O bupu, drogi, suovisništvu, tko se kako osjeća, muzici i ćevapima

[StopBup]

Neće me san nešto večeras, sav sam nekako bez veze, a i imao sam danas dve banalne svađe u kući, zbog kojih sam se iznervirao. Tako da ima prednosti i kad živiš sam, kao Loki trenutno, nemaš sa kim da se posvađaš.

Plus sam ustao jutros "na levu nogu", tako da mi je ovaj dan bio totalni krš.

Valjda će me bar san uhvatiti skoro...

[Frajla]

Neće me san nešto večeras, sav sam nekako bez veze, a i imao sam danas dve banalne svađe u kući, zbog kojih sam se iznervirao. Tako da ima prednosti i kad živiš sam, kao Loki trenutno, nemaš sa kim da se posvađaš.

Plus sam ustao jutros "na levu nogu", tako da mi je ovaj dan bio totalni krš.

Valjda će me bar san uhvatiti skoro...

Pa da, seli se i sklanjaj svakoga ko te nervira.

Bas mi te je zao!
Vrhunac samosazaljenja

[StopBup]

Neće me san nešto večeras, sav sam nekako bez veze, a i imao sam danas dve banalne svađe u kući, zbog kojih sam se iznervirao. Tako da ima prednosti i kad živiš sam, kao Loki trenutno, nemaš sa kim da se posvađaš.

Plus sam ustao jutros "na levu nogu", tako da mi je ovaj dan bio totalni krš.

Valjda će me bar san uhvatiti skoro...

Pa da, seli se i sklanjaj svakoga ko te nervira.

Bas mi te je zao!
Vrhunac samosazaljenja

Nije se baš radilo o samosažaljenju. Sad su izglađeni odnosi u kući. Optužen sam da sam "duvao" juče, a meni oči bile crvene jer mi se znoj slio u oči, i još ih ja trljao. Jutros kad sam ustao, sačekao me je test, i sad je sve kul u kući. Doa-10 sam radio.
Nervira me malo ta sumnjičavost, ali šta ćeš, moraš se pomiriti sa tim neko vreme.

[Loki]

Neće me san nešto večeras, sav sam nekako bez veze, a i imao sam danas dve banalne svađe u kući, zbog kojih sam se iznervirao. Tako da ima prednosti i kad živiš sam, kao Loki trenutno, nemaš sa kim da se posvađaš.

Plus sam ustao jutros "na levu nogu", tako da mi je ovaj dan bio totalni krš.

Valjda će me bar san uhvatiti skoro...

Stope,

Pazi šta želiš možda ti se ostvari. Nemoj dva puta da poželiš da živiš sam. Znam šta ti pišem iz sopstvenog iskustva.

[Frajla]

Neće me san nešto večeras, sav sam nekako bez veze, a i imao sam danas dve banalne svađe u kući, zbog kojih sam se iznervirao. Tako da ima prednosti i kad živiš sam, kao Loki trenutno, nemaš sa kim da se posvađaš.

Plus sam ustao jutros "na levu nogu", tako da mi je ovaj dan bio totalni krš.

Valjda će me bar san uhvatiti skoro...

Pa da, seli se i sklanjaj svakoga ko te nervira.

Bas mi te je zao!
Vrhunac samosazaljenja

Nije se baš radilo o samosažaljenju. Sad su izglađeni odnosi u kući. Optužen sam da sam "duvao" juče, a meni oči bile crvene jer mi se znoj slio u oči, i još ih ja trljao. Jutros kad sam ustao, sačekao me je test, i sad je sve kul u kući. Doa-10 sam radio.
Nervira me malo ta sumnjičavost, ali šta ćeš, moraš se pomiriti sa tim neko vreme.

Pa da, ne odgovara ti da te kontrolisu pa si se naljutio kao malo dete.
Test resava stvar, sto se duris ako znas da nisi nista radio

Mene i nakon 20 godina moji povremeno skeniraju pogledom. Taj se pogled zna. Ali neka skeniraju, mirniju su kad vide da je sve ok

Najlakse je ziveti sam, niko te ne kontrolise, radis sta hoces ..... zar ne?

