NARKOMANIJA Napad na slobodu

[vladan]

Nema sumnje,onaj koj zbog zarade navikava nekoga da koristi narkotike,cini zlocin.Ali,da li je zlocin da covek uzima drogu?Postoje zemlje u kojima se upotreba droge kaznjava zakonom i relativno nedavo je tako bilo i u Rusiji.Praksa je pokazala da to dovodi samo do rasta narkomanije:onaj ko je stupio na opasan put nesme da se obrati nikome za pomoc boi se kazne.Uostalom da li je ispravno suditi coveku ko je naneo stetu samom sebi?Niko nece odraslom coveku zameriti sto ide zimi bez kape ili pije prljavu vodu,mada zbog toga moze ozbiljno da se razboli.Naravno,poznato je da narkoticka zavisnost cesto nagoni ljude na kriminal i da se oni nezaustavljaju ni pred cim,samo da nabave dozu.Ipak,ne moze se suditi coveku za nesto sto nije uradio ali bi mogao da uradi,makar to bilo i veoma verovatno.Problem nije samo praktican i pravni,postoji mnogo vazniji,eticki aspekt.Smrt od droge izaziva kod nas mnogo protivurecnija osecanja nego,na primer smrt u automobilskoj nesreci.Sazaljenju i saucescu se uvek pridruzuje i osuda.Covek koj je prosao kurs lecenja i poceo novi zivot,normalan zivot,mora jos dugo da oseca nepoverenje i otudjenost,cak i od strane bliskih ljudi koj zele da mu pomognu.Piznati da tvoj prijatelj,rodjak ili ti sam,patis od narkomanije,nije lako cak i u situacije kad postoje odredjena tolerancija i dobronamernost.Stvar je u tome sto narkozavisnost smatramo ne samo nevoljom neko i krivicom coveka,ako ne zlocinom,onda sigurno grehom.ZASTO?
Narkotici napadaju ne samo zdravlje nego i blagostanje i zivot coveka.Oni su opasni za ono sto nije nista manje vazno od zivota i sto cini coveka covekom>njegovu slobodu.Mi se radjamo slobodni i ni jedan tirnani,ni jedan zatvor nemogu od nas da oduzmu unutrasnju slobodu.A NARKOTICI MOGU.U borbi sa najvecim neprijateljem covek ima mogucnost da umre,ali da se ne preda,da ostane veran sebi.A pred narkoticima je bespomocan.Oni ne samo sto ubijaju,oni unistavaju onoga ko bira,ko donosi odluke i suprotstavlja se >razumnog coveka.Jos pre nastupanja prirodne smrti od predoziranja ili od neizlecivog unistenja organizma,narkoman umire duhovno,postaje rob u potpunijem i uzasnom smislu nego sto su bili crni robovi ili ruski seljaci.Narkotici isisavaju iz coveka dusu>on moze biti fizicki jos ziv ,ali iznutra sasvim prazan.Problem u sustini nije u samim psihotropnim sretstvima.kao sto je pokazala praksa,njihova zabrana i unistavanje daju slabe rezultate.Upotreba narkotika i bolesna vezanost za njih ,to je zapravo psiholoski problem same licnosti,njenog zivotnog stava,odnosa prema samom sebi.ljudi koji postaju zavisnici od narkotika cesto nemogu da osete zadovoljstvo zivotom,gube se u slozenim situacijama,nevide licnu perspektivu,nemogu da postave sebi cilj i da se bore da ga dostignu.Da bi se poverovalo u sebe mora se uloziti ogroman napor ,doziveti ne malo problema i razocarenja.A narkotici odmah ulivaju sigurnost u sopstvenu snagu,daju osecaj zadovoljstva,srece,ne zahtevaju nikakve napore za prevazilazenje teskoca.Oni ispunjavaju prazninu u coveku prenoseci ga u vestacki raj.Postoji stav da u zivotu trba sve probati i da je svako iskustvo .dragoceno(upravo takve argumente navode trgovci narkotikom ,nagovarajuci novajliju da proba)vrlo cesto je to tacno,ali ne i u vezi sa narkoticima.Postoje i demokraticni roditelji koji smatraju da deca treba da se uce u zivotu na svojim greskama i zato ima daju da buse noseve,da rano pocinju seksualni zivot,,da neidu uskolu ako im se ne uci,da na sve moguce nacine traze sebe i svoj izraz.Takve tate i mame ne vrse pritisak na svoju decu vec cekaju kada ce se dete osvestiti i doneti prave zakljucke.Ali i oni ce,ako vole svoju decu,koristiti najzesce mere da ih izoluju od narkotika.Zato sto je to iskustvo koje neprestano unistava subjekt koji stice iskustvo.I nece imati ko da izvlaci zakljucke u buducnosti,coveka nece biti>ostace marioneta,lisava se sigurnosti da je on sam svoj gospodar.U maladosti,kad ima tako mnogo problema i kad svi zele nove utiske opasnos za zdravlje ili zivot se dozivljava pre kao izazov nego kao situacija koja nagoni coveka da se zaustavi.Tada je on veoma osetljiv na izazove koje ga vode u zavisnost:od cigareta do jakih narkotika.Ipak,postoji jos vazniji argument:ponizavajuce ropstvo i nesagledanje s perspektivom da covek prestane da bude licnost.
NARAVNO : ovo jesu cinjenice koje su potvrdjene naukom,i kad neko procita ovako nesto pomisli da nema izlaza,ali u danasnje vreme postoje dosta dobrih nacina da covek dodje do izlecenja TACNO je da mora da napravi giganske promene i bukvalno izvuci sebe za kosu iz blata i da prihvati pomoc raznih drugih institucija.

