O bupu, drogi, suovisništvu, tko se kako osjeća, muzici i ćevapima

[StopBup]

Nekako je najljepse kad je covjek ok. Onda svu energiju mozes usmjeriti u neki svoj boljitak u zivotu. Naravno u realnim ocekivanjima i svako u skladu sa svojim mogucnostima. Neko se zadovoljava biti radnik u nekoj firmi, neko zeli i moze biti privatnik, neko ko ja opet mora slusati i raditi sta mu nadredeni zeli sto isto nije lako jer tu nema mjestu rijecji NE i biti podreden konekad i teskom bilmezu i konju. Neko fakultete moze ganjati i skole. Uglavnom trijezna glava na ramenima je najbitnija ma sto covjek u zivotu radio. Eto neka moja razmisljanja kad se eto ima vremena sada razmisljati. Jucer sam se odvalio sa dva cersona i stvarno sam razocaran radi toga. Da je kojim slucajem bija dop ili nesto slicno mislim da bi se danas ja zakalemio za smokvu umjesto njih. Griznja savjesti me pojede ka da sam neki teski recidiv napravio. Eto ja se moram priznati divim ljudima koji recidive olako shvacaju i mislim da bi za mene teski recidiv bija poguban u smislu da bi bio spreman i ruku dici na sebe jer toliko truda koliko ulazem biti ok i da samo tako lako onda pokleknem. Jedan dan ko uspije da pobijedi svoju guzicu i ostane normalan je jako veliki uspjeh za svakog ovisnika. Ovo sta trenutno Jurke i ti Ksana trenutno prozivljavate i borite se sa tom borbom, bolovima i nervozom za koju smatram da je u cijeloj prici najgora je stvarno vrijedno divljenja. Znam da zvuci ka floskula i normalnim ljudima je sva ta borba nepojmljiva, ali svako ovdje ko je ok i pokusava tu svoju apstinenciju odrzavati i odrzava zna da mjesec dana biti ok je ogroman uspjeh ne ko kuca nego ko katedrala. Normalni ljudi misle u stilu pa sta, sami su si to napravili pa sada neka pate. Ja ne mislim tako jer se i sam borim i ima dana kad bi se predo i sve stero u picku materinu ali ziviti bez poroka nama je vrijedno divljenja. Bar u mojim ocima. Jebo doktore, psihologe i psihijatre, njima smo broj na papiru i nitko od njih u stvari ne zna sta se sve to u nama desava i sa kakvim se demonima nosimo da samo jedan dan zivimo bez poroka. Knjige o ovisnostima bi trebali mi pisati a ne neki likovi koji sve ovo o cemu mi pricamo su nastrebali napamet i drze se svega toga ka pijan plota. Eto ljudi ja vam skidam kapu sta i dalje gurate unatoc nedacama koje vas u vidu i fizike i psihe jos uvik drze a glava vam je iznad vode. Stvarno vam se divim i imate moju podrsku bez obzira na sve.

Citam te u poslednje vreme i primecujem razliku u tvojim postovima u odnosu na nekad, prihvatio si sve u sustini, nekad me bacis u razmislhanje.. I ja bih sad osecala krivicu i lek neki ovako sa strane da mi padne na pamet da popijem, to sve mi je postalo nekako isto, ista svrha je u tome, pogotovo za nas koji smo ili bili ili i dalje skloni tome