Budi srecan sto su te kontrolisali, sledeci put ako i dodjes u priliku da duvas ili bilo sta da uzmes, duplo ces razmisliti

Spremi se na skeniranje skoro pa celog zivota.

Jao bre kao seka persa si, uzas

[StopBup]

Pa da, seli se i sklanjaj svakoga ko te nervira.

Bas mi te je zao!
Vrhunac samosazaljenja

Nije se baš radilo o samosažaljenju. Sad su izglađeni odnosi u kući. Optužen sam da sam "duvao" juče, a meni oči bile crvene jer mi se znoj slio u oči, i još ih ja trljao. Jutros kad sam ustao, sačekao me je test, i sad je sve kul u kući. Doa-10 sam radio.
Nervira me malo ta sumnjičavost, ali šta ćeš, moraš se pomiriti sa tim neko vreme.

Pa da, ne odgovara ti da te kontrolisu pa si se naljutio kao malo dete.
Test resava stvar, sto se duris ako znas da nisi nista radio

Mene i nakon 20 godina moji povremeno skeniraju pogledom. Taj se pogled zna. Ali neka skeniraju, mirniju su kad vide da je sve ok

Najlakse je ziveti sam, niko te ne kontrolise, radis sta hoces ..... zar ne?

Budi srecan sto su te kontrolisali, sledeci put ako i dodjes u priliku da duvas ili bilo sta da uzmes, duplo ces razmisliti

Spremi se na skeniranje skoro pa celog zivota.

Jao bre kao seka persa si, uzas

Ne bre, nisam se ljutio zbog testa, nego zbog optužbe juče, to mi je smetalo. Jutros kad sam video čašicu, bilo mi je drago.
Ne želim da živim sam, to sam rekao onako bez veze, još pod utiskom one optužbe, kao kad si sam, nema ko da te optuži, ma glupost. Mada svakome smeta kad bude optužen za nešto što nije uradio, ali sredi se to brzo, kao što se i sredilo... No opušteno, znam da moram da se naviknem na sumnjičavost mojih neko vreme, inače, odnosi su generalno dobri.

[Loki]

Živeti sam ima mnoge prednosti, ali apstinirati dok živiš sam nikako nije jedna od prednosti i to iz više razloga.
Prvi, nemaš nekoga koga voliš pokraj sebe, pa samim tim nemaš ni neki autoritet zbog koga ćeš i izbegavati recidiv, pa čak i pomisao na njega.
Drugi, jako su duge noći kad te muči nesanica i tad bi dao sve na svetu da je bilo ko tu pokraj tebe. Dete, majka, otac, devojka, drug, drugarica. Ma bilo ko sa kim možeš a podeliš ono što te trenutno muči. Svaki problem je lakši kad se podeli.
Treće, samoća uvek za sobom povlači dosadu kad imaš slobodnog vremena. Dosada povlači nezadovoljstvo u sebi, a nezadovoljstvo puta dosada je karta u samo jednom pravcu. Karta ka prečici koju mi vrlo dobro poznajemo.
Mogao bih još mnogo razloga da navedem, ali ova tri su verovatno najvažnija i ujedno najopasnija.
Stope,
Ne vidim da treba da ti bude problem što bilo ko pomisli da si duvao ili se drogirao. Meni je uvek bilo drago kad keva posumnja i onda uradim test bez ikakve nervoze ili tenzije. Kad god je neko posumnjao, a ja bio čist imao sam samo osmeh na licu i zadovoljstvo jer greši. Nikad, ali nikad ni jedna svađa ni tenzija nije izbila. Zaista ne vidim razlog čak ni za malu svađu. Moraš se pomiriti, da ako su ti kući svi normalne.osobe, nikada više ti neće verovati i uvek će sumnjati. To je jedino zdravo i normalno razmišljanje. Onaj ko nama poveruje bilo kad i posle bilo koliko vremena apstinencije, taj je ili lud ili nikad nije shvatio šta je bolest zavisnosti. Ja sam recimo posle skidanja sa Metadona bio 4 i po godine strejt pa je i tad znala keva i sestra da posumnja i da mi uradi test. Nikada me to nije vređalo.

