Problem slican, drugi ugao..

[Sivi decko]

Zdravo ljudi!

Naleteo sam na ove stranice jos pre 3 godine kada sam bio negde na pola puta sa otkrivanjem sveta poroka. Oduvek sam sebi govorio kako kroz sve treba proci, probati, zivis jednom i u cemu je poenta ako zivis bilo kako osim punih pluca?
Iako je moj problem malo drugaciji, mislim da bi mozda neki od vas mogli da me razumeju i ako su stigli dalje u borbi sa samim sobom od mene, imaju neki dobar savet..

Rekoh na pola puta.. U medjuvremenu sam naravno napredovao, jureci nova iskustva, osecaje i dozivljaje, stigao sam i do zutog. Prvi susret: nista, bio sam razocaran. Nista nisam osetio, malo opustenosti i to je to. Isto je bilo i drugi put. Tek treci, mozda 2,3 nedelje kasnije kada me je “drugar” bas castio, osetih u cemu je poenta. E sada moram da stavim stvari u perspektivu. To drustvo koje mi je omogucilo pocetno iskustvo bili su dva tri izgnanika od mog starog drustva iz osnovne. Nekad smo bili velika, povremeno pijana, povremeno naduvana druzina. Atrakcija za devojcice iz skole jer je par nas sviralo gitare i uvek je bilo dobro raspolozenje. Basket, fudbal, roleri, jurenje suknji, prepricavanje dozivljaja, sitne kradje i tuce i sve sto krasi jedno pubertetsko doba u gradu. Od tog drustva sam se bio odvojio neke 4 godine zbog profesionalnog bavljenja sportom, I vratih se kada sam shvatio da mi je dosta. Kada sam se vratio, imao sam sta da vidim. Otisao sam taman kad su pocela da se mesaju sredstva za smirenje sa pivom, a vratio se u zaraceno podrucje.. Staro drustvo se rascepilo, na ekipu koja sebe smatra strejterima ( koji se jedino sto se klone zutog), i “prave” narkomane.. Nekada najboljih drugara, a sada dve nespojive celine. U svakom slucaju, nisam mogao da ne primetime promenu na dvojici od njih tri.. Jednostavno su izgledali oronulo. Tek kasnije cu saznati da se sva tri bodu zadnje 3 godine.

E sada, jos od kad sam prvi put gledao Trainspotting, znao sam da cu kad tad doci i do toga. Mislim, osecaj koji je nesto poput orgazma pomnozenog hiljadu puta i dalje nije nigde blizu, bilo je nesto za nekog ko voli da zivi punim plucima poput neke prelepe zelenooke devojke koja se zavodljivo smeska odmah pored mog zivotnog puta.. Kako joj ne odoliti i ne povesti je? Nazalost, ili pre sigurno, na srecu, devojka za mene ispade samo fatamorgana.. Kako sam video sta se sa ovim mojim drugarima desilo, sa svime time sam krenuo sa dosta rezerve. Ima tu jos jedna stvar. Emocionalno sam po prirodi prilicno iskljucen, retko srecan ili tuzan, depresivan ili euforican, jednostavno smiren i opusten, zbog cega mi je jako cesto dosadno.. Verovatno zbog toga i nisam nista osetio prvih par puta. Posle tog pocetka sam uglavnom izbegavao te drugove. Ne samo zbog droge vec zbog njihovih ortodoksnih narkomanskih prica. Razbucali su svoje porodice, jurili iz hedonizma u hedonizam i neretko bili spremni na mnogo ponizenja samo da bi im ponovo bilo lepo. U sledecih godinu dana, uzeo sam jos 10 puta. Nekad mi je stvarno prijalo, a nekad sam se pitao na sta to bacih pare. Uglavnom je uvek bilo tako sto se sretnem sa jednim od njih i posle par dana nagovaranja, organizujemo zezanje. Pred novu 2004. sam ipak malo kulminirao. Tada sam imao kola na raspolaganju i najbogatiji od njih, jedini koji se i dalje drzao zahvaljujuci svojim parama, pa opet onaj sa najmanje samokontrole je poceo da me cima svaki dan da ga vozim do dilera. Zauzvrat mi je ili davao nesto para ili mi davao koju crtu. U medjuvremenu sam i ja dobio neke pare pa smo poceli da zavrsavamo zajedno.. U pocetku mi je prijalo, opustena voznja, shema, zezanje posle i eventuallno izlazak… Pri tom, kako mu je to bio recidiv, kad je prestalo da ga radi ovako, krenuo je da donosi pribor. Nedugo zatim, poceo sam da mu izigravam medicinsku sestru, posto mu je bilo tesko da se nadje, sa svojim sada vec nepostojecim venama. Preslo je u slatku rutinu, plus tip je bio pravi party animal, imao mnogo zanimljivih prica i ziveo u pravom smislu punim plucima, ali sa malo stedenja samog sebe. Onda su njegovi poceli da ga primecuju, krenuli da ga jure, i to je bio pocetak kraja. Njegova tolerancija je brzo otisla nebu pod oblake, kako je svojevremeno bio na petardi i.v. dnevno. I ja sam posle neke dve nedelje svakodnevnog zezaja shvatio da mi pola vise nista ne znaci i odlucio da napravim pauzu. Par dana cudnog toplo-hladnog osecaja, za sta sam tek kasnije ukapirao da je kineski grip I to je to. U zadnjih 6 meseci sam zavrsio 4 puta, uz to sto je prvi put bilo 3 meseca posle prekida, drugi put posle nedelju dana od tog prvog puta, 3. posle 4 meseca i zadnji put posle 5 meseci. Primetio sam ipak jednu stvar koja mi se nimalo nije dopala. Prvi put posle pause mi je bilo odlicno, dok je 2 iako citavih nedelju dana bio prilicno mlako iskustvo. Tada sam se setio jedne recenice od najpropalijeg od te trojice: “Brate, prvi put mi je bilo najbolje, i zadnje tri godine se svakodnevno nadam da cu uspeti to da ponovim..” Uvideo sam da kad jednom naucis psihicki na neki osecaj, naviknes se i on nikad vise ne prija isto kao ranije. Tako sam upropastio sebi pice, pa vise ne pijem, vecinu lakih droga, osim holandske trave, pa i njih izbegavam.. A i da se nelazemo, posle pajda, sve ostalo moze samo da razocara, kada pocetni dozivljaj ne dobije na dubini.

