Vanredne situacije.

[ziki]

Bas me interesuje kakvo misljenlje imaju pojedini o tome sta se radi ako naidje neka hitna situacija, mora da se reaguje a jednostavno nema terapije, droge i nicega. Pritom ste navuceni do daske..
Navodim primer: U pitanju je neka elementarna nepogoda i vasi najblizi su u nevolji.
Na primer imas u porodici zenu, malu decu ili stare roditelje i ne daj boze naidje neka situacija gde oni postanu zivotno ugrozeni i zavise u tom trenutku od vas.
A vi nemate terapiju, u sred ste najvece krize i sta radite onda?
Kazete imam krizu i nemogu da mrdnem pa neka bude sta bude, ili ustanete i borite se za njih?
Sad mnogi pomisle, naravno da cu da ustanem i da se borim ali to onda znaci da se moze bez toga kad se mora ili sta?
Sta ako ta nevolja potraje nekoliko dana ili meseci a nema nigde lekova koje koristite ili droge.
Dali cete da krizirate i da se pomucite da spasete njih, ili cete da se predate i pustite sve niz vodu?
Ja sam ostavio suboxon i bilo mi je mnogo lose, visoka temperatura, bolovi, deprsija, nesanica itd.
Lezao sam samo dok nisam u kuci ostao bez dinara, bez parceta hleba, bez zrna kafe, soli. cigareta, dosli su da mi iskljuce struju jer nisam platio...
Sta sam mogao, ustao sam i krenuo da radim po 12 sati dnevno tezak fizicki posao.
Pare nisam dobijao na ruke, samo hranu.
Samo sam radio i dolazio kuci da spavam, ujutru bih ustao polomljen od posla i plus krize i nastavio dalje.
Noc bi mi preletela kao minut, nisam stigao ni da se odmorim vec bih bio zatrpan u poslu.
Morao sam da se polomim od posla kao konj,morao sam da komuniciram sa ljudima i da ne pokazujem da imam krizu da nebih dobio otkaz.
Morao sam da se i zezam i pricam sa kolegama da bi me prihvatili.
Trpeo sam neverovatne bolove, preznojavao sam se i mislio sam da cu svakog trenutka da padnem od slabosti i vratim se kuci bez para za zivot i jednostavno se prepustim propasti.
Medjutim vremenom sam posle silnih bolova i psihickog rastrojstva poceo da osecam da postajem jaci.
Stavio sam na marginu bolove, u glavi sam poceo da iskljucujem sve slabosti i shvatio da mi je zivot u pitanju, ili me ima ili me nema.
Vremenom su mi proradili svi misici, poceo sam da radim kao i svi ostali pa cak i vise od njih.
Poceo sam da grabim i slobodno vreme posle posla sat, dva da prosetam ne samo da legnem odmah.
Znaci kad se mora moze se

[demijan]

to ti je kao radna terapija u komunama ali u kucnoj radinosti...
Inace kakve crne vanredne situacije...pa treci svetski rat da izbije bilo bi im vise bitnije da se tog trenutka urade nego to sto sutra nece postojati...

[ziki]

I radna terapija a i finansijska korist i usteda.
Radis ceo dan, jedes na poslu i dodjes kuci umoran ali ti je srce na mestu i pare u dzepu.
Pa onda razmislis malo dal cu sad da idem da potrosim pare na drogu a znas kako si ih tesko zaradio, ili se zadovoljis sa par piva,malo dunes nesto..
Onda budes zadovoljan, imas da platis racun za mobilni, imas da sipas benzin u auto, da kupis pantalone, cipele jedno drugo.. kad dodje leto zapalis na zasluzeni odmor.
Radis i kad treba da odmoris odes na more ili preko ili gde god hoces.
Pa budes malo covek, lova u dzepu i bolje ti da pomognes nekom i da neko zivi od tvog rada nego da budes ti na tudjim ledjima.