Zapao je i meni za oko ovaj Likin post, ali nisam nista pisao, nego ajd evo sad cu malo jer me ovo tvoje citiranje podsetilo na ovo sto je napisao.
Ja sam osetio nedavno da je najbolje kad je covek cist i ok, vraga nedavno, vec se naniza meseci. Eto kako vreme prodje kada covek zasere. Ceo septembar sam bio bas full, a i trecu dekadu avgusta, napredovao na svim poljima, i u oktobru zaserem, pa od tada stalno dizanja i padanja... Bas i ovo sto kaze kako je veliko kad covek izgura mesec dana biti ok, to mi se sad desilo, evo ja konj na 2 dana do mesec dana cistote, opet zaserem. Srecom brzo stah, i dozvah se pameti. Neverovatnu griznju savesti i razocarenje sam doziveo zbog toga, cak i u snovima me proganjalo to sto uradih pre par dana, mozda ce me i jos proganjati...
To sto kazes i pijenje lekova na svoju ruku je takodje sranje, ja popih pola rivotrila preksinoc, jebem li ga, da li sam trebao, ili nisam, sad je gotovo, nemam ih vise, niti cu ih traziti. Ih, kakvih samo ima slucjeva navacenja na rivotril zbog uzimanja istog na svoju ruku...
Bolje je nekad i istrpeti to sto ti se desava u ranoj apstinenciji, to ce proci, a ti ces onda ako istrpis sranje bez pomocnih sredstava, sa posebnim akcentom na svoju ruku, vise ceniti to sto si uradio, i vise ces paziti da se ne dovedes ponovo u isto stanje.

Ne kazem nista protiv vas, tebe, Jurketa, cini mi se da vam ta terapija sto pijete radi dobro, samo ne treba ni na tome predugo ostati, a naravno, kad je vec poceto sa terapijom, ni prekratko...

[StopBup]

Svi mi nekako delujete ok na forumu, i to me posebno raduje. Pravilno razmisljate. Hajde, laka vam noc.

[Frajla]

Jeste Frajla, ali pre(C)ednik ce nas sve spasiti, nema sekiracije
Danas od 15h do 5h je izolacija, resio Vucko da nas zatvori..

Pa da, cujem da ste najrazvijeniji u Evropi, cak pocinjete brasno i gorivo da izvozite.
Kud se i odselih pre 20 godina:)

Ovde gde sam ja nema policijskog casa, ali se izlazi samo ako mooooooras u prodavnicu i sport. Pod sportom se podrazumeva trcanje, bajs, brzo hodanje bez stajanja i spike u grupama, samo sa osobama sa kojima zivis.
A da i teranje kera:)
Ne idemo rodbini, ne idemo prijateljima niti mi iko dolazi u kucu. Ulice puste, i ako neko se okupi negde evo murkana dok si rekao keks.

Neam pojma, al ja bih da ovo sto pre prodje i ne da mi se sikanirati.
Da mi je dosadno- jeste, fale mi prijatelji, fali mi posao, fale mi osmesi na licima drugih...

Kako si ti? Manimo se najpoznatijeg glumca u Srbiji

Za pse su nam ukinuli, ako dobro ispratih,jer su zloupotrebljavali,ja izvodim e ako ce zbog toga kaznu da mi pisu, onda do klinca.. Ne znam koliko ce ovo trajati, pricaju da ce i maj uhvatiti,ne znam vise sta su tracevi, a sta ne,vise nista ni ne citam..
Dobro sam, sta znam i meni je dosadno, jedno te isto samo vrtim da ubijem vreme, ali ide na bolje primecujem da imam i vise volje preko dana, samo eto jutro i vece da mi se regulise,ujutru sam nekako iscrpljena, a uvece neku nervozu osecam.. Danas izasla malo u dvoriste, pila kafu i gledam kako je svuda tisina, samo ptice i psi sto se cuju i bas sam se lepo opustila,ne pamtim kad sam tako mirno sedela..

To, to, to.... vraca ti se volja! Jeeeeeee

I ja sam ujutru “iscrpljena”, dok ne popijen dve kafe i ne procitam vesti pa jos malo odmorim, ne sme niko da mi se obraca,pa mi treba bager da me pokrene. Tako da.... sve je to okej

[Jurke]

Pa da, cujem da ste najrazvijeniji u Evropi, cak pocinjete brasno i gorivo da izvozite.
Kud se i odselih pre 20 godina:)

Ovde gde sam ja nema policijskog casa, ali se izlazi samo ako mooooooras u prodavnicu i sport. Pod sportom se podrazumeva trcanje, bajs, brzo hodanje bez stajanja i spike u grupama, samo sa osobama sa kojima zivis.
A da i teranje kera:)
Ne idemo rodbini, ne idemo prijateljima niti mi iko dolazi u kucu. Ulice puste, i ako neko se okupi negde evo murkana dok si rekao keks.

