O bupu, drogi, suovisništvu, tko se kako osjeća, muzici i ćevapima

[xxxana]

Imam ja svojih tripova, ali nije sve u tome, mozda ce ovo zvucati sebicno od mene, juce zena prilazi sa unukom, unuka voli zivotinje,ono ne moze da se odvoji od psa, a meni u glavi fazon -samo idite i pricam na silu sa zenom i smejem se vestacki i sve to sto radim radim vestacki i naporno mi je to i onda oni odu, a ja imam opet imam prostora.. I ne mogu ja sve da prepoznam kod sebe malo razmislim i eto reseno, to kad bi tako moglo, naucila bih na cemu treba da radim na svakom polju..Tako mi je i na poslu, sto kaze Jurke totalno van svega,nisam zainteresovana za pricu,nema stvari koja bi mogla da me zainteresuje, iznenadi,zacudi.. Ne mogu da ulazim u dubioze i stvaram sebi moguce zablude..
Jedno su nebitni nepoznati ljudi, a drugo poznati koji su upuceni u sve, gde se trudis da izbegnes svaki vid neobicnog ponasanja i imas neki utisak da ce te uvek posmatrati kroz narkomaniju,ja ne znam ko od nas nije prosao ove faze,to moze onaj koga boli uvo, ja nisam ta, ja se sa tim tesko mirim..Opet vracam sebe i ne treba mi to sad, volim ovaj forum,ali me trenutno remeti,nemam puno da kazem, moram napred, sudove prati

[StopBup]

Imam ja svojih tripova, ali nije sve u tome, mozda ce ovo zvucati sebicno od mene, juce zena prilazi sa unukom, unuka voli zivotinje,ono ne moze da se odvoji od psa, a meni u glavi fazon -samo idite i pricam na silu sa zenom i smejem se vestacki i sve to sto radim radim vestacki i naporno mi je to i onda oni odu, a ja imam opet imam prostora.. I ne mogu ja sve da prepoznam kod sebe malo razmislim i eto reseno, to kad bi tako moglo, naucila bih na cemu treba da radim na svakom polju..Tako mi je i na poslu, sto kaze Jurke totalno van svega,nisam zainteresovana za pricu,nema stvari koja bi mogla da me zainteresuje, iznenadi,zacudi.. Ne mogu da ulazim u dubioze i stvaram sebi moguce zablude..
Jedno su nebitni nepoznati ljudi, a drugo poznati koji su upuceni u sve, gde se trudis da izbegnes svaki vid neobicnog ponasanja i imas neki utisak da ce te uvek posmatrati kroz narkomaniju,ja ne znam ko od nas nije prosao ove faze,to moze onaj koga boli uvo, ja nisam ta, ja se sa tim tesko mirim..Opet vracam sebe i ne treba mi to sad, volim ovaj forum,ali me trenutno remeti,nemam puno da kazem, moram napred, sudove prati

Hahahah, je l' se secas letos kad sam ja pisao kako sam na moru oprao sudove, a ti podjebavala:"Eto jedne od prednosti strejt zivota, "pranje sudova", hahah".
Ja sam bio u nedelju na planini, organizovano, i za divno cudo, dobro se snalazim u razgovorima sa nepoznatim ljudima, prilazim na silu, pocinjem razgovor, teram se, a uvek u glavi u napred kontam kako ce ispasti, da ne ispadnem kreten, i dobro prodje, a i kad meni ljudi pridju, opet se dobro snadjem, ali misli, i ako sam bio u prirodi, idu na sve strane.
Meni mama i brart otisli daleko kod sestre na jedno ostrvo u Atlantskom okeanu(pominjao sam ti u privatnim porukama to ostrvo, ma nebitno), tako da meni ostaje puno kucnih obaveza i u gradu i na selu.
Ma sad sam resio konacno da se sredim , mislim resio sam bio i ranije, ali nisam bio svestan mnogih stvari, sada su mnoge zablude u kojima sam bio dosle na videlo, prisetio se svega bitnog, pa ce ovaj put valjda biti uspesno, ako sam toliki debil da sad bar ne krenem kako treba, ko me jebe, nek' crknem.
Valja se odvojiti i od foruma kad si svezi apstinent, nego se ja juce usinuo, ukocila mi se ledja, pa reko da danas malo zablejim na forumu...
Vidim da dobro guras Xxxana, bas mi je drago! Vidi se napredak kod tebe, samo pici!