[winston85]

Pa onda razmislis malo dal cu sad da idem da potrosim pare na drogu a znas kako si ih tesko zaradio

Nikada nisam razmisljao na taj nacin, bilo mi je samo bitno da je novac u rukama... ne bitno cijim...
Tesko sam radio uvek, a trosio lako.
Puno serem pa da skratim.

Sta sam mogao, ustao sam i krenuo da radim po 12 sati dnevno tezak fizicki posao

eto sta, sam si sebi odg.
Sta je tu je... nema nazad, nema povlacenja...
Kad najmanje mozes, tad se od tebe ocekuje najvise...i tako to ide mnogo godina unazad....

[ziki]

Sam sam sebi odgovorio, znaci volja za zivotom mora da bude jaca od svih tih problema koje droga napravi.
To je jednostavno pitanje opstanka i prezivljavanja.
Nikoga nije briga dali ti ujutru ustajes ukocen sa bolovima i u depresiji kako god..
Danas se covek nazalost vrednuje po tome koliko ima u novcaniku i po tome sta radi i koliko radi, prazne price bez materijalne baze ne piju vodu.
Nije lako skinuti se a nije ni tesko, ali problem ostaje i on trazi dizanje na jedan drugi visi nivo.
Mozes da se detoksikujes i da izbacis svo to djubre iz sebe, ili da te lece postepenim smanivanjem doze ali to isto ne znaci da ces sutradan da ustanes kao da nista nije bilo, ostace taj psihicki problem i blokada..
Kad radis drugacije se kao prvo sam osecas, imas sigurnost i vise cenis sebe a i ljudi te drugacije gledaju.
Ne pravim se pametan i ne delim savete uradjen, kad sam napisao vanredna situacija uglavnom sam mislio na ono sto sam prosao zadnjih pola godine i vise.
Imao sam porodicnu tragediju, kroz sve to sam prosao navucen i sa problemima.
Svi su me ostavili, roditelje nemam oboje su otisli mladi i niko mi posle njih nije dao parce hleba.
Prijatelja sve manje, od familije ne zelim da prosim i trazim.
E sad mi se zivot sveo na posao i spavanje, nedelja je dan kad bi trebalo da se odmaram ali i tad imam posla kuci jer u toku nedelje ne stignem nista.
Zbog droge sam mnogo lepih stvari propustio, onda ti je droga najvaznija i ne uzmes sebi ni da pojedes ni da popijes nesto lepo lisis se svega samo da bi bio miran par sati ili jedan dan.
A za gram dopa mozes da napunis frizider ili kupis sebi neku stvar koja ce da ti traje godinama.
Dan mi prolazi tako sto ustanem u pola 6 ujutru a vratim se nekad u 9 uvece ili kasnije, imam 20 minuta pauzu za dorucak i rucak ostalo vreme sam na nogama.
Ne gledam sebe kao zrtvu, ima ljudi koji zive sa ozbiljnim sistemskim bolestima i invaliditetima ali se bore i imaju osmeh na licu.
Sad kad sam se stabilizovao svi su mi se vratili i zovu me,znaju da imam i da necu da im trazim pa sam dobar i za prijatelje i za rodjake.
Svako to moze da uradi bez obzira koliko je dugo i na kojim drogama je bio.
Znaci ljudi budjenje, uzmite svoje parce kolaca i samo napred nema nazad.
Setite se nekih lepih stvari koje ste radili pre nego sto vam je droga razorila zivot i radite ih ponovo iz pocetka.
Bolje biti na pocetku nego na kraju.
Ja nisam mnogo verovao u sebe dok nisam usao u tu masinu, sad radim kao konj ali sam svoj na svome.
Od bivseg narkomana, propaliteta sad imam kolko tolko..
Na racunu imam bar za jedan polovan solidan auto, malo li je od mene?
Imam mogucnost da dignem kredit i da uradim i neke vece ozbiljne stvari u zivotu.
Svako to moze, motiva za te promene ima na hiljade i vredi se boriti.
Treba biti posten prema sebi i ceniti sebe, niko drugi nece da nas postuje ako sami sebe ne postujemo.
Vredi boriti se,makar ceo zivot bio apstinencija i suzdrzavanje i to je plemenito i prema sebi i prema drugima.
Nije lako, svaki dan srecem mamine i tatine sinove koji sede po klimatizovanim kancelarijama i celo radno vreme provode na internetu i ne rade nista a imaju para i dobre automobile, dok sam ja na terenu pisam krv i znoj.
Sta mogu drugo, nemam izbora.
Majku sanjam svaku noc..svaki dan me boli toliko da osecam fizicki taj bol iznutra.
Imam svoj neki mali cilj i ne odustajem od njega,borim se na svoj nacin kako znam.
Moji su umrli ali su me dovoljno naucili kakav treba covek da budem..
Da radim , da se borim, da ne varam i lazem ljude, da ne kradem..
Droga samo donosi nesrecu, bolest, patnju i siromastvo, kriminal.
Ko zna koliko cu i ja da zivim i koliko ce zdravlje da me sluzi posle svega sto sam prosao.
Ne treba gubiti vreme, nema predaje nikad, nema ocajavanja i samosazaljenja, nema depresije samo borba.do kraja.


