Strah... Opravdan ili preterivanje?

[Pawa]

Citam ovih dana silne postove suzavisnika, tacnije zaljubljenih devojcica, devojaka i kapiram da se istorija, u manje ili vise modifikovanom obliku, gotovo uvek ponavlja. Medjutim, sve vreme razmisljam o tome kako i zbog cega te devojke nemaju strah od veze sa zavisnikom - u ovom slucaju, narkomanom... Cak iako ga imaju, taj strah ocigledno nije dovoljno jak da bi izasle iz veza u kojima su.

Ovo pitam, polazeci od sebe... Iako verujem da nisam proracunato i bezosecajno stvorenje, mislim da bih se plasila svega i negde verujem da zbog toga ne preterujem…

Plasila bih se nepovrerenja, neodgovornosti, nepostovanja, njega, njegovog drustva, “sitnog lopovluka” i onog krupnijeg kriminala, pretnji, agresije... Plasila bih se neuspesnog lecenja. Same pomisli da ce ceo moj zivot biti ispunjen stresnim situacijama (i to onim neuobicajenim za ljude koji su str8), strahom i neprijatnostima kakvih, u regularnim uslovima, covek moze u mnogo vecoj meri biti postedjen. Plasila bih se genetike, zaraznih bolesti i smrti, za koje naravno ne mislim da su sastavni deo zivota isljucivo narkomana, ali svima vam je jasno iz kog razloga to pominjem… Plasila bih se i sebe, tj. mogucnosti da u trenucima sopstvenog ocaja i nemoci kazem “hocu i ja da probam, da vidim kako je tebi pa da bar na trenutak budemo na istoj talasnoj duzini” i time uradim ono sto je ko zna koliko suzavisnika uradilo…

Onu cuvenu “sta ce selo reci” necu ni da pominjem jer je to, meni licno, potpuno marginalno, ali… Sigurna sam da koliko god bilo marginalno covek, i da hoce, ne moze bas uvek da ostane imun na komentare dusebriznika… Sigurno znaju da pogode, zabole…

Da li vi koji ste u vezi sa nekim ko se drogira uopste razmisljate o tome i kako se ne bojite svega navedenog? Ako se bojite, sta konkretno radite da bi prevazisli svoje strahove? Sami zavisnici su hiljadu puta do sada rekli da sve zavisi iskljucivo od njih i ja im zaista verujem. Pristalica sam toga da treba pomoci, ali onome ko pomoc trazi.

Ne znam za vas, ali ja sam barem misljenja da nisam u vezi sa nekim zbog njega kao "njega", nego zbog toga se ja dobro osecam sa njim. Sta on (zavisnik) to radi da se vi osecate lepo pored njega i da ne zelite da ga ostavite? Cime vas kupuje? Cime potire sve one lose strane prouzrokovane bolescu?

Mogu i drugacije da formulisem pitanje... Ako zanemarimo licne zelje i ambicije vezane za zavisnika i ako je vec toliko ocigledno da covek ovog trenutka jos uvek ne zeli se leci, zanima me koje su vase granice izdrzljivosti i sta neko treba da vam uradi kako bi ga ostavili da se “na miru drogira”?

Nemojte mi samo reci da je ljubav odgovor za sve, jer… Smatram da u navedenoj varijanti, koliko god da ste mozda u pravu, vi zavisnika zapravo gusite. Direktno ili indirektno mu, nazalost, pomazete da ostane tu gde je. Gde je tu onda ljubav i prema njemu, a i prema sebi?

Uh, al sam oduzila...
Nadam se da ce bar neko od vas imati volje i strpljenja sve ovo da procita

[molpks]

Citam ovih dana silne postove suzavisnika, tacnije zaljubljenih devojcica, devojaka

To je ta, lazi me do koske, kategorija.

Sve sam ti rek'o.

