Naravno da nije slučajno. Namerno i u podsvesti se zna zašto se bleji sa kim se vec bleji. To je jako poznata priča i meni i verujem svima već odavno. Zato to treba priznati sebi, ako treba, a verujem da treba i nekome kome je stalo do nas ili nekom ko je stručan i to preduprediti. Izgraditi navike i život iz početka. Ja sada ovo pišem i znam da jeste to tako, ali se i sam borim sa sobom i bezvoljnošcu. Tu i tamo nemirom, ali kontam da bi mi sada jedna šetnja prijala. Naravno ne najkracim putem do vracanja problemu vec u prirodi... Krckam bolovanje i od sutra cu vec morati da se trgnem dobrano i izmorim sebe da bih kljoknuo uveče i zaspao. Jutros nisam sposoban, ali popodne cu mozda vec moci da prošetam...Jurke wrote: ↑Mon Oct 21, 2019 11:51 am [quote=Frajla post_id=147404 time=<a href="tel:1571646484">1571646484</a> user_id=12211]Jurke u tom drustvu se ne nadjes slucajno, podsvesno znas zasto ides tamo... i da postoji sansa da ces napraviti recidivJurke wrote: Sto posto joj je ta priča i navike i društvo sa kojim bleji u slobodno vreme joj na neki način prijaju i "pomažu" da izadje iz učmalosti koja sledi nakon prekida. Tu beži iz samoce u kojoj se nalazi i skrece misli od depresivnih razmišljanja koja bedače. To i jeste sto kaze Stopina problem i okidač na kraju za recidiv. Zato treba izbegavati sve stare navike. Ovo sve i ja znam, ali je teško izaci iz tog nekog kalupa. Imam osecaj da joj je teško da krene kod nekog stručnog i zbog toga što tu treba predočiti svojima da postoji neki problem ipak iz koga ne možeš sam baš i to otvara mnoga pitanja kasnije. Sloboda kretanja, upitni pogledi i smarajuce priče sa matorima i ostalima... Makar eto pišem iz moje perspektive, mozda grešim, ali verujem da je i ovo u pitanju.
Inače meni je dosada veliki problem, zavisnik sam od dešavanja, adrenalina, pokreta, a u ovom sada stanju sam daleko od toga. Sav onako umrtvljen, a čula se polako bude i bune pa taj prelazak u normalu ume da bude neprijatan u početku, ali izdrzacu...
Pricalo se ovde dosta o periodu posle koji je veci problem od samog skidanja. I ta dosada.... to nije dosada jer nemas sta da radis, nego dosada jer nemas volje bilo sta da radis.
Bezvoljnost se boostuje hormonom srece i zato se uzimaju antidepresivi. U vecini slucajeva posle gudre se uzimaju ad ako neko nije sposoban da se sa tim izbori. I onda dolaze pametni glasnogovornici koji su ceo zivot sopali svim i svacim, pa im 6 meseci antidepresiva posle svega ne dolaze u obzir, i radije ce biti kao uvenule biljke nego pokusati da ublaze taj prelaz
Sad vas ceka najtezi posao i Nista ne prepustajte slucaju nego se treba reagovati
[/quote]
Da teraj sebe na bilo sta, cepaj drva ako ne treba tebi onda komsiji:)
I daj sve od sebe da se vratis na posao, tako ces se bar naterati ujutru da ustanes, okupas, obuces, ocesljas , sredis i koliko toliko budes medju ljudima i nekako lakse zaspis uvece jer si premoren od tog silnog “ moranja”
Naravno, desava se i nezadovoljstvo, ali kad se oporavis koliko toliko, zdravije razmisljas, ne skenjavas se, kad nesto ne ispadne kako treba, razmisljas kako to da popravis na pravi nacin, a ne kako bi trenutno nekim sranjem sebi kao olaksao situaciju, a u stvari bi se samo sebi useravao u zivot. 