U medjuvremenu sam ipak naisao na jedno zlo koje je jace od mene. Kocka, pravi djavolov ples. Ona je jedina stvar koje se trudim da se aktivno klonim, mada sa vremena na vreme pokleknem. Cak su zavrsavanja zutog u tih zadnjih par meseci par puta bila samo zbog toga da bi utisao nemir i zov kockarnice, nesto kao biranje manjeg od dva zla..

E sada, za one koje nije mrzelo da citaju do ovde, dolazimo do mog pravog problema. On se sastoji u neosecanju stvari. Nekada sam verovao da me on cini nepobedivim, kada sam aktivno trenirao, isao u gimnaziju, ali kako se moje slobodno vreme povecalo sa pocetkom faxa, to je pocelo uzasno da me gusi.. Pokusao sam da ga odagnam sa sportom, preko dopamina, ali jednostavno nije isto kada se bavis profesionalno i samo rekreativno.. Pio sam nekih sest meseci, svaki dan vec od 4, 5 popodne, pa je pice vremenom potpuno prestalo da funkcionise. Probao sa padobranstvom, iscekujuci neko uzbudjujuce iskustvo, da bi na kraju shvatio da bi mi bilo zaista isplativo para koje sam platio, u smislu trazenog uzbudjenja, jedino da mi je otkazao glavni padobran. Pokusao i sa kombinacijama svih droga, pa i dopa, iako sam uvek znao unapred da je to laz, ali sam ocajnicki zeleo da se malo zabavim, i uvek bi upocetku bilo dobro, ali bi se osecaj jako brzo izgubio. Kockao sam se nekih 4,5 meseci svaki dan, i shvatio da ce mi kocka pre pojesti dusu nego dati nesto novo, jer i u njoj tolerancija raste jako brzo. Na kraju sam digao ruke od svega i zadnjih mesec i po dana uglavnom samo pokusavam da ucim, i ponekad se prosetam. Nije mi do izlazaka, nije mi nesto narocito do ljudi osim par bliskih prijatelja sa kojima se povremeno vidim, sve u svemu zivot mi je mlak i bljutav. Trudim se da idem nogu pred nogu i ne razmisljam previse unapred iako imam poprilicno velike planove za sebe. Medjutim iz ove perspektive mi se cini da ni ostvarenje njih mi nece doneti neku preteranu satisfakciju. Citav zivot sam uglavnom prisvajao dobru pozitivnu energiju od drugih, ali mi je tesko u zadnje vreme da nadjem takve ljude. Uglavnom je samo u pitanju foliranje. Vazno je da naglasim da sam takav citav zivot, jos pre pica i droge, samo da sam prekomernom upotrebom uspeo da ih unistim kao izvore odmora od sostvenog emocionalnog nistavila. Pokusao sam i sa autosugestiojom, lozeci sebe pred neki dogadjaj ili ispunjenje cilja, ali je poprilicno naporno posle izvesnog vremena i nema neke narocite rezultate. Psihoterapeut mi je posle svih poroka o kojima sam mu ispricao video nedostatak emocija kao najmanji problem, a on je moj jedini pravi.