Stopiću, reci mi ako hoćeš, jer me to baš zanima kakav odnos imaš sa tvojima u vezi razgovora o problemu ovisnosti? Mislim u kontekstu pričaš li i koliko često sa njima o tome? Da li ti započneš razgovor o tome ili te oni ispituju. To je isto jako bitno. Moju kevu je godinama bilo neki strah da me pita sve što je konkretno zanima, ali je često znala da uputi onaj upitni pogled koji se zna šta znači. Ili da mi počne.sa nekom pričom iz praistorije da bi sve okolo došla do poente. Ili kao u fazonu:" Jesi se video skoro sa Perom? Joj znaš kakav je propao od droge nema u njemu 30 kila." A to ustvari znači imaš li kontakta još sa narkomanima i da li se još po nekad počastiš ili se skroz drogiraš.
E meni je recimo.to smetalo, a sumnja nikada. Imao sam muke da sa majkom produbim odnos, da je ubedim da može i da treba sve otvoreno i direktno da me pita. I mnogi češće sam ja sam započinjao i dan danas započinjem razgovore o ovisnosti. I tad se najbolje otvorim i kažem sve šta mi je.na duši i u glavi. Tad čak otkrijem i načine na koje sam je lagao i varao i njoj pred očima završavao šemu i slične bezobrazluke. Jer kad si rešio da budeš zauvek čist, nema razloga da ne otkriješ sve . Svako prećutkivanja znači da praviš sebi rezervu da bi imao način da manipulišeš kasnije. Ja se dugo što e toga tiče nisam otvorio, jer je u podsvesti uvek bilo da ću se nekad počastiti pa ne mora sve kao da zna. Tu treba biti iskren prema sebi prvo, a onda i prema bližnjima. Ako hoćeš baš bih voleo da napišeš kako i koliko često se dešavaju ti razgovori a tvojima i koliko si iskren prema njima.

Kao što ti je i Frajla napisala. Sumnje će biti i za 20 godina i to je jedino normalan odnos. U normalnom odnosu nikad više nećeš moći da povratiš poverenje porodice i svaku fizičku promenu ili promenu ponašanja od uobičajenog će primetiti i posumnjati. I znaj da nakon svake sumnje ako ništa ne krijš bolje ćeš se i sam osećati, a i oni. I da zapamti jako bitnu stvar, to da li će često da sumnjaju i proveravaju te ne zavisi od nečije inteligencije i obrazovanosti nego samo i isključivo od toga koliko su ozbiljno prihvatili bolest ovisnosti i koliko su je shvatili. Sve ostalo je mit i priče za decu uz logorsku vatru.

Inače, ja lično primećujem razliku u tvom pisanju od prošle godine. Ne veliku, ali je ima. Samo sam siguran da još uvek prilično lutaš i baviš se nevažnim stvarima, dok ti važne promiču. Nekako deluje zbunjeno i čak i kad zagaziš na pravi trag brzo ga izgubiš. Plus deluje da nemaš izgrađeno mišljenje koje je proisteklo iz tvog preispitivanja, nego deluje da prihvatam tuđe definicije i pokušavaš da ih uklopiš u svoj problem. Pri tom ne mislim na naše definicije i iskustva, nego mislim tipa na stručnu literaturu koju čitaš i na neke uopste ne definicije ovisnosti.

Možda i grešim i možda taj utisak zbunjenosti izgleda samo tako ovde na forumu. Možda je uzivo kod tebe druga priča. Zato baš te i ne napušavam, nego kroz pisanje pokušavam da ti kažem kako izgleda kad te mi čitamo i da kroz razmenu mišljenja možda i ja, a i ti naučimo i zaključimo nešto novo.