[sanela]

Vladane, ovaj tvoj post je tvoj sastav na temu narkomanija.
Narkomanija jeste bolest, prije svega psihička, koja osobi oduzima slobodu i uništava zdravlje. Zašto su ovisnici stigmatizirani i osuđeni? Zato što narkomanija utječe na ponašanje čovjeka, a on svojim ponašanjem utječe na živote ljudi koji ga okružuju - roditelje, braću, sestre, supruge, muževe, a onda, konačno i na mene kad mi ukradu mobitel ili obiju auto. Zašto još? Zato što je ovisnost hronični recidivirajući sindrom, što znači da ovisnik pokušava godinama da uspostavi apstinenciju i svaki put kreće ispočetka. Pri tome psihički, emocionalno, materijalno i svakako iscrpljuje ljude oko sebe. Ljude koji ga ipak vole. Da li vole ono što je nekad bio ili što misle da jeste, nije bitno, ali ga vole. I onda opet ispočetka. Zar je čudno što trebaju proći godine da se povjerenje vrati?
Činjenica je da droga oduzima slobodu. Ali ne moramo biti ovisni samo o drogi. Svaka ovisnost oduzima slobodu - krenimo od pušenja. Kako se pušači osjećaju kad se nalaze u situaciji da ne mogu zapaliti, a imaju želju za tim?
Da li treba sve probati? Treba probati sve ono za šta mislimo da nam neće štetiti. Nekad se učimo na vlastitom, a nekad na tuđem iskustvu. Ima dosta i do temperamenta, životnog okruženja, strukture ličnosti (i još do puno toga), da li ćemo probati nešto ili nećemo. Odgoj, roditelji i njihov međusobni i odnos prema djetetu su ključni faktori. Ipak, niko nije savršen i krećemo od toga da svako radi najbolje kako zna.
Ovisnost se može izliječiti. Samo treba biti svjestan da osoba sebe treba iz korijena promijeniti, uz pomoć stručnih ljudi i uz podršku bliskih ljudi. Ali, prvo treba staviti sa strane narkomanski ego i stav "ja sve znam najbolje, ko si ti da mi govoriš šta trebam da radim."

[vladan]

odgovor saneli:posto si umesala sve faktore koji uticu na zavisnika,a post je imao za svrhu da objasni da narkoman unisti prvo svoju slobodu i napiso sam ga jer sam obecao nekom clanu nesecam se imena da cu da napisem post,jer je on izrekao zelju da trzi predavanja po skolama i poducava decu,pa je ovaj post pocetni sta treba da shvate oni koj nisu dosli u kontakt sa psihotropnim(od grc psihe>dusa i tropos>okret).a ako vec neko zaglibi do guse onda su to velika pitanja i razlicita za svakog,uzroci nasih postupaka,motivacija,od misli ka delu,agresija i uzajmna pomoc,orijentantacija na stanje ili delovanje,kako steci sigurnost,donosenje odluke,problem da se prepozna problem i jos hiljadu naslova o koima mozemo da govorimo i sagledavamo.
evo strucno posto sigurno vecina pije kafu da napisem nesto i da se pravim pametan.
Kafemanija:Kafa mora biti vrela kao pakao,crna kao djavo,cista kao andjeo i slatka kao ljubav,tvrdio je veliki ljubitelj kafe francuski diplomata Sarl Taljeran.Savremeni lekari se ne slazu sa njegovim misljenjem.Kofein,koga u jednoj soljici ima 100mg,negativno deluje na nervni sistem.On najpre uzbudjuje,izaziva nesanicu,zatim iscrpljuje nervne celije,zbog cega ljubitelji kafe postaju malaksali,sanjivi,brzo se umaraju.Kofein ubrzava disanje i otkucaj srca,povecava opterecenje bubrega,stimulise pojacanu sekreciju zaludacnog soka.Ako se uzme vise od maksimalne dnevne doze kofeina,glava pocinje jako da boli.Uz to kofeinska glavobolja ima neprijatnu osobinu,ehoefekat,zbog cega muke traju celu nedelju.Dakle u toku dana sebi mozemo najvise dozvoliti tri soljice ciste kafe,ili cetri sa mlekom koje smanjuje neprijatan uticaj kofeina.treba imati u vidu da u soljici jakog caja ima od40mg do 100 mg kofeina a u casi pepsija ili kokakole od 15 do 30 mg.Covek koje naviko na kafu i druge napitke tera svoj organizam da radi do iscrpljenosti.Ako je soljica kafe ujutru potrebna ,tesko je odviknuti se od te navike.Jer zavisnost od kofeina se formira na molekularnom nivou.On potiskuje iz receptora mozga veoma vazan nukleoid>adenozin,koji nam pomaze da se smirimo.Upravo zato se ljui koj ostanu iznenada od kafe ,osecaju malaksalo.Njpoznatija zrtva kafemanje je poznati francuski pisac Onore de Blzak.Da bi odvajanje od kafe proslo najbezbolnije ,bolje je ujutru popiti kakao skuvan u mleku.Nervni sistem je daleko manje osetljiv na analog kofeina > teobromin koji se nalazi u kakaoprahu i u koji ulazi magnezijum,sto samnjuje umor,nervnu napetost i pomaze usvajanju kalcijuma iz mleka.Crna kafa se moze zameniti cikorijom u kome nema kofeina.EVO ove podatke mozete da ispitate i da vidite dalisu iz mog ugla vidjenja ili su tacne cinjenice,isto je i sa bilo kojim postom koj postavim ili napisem.sanela ako si procitala do kraja zahvaljukem i molim te dami odgovoris dali da nastavim da pisem neke postove ili ne.

