Zbogom anestezijo,zivote dobar ti dan !

[MaXX]

Hvala LuLu ,pozdrav i za tebe

U Cikagu se vec nema para kao ovdje sto sam imao.Ono sto sam imao iz SA brzo je nestalo,kada si na heroinu milione ces srokati u vene,nikad ti para nije dosta,sto vise imas to vise trosis.A sada nemam toliko,iako sam poceo raditi u jednoj firmi za proizvodnju elektronike (najobicniji posao koji mozes raditi kada dodjes,sreca pa sam znao jezik)para nije bilo dosta.Covjek kada tako ode negdje ne moze odmah ni uzeti neki kredit,trebas imati platu da ti ide u banku neko vrijeme,da se dobije neka sigurnost par mjeseci da bi ti dali.Inace,tamo mozes dobiti 100 kredita (mogao si,ne znam kako je sad)dok uradno vracas i dok sve stima.Poceo sam prije svega sa povezivanjem sa likom preko puta,zvati cemo ga Hari jer ne mogu da se sjetim kako se tacno zvao,Henry,Harri,Harrly,znam da je sa H jer me pocetno slovo njegovog imena asociralo na hors.Kako sam bio vec uveliko musterija i neko od povjerenja otisao sam da vidim kako cu zaraditi nesto,da pokrijem naviku.Da mi je ponudio dilanje ja bih to bez razmisljanja prihvatio,iako dilere smatram smecem heroin i navucenost cini da principa skoro i nema-radis sve,ama bas sve da dodjes do njega.
Medjutim,on je vec imao prilicno puno klinaca koji su dole na ulici radili za njega,mali crnci vec od 10 godina dilaju ta sranja tamo,ne mozes vjerovati kako djeca barataju parama,robom,to su nozevi,pistolje nisam vidio ali siguran sam da ih je bilo po grmlju oko zgrade.Ponudio mi je,da sa jednim Mike-om odem za pocetak prevesti neku robu,a taj Mike je jedno 15 puta navuceniji od mene i tada je imao oko 45 god,ni kuceta ni maceta.Ne znam da li smo stvarno prevukli nesto,donjeli,registrovao sam kao ruksak i da ga je Mike stavio u gepek,poslije sam ga ja donjeo Hariju i dobio sam oko 4-5 grama horsa,prilicno dobro cistog,pucao sam se dva-tri puta dnevno i sjecam se da mi je prilicno moglo biti.Prvi put sam se samo zeznuo jer sam uzeo vise nego inace,nije bio over ali sam 8 sati bio zakucan za krevet kod njega,sjecam se da su mi se smijali.
Sa parama koje sam zaradjivao i sa tim izletima bar jednom sedmicno sam bio pokriven prilicno,ali desi se u svemu tome da ti zafali uvijek nesto,pa bi sa Mikeom krao po prodavnicama,iz auta (obicno smo nekako nalijetali na otkljucane,tamo u nekim mirnijim kvartovima ljudi i ne zakljucavaju kola) i te kradje nisam morao previse praktikovati-ponekad kad bi bas bilo potreba.
Gledao sam i sa druge strane da ako nemam da pokrijem naviku ne budem bas uvijek spucan,uzeo bih malo,tek da ne kriziram,pa bi se varao tako,a nabavio sam i nekoliko flasa metadona kako bi bilo za "ne daj Boze".
Bilo je tu i izlazaka,raznih likova,prostitutki nekako najvise u blizini i druzio sam se pravo sa njima svima,mada nikad nista nisam imao ni sa jednom.Nije tajna da sexualni zivot na heroinu ne postoji i da samo,kada nevolja natjera ljudi pribjegavaju tim stvarima,obicno u vidu usluga.Ja na svu srecu nisam morao nikada,mada sam poznavao veliki broj djevojaka koje su,na taj nacin,dolazile do novca.
Sve je to fino islo dok nas,nakon 2 i po godine,skoro 3 nije,i to radi brze voznje,zaustavila policija.Sreca je,da smo tada tek krenuli da prevucemo nesto,ali to nije znacilo da smo cisti-Mike je imao kod sebe 4-5 grama,ja isto.Uhapsili su nas kao sto gledate u filmovima,to se povlace pistolji,povaljuju te na zemlju i nista ono lijepo kako to vidite na tv-u:ubili su nas na licu mjesta tako da sam ja jedva cekao da me dovedu u centralnu i zatvore,kako bi me prestali tuci.Tukli su nas u autu,ma gdje su god stigli.I neka su!I trebali su nas tuci da zazalimo dan kada smo prvi put uradili to.
