Na ovom forumu možete ispričati svoju ispovijest, od početka do kraja. Alkoholičari, ovisnici, suovisnici, svi ste dobrodošli. Samo ispovijesti, molimo Vas da ne pišete komentare i odgovore.
Život postaje sve gori, sve češći napadi na mene i kevu, povremeni udarci mame, gubljenje mira i bilo kakve stabilnosti u domu. Ja želim da se distanciram od toga, više vremena provodim sa društvom, počinjem da slušam rep i tu se pronalazim onako izgubljena.. Pošto kao što već rekoh, nisam imala svoju sobu, znala sam da legnem na hladan beton na terasi ( al' da sede na 'ladnom betonu to ja ne mogu da razumem ), gledam nebo i zamišljam kako me ta hladnoća od betona uzima sebi i vuče u ponor. Kad sam popunjavala upitnik pri upisivanju u srednju školu, postojala su pitanja Da li imate svoju sobu? Da li imate prostor za sebe (za učenje)?. Na oba pitanja odgovorila sam potvrdno ne želeći da iko zna u kakvim uslovima živim. I tako mi život prolazi a ja i dalje lažem kako sam odrasla. Sramota me da pričam o tome. Zbog sebe? Zbog njega?
U srednjoj školi stičem onaj tinejdžerski bunt, na njegove napade više ne ćutim, branim i sebe i kevu koliko mogu ali džabe.. On posvrće sve niže, dolazi kući posle ponoći (radio je do 14h), keva i ja se zaključavamo u sobu zbog njegovih napada ali to ne sprečava njegove reči da mi urnišu mozak. Ako je nekad trezan, keva i on funkcionišu kao da je sve u jebenom redu zbog čega sam kevu posmatrala kao kukavicu, nespremnu da ga ostavi, da nađe neko rešenje. Bez griže savesti počinjem da izlazim i pijem (kada može on što ne bih i ja), u tim momentima pijanstva bežim od svega toga i meni je divno.. Ne razumem ni što je toliko agresivan kad popije, pa meni je sve u fulu kad se napijem. E moja ti...
Jedne prilike keva nije bila kod kuće, uđe on kod mene u sobu da vidi šta radim (mama i ja smo spavale u sobi, on u dnevnoj). Oletvan kao majmun, začudo ne toliko loše volje, počinje da priča sa mnom. Granica između njegovog dobrog raspoloženja i vriske je mala i ja pažljivo biram reči u razgovoru, bojeći se da nekim pogrešnim komentarom ne probudim zver u njemu. MRZELA sam taj osećaj. Glumim da sam dobro da ga ne bih isprovocirala i izazvala psihičku torturu. Gledam ga u te njegove izbečene, vodenkaste oči sa polublagim, telećim osmehom na licu dok se tetura po sobi. Gledam ga, smeškam se i ja i mrzim ga. Govori mi da pustim Partizanovu himnu (Partizan je taj koji nas je zbližio kad sam bila mala), poslušam ga, to izazove u njemu neku setu i on ostaje dobre volje. Dogovaramo se da boksujemo malo, muzika ide, ja osećam napetost u vazduhu, on se smeška i pomalo ponavlja reči pesme, kreće boks meč. Pravila: nema udaraca u glavu i ispod stomaka. Kružimo jedno oko drugog, on se sve vreme tetura ali izdržava na nogama. Bojim ga se, bojim se da će me prebiti kao mačku ali nek ide život. Udarim ga nekoliko puta brzim udarcima po grudnom košu i rukama, čisto da isprobam njegove reflekse. On se smeška i dalje. Krećem da ga udaram, konstantno u levo rame. On se smeje i govori koliko je jak i da mu nije ništa. Nekoliko puta on mene zakači po glavi (otvorenom šakom) ja ga podsećam na fer plej i nastavljamo. I dalje mi nije jasno kako me nije prebio tog dana, ja sam nakon svojih udaraca očekivala da će me jednom tako zapenaliti u glavu da ću završiti na podu al' to nikako da se desi. I dođe mi žao što nije...