[sanela]

Da, Vladane, pročitala sam do kraja tvoj post.
Ovo je forum, na kojem se piše. I dok ti misliš da imaš o čemu pisati, dok ne kršiš pravila foruma i nekog ne vrijeđaš i sl. piši.
Što se tiče predavanja u školi... To je čitava nauka za sebe i zove se prevencija ovisnosti. Uloga oporavljenih ovisnika, prema preporukama Svjetske zdravstvene organizacije, nije da drže predavanja djeci u školi. To nije moje mišljenje, nego preporuka ljudi koji se bave naukom. Oporavljeni ovisnici imaju ulogu u radu s ovisnicima, motivisanju za liječenje, prihvatanju poslije liječenja i pružanju pomoći pri ponovnom uključivanju u zajednicu.
Najveću ulogu u prevenciji bi trebali imati prosvjetni radnici koji su dodatno obučeni da razvijaju kod učenika vještine koje će im pomoći da se odupru pritisku vršnjaka, prepoznavanju ranih pokazatelja rizičnog ponašanja i pravovremenom upućivanju stručnom osoblju. Ulogu u prevenciji ovisnosti mogu imati i psiholozi, socijalni radnici, pedagozi koji su dodatno educirani u oblasti prevencije ovisnosti. Nažalost, kod nas ne postoje specijalizirane studije koje obučavaju preventivne radnike, ali postoje različite dodatne edukacije koje osposobljavaju ljude da se bave radom s mladima i radom na prevenciji ovisnosti.

[vladan]

[nepopravljiv]

sloboda ne postoji

[vladan]

vreme ne postoji,sadasnjost nepostoji,a sloboda itekako postoji.zacudio bi se kolku snagu ima sloboda i kolko je lepa.

[Hemfri]

Vladane,pozdrav druže,
JA sam pisao i spominjao kako se već neko vreme spremam i organizujem predavanje i otvorene tribine po osnovnim školama,o narkomaniji i prevecniji iste i sa bogu dragim ciljem'jednim od,da se što bliše SHVATI .šta je to,kako dolazi to zavisnosti i kako rešavati.
Lepo si napisao i odma ću ti reći da ću da maznem dobar deo tvoj pisanija,a saneli,koja je mišljenja da sam ja maltene posledna osoba koja bi trebala da bilo kome daje neke neću reći savete-ali PODATKE I "psihičko oružje"da se bolje priđe problemu,već sam skupio mali ali odabrani tim ljudi koji će samnom voditi te razgovore po školama sem mene u timu su i Sociolog,(moj) Neuro Psihijatar,i Policijski načelnik 4tog odelenja,nas četvoro ćemo pokušati što bolje da pojasnimo mladim i još ne iskvarenim dušama na šta da obrate pažnju kao i da ne stigmatizuju one koji su oko njih a imaju problem koji ŽELE DA REŠE-ne računam one koji neće da se ratosiiljaju narkomanije.
Dakle već sledećeg ponedeljka počinjem sa pomenutim predavanjima-tribinama,a saneli koja misli da ja nemam šta da tražim na tim predavanjima,svako dobro i pozz