Tuga

[pepeljuga84]

Pre par dana sam izašla iz Drajzerove.Moje treće lečenje kod njih...Neću pričati o metadonskim skidanjima tj. navlačenjima..,kao što neću pisati ni o Lorienu i depo injekcijama...
Ono o čemu želim da pišem je nada...Da nada...
Svaki put je ima sve manje i manje,i prosto više ne mogu predvideti sopstvene korake,preduhitriti svoje misli....
Psihički sam katastrofalno otišla u aut...
Naravno tu su i emotivni problemi,kao i neke stvari iz daleke prošlosti duboko zakopane u meni.....
Ne želim unositi tugu i setu drugima,ali moj optimizam je ravan nuli,a tuga pregolema...
Valjda će biti bolje...Mora...Valjda... :smt022

[ns]

ehh..da je samo tuga..nego ona grozna anksioznost i depresija..posle dopa..posle svega..
i ja sam imala tu neku cudnu,tugu-depresiju kada sam izasla iz drajzerove poslednji put...pitala se,nesto kao;''..hmm..sta sad?sta dalje?''ali,proslo je,vremenom i to vakumsko stanje,bilo neko vreme o.k...a hiljadu puta sam pozelela da izgubim tu ''nadu'',kako vec da je nazovem..?nekad mi je bez nje bilo lakse..
sada si clean?si na blokatorima?
pisi kako si...cak i ako nemas volje,pisi..
pozdravljam te,cuvaj se i nek' se na tvom licu sto pre pojavi ..ili bar

[KatarinaS]

Drage devojke, ne dajte se!
Najteze je bas to - posle.
Posle akutnog bola, muke i drame... prevazici taj hronicni bol i muku...
Istina je ziva ono - "one day at a time" iliti korak-po-korak.
Posle pakla samog fizickog odvikavanja sledi taj inicijalni "pakao normalnog zivota".
Kad hemija u mozgu i telu pocne da se najzad balansira, i dozvoli vam da malo-po malo pocnete da osecate neki tracak radosti..pa onda malo srece...pa jos malko zadovoljstva...budite srecne i prigrabite svaki taj osecaj kao da je od zlata, to je moj prijateljski savet.
A cim pocnete da ponovo osecate srecu, cim se prvi put zakikocete ili zacenite od smeha, onako iskreno, od srca, onda znate da da vam su vam mozak i telo ok, i da je sada red na dusu.
A za dusevni oporavak, mir i razvoj, najvaznije je da smo aktivne, da radimo, da stvaramo... a najstrasnije sto mozemo da svojim dusama ucinimo je - da budemo lenje, inertne, da sedimo i kukamo i cekamo da neko ucini nesto umesto nas...
Ako smo prosle kroz sve te strasne muke, sigurna sam da sve mozemo da stvorimo dobre zivote sebi, kvalitetne i ispunjene.
A to je cela fora.
One day at a time. Samo da je pametno ispunjen, i da iz savakog dana, bas iz svakog, eliminisemo sve "negativne elemente", i to - brutalno.
Sve lose navike, misli...a najvise - sve lose ljude.
Draga Pepeljuga, ne daj se, uz tebe smo. Znamo kako ti je, a znamo i da ce ti svaki dan biti sve bolje.
A ja bih licno jako volela da cujem da te je neko do suza nasmejao.
Katarina S

[pepeljuga84]

Hvalaa na podršci...,međutim ja sam trenutno u veoma lošem stanju tj. na ivici nervnog sloma...
Idem u tu jebenu dnevnu bolnicu gde se samo nerviram i nerviram,antidepresiv koji pijem već 20 dana ne deluje ...i prosto ne znam šta da radim ili da li da prvo ubijem nekog iz svoje okoline ili sebe....
Nikada se gore u životu nisam osećala.... :smt010

[mustafa]