Po starom dobrom svom običaju sam te udavio sa mojim kilometarski postom, ali stvarno ne umem kraće, a da obrazloži sve detalje da me ne bi pogrešno shvatio.

[Loki]

Da se nadovezem na temu živeti sam prednosti i mane.

Samoća nije loša i ima, bar ja tako mislim, više prednosti nego mana. Ali iz samoće proizilazi usamljenost. A ja sam užasno usamljen. Ne umem čak ni da napišem i izrazim koliko mi deca nedostaju. Ne postoji ni osoba ni stvar ni zadovoljstvo koje može tu provaliju da ispuni.
Jebena 4 duga meseca nisam ih zagrlio i poljubio. Prvi put u životu za 15 zadnjih godina sam ovoliko odvojen od njih dvojice. Ne zna se ko to teže podnosi, ali nekako imam utisak da je ipak njima lakše. Ako ništa drugo oni imaju jedan drugog i to je već velika prednost. Njih dvojica se nikada nisu razdvajali recimo. Mada, sa druge strane samo oni znaju šta je u njihovim dečijim glavama i kako se oni nose sa ovom situacijom. Realno je i nemerljivo kome je teže. Ono što dodatno otežava situaciju je to što oni imaju majku samo na papiru. Majka vec 7 godina niti živi sa njima, niti ih obilazi, niti ih zove niti ima kontakt i to samo zato što ona to ne želi. Tako da njih dvojica sada žive sa mojom majkom. Uskraćeni su za majku, jer ona tako želi, a sad zbog šugava Korone uskraćeni su i za oca. Da baba može biti zamena za roditelja onda bi baba mogla i da rađa. Iako ih moja keva dobro čuva, vaspitava i odgaja ipak to nije to. Sve to me čini dodatno osetljiviji i to je teret koji nosim od 00 do 24. I kada ne razmišljam o tome to je prisutno konstantno, steže, guši, smara, ubija. Onaj osećaj i kad je sve u redu ti ipak znaš da nešto nije u redu, čak i kada direktno ne razmišljam o tome. Onaj osećaj tegobe koja je stalno prisutna. Ma užas.

Znam da sve ovo zvuči patetično i da niste morali ovo ni da pročitate, ali jednostavno je moralo da izađe iz mene. Ovim pisanjem prvenstveno sebi olakšavam i ne tražim ni saosećanje ni sažaljenje. Čak ne tražim ni razumevanje. Ovo je više razmišljanje predočeno u slova.

Da ne bude sve crno, ipak su njih dvojica ono što mi daje snagu kad je nigde nema. Ono što je osvojilo moj život i dalo mu smisao. Oni su ono što me pokreće kad svi drugi izvori presuše. I na kraju ta razdvojenost i nedostajanje mi je veliki motiv da se što više trudim na poslu, da što više zapnem da im završim vize i da konačno kao prava porodica, doduše u malo okrnjenom sastavu(bez njihove majke), počnemo da živimo zajedno. Da nije ove Korone oni su trebali u septembru da pređu ovde i da krenu u školu. Sve je poremetio neki retardirana Kinez koji je pojeo živog šišmiša. I sad, šta je tu je. Ništa mi u životu nije došlo lako i za sve sam morao da se.pomučim, tako da se i ovaj put ne razlikuje puno.

Najbitnija poenta svega ovoga je, da nisam stisnuo zube i odlučio baciti Bup i nastaviti dalje kompletno čist, svi ovi ciljevi i planiranje zajedničkog života bili bi samo udaljeniji i teže ostvarivi. Jer nižu se brojna pitanja. Koliko bih se mogao kvalitetno brinuti o deci kad nisam umeo o sebi da se brinem i trovao se onim farmaceutskim čudovištem? Koliko je zdravo odrastanje dece uz roditelja narkomana? Koliko bih ljubavi mogao da im pružim kad me Bup pretvorio u emotivni kamen? Da li je pošteno svakodnevno gledati decu u oči i izigravati autoritet komplet drogiran? Da li je normalno da ih narkoman odgaja i vaspitava i da se nada da sutra neće i oni zagaziti u ovisnost? Pre svega da li je takav dvostruki život licemeran i čemu se nadati i kako se iskreno radovati?