[StopBup]

Da, ti taj paln o kome pises je jako bitna stvar, takodje i nepreskakanje stavki iz plana.
'bem li ga, ja u proslom skidanju nisam imao nikakav plan, pa je ispalo tako kako je ispalo. Sada imam svoj plan koga se drzim, piskaram u neku svescicu sta sam uradio, i sta treba da uradim. Iscrtao sam kao neki kalendar sa danima koliko sam cist. Dani se nizu, i sve veca i veca steta, sramota i neuspeh bi bilo prekinuti taj niz. Takodje u danima u svescici piskram i neka svoja osecanja i razmisljanja koja me spopadnu.
Bolje je i pisati rukom nego na kompu, takodje je bolje citati nesto sto drzis u ruci, a ne sa ekrana, hahah, otkrio sam toplu vodu.
Batalio sam na neko vreme citanje psiholoskih knjiga, nije mi sad za to vreme, kao onu na primer "Igre koje igraju narkomani", tu knjigu cu zavrstiti kad budem stabilniji. Sinoc sam krenuo da citam "Samovolju" od Hermana Hesea i vise mi to odgovara, i podstice mozak na dublju paznju i razmisljanje.
Uh, za sad se drzim svog plana, a onaj najtezi deo jos nisam uradio, a taj deo plana je konacno otici kod doktorke koju sam vec upoznao u januaru, i krenuti na psihoterapije, a tako mi je nekako blam/frka/tesko, ne znam kako najbolje da se izrazim to da uradim, ali kako se nizu pomenuti dani cistoce, i taj blam/frka/teskoca da to uradim se smanjuje(izgleda mi tako)...

[StopBup]

Znas sta Neske? Konacno si mi rekao nesto sto mi je znacilo i pomoglo, pa reko' da i ja tebi napisem sta mislim, pa ti mozda i pomognem, odmoci ti necu sigurno. Sam si rekao da cesto bespotrebno zamaras na forumu, a to verovatno i nije samo na forumu nego verovatno se previse interesujes i izucavas za sebe nepotrebne stvari. Cini mi se da ne pokusavas bas puno nekim konkretnim akcijama konacno da se izlecis, vec da si vise usmeren na psihofarmaciju(mozda gresim). Pun si informacija o psihickim bolestima, isto tako i o psiho-lekovima. Isto tako misim da se previse drzis doktora, tacnije psihofarmacije(naravno, ne kazem ni da treba bas izbegavati doktore). Zavisnost NIJE tipicna psihicka bolest, kao na primer shizofrenija, paranoja, manicno-depresivna psihoza... Zavisnost je u velikoj vecini slucajeva(naravno uz veliki trud) reverzibilna. Zato ja mislim da se za pobedjivanje zavisnosti mnogo vise treba posvetiti promenama na sebi, uz psihoterapeute, radne terapije i bihejvioralne terapije, koje mozes raditi uz nadroz doktora, a i sam. Prevelikim vezivanjem za psihofarmaciju pravis od sebe vecitog pacijenta. Zasto ja imam neku odbojnost prema psihofarmaciji(naravno ne 100posto, treba nekad i tome pribeci)? Zato sto su za narkomaniju danasnjeg tipa, velikim delom odgovorni farmaceuti, koji su na trziste pustili pre vise od 100 godina lekove, od kojih i dan danas se radjaju novi narkomani, a farmaceuti i dan danas pustaju na trziste nove lekove, za lecenje bolesnika koji su postali bolesnici upravo koriscenjem farmaceutskih starih ili novijih "lekova". Koliko samo je nastalo novih narkomana upravo zbog koriscenja "leka" buprenorfina?
Da ne duzim puno, kao sto rekoh, naravno da ne treba po svaku cenu izbegavati psihofarmaciju za lecenje zavisnosti, ali ne treba ni biti zamorce farmaceutima. Vec se za pobedjivanje bolesti zavisnosti pre svega usmeriti na promene na sebi, a sto se tice doktora, vise se drzati psihologa/psihoterapeuta, ili ljudi koji i nisu u toj struci, ali su davno resili svoj problem zavisnosti.
Sve sto sam rekao, odnosi se samo na zavisnost, ne na ostale psihicke bolesti, gde je kod tih pacijenata za poboljsanje kvaliteta zivota neophodna psihofarmacija.
Eto Šone, nešto od mene za tebe. Baš me zanima ako pročitaš, kakav ćeš odgovor dati!