To sto osjecas je rezultat sakupljenih i potisnutih osjecaja,kajanja, griznje savjesti i duga i zajedno sa drugim osjecajima sacinjava teski pocetak ka dugotrajnoj cistoci.Sada sve vri,bez kontrole i bez nekie vece mogucnosti da se moze izbjeci. Ovaj period jednostavno moras izdrzati ako hoces i dalje ostati cista.
Antidepresivi najbolje djeluju nakon 4-5 nedelja, ali takodje treba znati da ako doza nije strucno odredjena rezultati mogu izostati.
Upornost, zelja za normalnim zivotom i za zivotom uopste, te i sjecanje na grozote ovisnickog zivota upotrijebi kao daljnju energiju da bi ostala cista. Ovaj teski period nije neobican, ali je naporan i mnoge dovodi do recidiva. Koliko vremena ce trebati da prodje prije nego dostignes bolji nivo unutarnje harmonije je nemoguce odrediti, ali uobicajeni period se krece izmedju 3 - 12 cistih mjeseci. Naravno pod uslovom da sebe motiviras i pocnes se baviti necim sto ti pricinjava zadovoljstvo, skracuje vrijeme razmisljanja o narkotici i daje ti bolju vjeru u samu sebe.
Sa srecom.

[pepeljuga84]

Istina je da je svako lečenje sve teže i teže,a meni ovo dođe skoro hiljadito lečenje,i s obzirom na vremenski period i sve kroz šta sam prošla,moja psiha,i prag neke vrste tolerancije su veoma slabi...
Danas sam,opet(kao što bi trebalo svakoga dana u naredna 2 meseca,pa onda nedeljno mesečno itd.),bila u dnevnoj bolnici sa svojom porodicom,jer sam danas imalaa takozvano informativno predstavljanje...
Možda i stvari ne bi tako loše prošle,da na kraju nisam bila isprovocirana,a kako,kao što sam već napomenula,ne mogu da kontrolišem sebe i svoju impulsivnost,istrčala sam napolje...napustila grupu....
Ne znam,možda ja imam pogrešne rezone,ali ne mogu shvatiti kako planiranje dana u vidu satnice,plus skoro potpuna izolacija,gomila beskorisnih pravila,i još glupljih sankcija mogu pomoći u rešavanju problema?!
Trudiću se da drugom prilikom podrobnije objasnim princip funkcionisanja dnevne bolnice--trenutno nisam u stanju jer sam danas ceo dan u haosu-u vidu samopovređivanja,pokušaja suicida itd...
Hvala svima na podršci,i,nadam se da iako se iz dana u dan osećam sve gore i gore,valjda će se nekako sunce probiti kroz ovu tamu koja me ubija. :smt073

[zvrky]

Posle svake oluje i gomile oblaka dolazi sunce, odlaze oblaci i dolazi lep i suncan dan, tako da ce i tvoj suncani dan doci,veruj u to i tako ce biti... :goodman: PDT_Love_18

[pepeljuga84]

Danas pada kisa...,uklapa se sa mojim raspoloženjem u potpunosti.
Juče sam se čula sa dečkom i objasnila mu da se necemo videti minimum tri meseca,jer to je jedno od pravila dnevne bolnice..."nema viđanja sa osobom koja je/bila,u problemu.On me je podržao ,rekao da samo guram napred,kao mogu ja to ....itd.,pričao mi priče kako je i on čist,i kako će nam jednog dana biti sjajno,ponovo ćemo živeti zajedno...bla,bla,bla...
Ništa više nisam čula jer znala sam da mi priča bajku za laku noć,a srce je htelo da iskoči iz grudi...
Još jedan stepenik ka večnoj tami...
Dokle ću koračati bespućem?
Kada ću čuti reč KRAJ?!

[zvrky]

Kada ti budes rekla kraj tada ce biti kraj...

[pepeljuga84]

Evo,jutro je i sija sunce...Valjda bi trebala malo bolje da se osećam,s obzirom da sam sad u fazi promene terapije,jer su najzad shvatili da mi ni konjska miligraža amizola ne pomaže,tako da ga sada lagano smanjuju,i nadam se da će mi vratiti seroxat,jer mi je jedino on,što se tiče antidepresiva,pomagao...
Na forumu je trenutno niko,tako da sada svoje probleme iznosim sama sebi :smt105 ,što i nije najbolje rešenje ali dobro...
Uostalom ništa novo se ne dešava,moje nagle promene raspoloženja se nastavljaju,a moji su istripovali da se pridržavaju jebenih pravila dnevne bolnice-neka im nek se igraju,meni se i onako iz kuće ne izlazi....sa njima tek...TAko će to trajati dok ne popizdim i oteram ih sve u....
Evo,keva kaže da je danas tačno mesec dana kako sam čista...Da li bi trebalo da budem srećna...Valjda.Zašto onda ništa ne osećam?! :smt017