Ali na moje OGROMNO iznenadjenje,uzeli su mi to sto sam imao,stavili na vagu-kad 6 grama i vec sam se vidio u zatvoru,kako me neki crnac seksualno maltretira i kontam e sad si ga p....kad NISTA.Potpisi izjavu da je to tvoje i izadji napolje.Ljudi nisam mogao vjerovati!Nista ja njima nisam rekao osim da je to moje,niti su me pitali sta radim,ni sta sam radio,ni apsolutno nista.Mozda zato sto sam folirao da ne znam jezik,mozda zato sto im je ona stara osusena mumija rekla nesto-sto poslije skontam da jeste...evo i kako...po povratku sam odmah otisao da uzmem novi hors,vidio sam da je neki problem izmedju njih dvojice,prestali su pricati kako sam usao.Ja sam dao pare i cekao malo duze nego inace i dali su mi robu,Harri mi je dao.Otisao sam kuci da se sredim,skuhao,sve-kad telefon.Rodica zove,sta ima,sta nema,ma hajde bona kontam pusti me da zavrsim ovo,jedno 5 min. je trajao razgovor,odem do gana,venu-kad nece gan.Pritiscem spricu kao lud i nista,blokirala.Nemoguce kontam,nova,sad je bila ok-LJEPILO.Da,materija se toliko stvrdnula unutra da je gan ukocio,bukvalno ljepilo koje je trebalo da prostruji mojim venama,nanoseci mi-pa i sami znate sta.
Skontam koliko je sati,ovo je bio dobar pokusaj (sta cu ja sad objasnjavati liku da nista nisam rekao kad me ni pitao nije,odmah htio da me se rijesi) i skontam da sad ne smije skontati da sam ziv,upucace me,on,neko dijete,nije bitno,stalno se to desava.Panika!Sreca pa imam onaj metadon da ublazi krizu...Razmisljam...Nesto para imam,zamolicu ovu porodicu da mi posudi nesto love-ja moram bjezati odavde.I pokupim se na aerodrom,ostavim ama bas sve,posao,sve od nekih stvari sto opet nisu stale u 2-3 ruksaka i vratim se u SA.Istina vizu je i vise bilo pitanje kako cu produziti,radnu su mi uzeli i platu sam dobivao u kesu,radio sam na crno,nakon nekog vremena ne daju ti vise da ostanes pa je i to bio jedan od razloga,stvarno ne znam kako bi dobio jos 6 mjeseci ili godinu tamo,sve fore sam ispucao,i da studiram,i da sam bolestan i sve sve.
Dolazim u SA,na samom aerodromu govorim majci i ocu da mi je dosta,da zelim da se skinem,da mi moraju pomoci.2003-ca,ili 2004-ta je,imam oko 25 godina i muka mi je od svega sto sam do tada prezivio.Oni se slazu,govorim da necu pomoc,samo neka me zatvore i ja cu to sam.Uz nevjericu,pristaju da mi pomognu tako.
15 dana je trajalo,nekih 10 sam imao krize,do 15 su me pucale one psihicke od kojih sam htio poluditi.Opet "na suho",sva moja terapija je bila par apaurina i to samo kad me pocne toliko stezati da kontam da cu infarkt dobiti.Ostalo isto,smrad,opet se ne mogu tusirati,opet povracam,jezim se,vruce,hladno,boli me svaka dlaka...
Uspjevam,opet sam na starom,na pocetku,kontam evo me u sa nakon protracenih godina,opet sam na istom,ali dobro je,ziv sam.Upoznajem djevojku,koja nema veze sa alkoholom,drogom,nikad nije imala,pocinjemo se zabavljati,cini se kao da me zivot konacno pogledao,sretan sam,dobro mi ide...i dugo je bilo tako,radio sam opet,zabavljali smo se nekih 5-6 godina kada sam saznao da je u drugom stanju...presretan,presretan,konacno cu moci da zivim kao covjek,volim je,ne drogiram se apsolutno nicim tih punih 5-6 godina..sve je izgledalo tako divno...