[StopBup]

Meni je zadnjih par dana baš bolje, no me ukočiše leđa, pa šta ću, raspisah se malo na forumu.
Naravno, sve sam sam kriv, zato što sam sebe smatrao prejakim, posebnim, poželjnim, svemogućim, nešto slično kao što je Jurke napisao u onom malo dužem postu od pre neki dan, kakav je bio u ranoj mladosti.
Kad sam već pomenuo u prethodnom postu psihofarmaciju, evo da se još malo vratim na svoju zloupotrebu bupa. Naravno da sam sam kriv što sam dozvolio sebi da se upecam na to, i isto sam sam kriv što sam dugo odbijao sebi da priznam da sam postao rob naizgled male, bezazlene tabletice. Jbt, meni je trebalo oko 8 meseci od prestanka uzimanja istog da razbijem zablude, iskrivljenu sliku o sebi, i iskrivljenu memoriju koju sam sebi kreirao, ili koja se sama bez moje volje, nekom mojom podsvešću kreirala takva kakva je bila. Greške koje sam napravio nakon skidanja sa bupa, mislim da su čak morale da se dese, kako bih ja pre nešto više od dve nedelje krenuo u nadam se finalnu bitku sa samim sobom i svojom zavisnošću, jer sam se ja tek nedavno, pre 50-ak dana podsetio sebe kao zavisnika u potpunosti. Jako mi je bitno to što sam shvatio/prisetio se, kako god da sam ja bio i "njegov" zavisnik dosta pre bupa, bez obzira što sam se na bup mnogo žešće navukao. Sada je vreme za pravi, istinski rad na sebi, rad na upoznavanju starog/novog sebe, moram naglasiti tog "novog", jer je onaj stari počeo da se drogira, a novi hoće, želi, i maksimalno će se potruditi da postane čovek koji neće pribegavati supstancama kako bi nešto postigao, popravio ili rešio, već se borio kroz život na pravi način, a ne išao linijom manjeg otpora, ili uživao u nekom lažnom komforu, ili lažnoj/veštačkoj sreći ili miru... Duga borba me čeka, ali šta je život nego večita borba, a kasnije i ta borba postane užitak. Treba se pripremiti na mnogo frka, ali šta je život bez frke?

[Frajla]

Da, bas takve aktivnosti Frajla, kao sto su pranje sudova, raspremanje kuce i to..
Prvi put se susrecem sq tim nacinom vodjenja dnevnika,potrudicu se..Meni prija ovo vreme, odem u setnju sa psom, fora je sto skoro uvek u parku sretnem nekoga sa psom ko je raspolozen za pricu, normalnim ljudima je to verovatno normalno, kao decu kad puste sa drugom decom da se igraju,a roditelji caskaju,a meni prija da me niko nista ne pita i onda mi kvari trenutak i moram da poradim na odnosima sa ljudima,a ne znam kako, ni sta mi smeta tu, neki teret osecam cim vidim da je neko spreman za pricu i smara me to.. Na bupu je bilo drugacije, trenutno mi je tako..

Neske, nisam rekla u bukvalnom smislu za amneziju,vec mi je takav zadatak doktorka dala kao da ucim prve korake..
Zq to poslednje, tako mi ke bilo i prosli put kad sam prestala sa bupom, prosto mi naidje prazan prostor na trenutke,preporucila mi je da pijem Neurozan (neki vitamini), imam problema sa koncentracijom
A za preskakanje- ako preskocim jednu aktivnost koju navedem u dnevniku, preskocicu opet

Nemoj se osecati lose ako ti se ne prica sa nepoznatim ljudima, ne samo ne prica nego ni ne slusa tudja spika.
To je normalno! Ni ja ne volim da nekoG smaram niti da me neko smara bez da ga pitam za zdravlje.
Ljudi vole najvise o sebi trabunjati ne razmisljajuci da li se tom drugom slusa. Tako i ti bez razmisljanja okrenes glavu i uzivas u suncu
Nenormalno je konstantno laprdati i biti veseo i poletan na svakog i svaku sitnicu.