Neam pojma, al ja bih da ovo sto pre prodje i ne da mi se sikanirati.
Da mi je dosadno- jeste, fale mi prijatelji, fali mi posao, fale mi osmesi na licima drugih...

Kako si ti? Manimo se najpoznatijeg glumca u Srbiji

Za pse su nam ukinuli, ako dobro ispratih,jer su zloupotrebljavali,ja izvodim e ako ce zbog toga kaznu da mi pisu, onda do klinca.. Ne znam koliko ce ovo trajati, pricaju da ce i maj uhvatiti,ne znam vise sta su tracevi, a sta ne,vise nista ni ne citam..
Dobro sam, sta znam i meni je dosadno, jedno te isto samo vrtim da ubijem vreme, ali ide na bolje primecujem da imam i vise volje preko dana, samo eto jutro i vece da mi se regulise,ujutru sam nekako iscrpljena, a uvece neku nervozu osecam.. Danas izasla malo u dvoriste, pila kafu i gledam kako je svuda tisina, samo ptice i psi sto se cuju i bas sam se lepo opustila,ne pamtim kad sam tako mirno sedela..

To, to, to.... vraca ti se volja! Jeeeeeee

I ja sam ujutru “iscrpljena”, dok ne popijen dve kafe i ne procitam vesti pa jos malo odmorim, ne sme niko da mi se obraca,pa mi treba bager da me pokrene. Tako da.... sve je to okej

I ja sam ujutru grogi baš. Jutros mi je zvono alarm, a ja sam u bunilu dohvatio telefon i slučajno u polu snu okrenuo suprugu koja je na poslu i ona me pita što sam je zvao, a ja ubedjen da je ona mene zvala i ja se javio na njen poziv. Onda pogledam pozive na tel i vidim da sam ja nju okrenuo hehehe
Bunilo ujutru zestoko... Treba mi sat dva da pododjem

[Jurke]

Nocas sam inače dugo ostao budan u krevetu i neki djavo se okretao i drpao se po ramenima koja su se osula nekim tvrdim sitnim bubuljicama koje su me svrbele nocas. Jedva sam zaspao, a jutros koma...

[licaninsasela]