ali....

[MaXX]

Vjencali smo se (odmah po upozavanju sam rekao ko sam i kakvu istoriju imam,nema kod mene prodavanja),ona trudna,ja presretan.Odmah po rodjenju skontali smo da dijete ima problem sa plucima,nesto nije ok a ne znam ni sta,ni kako,na pregledima je sve bilo ok.Odmah je zavrsila u inkubatoru a moj zivot se pretvorio u odlaske na pedijatriju na intenzivnu i pokusavanju da odrzim to dijete u zivotu.Supruga jos ne moze ni da hoda,zene ovdje izbace iz bolnice nakon 3-4 dana i bukvalno ne mogu hodati kako treba jos mjesec,kako da ona radi bilo sta kad jadnica na noge ne moze kako treba?Nema to govora,preuzimam kao i svako sto bi preuzeo ta 2-3 mjeseca sve na sebe,ja sam i otac i majka i to je sasvim normalno da postupas tako za svoje dijete.Treba da pogines za njega,svako dijete to zasluzuje i nije bitno da li se rodi sa nekim problemom ili ne,djetetu se sve mora pruziti.
Izlazi iz bolnice,na moju odgovornost,niko mi ne zna reci prognozu,ali uglavnom se vrtimo oko toga da ona nece dugo tako,sto je smrt reci svakom roditelju,radije ga ubijte ali mu to ne govorite.Koga da trazim,sta da radim?Sta je problem?Ko ce mi pomoci?Ovo je kurac od zemlje,niti ti znaju pomoci,niti se trude,nije moj slucaj jedini,masu ljudi sam upoznao koji su nalijetali na takve idiotluke i nesposobnost doktora da je to Boze sacuvaj.Ogroman dio tih ljekara bi tako rado navukao na hors i pustio da se pate,ne salim se,taj sarlatanski odnos prema djecijem zivotu i nestrucnost kao da se radi o kravi ili biku je razocarenje i breaking point za svakog roditelja.
Nije to posljedica gudre,odmah smo uradili sve pretrage,nekako im je "promaklo" da se pluca i nisu razvila kako treba,ili jesu ali nesto ne stima.Tih godinu dana ne spavam,ne jedem,ne pijem,radim minimalno,trazim ljekara za svoje dijete i niko mi ne moze pomoci,niko mi ne zna reci kome da se obratim,obilazim sve u BiH,Hrvatskoj,Srbiji,prelazim na zemlje vani,telefoni,mailovi,kontaktiranje
svakoga koga sam ikada upoznao i trazenje pomoci,nema,nema i nema.
Supruga puca po savovima,moji,njeni,sve je to u iscekivanju i gledaju u mene,zaboga otac to nekako mora da sredi-mozda sam ja to tako ufurao ali tako sam osjetio da treba,tako sam radio,svaki dan bi se vracao kuci i ja bi bio jedini koji je imao ikakve informacije vezane za to-tacnije nikakve ali i dalje ja trazim sve,ja cu to naci,rijesiti.
U medjuvremenu ona gubi na kilazi,dijete kad ima i najsitniji problem sve se to reflektuje jedno na drugo,hranjenja traju po 2 sata (a treba da jede svaka 2),to je borba nahraniti je,hoce ona ali ne moze,patnja sa disanjem,patnja sa svim ostalim.Nalazim zenu,dovodim je u BiH,radi operaciju,kaze operacija bez rizika-mala umire na operacionom stolu,nakon 3,4,5ozivljavanja
srce konacno prestaje raditi,pluca prestaju raditi
Moj svijet se rusi,godina 2009,ni sam se ne sjecam kako sam opet dosao do heroina,neko mi dao ja mislim,opet sam poceo smrkati...

[Vuk]

Auuu, baš te krenulo, ne postižem ni da pročitam sve kad se vratim gajbi, drago mi je da pišeš. Samo piči, ako prija izbaci sva govna napolje

[zeleni]

ehej, makso.
teška ova tvoja priča u bestraga.
dobrodošlica i od mene.

[bojanol]

Drži se rođo, i pamet glavu... Ja sam zadnji koji to treba da kaže, ali...
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=hiQoq-wqZxg[/youtube]

[MaXX]