[Šmizla]

Čuj jel se ne bojim. Naravno da se bojim. Kad osjetiš da ti je život ugrožen, onda zajebeš i ljubav i sve ostalo. E sad šta on radi da ja i dalje ne želim da ga ostavim...pa u mom slučaju je to što sam ja ''svog zavisnika'' upoznala kad je bio ''čist'', kad je bio ok, brižan, ma super. I bio je iskren. Odmah na početku mi je rekao da je imao problema sa drogom, da je išao na liječenje, da želi novi normalan život...
Iskrena da budem kad mi je to priznao trebalo mi je dugo da se saberem. Zašto? Jer mi se upravo desilo ono što sam najviše mrzila. Mrzila sam narkomane!!! Da! A desio mi se narkoman!
Ali onda sam odlučila da krenem dalje, da mu pružim tu šansu za bolji, normalniji život. Možda je mene Bog kaznio time što sam ja mrzila narkomane pa mi baš to čega sam se najviše plašila i poslao.
I na početku je sve bilo ok...njegove i moje želje su bile iste. E onda je krenulo po zlu...tek kasnije, poslije par mjeseci. I pravi pakao.
Pazi, da se desilo kojim slučajem da je rekao da je narkoman, okrenula bih se i otišla. Istog momenta. Ali bio je liječeni narkoman. A želio je drugu šansu. Zašto mu je ne bih pružila? E, sad neko tu drugu šansu ne iskoristi, neko iskoristi. Sve zavisi od volje i želje samog ovisnika.
I evo čitajući ovaj forum, nigdje ni nisam pročitala da se neko izliječio zbog dečka/djevojke, majke/oca, brata/sestre...ne...i neće nikad!!! Jer ljubav ma koliko da je jaka u ovom slučaju ne pomaže, bar što se nas suovisnika tiče. Ali pomaže ljubav prema samom sebi i ljubav prema životu...onom pravom ŽIVOTU!!!
Eto, to je to. Da mi se desi da ponovo u životu (ne daj Bože) naletim na ovakav problem rekla bih ''NE!!!'' odmah u startu...ne daju se ni meni šanse tako olako.

I hvala ti Pawa, jedna od rijetkih osoba koja je htjela bar malkice da otvori oči nama posrnulim suovisnicima. Posebno onim malim (glupim, rekli bi naši ovisnici) zaljubljenim djevojčurcima. E sad koliko je ko posrnuo i ko će razumijeti, ko ne - vrijeme će pokazati.

[nanii]

Hmmmm, ja sam se zapravo navukla iz pozicije suovisnika mada je i to diskutabilno jer sam i prije toga probala sve moguće droge...........i baš tako, u nekom trenutku sam željela kao što Pava reče da se povežem sa njim, da budemo na istim talasnim dužinama, da vidim više šta je to toliko u tom horsu................i požalila, mislim malo je reći. A imam jednu prijateljicu, bile smo zajedno u zatvoru, prelijepa djevojka, mama joj je sudinica i svako malo je slala ćerkine prijatelje na robiju.........paradoks..........Uglavnom žena je nakon ko zna kojeg ćerkinog "pada" došla, sjela sa njom u kafić i potpuno "luda" rekla ćerki : "Daj i meni malo". Naravno nije joj dala, aiako je majka zahtjevala :"Daj, hoću i ja više da vidim šta je to toliko u tom heroinu kad ne mogu da ti pomognem".........
Eto, zamisli kad majka dođe do te tačke ludila.........

I evo čitajući ovaj forum, nigdje ni nisam pročitala da se neko izliječio zbog dečka/djevojke, majke/oca, brata/sestre...ne...i neće nikad!!! Jer ljubav ma koliko da je jaka u ovom slučaju ne pomaže, bar što se nas suovisnika tiče

E sa ovim se ne slažem, ja znam puno ovisnika kojima je motiv za izlječenje bila majka, žena, meni dijete(između ostalog), pa čak i medicinski radnici koji su vjerovali u njih kad niko drugi nije.....
Ja lično vjerujem da ljubav čuda čini, ali ta borba je teška i dugotrajna i bolje se ne upuštati ako nisi psihički i fizički i šta ja sve znam kako ne pripremljeni na padove, razočarenja, mogući potpuni neuspjeh, borbe................. Pa sad svako nek sam sebe preispita koliko je daleko spreman ići i koliko se žrtvovati....