Nekako je najljepse kad je covjek ok. Onda svu energiju mozes usmjeriti u neki svoj boljitak u zivotu. Naravno u realnim ocekivanjima i svako u skladu sa svojim mogucnostima. Neko se zadovoljava biti radnik u nekoj firmi, neko zeli i moze biti privatnik, neko ko ja opet mora slusati i raditi sta mu nadredeni zeli sto isto nije lako jer tu nema mjestu rijecji NE i biti podreden konekad i teskom bilmezu i konju. Neko fakultete moze ganjati i skole. Uglavnom trijezna glava na ramenima je najbitnija ma sto covjek u zivotu radio. Eto neka moja razmisljanja kad se eto ima vremena sada razmisljati. Jucer sam se odvalio sa dva cersona i stvarno sam razocaran radi toga. Da je kojim slucajem bija dop ili nesto slicno mislim da bi se danas ja zakalemio za smokvu umjesto njih. Griznja savjesti me pojede ka da sam neki teski recidiv napravio. Eto ja se moram priznati divim ljudima koji recidive olako shvacaju i mislim da bi za mene teski recidiv bija poguban u smislu da bi bio spreman i ruku dici na sebe jer toliko truda koliko ulazem biti ok i da samo tako lako onda pokleknem. Jedan dan ko uspije da pobijedi svoju guzicu i ostane normalan je jako veliki uspjeh za svakog ovisnika. Ovo sta trenutno Jurke i ti Ksana trenutno prozivljavate i borite se sa tom borbom, bolovima i nervozom za koju smatram da je u cijeloj prici najgora je stvarno vrijedno divljenja. Znam da zvuci ka floskula i normalnim ljudima je sva ta borba nepojmljiva, ali svako ovdje ko je ok i pokusava tu svoju apstinenciju odrzavati i odrzava zna da mjesec dana biti ok je ogroman uspjeh ne ko kuca nego ko katedrala. Normalni ljudi misle u stilu pa sta, sami su si to napravili pa sada neka pate. Ja ne mislim tako jer se i sam borim i ima dana kad bi se predo i sve stero u picku materinu ali ziviti bez poroka nama je vrijedno divljenja. Bar u mojim ocima. Jebo doktore, psihologe i psihijatre, njima smo broj na papiru i nitko od njih u stvari ne zna sta se sve to u nama desava i sa kakvim se demonima nosimo da samo jedan dan zivimo bez poroka. Knjige o ovisnostima bi trebali mi pisati a ne neki likovi koji sve ovo o cemu mi pricamo su nastrebali napamet i drze se svega toga ka pijan plota. Eto ljudi ja vam skidam kapu sta i dalje gurate unatoc nedacama koje vas u vidu i fizike i psihe jos uvik drze a glava vam je iznad vode. Stvarno vam se divim i imate moju podrsku bez obzira na sve.

Citam te u poslednje vreme i primecujem razliku u tvojim postovima u odnosu na nekad, prihvatio si sve u sustini, nekad me bacis u razmislhanje.. I ja bih sad osecala krivicu i lek neki ovako sa strane da mi padne na pamet da popijem, to sve mi je postalo nekako isto, ista svrha je u tome, pogotovo za nas koji smo ili bili ili i dalje skloni tome

Svi mi otprilike imamo iste demone koji nas muce i sa kojima se nosimo. Zato se svi i pronalazimo u svim tim pricama. Primjer kriza ko kriza je uvijek ista. Samo je pitanje kako se psihicki netko nosi s njom. Sto vise u zivotu kriza to je teze pregrmit jer se svi toliko vise toga bojimo da vise sami sebi radimo pritisak nego sto to je. U biti normalan covjek bi krizu podnio isto ka i prehladu malo jacu. Svi ti lijekovi koje mi mozemo dobiti od svojih doktora izazivaju ovisnost ali isto razumijem i da nekom mogu pomoci. Opet, doci ce vrijeme primjer Jurketu kada ce se morati skidati sa ajmo rec lirike. Lirika dugorocno kada se uzima nakon prestanka izaziva krizu u rangu heroinske. To nisam ni ja znao nego sam naso neko englesko istrazivanje o njoj. Ja kad sam ju lokao nisam se nikad dotero do toga ali sam imo strasne depresije poslije. Uglavnom svi ti lijekovi stvaraju ovisnost i kriza ko kriza je uvijek ista ili slicna heroinskoj. Kazem, normalni ljudi koji i ako se zakace na neki lijek te krize ne dozivljavaju dramaticno ko mi.

[Frajla]