[Nesa_neske_01]

Znas sta Neske? Konacno si mi rekao nesto sto mi je znacilo i pomoglo, pa reko' da i ja tebi napisem sta mislim, pa ti mozda i pomognem, odmoci ti necu sigurno. Sam si rekao da cesto bespotrebno zamaras na forumu, a to verovatno i nije samo na forumu nego verovatno se previse interesujes i izucavas za sebe nepotrebne stvari. Cini mi se da ne pokusavas bas puno nekim konkretnim akcijama konacno da se izlecis, vec da si vise usmeren na psihofarmaciju(mozda gresim). Pun si informacija o psihickim bolestima, isto tako i o psiho-lekovima. Isto tako misim da se previse drzis doktora, tacnije psihofarmacije(naravno, ne kazem ni da treba bas izbegavati doktore). Zavisnost NIJE tipicna psihicka bolest, kao na primer shizofrenija, paranoja, manicno-depresivna psihoza... Zavisnost je u velikoj vecini slucajeva(naravno uz veliki trud) reverzibilna. Zato ja mislim da se za pobedjivanje zavisnosti mnogo vise treba posvetiti promenama na sebi, uz psihoterapeute, radne terapije i bihejvioralne terapije, koje mozes raditi uz nadroz doktora, a i sam. Prevelikim vezivanjem za psihofarmaciju pravis od sebe vecitog pacijenta. Zasto ja imam neku odbojnost prema psihofarmaciji(naravno ne 100posto, treba nekad i tome pribeci)? Zato sto su za narkomaniju danasnjeg tipa, velikim delom odgovorni farmaceuti, koji su na trziste pustili pre vise od 100 godina lekove, od kojih i dan danas se radjaju novi narkomani, a farmaceuti i dan danas pustaju na trziste nove lekove, za lecenje bolesnika koji su postali bolesnici upravo koriscenjem farmaceutskih starih ili novijih "lekova". Koliko samo je nastalo novih narkomana upravo zbog koriscenja "leka" buprenorfina?
Da ne duzim puno, kao sto rekoh, naravno da ne treba po svaku cenu izbegavati psihofarmaciju za lecenje zavisnosti, ali ne treba ni biti zamorce farmaceutima. Vec se za pobedjivanje bolesti zavisnosti pre svega usmeriti na promene na sebi, a sto se tice doktora, vise se drzati psihologa/psihoterapeuta, ili ljudi koji i nisu u toj struci, ali su davno resili svoj problem zavisnosti.
Sve sto sam rekao, odnosi se samo na zavisnost, ne na ostale psihicke bolesti, gde je kod tih pacijenata za poboljsanje kvaliteta zivota neophodna psihofarmacija.
Eto Šone, nešto od mene za tebe. Baš me zanima ako pročitaš, kakav ćeš odgovor dati!

Jasno mi je. Ne pijem ja lekove. To sto vidis Aminalon nije lek, to je protein u slobodnoj prodaji. Pijem multivitamine. Bromazepam mi je prepisan. Njega izbegavam jer mi se spava. Pijem sto manje mogu. Kada moram.
Nije meni lako sad. 20 godina iza mene nema nista.
Malo treniram kuci, cekam leto da krenem i napolju da treniram. Obaveze oko primarne porodice. Uvek nesto.
Sa 40 godina radim sto sam trebao sa 20 godina. Pa ti sad vidi koliko je sati. Kratko.

Problem sad imam, krenuo jutros polako da razmisljam kako cu da napravim prioritete, imas ovde: https://erickson.rs/prioriteti-kako-ih- ... ostaviti/
Nikakav sam sa tim. Gubim se u leru. Ne znam da zivim, kako dolikuje. Tu gubim energiju ili snagu u prazno bez cilja.