Da se razumemo, nisam zutom rekao definitivno zbogom, hocu da ga imam tu sa vremena na vreme kada dosada postane prevelika, ali sada dobro znam da je prica o cesce od jednom mesecno krajnje kontraproduktivna, a ne bi voleo da do kraja istrosim svog poslednjeg “saveznika” u borbi sa delovima samog sebe. Moje pitanje je, kako se neki od vas, koji su uspeli da se skinu, bore sa nistavilom i sivilom koje ostaje koje je verovatno slicno mom? Znam da je to u vasem slucaju povezano sa tom jednom stvari, ali ako ga je neko od vas pobedio na neki nacin, voleo bih i ja da ga probam. Shvatam koliko je neophodno da pocnes da se dobro osecas u vezi samog sebe i svog zivota, ka nekom konacnom izlecenju pa bi i drugi mozda mogli da izvuku korisno iz vasih iskustava.. Par puta sam razmisljao koliko bi mi bilo lako da se navucem, zamenim trenutni zivot za neki para-zivot, i guram dok ne umrem. Mozda bi se na to i opredelio da ne znam da onaj dobar osecaj jako brzo izbledi, da ne verujem da bi to u mom slucaju bio izlaz za slabica, a jedan osnovni princip koga se citavog zivota drzim je da moram da pobedim, pa cak i kad pobeda nije bitna, nema nikakvog smisla, iz cistog inata i tvrdoglavosti.

Dakle tema je: Kako ste pobedili emocionalno sivilo?

[Ramona]

Welcome back na forum Sivi dečko (kako bi rekla Anamarija i ja, 'nije sve crno, ima nešto i sivog' - pa tako izgleda i dečkihehehe )
I mene je sivilo prošlog ljeta potjeralo nazad u 'đir' - pa me to još više usivilo - pa tek sad kužim da nije ono uopće ni nije bilo sivo nego ovo - dapače, na momente je ful crno - a tako sam se radovala čistoći i bila sretna - nekoliko XXXL dana!
Ma i kad sam najsretnija - sjećam se recimo diplomiranja, ili takvih, sličnih 'velikih i značajnih trenutaka' sreće - nijedan ne traje duže od 5 minuta! Kad se sredim (onaj 'orgazam' o kojem svi govore - phhh) ni to ne traje duže od 5 minuta (ma kakvih 5? ali recimo, aj). Tako da to ne možeš tako gledati.
Čovjek mora shvatiti da se ne može non-stop osjećati high ni biti euforičan.
Isto kao što treba shvatiti da ne može cijeli život osjećati 'leptiriće u želucu' kad vidi svog partnera - da ne može uvijek drhtati od uzbuđenja zbog same njegove blizine - nego da se prvotna strast, ako ima dobre temelje, polako pretvori u ljubav i međusobno (po)štovanje - onda dođu djeca i zatvori se krug - i to tako mora biti, to je prirodno.
Isto kao što je prirodno ponekad biti tužan, nesretan - zato da bi shvatio kako uopće izgleda sreća, zadovoljstvo... Moraš vidjeti sivo kako bi shvatio što je ružičasto!
A znaš li što moraš? Moraš naći nešto što voliš raditi. To tako jednostavno zvuči, zar ne? Ali u tome je cijela istina! A istina i je uvijek jednostavna - eto onda i dokaz!
Evo ja, recimo, volim kreativno raditi - bilo što - samo da nešto stvaram - pa kad tako recimo radim neku sliku, ili nešto u Photoshopu, ili ukrašavam tortu - to me tako ispunja da mi ne treba ni jesti ni piti ni pušiti ni niš - nego radim po cijeli dan bez da trepnem - a vrijeme letiiii !
Eto - tako nešto moraš! Ja da nisam fizički zakačena, pa je to (hvala Bogu ipak rješivi i trenutni) problem, onu psihičku prazninu uvijek mogu ispuniti tako što krenem napraviti recimo komad nakita ili urediti neku fotku. Tako i ti moraš!
Bilo bi još ljepše kad bi se zaljubio, i to bi ti popunilo sve životne dimenzije skupa! Znači - posao koji voliš (ili barem hobi!) plus partner kojeg voliš i poštuješ i koji te podržava = oprobana, uspješna, vječna formula za siviloCID!!!
Ne moraš znati crtati - možda voliš recimo stabla - pa posadi koje, pa ga njeguj! Ili brčkati oko auta - pa si uredi auto! Ne znam koliko škole imaš - pa imaš recimo ovih modernih, instant tečajeva - pa upiši nešto što si oduvijek htio naučiti! Pa možda baš na tečaju nekog upoznaš, ili ti to otkrije neki posao koji ti se baš svidi - pa baš naleti neki dečko koji ti postane super frend i kome tata slučajno ima svoju firmicu gdje mu baš fali netko kao ti, pa ... Život je sastavljen od 'slučajnosti' koje NIKAD nisu slučajnost - sve se događa zbog nečega - jedino ne znam, zašto je to tako? Kad bismo to znali, znali bismo sve, je l' da?