Ovaj put koji sam izabrao je teži za mene lično, ali pravedniji. Donosi konstantno borbu sa mnogo neprijatelja, ali su osmeh i radost pravi i iskreni od srca. Donosi suočavanje sa problemima za koje drogiran nisam mario, ali je svaka mala pobeda draža i mlađa nego ikada. Itd itd. Zato sitnim koracima malim pobedama i "zarađenim" zadovoljstvima svakim danom idem napred. Malo i skoro neprimetno, ali ipak napred. Sve do konačnog cilja, a to je potpuna apstinencija i porodični život uz dva dečaka koja i jesu ceo moj život i moj svet.

[xxxana]

Nije se baš radilo o samosažaljenju. Sad su izglađeni odnosi u kući. Optužen sam da sam "duvao" juče, a meni oči bile crvene jer mi se znoj slio u oči, i još ih ja trljao. Jutros kad sam ustao, sačekao me je test, i sad je sve kul u kući. Doa-10 sam radio.
Nervira me malo ta sumnjičavost, ali šta ćeš, moraš se pomiriti sa tim neko vreme.

Pa da, ne odgovara ti da te kontrolisu pa si se naljutio kao malo dete.
Test resava stvar, sto se duris ako znas da nisi nista radio

Mene i nakon 20 godina moji povremeno skeniraju pogledom. Taj se pogled zna. Ali neka skeniraju, mirniju su kad vide da je sve ok

Najlakse je ziveti sam, niko te ne kontrolise, radis sta hoces ..... zar ne?

Budi srecan sto su te kontrolisali, sledeci put ako i dodjes u priliku da duvas ili bilo sta da uzmes, duplo ces razmisliti

Spremi se na skeniranje skoro pa celog zivota.

Jao bre kao seka persa si, uzas

Ne bre, nisam se ljutio zbog testa, nego zbog optužbe juče, to mi je smetalo. Jutros kad sam video čašicu, bilo mi je drago.
Ne želim da živim sam, to sam rekao onako bez veze, još pod utiskom one optužbe, kao kad si sam, nema ko da te optuži, ma glupost. Mada svakome smeta kad bude optužen za nešto što nije uradio, ali sredi se to brzo, kao što se i sredilo... No opušteno, znam da moram da se naviknem na sumnjičavost mojih neko vreme, inače, odnosi su generalno dobri.

Da nisi uvredjen mozda?
Sve mi je to poznato, kada prihvatis to kao normalno bice drugacije,a to na silu uveravanje reakcijama da ti to nisi i Boze sacuvaj za sta te majka optuzuje je tvoj oblik ponasanja i kao sto rece doprinelo je samo svadji..

[xxxana]

Da se nadovezem na temu živeti sam prednosti i mane.