Koji crni lekovi, nema od toga srece. Nastavak drogiranja ali sada lekovima. Ja sebe tu ne vidim.

Rekao sam ti vec o tome sto si pisao gore. Dok ne krenes kod psihoterapeuta ne znas sta ce i kako ce biti. Ja o takvim stvarima vise ne razmisljam.
Odem na kontrole pricam sta i kako radim, gde gresim gde da pokusam da se ispravim i sve tako. Doktor mi kaze sta misli, sta bi trebao da radim. Malo po malo. Obicne zivotne stvari. Sve sam ti ovo vec pisao.
Nema kod mene vise nista. Sada pocinjem da zivim iz pocetka. Ja ne znam ni kako izgleda biti drogiran, za krize ne znam. Sve pobrisano Bozijom rukom. Proslosti sam rasterecen opet Bozijom rukom. Ali su posledice ostale od loseg i pogresnog zivota. Nemam ja vise puno sta da kazem za sad.
Osim da idem napred, jer iza mene nema nista.

[StopBup]

Jasno mi je. Ne pijem ja lekove. To sto vidis Aminalon nije lek, to je protein u slobodnoj prodaji. Pijem multivitamine. Bromazepam mi je prepisan. Njega izbegavam jer mi se spava. Pijem sto manje mogu. Kada moram.
Nije meni lako sad. 20 godina iza mene nema nista.
Malo treniram kuci, cekam leto da krenem i napolju da treniram. Obaveze oko primarne porodice. Uvek nesto.
Sa 40 godina radim sto sam trebao sa 20 godina. Pa ti sad vidi koliko je sati. Kratko.

Problem sad imam, krenuo jutros polako da razmisljam kako cu da napravim prioritete, imas ovde: https://erickson.rs/prioriteti-kako-ih- ... ostaviti/
Nikakav sam sa tim. Gubim se u leru. Ne znam da zivim, kako dolikuje. Tu gubim energiju ili snagu u prazno bez cilja.

Koji crni lekovi, nema od toga srece. Nastavak drogiranja ali sada lekovima. Ja sebe tu ne vidim.

Rekao sam ti vec o tome sto si pisao gore. Dok ne krenes kod psihoterapeuta ne znas sta ce i kako ce biti. Ja o takvim stvarima vise ne razmisljam.
Odem na kontrole pricam sta i kako radim, gde gresim gde da pokusam da se ispravim i sve tako. Doktor mi kaze sta misli, sta bi trebao da radim. Malo po malo. Obicne zivotne stvari. Sve sam ti ovo vec pisao.
Nema kod mene vise nista. Sada pocinjem da zivim iz pocetka. Ja ne znam ni kako izgleda biti drogiran, za krize ne znam. Sve pobrisano Bozijom rukom. Proslosti sam rasterecen opet Bozijom rukom. Ali su posledice ostale od loseg i pogresnog zivota. Nemam ja vise puno sta da kazem za sad.
Osim da idem napred, jer iza mene nema nista.

Aha, drago mi je da sam pogresio, meni je ranije delovalo da si ti zakleti pobornik psihofarmacije, mada sam ja od sredine oktobra, pa sve do pre 20-ak dana dobar deo tog vremena bio u prilicnom ofsajdu/autu, cesto zbunjen, pa besan, itd... Imao sam kao i stabilne neke kratke periode, ali sve je to bilo bez veze, kesa sto bi se reklo. Kao znao sam sta hocu, a u stvari, nisam, ako me razumes, jednom recju, konfuzan sam bio... Nisam dobro shvatao niti sebe, niti druge.
Mozda mi je u oktobru, koji mi je bio peti meces apstinencije od bupa, pocelo da se desava sleganje sistema u kom se ja nisam bas najbolje snasao, tacnije nisam se snasao.

Odredi sebi prioritete, ako vec nisi, i najbolje pisi u neku svesku te prioritete, planove, itd. Ja sam poceo da piskaram u neku svesku, kao sto vec pomenuh u nekom od prethodnih postova.

