Moderator: sanela
Ne stoji ti nikako da budes tuzna i neraspolozena. 
Ja sam ovde veoma kratak period, imam kao i svi vi ogromne probleme, ali ti mi zaista vracas nadu u zivot! Znaj da tvoj trud i tvoja muka, koju trenutno prozivljavas, nisu uzaludni! Ti - veruj mi - ides pravim putem..... a o pomoci drugina(koje cak i nepoznajes) necu ni da govorim! Glavu gore, svim svojim srcem sam uz tebe! 
U svakom slucaju bice valjda nastavak neke moje jadne ispovesti JER JA NE ZNAM DA PISEM Pozdravlja vas zvrky dangubica :smt023 :smt031 cas me ima cas me nema, :smt082 Sta da pisem pitam se sad??????????? Ne znam sta da pisem....koju ja ispovest da napisem.....da nastavim.....sve je tako isprepletano da ja ni sama ne znam sta je gde i kad bilo kako sam se osecala ne znam ni sad kako se osecam...tupavo i glupavo ......kako sam se osecala pre dok sam se gudrirala....pa nekada sjajno a nekad bedak totalni iako sam uradjena opet bedak zasto ovo ili ono hiljadu nekih pitanja vrzmalo mi se po glavi dok mi glava ne padne a onda stond pa ispocetka i tako u kruk....nekad sam vesela srecna zadovoljna sobom,drugima sve mi je naj u zivotu nista mi nije falilo(ovo sve je od pre kako ja sad to vidim i koliko se secam),sve sam volela,nista me nije mrzelo,ali nista opet nisam uradila po pitanju nekog mog napredovanja za svoju buducnost to me nije zanimalo zivela sam od danas do sutra bez da razmisljam o tome sta ce biti za par godina gde cu biti sta cu raditi...kad me tuga opet opali onda sam razmisljala o majci i bratu o mojim drugovima i drugaricama sta je sa njima zasto oni pate zbog mene,nije mi bilo jasno,sad mi je jasno ali sad je kasno! Tada to sto oni pate meni je jako brzo odlazilo iz glave nisam dugo razmisljala o tome,nisam razmisljala ni zasto ja patim bitno mi je bilo samo da se uradim i da se zajebavam po ceo dan,da skitam i lutam ulica bila mi je dom,i ja sam to volela.Nekada sam se osecala bedno i jadno ali i to je jako brzo prolazilo sve iz minuta u minut prodje i dodje...zasto sam se nekad osecala jadno i bedno mnogo bedno zato sto sam ipak malko priznavala sebi da tako ne mogu ziveti iako sam to volela sve sto sam nabrojala(sad ne znam da li pricam malo nepovezano ali nema veze,sada mi je tesko iz ovog ugla da pisem o proslosti).Sada kada sam cista fizicki i psihicki jos nestabilna pocela sam da mrzim gudru,pocela sam da razmisljam malo drugacije,sada placem za sve one godine kada nisam plakala jer me nije toliko doticalo bilo sta oko mene,sad me samara sve lose sto sam drugima uradila svojim drogiranjem,svu bol koju sam drugima nanela svojim drogiranjem,jer mene sada boli tudje drogiranje i mene sada boli tudje ponasanje,mene boli sve ono sto je bolelo druge oko mene...mozete nazvati ovo kukanjem ili ispovest ili kako god ja ne znam kako bi nazvala ovo sto pisem ali nije ni to bitno....Sada sam usamljena i bez prijatelja,ostala mi je samo nada da ce biti bolje i da cu krenuti dalje sa one iste raskrsnice gde sam stala i jos stojim one raskrsnice o kojoj sam vec pricala ima samo cetiri pravca,prosla sam raskrsnicu sa vise od cetiri ulice i stigla do ove i tu se zaustavila....gde sad....kuda.....sa kim.....zasto?
Nesto sad prelistavam sve ovo sto sam pisala i sto su drugi pisali....kako sad da nastavim,ne znam ni gde sam stala....mozda je bolje da nista ne pisem ovde, nesto mi se sad ne vraca u nazad...da da necu sad nista pisati hehehehhehe ne znam ni ovo zasto sam napisala ali nema veze 
:):):)