[zeleni]

Plasila bih se nepovrerenja, neodgovornosti, nepostovanja, njega, njegovog drustva, “sitnog lopovluka” i onog krupnijeg kriminala, pretnji, agresije... Plasila bih se neuspesnog lecenja. Same pomisli da ce ceo moj zivot biti ispunjen stresnim situacijama (i to onim neuobicajenim za ljude koji su str8), strahom i neprijatnostima kakvih, u regularnim uslovima, covek moze u mnogo vecoj meri biti postedjen. Plasila bih se genetike, zaraznih bolesti i smrti, za koje naravno ne mislim da su sastavni deo zivota isljucivo narkomana, ali svima vam je jasno iz kog razloga to pominjem… Plasila bih se i sebe, tj. mogucnosti da u trenucima sopstvenog ocaja i nemoci kazem “hocu i ja da probam, da vidim kako je tebi pa da bar na trenutak budemo na istoj talasnoj duzini” i time uradim ono sto je ko zna koliko suzavisnika uradilo…

a moze i ovako:
da sam u vezi sa nekim drustveno prihvacenim sitnim privrednikom plasila bih se neosetljivosti, sebicnosti, zavisti, gramzivosti, krupnog lopovluka, najkrupnijeg kriminala, pretnji, gazenja po drugim ljudima, potrebe za otimacinom, plasila bih se kletvi ljudi koje je on oterao u slepce, plasila bih se i sebe da ja ne pozelim nekome nesto da otmem... bla bla bla...

gomila opstih mesta.

po cemu je svet narkomanije neposteniji od strejt svakodnevice? u gudri bar znas sto te ljudi rade, imaju neki razlog za to. kad narkoman krade na sitno on to radi jer mu nije dobro. kad miskovic krade, onda to radi na krupno i to samo zato da bi oteo vise za sebe. kako god to kome zvucalo, narkomani sta god da rade, najvise zla prave sebi, pa tek onda ostatku sveta.

[Pawa]

To je ta, lazi me do koske, kategorija.

Uh ne slazem se sa ovim… Nije to ona prica imamo decu, prevario me, pa da odgovor na to li bi mu oprostila bude “sve dok deci i meni nista ne fali, a on moze da opsluzuje na vise strana, boli me bas uvo”. Covece, one zajedno sa zavisnikom pate, dave se...

Kad osjetiš da ti je život ugrožen, onda zajebeš i ljubav i sve ostalo. E sad šta on radi da ja i dalje ne želim da ga ostavim...pa u mom slučaju je to što sam ja ''svog zavisnika'' upoznala kad je bio ''čist'', kad je bio ok, brižan, ma super. I bio je iskren. Odmah na početku mi je rekao da je imao problema sa drogom, da je išao na liječenje, da želi novi normalan život...

Jasno mi je da je zavisniku svaki dan zivot ugrozen… Da li zbog lose droge, tudjeg pribora, prevelike doze, nebitno, cinjenica je da je ugrozen. Kada po tvom misljenju zivot suzavisnika postaje ugrozen? Dati sansu nekome je ok, ali... Koliko se dugo zivi od stare slave?

Ali pomaže ljubav prema samom sebi i ljubav prema životu...onom pravom ŽIVOTU!!!

Ako sam dobro shvatila problem i jeste u tome sto niko od njih nije nesto posebno voleo i cenio zivot, barem ne ovakav kakav vodimo mi obicni smrtnici & dosadni strejteri. Masa njih ne vidi zivot onako kako ga vidimo ti, ja, ne znam, ali valjda mogu da kazem i izleceni zavisnici. Osetljivi su, burno reaguju cak i kada im kazes stvari koje ne zele da cuju ili iz nekog razloga ne mogu da svare. Barem je moje iskustvo sa drugarom kojeg sam ovde pominjala takvo i... Nemoj me pogresno shvatiti… Nemam ja bas zelju da bilo kome otvaram oci niti imam pravo da mu govorim sta treba od svog zivota da radi. Pre sam za varijantu razmene misljena, price… Naravno sjajno je ako neko u toj prici i pronadje nesto pametno za sebe.

Uglavnom žena je nakon ko zna kojeg ćerkinog "pada" došla, sjela sa njom u kafić i potpuno "luda" rekla ćerki : "Daj i meni malo". Naravno nije joj dala, aiako je majka zahtjevala :"Daj, hoću i ja više da vidim šta je to toliko u tom heroinu kad ne mogu da ti pomognem".........
Eto, zamisli kad majka dođe do te tačke ludila.........

Tuzno… Ali iskrena da budem, ne iznenadjuje me previse. U trenucima ocaja i ludila ko zna sta je svako od nas spreman da uradi.