[quote=xxxana post_id=151822 time=<a href="tel:1585508683">1585508683</a> user_id=12720]
[quote=licaninsasela post_id=151794 time=<a href="tel:1585417726">1585417726</a> user_id=13380]
Nekako je najljepse kad je covjek ok. Onda svu energiju mozes usmjeriti u neki svoj boljitak u zivotu. Naravno u realnim ocekivanjima i svako u skladu sa svojim mogucnostima. Neko se zadovoljava biti radnik u nekoj firmi, neko zeli i moze biti privatnik, neko ko ja opet mora slusati i raditi sta mu nadredeni zeli sto isto nije lako jer tu nema mjestu rijecji NE i biti podreden konekad i teskom bilmezu i konju. Neko fakultete moze ganjati i skole. Uglavnom trijezna glava na ramenima je najbitnija ma sto covjek u zivotu radio. Eto neka moja razmisljanja kad se eto ima vremena sada razmisljati. Jucer sam se odvalio sa dva cersona i stvarno sam razocaran radi toga. Da je kojim slucajem bija dop ili nesto slicno mislim da bi se danas ja zakalemio za smokvu umjesto njih. Griznja savjesti me pojede ka da sam neki teski recidiv napravio. Eto ja se moram priznati divim ljudima koji recidive olako shvacaju i mislim da bi za mene teski recidiv bija poguban u smislu da bi bio spreman i ruku dici na sebe jer toliko truda koliko ulazem biti ok i da samo tako lako onda pokleknem. Jedan dan ko uspije da pobijedi svoju guzicu i ostane normalan je jako veliki uspjeh za svakog ovisnika. Ovo sta trenutno Jurke i ti Ksana trenutno prozivljavate i borite se sa tom borbom, bolovima i nervozom za koju smatram da je u cijeloj prici najgora je stvarno vrijedno divljenja. Znam da zvuci ka floskula i normalnim ljudima je sva ta borba nepojmljiva, ali svako ovdje ko je ok i pokusava tu svoju apstinenciju odrzavati i odrzava zna da mjesec dana biti ok je ogroman uspjeh ne ko kuca nego ko katedrala. Normalni ljudi misle u stilu pa sta, sami su si to napravili pa sada neka pate. Ja ne mislim tako jer se i sam borim i ima dana kad bi se predo i sve stero u picku materinu ali ziviti bez poroka nama je vrijedno divljenja. Bar u mojim ocima. Jebo doktore, psihologe i psihijatre, njima smo broj na papiru i nitko od njih u stvari ne zna sta se sve to u nama desava i sa kakvim se demonima nosimo da samo jedan dan zivimo bez poroka. Knjige o ovisnostima bi trebali mi pisati a ne neki likovi koji sve ovo o cemu mi pricamo su nastrebali napamet i drze se svega toga ka pijan plota. Eto ljudi ja vam skidam kapu sta i dalje gurate unatoc nedacama koje vas u vidu i fizike i psihe jos uvik drze a glava vam je iznad vode. Stvarno vam se divim i imate moju podrsku bez obzira na sve.

Citam te u poslednje vreme i primecujem razliku u tvojim postovima u odnosu na nekad, prihvatio si sve u sustini, nekad me bacis u razmislhanje.. I ja bih sad osecala krivicu i lek neki ovako sa strane da mi padne na pamet da popijem, to sve mi je postalo nekako isto, ista svrha je u tome, pogotovo za nas koji smo ili bili ili i dalje skloni tome
[/quote]

Svi mi otprilike imamo iste demone koji nas muce i sa kojima se nosimo. Zato se svi i pronalazimo u svim tim pricama. Primjer kriza ko kriza je uvijek ista. Samo je pitanje kako se psihicki netko nosi s njom. Sto vise u zivotu kriza to je teze pregrmit jer se svi toliko vise toga bojimo da vise sami sebi radimo pritisak nego sto to je. U biti normalan covjek bi krizu podnio isto ka i prehladu malo jacu. Svi ti lijekovi koje mi mozemo dobiti od svojih doktora izazivaju ovisnost ali isto razumijem i da nekom mogu pomoci. Opet, doci ce vrijeme primjer Jurketu kada ce se morati skidati sa ajmo rec lirike. Lirika dugorocno kada se uzima nakon prestanka izaziva krizu u rangu heroinske. To nisam ni ja znao nego sam naso neko englesko istrazivanje o njoj. Ja kad sam ju lokao nisam se nikad dotero do toga ali sam imo strasne depresije poslije. Uglavnom svi ti lijekovi stvaraju ovisnost i kriza ko kriza je uvijek ista ili slicna heroinskoj. Kazem, normalni ljudi koji i ako se zakace na neki lijek te krize ne dozivljavaju dramaticno ko mi.
[/quote]