I tako to! Ovi naši prostori su sami po sebi jadni i bijedni i nema se para, itd., sve je sivo samo po sebi, budućnost nam je većinom upitna (nemaš li bogatog tatu ili dobre veze, itd.) pa moramo ili bježati (što je, opet, vrlo teško, osim ako imaš gore navedene uvjete - no onda ti je i tu dobro, ako baš ne patiš za recimo Švedskom, iz ovog ili onog subjektivnog - ili možda jednostavno razmaženog, ili 'kruha nad pogačom' - razloga) pa pokušati i vidjeti hoće li nam to odagnati sivilo i je li naša 'lokacija' uopće bila njegov uzrok - ili moramo život ispuniti sitnicama koje nas ne koštaju previše love.

Povremeni (ali povremeni, jer ništa što se radi prečesto - ne valja!) doživljaji na halucinogenim drogama koje izazivaju vizije, viša stanja svijesti, šire obzorja i 'pomažu' u duhovnom istraživanju - još ti i mogu (barem po mom mišljenju) ispuniti život nekim dodatnim, dubljim bojama koje su izvan 'normalnog' ljudskog spektra (od proročice u Delfima do južnoameričkih shamana i Aldousa Huxleya - svi moramo 'izaći' iz sebe - kako bi se spoznali - možda upravo (pada mi napamet - juhuu!) zbog tzv. 'kritičke distance' koja nam je za to potrebna i koju time postižemo (npr. ne možemo vidjeti neku sliku ako nam je točno pred nosom, nego se moramo odmaknuti) ... No, opet, nije svatko ni zainteresiran u 'spiritual quest' - pa će vizije shvatiti jednostavno kao 'sličice' ili 'filmove' i baš ga briga što to sve skupa znači, tko je vidio razbijati glavu zbog 'snova'...

No čega ti dobrog može donijeti robovanje heroinu ili kokainu ...? Možeš jedino doživjeti neku kvazi- 'pjesničku bol', kao što je sve 'kvazi-' što se ta dva tiranina tiče ...
Drž'se, i daj - nađi nešto što voliš raditi !
x
R.

[play]

Ja nikako,bar ne u zadnjih pet godina. Naravno to se odnosi na periode bez dopa,dane apstinencije,a bilo ih je i po sest meseci u ovom periodu i nista bre. Ustvari mislim da je stvar vrlo relativna,ljudi se skidaju skoro bez problema i taman kad postaju ponosni na sebe sto su pregurali fizicku krizu doceka ih ona gora-psihicka-ili ti sivilo gde u 99%padaju na taj fazon i vracaju dopanju. Mozda je potrebno vremena,sigurno da je,ali ja ga jos docekao nisam...Secam se kako sam pre skoro deset godina isao sa jos dva druga da kupimo jedan joint koji bi nam bio vecernje odvaljivanje i provod do jaja...Mozda je potreban period apstinencije onoliko koliko smo se pucali ili mogu slobodno reci:bilo bi lepo kada bi to bilo dovoljno.

[Sivi decko]

Hvala Ramona sto si odvojila vreme na citanje i razumela me..