Nastavljam da ga udaram u levo rame, onako pijan on ne može da se odbrani, muzika me još i podstiče da nastavim, Parni valjak neka melje HEJ, HEJ, HEJ, udarac, udarac, da ispuni naše želje HEJ, HEJ, HEJ, tri vezana udarca. Hvata me ludilo i nekontrolisani smeh, on je nasmejan i ne shvata u kom sam fazonu, misli da se ludo provodimo. Ja se smejem i udaram ga, udaram ga i smejem se i u sebi mu se obraćam „Eto da vidiš ti kako je to, hahaha. Kako udarci bole, hahaha. Kažeš da te ne boli a znam da te boli kao što i ja govorim da ne boli ništa hahha. Sad ja tebi malo vraćam hahaha.“ Osećala sam veliki nalet adrenalina i zadovoljstvo što sam eto ja sad u prilici da makar malo njemu vratim za to kako se ponaša prema meni i majci. Narednih dana levo rame mu je bilo modro, al ne toliko modro koliko je meni srce ostalo, 'leb ti jebem.
moj otac je pio i jos pije,od kad znam za sebe pomorac po struci sa 18 poso na brod 40 godina radnog staza pojeo ga brod,ono zeljezo. i vazda je varao moju majku sa prostitutkama on je to otvoreno vazda pricao cuvena njegova recenica,kad bi sve prostitutke i zene sa kojima je bio dosle na veceru malo bi mesa u mesaru bilo da se kupi,inace ta mesara je tu niz ulicu i povelika je.meni je vazda govorio sineeee nikad ne kupi govna oko kuce,ako varas zenu,djevojku onda idi preko granice ili sto dalje od mjesta dje zivis.
nepopravljiv wrote:moj otac je pio i jos pije,od kad znam za sebe pomorac po struci sa 18 poso na brod 40 godina radnog staza pojeo ga brod,ono zeljezo. i vazda je varao moju majku sa prostitutkama on je to otvoreno vazda pricao cuvena njegova recenica,kad bi sve prostitutke i zene sa kojima je bio dosle na veceru malo bi mesa u mesaru bilo da se kupi,inace ta mesara je tu niz ulicu i povelika je.meni je vazda govorio sineeee nikad ne kupi govna oko kuce,ako varas zenu,djevojku onda idi preko granice ili sto dalje od mjesta dje zivis.
A kakav odnos imaš s njim? Ne znam, meni i dalje nije lako da prihvatim šta se dešavalo, kao da to nije bilo u mojoj kući, kao da pišem o nekoj drugoj osobi..
nemam bas neki odnos dobri sa njim,licno boli me K...C.za sve sto je radio.a opet otac mi je volim ga nikad mi nije oprostio moje drogiranje takav je covjek nemoze da predje preko toga.sto se tice varanja moje majke nisam se nikad oko toga nesto neznam uznemiren bio ili nervirao.a ni moja majka a znala je sve. nekako to normalno ispada u nasu porodicu.alkoholisanje je vec druga stvar,to mi je smetalo.
nepopravljiv wrote:nemam bas neki odnos dobri sa njim,licno boli me K...C.za sve sto je radio.a opet otac mi je volim ga nikad mi nije oprostio moje drogiranje takav je covjek nemoze da predje preko toga.sto se tice varanja moje majke nisam se nikad oko toga nesto neznam uznemiren bio ili nervirao.a ni moja majka a znala je sve. nekako to normalno ispada u nasu porodicu.alkoholisanje je vec druga stvar,to mi je smetalo.
A je l ti osećaš grižu savesti? Mislim kao da si i ti kriv što on pije?
), gledam nebo i zamišljam kako me ta hladnoća od betona uzima sebi i vuče u ponor. Kad sam popunjavala upitnik pri upisivanju u srednju školu, postojala su pitanja Da li imate svoju sobu? Da li imate prostor za sebe (za učenje)?. Na oba pitanja odgovorila sam potvrdno ne želeći da iko zna u kakvim uslovima živim. I tako mi život prolazi a ja i dalje lažem kako sam odrasla. Sramota me da pričam o tome. Zbog sebe? Zbog njega? 
