vise nisu naslikavali i sve to pohranjuju u nekoj vrsti virtuale. Ljudi su tolike ovce da nisu toga ni svjesni. Svaki kurac u zivotu stavljaju na drustvene mreze da drugi mogu viditi sta si jeo, di si bio, koga si jebo i ko je tebe jebo. Ko klinac se sjecam da smo u skoli ispunjavali leksikone i to je bilo sta se kaze opipljivo na papiru. Danas sve ide na internet i ljudi se misle kurce gdje su bili sa time a ne kuze da je sve to javno i pod kontrolom. Sutra da neko ugasi struju i odose sve drage uspomene u krasni kurac. Nemas nista opipljivo ka prije fotografije koje su mogle stradati samo ako ti kuca izgori. Preko mobitela vlasti tocno znaju uvijek tvoju lokaciju. Zanimljivo je to koliko su ljudi naivni i sami sudjeluju u svemu tome. Kazem ja jos i danas sve fotke izradujem da ih imam doma a drustvene mreze me ne jebu ni najmanje. Imam jedan profil na fejsu na kojem nema apsolutno nicega i sluzi mi za razgovor sa pomorcima i mojima kad sam na brodu ako uspijem uzeti internet. Niti jedne slike niti jedne objave. I djeci branim te mreze ali sam svjestan da je njima to stil zivota i da vrlo malo mogu utjecat na to. Ljudi su se na taj nacin sami porobili i svojim pristankom dijele svoju intimu sa drzavom i drugim neznancima. Sve je to dio plana da se ljudi porobe i samo je pitanje dana kad ce i lova nestati iz opticaja

Liko, vidis da se danima ne javljam... mozes zamislit u kakvom sam haosu. Tresnula me panika bila iz koje nisam vidjela izlaz.
E onda je bilo ili da poludim ili da se dozovem pameti.
I naravno- dozovem se!!
Prvo, karantin sa informacijama. To je najbitnije. Posebno kod nas na Balkanu...
Onda sam sjela klince i rekla im da smo lijepo na ispitu, takmicenju, daj bre da pokazemo zube. Ovo je samo trening!!
I vec lakse disem...

[Jurke]

I ja smatram da smo u stvari zarobljeni. Da se slabe ekonomije ovih koji su se zauktali, da se porobe vec oslabljene zemlje. Radnik da se obezvredi. Kada da gledaš zivot uopšte šta je radniku običnom? Šljaka zestok, večita jurnjava da se posao stigne u roku završiti. Onda iscedjen onako već skoro do kraja dodješ kuci i misliš se šta ceš i kako ceš od 1. do 1. Još kad nas ovako zategnu pa nemamo priliku uopšte za društveni život, za šetnju pored reke i pogled u zelenilo koje puni oči i miluje dušu. Meni se oči promene kada sam okruzen zelenilom. Od braon šućmuradte postaju. Skoro tamno zelene sa tek po kojom flekicom braon boje. To je meni uživanje, a sada samo šljaka, društvene mreže, domaci i pretura je po kuci nebi li se zategli još nešto što vec nije, a u stvari sve jeste.
Nocas se menja sat, duzi ce dan biti. Mesto da uzivamo u prolecu mi ce mo robovati još dugo njihovom interesima. Kontam sada su videli kako se moze i eksperimente ce se analizirati da bi se unapredilo obezvredjivanje društvenog života nas koji nismo viša klasa. Nas običnih ljudi najpre... Trezna glava Liko je dar od Boga. Sve više uvidjam to... Dace bog da udahnem čist vazduh negde na planini u skorije vreme i da osetim prirodu kao nekad kada sam bio strejt. To je osecaj koji nijedna supstanca ne moze doneti...

Da ovo je svojevststan eksperiment da se vidi kako ljudi disu. Niko se ne buni to me brine. Kroz par godina nece vise biti papirnatog novca, a kad nema zive love onda nema ni rada sa strane, na crno. Gdje god da provuces karticu, tocno ce znati sta si kupio i gdje si bio. A o mobitelima i internetu da i ne govorim. Jos se uvijek vodim mislju da izradujem fotografije da ih imam u albumu doma. Ljudi se nikad vise nisu naslikavali i sve to pohranjuju u nekoj vrsti virtuale. Ljudi su tolike ovce da nisu toga ni svjesni. Svaki kurac u zivotu stavljaju na drustvene mreze da drugi mogu viditi sta si jeo, di si bio, koga si jebo i ko je tebe jebo. Ko klinac se sjecam da smo u skoli ispunjavali leksikone i to je bilo sta se kaze opipljivo na papiru. Danas sve ide na internet i ljudi se misle kurce gdje su bili sa time a ne kuze da je sve to javno i pod kontrolom. Sutra da neko ugasi struju i odose sve drage uspomene u krasni kurac. Nemas nista opipljivo ka prije fotografije koje su mogle stradati samo ako ti kuca izgori. Preko mobitela vlasti tocno znaju uvijek tvoju lokaciju. Zanimljivo je to koliko su ljudi naivni i sami sudjeluju u svemu tome. Kazem ja jos i danas sve fotke izradujem da ih imam doma a drustvene mreze me ne jebu ni najmanje. Imam jedan profil na fejsu na kojem nema apsolutno nicega i sluzi mi za razgovor sa pomorcima i mojima kad sam na brodu ako uspijem uzeti internet. Niti jedne slike niti jedne objave. I djeci branim te mreze ali sam svjestan da je njima to stil zivota i da vrlo malo mogu utjecat na to. Ljudi su se na taj nacin sami porobili i svojim pristankom dijele svoju intimu sa drzavom i drugim neznancima. Sve je to dio plana da se ljudi porobe i samo je pitanje dana kad ce i lova nestati iz opticaja

Liko, vidis da se danima ne javljam... mozes zamislit u kakvom sam haosu. Tresnula me panika bila iz koje nisam vidjela izlaz.
E onda je bilo ili da poludim ili da se dozovem pameti.
I naravno- dozovem se!!
Prvo, karantin sa informacijama. To je najbitnije. Posebno kod nas na Balkanu...
Onda sam sjela klince i rekla im da smo lijepo na ispitu, takmicenju, daj bre da pokazemo zube. Ovo je samo trening!!
I vec lakse disem...

Trening, jeste. Svojevrsno treniranje i zivaca i svega ostalog. Ne pridaje značaja inrormacijama koje mrače. Prosto vodi samo računa o higijeni ho i inače i ne mora se baš u guzvi. Ja nosim masku na poslu i kada odem do produže. Gledam pojedinim na poslu sve ispucale ruke, dal od dezinfekcionih sredstava, dal od sapuna koji se trlja malo malo. Treba prati ruke, ali ne svako malo. A ova maska, to je neka prevencija eventualno, ako i jeste koliko toliko. Ne daj da ti tucaju mozak ovi sa Tva. Opusti se i uzivaj sa porodicom.