Ne bih voleo da se ovaj topic pretvori u "Drzi se dalje toga, itd...", mada se s tim slazem, ali to je vec druga tema. Trenutno nemam izbora sto se tice kreativnijeg ispunjenja slobodnog vremena, cekaju me 3 ispita u sledece dve nedelje, pa mi je to prvi stepenik, iako mi to nista ne znaci..
Kad budem zavrsio sa tim, nameravam da se bacim na neki posao. Svidja mi se ideja para, ako ne da se koriste u neke svrhe onda cisto kao malo brdasce mogucnosti i izbora koje mi je cesto samo po sebi dovoljno da se osecam ok. Navikao sam da se u svemu sto radim trudim da budem najbolji, inace nemam nikakvu motivaciju, nesto cisto radi relaksiranja mi ne treba jer sam prirodno posmrtno relaksiran. Zadnjih godinu dana razmisljam da ponovo pocnem da crtam, ili nabavim neku svesku sa notama i krenem ponovo sa sviranjem, ali sama cinjenica da razmisljam o tome, da sam par puta i krenuo i odmah odustao govori dovoljno. Moja prokleta takmicarska priroda mi jednostavno ne dozvoljava uzivanje u takvim aktivnostima.

Planiram da ljudski pocnem tu pricu sa parama, bez ideja lake love u glavi, sa kladionicama i kockarnicama pa cu javiti kako ide.. Samo se nadam da cu naci neki posao koji volim.

Jedino sto sam siguran da mi u ovom trenutku ne treba je devojka. Vec dve godine se poprilicno mrtvo osecam, i onda kad mi naleti neka devojka, koja mi se zaista svidja, ja uspem to da pretvorim u patologiju, emocionalnu zavisnost i pre pocetka same veze.. Zaljubim se bez ikakvog razuma, sve ostalo zabatalim i kao pravim se cool pred njom.. Smisao zivota pocne da se vrti oko nje i budem jos manje svoj. Jebiga, gladan sam emocija, i dobrih i losih, i kad koja naleti, trudim se grcevito da je drzim u sebi sto duze. E, a onda naletim na devojku koja je prikriveni manipulator i dam sebi sah mat u jednom potezu. Iz nekog razloga mi se stalno dopadnu bas takve, ali dok ja skapiram sa kime imam posla, ego im je vec skocio za par stepenika, a ja zavrsih sjeban.

Jos dve nedelje moram da se bavim sa "onim cime bi trebalo". a potom cu pokusati sa prvom idejom. I samousavrsavanje preko nekih kurseva jezika i sl. mi zvuci dobro, samo cu videti koliko cu imati vremena pored posla i spremanja ispita..

Ako ne upali, na jesen upisujem psihologiju i gotovo, ima svoj psihu da rasturim na atome, pa da pocnem iz pocetka..

[Anamarija V.]

Pih, to je jako dobro pitanje koje si ti postavio.. Znam o kojem sivilu govoris i ja se vec dugo protiv njega borim i mogu reci da jos nisam nasla rjesenje...trazim ga i dalje. Ja eto dop ne uzim vec nesto duze od 2 godine, i ne mogu reci da ga nikad vise necu uzeti, jer znam cim bude predamnom da cu ga ladno uzeti!! A sto se tice emocionalnog sivila, i to s vremena na vrijeme naidje, jeste sve manje i manje ali nikako da nestane. Nikako da se ta zvjer smiri niti da umre! Praznilo sam popunila (malo, ne bas mnogo) time sto sam ucila i zavrsavala fax. Ali cesto me jos uhvati taj neki jebeni bed koji me ubaci u neku rupu, i ajd ti stalno smogni snage da se izvuces iz emocionalne rupe.
Sta me jos uspjelo izvuci pomalo, jeste Billy (pas-dalmatinac), kojeg sam dobila kad mi je bilo tesko (mozda cak najteze) dok je bio stene. Strasan je a i prava okupacija.
Ali jeste da sve te stvari nisu dovoljne za potpuno ispunjenje..zato treba kusati sta bi moglo biti dobra zanimacija, Ramona je super stvari predlozila (moracu ukrasti koji prijedlog )...
Ah, da zaboravih ti pozeliti dobrodoslicu nazad na forumu sivi decko sa emocionalnim sivilom, hehehe to je tacno ono sto smo rekle Ramona i ja da nije sve crno niti bijelo....ima dosta sivoga.... a jest mene to sivilo nervira......
E, a upisivanje psihologije je zanimljiva stvar, i ja sam vec o tome razmisljala, cak na isti nacin kao i ti, da svoj um upoznam do najmanje jedinice (celije ).
Ajd pozzzz..

