provodim vec neko vreme citajuci tudje ispovesti i odlucio sam da i ja napisem moju pricu.Imam 19godina a prvi kontakt sa psihoaktivnim supstancama sam imao jos sa tako recimo 15godina.tada sam polako poceo biti zainteresovan za svime sto je zabranjeno,tada sam krenuo da pusim cigare,pijem alkohol i radim stvari kao i sva ostala normalna deca,jedino sto se kod mene na tome nije zavrsilo.prva drogiranja/prve popusene dzointe pamtim kao senzaciju,kao nesto sto se cele nedelje iscekuje da bi petkom uvece popusio polutku se jos 4 ortaka a sada nmg da zamislim dan a da ne popusim minimum 4-5 punih stotki ,prvi odma pri ustajanju negde a poslednji kasno uvece pred spavanje,duvanje lepka da ne govorimo,1 i 2 srednje je prosao uz to,onda tako tokom raspusta se desavalo zgutamo se lorazepama/bensedina/bromazepama/xalola ja i 2 ortaka svako po bar 13-14 tableta popusimo buksnu i odemo u grad na pivo i sedimo u kaficu i krivimo se bukvalno i na sve to gledamo kao na neku zajebanciju neko ubijanje dosade neki ''kvalitetan program''.3 i 4 srednje tu je vec krenulo po spidu da se roka,skupi se nas 5 muskih gajbi kod nekog kupimo puno vodke i energetskih onih sranja,resi se 10grama spida i presmrkavanje poslednji paket zavrsavamo u 10ujutro i krojimo do podneva ja vec paranojisem u 11ujutro da ce srce da mi iskoci iz grudi koliko kuca nmg vise da podnesem tu krecem da paranojisem pa kao odem da spavam pa lezim 3 sata u krevetu od toga 10min mozda spavam pa ustanem pa od 6posle podne se dalje rokamo opet do 6ujutro kokom i tek onda normalan san i tako poslednjih pola godine ja necu bukvalno da izdjem u grad ako znam da nece biti niceg osim alkohola jer tada vec u pola jedan gledam svakih 5minuta na sat,minut mi prolazi kao pola h i smorim se u izlasku a cim se nesto ukombinuje mogu da skacem do sutra do podneva bez ikakvih problema.eksere da ne spominjem,to mi je nesto najlepse sto sam ikada uzeo i stvarno mi nije zao sto sam tu drogu probao,koka isto,sa kokom sam se na primer za maturu svoju ubijao sa jos par drugara iz razreda,od 10 uvece do 10ujutro nismo prestajali,nekako kad pogledam na sebe i na sve te stvari imam osecaj da ja jos uvek nemam neke vece posledice,neke probleme vezane za narkomaniju,s obzirom kakve ovde sve ispovesti citam i vidim ali me i dalje nekako polako pocinje zabrinjavati cinjenica da meni izlazak nije izlazak a da se ne zgutam kao zver bar 2 bombone ili spida ili jos bolje ako je drustvo pri lovi bijelo da se resi znaci samo da nismo strejt,naravno uz to ide i alkohol ali me zabrinjava to sto mi sam po sebi alkohol nije interesantan a i kada nema nista drugo onda se od toga odvalim kao konj.ipak najzabrinjavajuce od svega pomenutog je to sto sam svestan da sam zavistan od marihuane,i svi momci iz mog drustva takodje,mi tokom zimskih i letnjih raspusta kada ceo dan blejimo zajedno znaci kako smo se nasli prvo pitanje je ko koliko ima para da vidimo koliko ce se resiti,ko ce da se zalera ako nemamo para,a ako nista ne iskrsne,ako slucajno jednom u 10dana ne moze onda ce se neko ili potuci ili cemo se svi posle sat vremena rastati i otici kuci smoreni ili cemo da krademo od kuce po 200din da bi stavili na rulet da okockamo pa da daj boze izvadimo da bi mogli restiti,znaci ponasamo se kao teski zavisnici po pitanju marihuane,eto ne mogu da se setim sta bih jos mogao dodati,ako neko ima neki savet nesto ovako sa strane kao neko ko me ne zna da kaze objektivno na sta mu lici moja situacija i sta misli bio bih zahvalan.hvala
inace da dodam sada krecem na fakultet,pao sam na testu dns keva me testirala jutros,i sad moji hoce da idem u onu kao komunu ili sta je na one razgovore anonimne par puta nedeljno,treba na faks da krenem da pocnem ozbiljno da ucim,ali dobro sto se ucenja tice ne sumnjam da cu uciti,ali opet u slobodno vreme ne znam da li cu moci da se oduprem svemu tome jer nije prvi put da sam pozitivan na testu i da obecajem mojima kako nikada vise necu bla bla znate vec te price