[Pawa]

a moze i ovako:
da sam u vezi sa nekim drustveno prihvacenim sitnim privrednikom plasila bih se neosetljivosti, sebicnosti, zavisti, gramzivosti, krupnog lopovluka, najkrupnijeg kriminala, pretnji, gazenja po drugim ljudima, potrebe za otimacinom, plasila bih se kletvi ljudi koje je on oterao u slepce, plasila bih se i sebe da ja ne pozelim nekome nesto da otmem... bla bla bla...

gomila opstih mesta.

po cemu je svet narkomanije neposteniji od strejt svakodnevice? u gudri bar znas sto te ljudi rade, imaju neki razlog za to. kad narkoman krade na sitno on to radi jer mu nije dobro. kad miskovic krade, onda to radi na krupno i to samo zato da bi oteo vise za sebe. kako god to kome zvucalo, narkomani sta god da rade, najvise zla prave sebi, pa tek onda ostatku sveta.

Naravno da moze i tako Zeleni, samo sto se ovde nije pricalo o odnosu dva strejtera vec o odnosu zavisnik-strejter. Na kraju, sve je to stvar ukusa, sami biramo sa kim cemo biti.

Ne znam odakle ideja za prozivanjem bilo cijeg postenja!?! To sto je neko narkoman i sto ja znam zbog cega on krade na sitno ga ne cini manje lopovom od bilo kog drugog lopova. Niti mi je Miskovic drugacije kategorisan. Lopov je lopov, drogirao se on ili ne… Ili mislis da mozda treba da imam razumevanja, uslovno receno, za tebe i to sto ces mi npr. obiti stan samo zbog toga sto si narkomanka? Nemam ga, kao sto ga ne bih imala ni da mi to uradi neko se ne drogira. Stvarno ne znam na sta ciljas i sta pokusavas da opravdas?

Inace, ako vama to odgovara ja stvarno nemam nista protiv, drogirajte se ljudi koliko god hocete. Ali radite to samostalno. Nemojte ugrozavati druge i nemojte ih na bilo koji nacin uvlaciti u vasu pricu. Medjutim, i sama znas to je neizvodljivo, vi to ne mozete da ispostujete.

P.S. Nadam se da nisam pogresila rod u kojem pisem, ako jesam izvini.

[Šmizla]

Jasno mi je da je zavisniku svaki dan zivot ugrozen… Da li zbog lose droge, tudjeg pribora, prevelike doze, nebitno, cinjenica je da je ugrozen. Kada po tvom misljenju zivot suzavisnika postaje ugrozen? Dati sansu nekome je ok, ali... Koliko se dugo zivi od stare slave?

Kad kreneš i fizički i psihički da propadaš, kad te maltretira i fizički i psihički...
Koliko dugo se živi od stare slave? Hm...kratko!!!

narkoman krade jer je bolestan,ovi drugi jer su marva pohlepna

I pohlepa je bolest (smrtni grijeh, ej)...i kleptomanija...

Da li stvarno svakoga ko se nije drogirao dozivljavate kao stvorenje koje je nesposobno da sagleda posledice narkomanije jer je nije osetilo na svojoj kozi?

Ja bih rekla da doživljavaju. Moje mišljenje (nadam se da opet neće biti atak na mene zbog mog mišljenja).
Evo, recimo jedan moj drug koji je bivši ovisnik tek sad kaže da skida kapu svojoj tadašnjoj djevojci (sa kojom je bio dok se drogirao) jer je bio užasan i da sam sebe da je bio na njenom mjestu ne bi trpio.
A tek roditelji...


Čuj ne može da sagleda posljedice narkomanije...xaxaxaxaxxaxa...da, da...samo je vama teško i samo vi prolazite kroz to...mi smo tu samo posmtrači koji su se slučajno zadesili!!!!

[saša-ex]

Ah, mi narkomani, nosimo svu bol svijeta, na nasim nejakim plecima...
Nitko nas ne razume, nitko ne shvaca... posebni, drugaciji, pametniji, tako kul...da mi nesto napisemo, to je da tri puta procitas, pa da nadjes dublju smisao...

[molpks]

Ah, mi narkomani, nosimo svu bol svijeta, na nasim nejakim plecima...
Nitko nas ne razume, nitko ne shvaca... posebni, drugaciji, pametniji, tako kul...da mi nesto napisemo, to je da tri puta procitas, pa da nadjes dublju smisao...

Ima i drugih ljudi takvih, bas puno, a nisu djanki. Ti si ono malo, kao, lazni moralista?