[SWE]

Sivi, nemam pojma moze li da ti pomogne, ali jesi li probao da prebacis fokus da pomognes nekome drugo. Ne mislim da sada starom prijatelju pomognes da nadje venu, nego nesto pozitivno i konstruktivno kao eto pomognes komsiji da iscjepa drva (ako ih iko cjepa tu gdje zivis) ili djeci iz ulice pomognes da naprave kos pa da mogu igrati basketa ili bilo sta slicno. :smt119 Primjeri su mi strava. :smt015 Mislim, sav fokus sa sebe da prebacis na nekog drugo i ucinis nesto od cega sam nemas nikakve materijalne koristi. Zvuci smijesno, ali zna i da funkcionise. :smt031 Dobio si dosta zanimljivih savjeta. Moj nije ni blizu mnogima od ranije navedenih, zvuci naivno i djetinjasto jednostavan ali moze da bude paradoksalan. Pomazuci drugima i fokusirajuci na druge, mozes mozda da pomognes i sebi. :smt039 Kako god da bilo, zelim ti srecu u pronalazenju tog unutrasnjeg mira.

[Luna]

dragi moj-i ja sam mislila pa sto se to bas meni desava...bila sam u vezi sa g'dinom H skoro 1.5godinu. Nakon toga metadon-sto je isto sranje ali eto bila sam ok da kazem...bila sam u jednom ozbiljnijoj vezi iz koje sam jedva cekal da izadjem jer me rusila psihicki...i onda mi je trebalo nekih god dana da se oporavim od toga svega...i dobro mi je bilo samoj...ali vec nakon god i po me pocela depresija hvatati. ceznula sam ne znam ni sama za cim...i onda sam cesto mislila o H i kako bi mi bilo lakse da uzmem itd...onda naleti tip-i bas kako i sam kazes-manipulator...ja sam u pocetku bila ok-on je bio ludo zaljubljen-pa voliim te pa sve to-i ja se opustim i tras upadnem u vrtlog ludila...toliko smo se volili-ja sam bas kao i ti sve zanemarila-to mi je bio citav svijet...i koliko god se trudila da budem kul to se ne moze izkulirati nakon nekog vremena...a on je to poceo da korisiti i to me jos vise bolilo...na kraju sam ja njega molila da dosje ili jos bolesnije on nesto sjebe bas ono-i ja se na kraju njemu izvinjavam...zamisli dokle je moj um otisao...a sve sam kontala ma hajde pa odrasli smo ljudi pa ok je popustiti pa ok je preci preko necega...aha...on je sve to koristio...i vidis ne smijem sada u vezu...zato sto ce mi to postati nova adikcija ,,,novi izvor srece...a to je sranje. Mi moramo prvo biti sretni sami sa sobom a tek onda s nekim drugim...moramo imati puno svoga i nicega se ne odreci ako neko ipak udje u nas zivot...A to sto swe kaze pomagati drugima je lijek...barem meni...radila sam s dijecom u tzv domu ili sirotistu-ne bas onom pravom-i znas sta ne padne mi na pamet ni momak ni droga kad mi se dijete zatrci u zagrljaj kad me vidi ili kad se nasmijano probudi jer sam ja tu-jednostavno making the difference... Moj doktor kod kog idem po subutex-je bivsi narkoman...on kaze da je i dan danas cist ne zahvaljujuci sebi nego nama..to ga odrzava...a i svi u tom polju su manje vise bivsi ovisnici pa ti je it o dobro da uradis-idi nadji counselara za adikciju-meni ovaj doc kaze da idem na NA grupe-narc.annonimus-i tamo je pozitivno i podrsku od raje dobijes...to mi je sledeci korak da nadjem neki na sastanak gdje mi je ok biti-znaci da ne budi religiozni itd nego normala..ne znam-veza nije nacin-to je samo codependency-i opet kad ostanemo sami dakle bez te neke osobe-cure/momka-opet smo sjebani i nemamo nista svoje....e pa moramo naci to nesto...a kako tek boli kad te ta osoba .ebe u zdrav mozak i ponasa se ko da je boli briga za tebe...to je zato dragi moj sto vide nasu slabost i vide da smo krhki pa nas onda tras kamenom u srce pogode...moramo ojacati...samo koliko dugo ce trebati?
sleepless

[Luna]

sivi...jesi ok? daj javi se...

[Sivi decko]

Cao draga Luna!