Ne stvaraju svi lekovi zavisnost. Ja nikada nisam bila navucena na antidepresiv, a korostila sam ih cesto, ali isto tako sklanjala kada mi je bilo ok. To je uvod u Jurketovu pricu i Liricu- nikad je nisam pila i verujem da takvi “dizači” znaju dobro otresti o pod, ali imam osecaj da je Jurketu mnooooogo bolje i da bi bilo dobro da se konsultuje sa dr ili da smanji dozu ili neku blazu varijantu da dobije. Jer na duze staze verujem da je lirica opasna.

Bar ja imam takav odnos prema tabletama, kada osetim da su odradile svoje i da sam stabilna, smanjujem dozu postepeno. Naravno uz doktorov nadzor

Odoh da kuvam nesto, ne znam ni ja vise sta da kuvam... bar da prodje dan
Drzte se

[StopBup]

Opet, doci ce vrijeme primjer Jurketu kada ce se morati skidati sa ajmo rec lirike. Lirika dugorocno kada se uzima nakon prestanka izaziva krizu u rangu heroinske. To nisam ni ja znao nego sam naso neko englesko istrazivanje o njoj. Ja kad sam ju lokao nisam se nikad dotero do toga ali sam imo strasne depresije poslije. Uglavnom svi ti lijekovi stvaraju ovisnost i kriza ko kriza je uvijek ista ili slicna heroinskoj. Kazem, normalni ljudi koji i ako se zakace na neki lijek te krize ne dozivljavaju dramaticno ko mi.

Ti si ako sam dobro zapamtio pricu krenuo sa dve lirike od 150mg dnevno, pa uskoro tolerancija skocila na 15 dnevno, pa ti ni tih 15 nisu radile to kao tih dve u pocetku uzimanja. Otisao si na brod, nije bilo fizike, ali mesec dana neke potistenosti. Tako nekakao sam ja skapirao tvoju pricu sa lirikom.
E sad Jurke koliko sam shvatio ne dize dozu, ne vija rad i pije jednu ili dve od 75mg dnevno. Opet, cim oseti da mu je odradilo posao, treba da uklanja to, sve su to zajebane stvari. Verujem da i te male doze, ako se dugo zadrzis na njima mogu da naprave problem.
Nisu svi kao Frajla da se dobro snalaze sa tim tabletama. Ona je jedina ovde i sa bupom normalno prosla. Eto ona kaze da nikad nije imala problem da ostavi neki antidepresiv, a mnogi ljudi se muce njih da ostave... Sve u svemu, najbolje je bez tableta, ako se bas mora, ne na svoju ruku, i ne predugo...

[StopBup]

Znam da ne valja puno zaliti zbog gresaka u proslosti, i u opste zaliti za onim sto je gotovo, sto se ne moze promeniti, ali mene je sad to spopalo. Uhhh, jako mi je nesto tesko ovo vece, tako neka tuga, zaljenje, kajanje, samo to osecam zadnja neka 2 sata, pa evo makar ovde malo da se izjadam... Cuo sam se i sa burazerom, pa mi je malo lakse, alo opet, nesto me je velika teskoba spopala ovo vece, valjda je to normalno u ovom mom stanju... Niste navikli da ja mracim, ma ni ne mracim, samo mi je eto doslo da napisem kako se osecam ovo vece. Na kraju krajeva, i u skladu je sa temom, deo naslova teme je:"tko se kako osjeca."...

[StopBup]

Nije ovo neko samosazaljenje sto se meni veceras desava, ovo je neka iskrenost sam sa sobom, suocenost sa svojim greskama, bespotrebno napravljenim problemima, svim sto ne valja u mom zivotu, zelja za jos jacom promenom, jer dosadasnja ocigledno nije bila dovoljno jaka...