Samoća nije loša i ima, bar ja tako mislim, više prednosti nego mana. Ali iz samoće proizilazi usamljenost. A ja sam užasno usamljen. Ne umem čak ni da napišem i izrazim koliko mi deca nedostaju. Ne postoji ni osoba ni stvar ni zadovoljstvo koje može tu provaliju da ispuni.
Jebena 4 duga meseca nisam ih zagrlio i poljubio. Prvi put u životu za 15 zadnjih godina sam ovoliko odvojen od njih dvojice. Ne zna se ko to teže podnosi, ali nekako imam utisak da je ipak njima lakše. Ako ništa drugo oni imaju jedan drugog i to je već velika prednost. Njih dvojica se nikada nisu razdvajali recimo. Mada, sa druge strane samo oni znaju šta je u njihovim dečijim glavama i kako se oni nose sa ovom situacijom. Realno je i nemerljivo kome je teže. Ono što dodatno otežava situaciju je to što oni imaju majku samo na papiru. Majka vec 7 godina niti živi sa njima, niti ih obilazi, niti ih zove niti ima kontakt i to samo zato što ona to ne želi. Tako da njih dvojica sada žive sa mojom majkom. Uskraćeni su za majku, jer ona tako želi, a sad zbog šugava Korone uskraćeni su i za oca. Da baba može biti zamena za roditelja onda bi baba mogla i da rađa. Iako ih moja keva dobro čuva, vaspitava i odgaja ipak to nije to. Sve to me čini dodatno osetljiviji i to je teret koji nosim od 00 do 24. I kada ne razmišljam o tome to je prisutno konstantno, steže, guši, smara, ubija. Onaj osećaj i kad je sve u redu ti ipak znaš da nešto nije u redu, čak i kada direktno ne razmišljam o tome. Onaj osećaj tegobe koja je stalno prisutna. Ma užas.

Znam da sve ovo zvuči patetično i da niste morali ovo ni da pročitate, ali jednostavno je moralo da izađe iz mene. Ovim pisanjem prvenstveno sebi olakšavam i ne tražim ni saosećanje ni sažaljenje. Čak ne tražim ni razumevanje. Ovo je više razmišljanje predočeno u slova.

Da ne bude sve crno, ipak su njih dvojica ono što mi daje snagu kad je nigde nema. Ono što je osvojilo moj život i dalo mu smisao. Oni su ono što me pokreće kad svi drugi izvori presuše. I na kraju ta razdvojenost i nedostajanje mi je veliki motiv da se što više trudim na poslu, da što više zapnem da im završim vize i da konačno kao prava porodica, doduše u malo okrnjenom sastavu(bez njihove majke), počnemo da živimo zajedno. Da nije ove Korone oni su trebali u septembru da pređu ovde i da krenu u školu. Sve je poremetio neki retardirana Kinez koji je pojeo živog šišmiša. I sad, šta je tu je. Ništa mi u životu nije došlo lako i za sve sam morao da se.pomučim, tako da se i ovaj put ne razlikuje puno.

Najbitnija poenta svega ovoga je, da nisam stisnuo zube i odlučio baciti Bup i nastaviti dalje kompletno čist, svi ovi ciljevi i planiranje zajedničkog života bili bi samo udaljeniji i teže ostvarivi. Jer nižu se brojna pitanja. Koliko bih se mogao kvalitetno brinuti o deci kad nisam umeo o sebi da se brinem i trovao se onim farmaceutskim čudovištem? Koliko je zdravo odrastanje dece uz roditelja narkomana? Koliko bih ljubavi mogao da im pružim kad me Bup pretvorio u emotivni kamen? Da li je pošteno svakodnevno gledati decu u oči i izigravati autoritet komplet drogiran? Da li je normalno da ih narkoman odgaja i vaspitava i da se nada da sutra neće i oni zagaziti u ovisnost? Pre svega da li je takav dvostruki život licemeran i čemu se nadati i kako se iskreno radovati?

Ovaj put koji sam izabrao je teži za mene lično, ali pravedniji. Donosi konstantno borbu sa mnogo neprijatelja, ali su osmeh i radost pravi i iskreni od srca. Donosi suočavanje sa problemima za koje drogiran nisam mario, ali je svaka mala pobeda draža i mlađa nego ikada. Itd itd. Zato sitnim koracima malim pobedama i "zarađenim" zadovoljstvima svakim danom idem napred. Malo i skoro neprimetno, ali ipak napred. Sve do konačnog cilja, a to je potpuna apstinencija i porodični život uz dva dečaka koja i jesu ceo moj život i moj svet.

To ti narocito sad ne treba,dizi se odatle, drzi se dece i cilja, ostalo pusti i resavaj sta mozes