Delujes mi kao stvarno lepa, plemenita osoba. Ne mogu reci da sam slab, cak sta vise moja engleska emotivnost gde vecinu stvari, bilo da su dogadjaji, situacije ili nagle promene odnosa sa nekim ljudima, obavezno dozivljavam sa zakasnjenjem i smanjenim intenzitetom dok ponekad osecanja i potpuno izostanu, me cine naizgled zajebanim tipom.. Moj problem je jedino sto ne volim igrice. Verujem u ono staro, vidis nekog, svidi ti se pojavom, energijom, stilom, licnoscu, malo sarmiras, malo razveselis, osetis iskrenu povratnu situaciju, pravi trenutak i bam! Magija pocinje.. Ali nije tako, jos od kada se 90% posto mojih, sad vec bivsih, drugarica, sa pocetkom fakulteta pocelo da ponasa prema meni, kao da sam ja ustvari tu neki decko koji ih muva, bilo mi je jasno da da tu nesto smrdi..Jednostavno vi zene, u toj nekoj vasoj medjusobnoj trci, za titule najpozeljnije, poznatije, najlepse, stalno pravite neke korake napred koji ne znam gde vode osim eventualnu u jos goru belu kugu u Srbiji. A u toj prici neko poput mene kome devojka ne moze da se svidi odmah po upoznavanju, barem ne u smislu da se nalozim, jer mi se jedino tada ukljucuje sve ono najpozitivnije sto imam, sarm, smisao za humor, dobra energija zbog andjela ispred mene.. To posebno vazi za ribe koje su vecito u modu ne "hard to get", nego "hard to evan get noticed by, and don't evan think about talking to", kao lepe smo, moze nam se.. Hehe, ne kod Mareta.. Ali onda opet naletim na ove druge koje imaju malo finije metode, a posto mi je gadno da volim racionalno, cesto najebem. Jbg, znam i da mogao da se presaltam i igram po njihovim pravilima, budem mnogo uspesniji, ali to onda ne bi bio ja i ne bi nikad uzivao kako zelim, kako se secam da bi trebalo.
Nisam pametan sta da ti predlozim, kako da ojacas.. Mozda bi za pocetak mogla samo da budes malo opreznija kada nekog pustas u srce. Ako koliko toliko inace dobro izvaljujes ljude ( naravno uvek moze da se nadje po neki oskarovac), u cemu sam ja jednostavno ocajan, to bi ti bilo dobro za pocetak.
Inace, kako sam? Pa sad sam kao ok, napravio sam par gluposti u proteklih mesec dana, a sve su vezane za moj glavni porok, kocku. Puko sam neke pare, a onda kad krene lose, i najmanji mikron raspolozenja ti nestane. Postanes depresivan, nervozan, ne mozes da se nateras da radis bilo sta.. Zbog tog stanja sam se onda par dana druzio sa drugim djavolom, ali ne povezanih dana, pod geslom da bolje potrosim nesto na to nego da jos para bacim kroz prozor, jer je kocka kada gubis taj osecaj, ti si budala koja bez ikakvog razloga baca svoje zadnje pare. Zbog toga sam od dva ispita koje sam planirao za jun polozio samo jedan, ali kad je sve to proslo pre jedno nedelju dve, cini mi se da sam konacno poceo polako da se vracam na pravi put, koji god to bio. Konacno mi je kocka lupila dovoljno vrucih samara da vse ne dobijem zelju da probam srecu ni kad imam 50 ni kad imam 5000 dinara na raspolaganju. A to je ogroman proboj jer sam 5 meseci cesto i sanjao kocku.. Nemam zelju ni kada mi je dosadno, ni kad imam deo para za nesto a treba mi jos da skupim, i cini mi se da je ta prica konacno gotova za mene. Sto se tize zutog, on nastavlja da me razocarava. Posle dva meseca pauze, prvi put put uzimam luce, i iako mi je tolerancija zaista mala, vise nikakva misticnost oko filinga, nekako je postao obican. Posle 4,5 dana, odlucujem se da probam jos jednom ali ovaj put uzimam keca koji odlazi u roku od 24 casa, i ista prica. Jedino sto mi se i dalje dopada je sto dobijem onu blagu laznu euforiju, pa iz temelja sredim stan, cujem se sa par ljudi sa kojima nisam odavno, i to je sve.. Cak me je prijatno iznenadilo da kada me je spustilo nisam cak imao ni onaj odvratni osecaj kad stit pocne da nestaje, i kada kao da se smoris, rastuzis i osetis usamljenim, sve u isto vreme. Ali da se ne lazemo, mnogo je to para za nesto tako obicno. Trudim se da budem stalno zaposlen, da se vrtim, malo ratujem sa kevom i caletommalo ih nerviram, prkosim i tako. Pravim neke planove da odem makar na jedan dan na exit, iako sam se od zimus lozio da cu ici na sve, u nekoj vecoj gotivnoj probranoj ekipi, ili sa nekom devojkom, da ponovim stvarno lud provod koji sam imao na drugom exitu, ali kad sam stavio na papir, shvatih da mi firma i nema neki bonitet. Valjda cu otici bar na jedan. I moram da ucim preko leta kao magare jer moram da dam do oktobra 3 ispita. Ugovaram i neki ozbiljan posao koji cu raditi vikendom, a ako zavrsim sa ispitima, mozda nadjem jos neki, ili krenem da treniram neki kik box ili tako nesto, cisto da imam ventil.