Planiras decu ako sam dobro ukapirao tvoj post? Pa super! Dace Bog! Jos ako si se prilicno izbrorio sa zavisnoscu(koliko sam te ja ispratio, cist si dve godine, i zelja za godrom je iscezla), onda dete moze(u glavnom tako biva) da ti bude veliki izazov, podstrek, kako god da sredis svoj zivot konacno, naravno, uz konstantan rad na sebi. Nisi premator, koliko sam ja shvatio, rodjen si "79.-e, jedan moj rodjak puni ove godine 42 godine, tek se ozenio pre dva meseca otprilike, a nikad se nije drogirao, niti pio, niti pusio, vodio je uredan i odgovoran zivot, samo se malo kasnije ozenio, jos nema dece, ali dace Bog!

Uh, bromazepami(meni se jako zgadio taj lek), kad ih vec pomenu, evo i ja da kazem ovo. Ja sam ih zloupotrebljavao krajem 2008.-e i pocetkom 2009.-e, oko 4 meseca, bas velike kolicine. Uz travu i bup, na koje sam bio zestoko navucen, tu su i bromazepami jer sam se bas vostio njima to vreme, pisao sam jednom, ali me sramota da ponovo kazem koje kolicine. Na dop sam takodje bio navucen, ali ne tako jako, kako da objasnim, jednostvno sam ga se bojao, ali sam ga i voleo, stvarno sam imao veliko strahopostovanje prema dopu, i uspelo mi je, ili me Bog sacuvao da se ne navucem bas jako na dop. Bas tada, posle bromazepama, pocetkom 2009.-e je krenulo moje najzesce navlacenje na dop(bilo ih je i ranije, ali ne kao te godine), opisao sam u jednom od prethodnih potova kako je islo moje navlacenje na dop te 2009.-e godine, kad sam ga najvise uzimao, pa sam mislim sredinom decembra kad sam video da je vrag odneo salu prestao da uzimam dop, i doziveo i krizu, ali blazu, vec sam to opisao, ali hajde ponovo. Jezio sam se, kijao, jako slabo spavao, mislim da jednu noc nisam u opse ni mogao da zaspim, a kad bih zaspivao, budio sam se "gola voda", morao da i da se presvlacim, i da menjam posteljinu da bih se vrtatio u krevet. E kad kad je to proslo, kad sam se oporavio, ja "genijalac" utripijem kako sam mnogo jak, pa sam nakon par meseci poceo ponovo da ga uzimam, ali redje, opet "genijalac", "karakterna gromada", pa sam pazio, nisam ga bas cesto uzimao, i to je stvarno potrajalo, pa sam poceo ponovo cesce da ga uzimam tek pred kraj 2013.-e, i tad otkrijem bup, malo po malo, bupom sam potpuno izbacio dop, i negde na kraju 2014.-e sam se poceo zestoko navlaciti na bup, uzimajuci ga i za posao, svo vreme zavaravajuci se kako je to mnogo manje opasno od dopa, i vec na pocetku 2015.-e sam bio bas navucen na bup, a jako sam ga olako shvatio, i tada je pocela moja cetvorogodisnja agonija sa njim, imao sam hrpu bezuspesnih pokusaja skidanja, kasnije sam doziveo i totalnu emotivnu zatupelost, nisam mogao na da placem, niti ljubav da osecam na pravi nacin, prosto, od bupa sam postao jedno vreme totalni emotivni invalid.

Ma da ne serem puno, mada vac sam puno i napisao, nego ovaj sad susret sam sa sobom mi je jako bitan, a taj susret jeste to da sam ja konacno shvatio i prizano sebi kad me je prosla delimicna, podsvesno formirana amnezija od bupa, gde sam ja sebe dug period bio ubedio kako ja nikad nisam bio navucen na dop, sto naravno nije tacno. Jebem li ga, sad sam mislim konacno svestan sebe kao zavisnika u celosti, bez nekih preskoka, negiranja ili zaboravljanja onoga sta je bilo...

[Marta Tufna]

.

[StopBup]

Pratim situaciju zadnjih dana na forumu, i u svojoj glavi. Nešto imam osećaj da ćemo mi, najpopularnija trojka na forumu zadnjih 10 meseci, Xxxana, Jurke i ja ovog proleća/leta isplivati na ostrvo zvano pravi put! Ja sam dobro krenuo i držim se, imam isti osećaj i za njih dvoje!