.

[ivica]

Bas me interesuje kakvo misljenlje imaju pojedini o tome sta se radi ako naidje neka hitna situacija, mora da se reaguje a jednostavno nema terapije, droge i nicega.
A vi nemate terapiju, u sred ste najvece krize i sta radite onda?


.

To se i meni vrtilo u glavi pred kraj "karijere" od svih paranoja ,ni takva nije bila isključena. I sva ludost!

[ivica]

Bravo ziki fino si napisao! I još da ti kažem da ćeš s vremenom zaboravit na borbu jer je neće bit ,neće bit neprijatelja, osim standardnih predatora oko nas, ali naučit ćeš okretat glavu u pravo vrijeme.

[ziki]

A i ti problemi koji nastaju posle prekidanja lekova kao sto su bolovi u misicama se ne resavaju uopste lezanjem po ceo dan ili sedenjem kuci, navodno cekanjem da prodje.
Pustis par dana, odmoris ali posle toga vec kreces malo da se zagrevas i da budes aktivan.
Stvarno bude mnogo bolje, onako ako se zavuces em te boli sve em si sjeban i neraspolozen a kao cekas da prodje, nema od toga nista.

[ziki]

Da ne bude sad da sam ja popio svu pamet ovog sveta, ali onako iz iskustva pricam mada to svako ko je imalo iskusan sa tim djubretom zna.
Lezanjem se misici jos vise opustaju i onda bole noge, tesko ti i da ustanes da prosetas malo a kamoli da ides negde duze da stojis a ovako kad se cimas malo tamo malo ovamo pocne to sve da radi normalno.
To ti je kao kad covek se razboli od nekog gripa pa lezi nedelju dana posle toga mu treba vreme da se vrati u normalu sav je slomljen.

[demijan]

Da ne bude sad da sam ja popio svu pamet ovog sveta, ali onako iz iskustva pricam mada to svako ko je imalo iskusan sa tim djubretom zna.
Lezanjem se misici jos vise opustaju i onda bole noge, tesko ti i da ustanes da prosetas malo a kamoli da ides negde duze da stojis a ovako kad se cimas malo tamo malo ovamo pocne to sve da radi normalno.
To ti je kao kad covek se razboli od nekog gripa pa lezi nedelju dana posle toga mu treba vreme da se vrati u normalu sav je slomljen.

To je tacno za lezanje...ja sam silom prilika pre pa skoro 15 godina lezao par meseci u bolnici zbog noge nesto i potpuno su mi atrofirali misici bili.Posle sam isao na vezbe,terapije one sa strujom i sta mu ja znam i jos imam posledice.