Mislim, trenutno sam ok kao sto duze vremena nisam bio, posebno me je prijatno iznenadio susret sa jednom drugaricom koja je svratila iz inostranstva ovde preko raspusta, i posto njena prica polse par godina tamo nema dodirnih tacaka sa onom istom prezvakanom, "malo udri brigu na veselje", malo "imam probleme koje ne mogu da resim, ustvari mislim da ne mogu pa ne bi ni pokusavao, ajde samo da se zezamo..", pricajuci sa njom ucinilo mi se da i nisam vise toliko u kurcu vec me je samo drzala dole ova moja ekipa koja trenutno nije bas na vrhu, iako sam izmenio dosta stvari i stvorio uslove da mi bude bolje.. I gledajuci nju sam ukapirao da mi ipak treba jedna devojcica, tek toliko da mogu da se posvetim njoj, svom ucenju, malo polsu, malo sportu i da me za ostale ljude bas briga ( da ne zavisim od njih kad je neka zabava u pitanju).

Jedino sto frustrira je sto kad sam se vratio iz Amerike sa 19 godina, imao sam osecaj kao da sam stvarno konacno ukapirao koji bi to moj zivotni put mogao da bude, kako bi ja to sve postigao. Al eto, prva godina koju tek ove godine zavrsavam, pa astrolog koj mi kaze da ova skola nije ni za mene nego da studiram napolju, pa gomila tako nekih detalja i cini mi se da sto sam stariji i iskusniji to znam da sve manje znam. Ali odlucio sam da menjam jos nesto. Vise nepravim plan u narednih pet godina, nego maximalno u naredna 3 meseca, i guram dan po dan, trudim se da ga zivim do kraja. Da mi svaki bude kao da ce me sutra tramvaj zgaziti, ali ne u smislu sto vece kolicine narkotika i alkohola danas, vec obavljenog posla, da se i ja osecam ispunjeniji, sto dinamicniji, bolji, ukrasen sa nekim pozitivnim ljudima ako mogu da se nadju.. Trudicu se ko stenica da mi trenutni life style postane bas moj.

Luna zelim ti kao i sebi da sto pre naletis na pravu osobu, vi ostali, nema predavanja, samo pozitivno, korak po korak, dan po dan, i nek je rovovska borba ima da istrajemo duze i bolje od svih onih "normalnih"

Pozdrav svima!

p.s. Luna, gde zivis tamo, ja sam bio u Kaliforniji.. Trebalo bi da svratim sledece leto ponovo. Koje si godiste ako nije tajna ( moi ’84)

[Fanatik]

Ej VOZDRA SIVI DECKO.Zdravo Ramona,Luna ,Ana raja stara.
Sivi decko, proćitao sam sve od početka do kraja i mogu samo da zakljucim onako iz moje perspektive da si ti jedan pametan,inteligentan i velikiiii čovjek.Zasto to govorim,znas kad je dosta,znas sta radis, znas i kako to radis.Vidim da jako dobro primjenjujes rijeci i raspolazes sa jednom velikim fondom rijeci,znaci skolovana si osoba.Poštujem te i vidim da si jako perspektivan i nista za tebe nije neostvarivo.
Sa takvim karakterom a i takvim znanjem daleko možes dogurati i napraviti od svog zivota.Naravno, ja ti ne zelim soliti pamet i svi smo mi ovde prošli nevjerovatno školu i ti također.Ima ovde na ovom forumu ,i profesora i magistara i direktora i zavrsenih fakulteta.Eto je sam zavsrio Političke Nauke.Ali droga ne bira fakultete, ne bira slojeve drustva, ona uđe polako bas kao u tvom slucaju,i tesko izađe.Upravo si napisao, nikad se neču odreci horsa.E pazi, to je greska ali sta ces, ja isto kazem ja nikada necu prestati pušiti SKANK,jebga to je to.Trazis situacije i sredstva da popunjujes sebe ,da ispunjavas ADRENALIN, ja stvarno ne zelim da pametujem.ALI JEDINO STA TI ŽELIM REĆI JESTE TO, ŠTA GOD DA URADIŠ,KAKO GOD DA SE OSJEČAŠ PA MAKAR I ČOVJEKA UBIO.MI ĆEMO BITI TU KAO TVOJI DRUGOVI KOJI CE TE RAZUMJETI I RAZGOVARATI.PUNO POZDRAVA OD OMARA-FANATIKA