Hvala Vam,veliki pozdrav i za Vas.Jeste onako tesko to sve,zivot ti cesto servira milion nekih stvari koje ni pomisliti ne mozes da ti se mogu desiti.Da li je to opravdanje za ovo sto sam radio?Naravno da nije,nema opravdanja za drogiranje,niko nije ni rekao da ce zivot bili lagan,da se nista ruzno nece desavati,stisni zube i prihvati to kao covjek.Tada nisam,mada mi je jakooo krivo sto sam trenutno odletio na liniju manjeg otpora i vratio se onome sto mi je bilo tako poznato.U sustini ja sam to svjesno uradio,nije mi se zivilo nakon svega i svaki dan je bio jednostavno pretezak,nisam vidio poentu,nisam vidio smisao.To je zato sto se nisam ni trudio da ga vidim,niko meni nije branio da ja budem tuzan,da placem,tugujem sa ostalima.Ja sam glumio kamen,ja sve mogu podnjeti,meni nije nista,davao sam taj nekakav lazni optimizam ostatku porodice i svi su oni nekako vukli energiju od mene.Supruga prva.Ne znam ja kako se majka osjeca tada,mislim drugacije je kad se majci desi tako nesto a drugacije kako otac to prozivljava,ona je ipak nosila u sebi to punih 9 mjeseci i osjecaj je drugaciji.Ne moze se to ni reci teze je nekom,svakome je tesko onoliko koliko mu maximalno moze biti,svakom je njegov bol najveci i za veci ne zna.Ja sam morao biti neki stub podrske kroz to sve ali ja to nisam mogao biti,normalan,nisam mogao biti optimista i neko ko ce znati kako dalje i pruziti ostalima ono sto traze od mene.Sada kada razmisljam:nisam ja to trebao ni pruzati,trebao sam plakati kada svi placu,smijati se kad se svi smiju,preuzimanjem tih uloga koje ne mogu ispuniti sam samo sebe odveo u propast,nikom nije ni bilo jasno kako vidim naprijed,kako to govorim da ce sve biti u redu,da ce sve proci,sta je to sto me tjera naprijed u takvoj situaciji..Nista,bila je to droga od koje sam se jos vise uvalio u crno,uvalio sam i porodicu sada,covjek kada se drogira ne radi se samo o njemu i njegovim osjecajima,on vuce sve za sobom.
PPriznao sam ja supruzi da imam problem,nekako je ona odmah i to znala,vidi se to bez obzira sto sam ja to dobro krio-onaj ko me poznaje vidi na meni razliku.Iz pocetka nije tome pridavala znacaj,imali bi par puta malo zesce razgovore ali nista pretjerano da bih ja i pomislio o prestajanju.Nisam trosio neki ogroman novac,radio sam opet 2 posla i novca je nekako uvijek bilo,racuni su bili placeni,hrana,sve je bilo ok po tom pitanju.Problem i jeste sto sam ja to tako prokleto dobro ustelio da nisam vidio kraj drogiranja,mojoj supruzi od materijalnog nikad nista nije falilo,ali smo se polako poceli odaljavati,to se uvijek mora desiti i meni se desavalo a ja ni kontao to nisam.Normalno,narkomanija i heroin su bolest,nesto sto ti totalno iskrivi percepciju i formiras virtualnu realnost,svijet u kojem sam ja tako povridjen mogao da opstanem,bez da puno dijelim da sam "ostao u filmu" vezano za malu i da me to razara,da ne znam kako cu preko toga.Ja nikad nisam trazio opravdanje u tome,nije to sto se desilo meni nikad trebalo niti moze biti zeleno svjetlo za drogiranje,situacija jeste teska ali jako ruzno je dovoditi drogiranje u vezu sa bilo kim,pogotovo djetetom,ne moze to biti vadiona za to sto radim.Ali ja sam to radio da bih pobjegao,kako sam bjezao i svih tih godina prije.
Malo zatim je ponovo ostala u drugom stanju,a ja sa navikom preko koje vise ne mogu.Pokusavao sam 2-3 puta mjesecno da prestanem,nije mi islo,uspostavio bi apstinenciju i ne bi je mogao odrzati.Bili su to ocajnicki pozivi za pomoc,koje ja niti sam izgleda upucivao kako treba,niti je neko to shvatao,to je nekako bila "moja stvar" i trebalo je da se ja izborim sa tim.Lagao bi da sam OK da je ne sekiram ,zena kad je u drugom stanju sekiracija je nesto sto ne smije da bude,jakooo je opasno.I uspijevao sam,nekad bi pomislila,nekad bi provalila ali trudio sam se da krijem.Rodilo se drugo dijete a ja jos uvijek sa istom navikom i sa pokusavanjima da se skinem,Boze dragi kako sam se patio,prezivljavao sam krize bukvalno 2-3 puta mjesecno,uspostavim apstinenciju-ne mogu da je odrzim.Ona je naravno vise bila zaokupirana djetetom,bio sam i ja ali nisam mogao biti ni 10% onoga sto trebam biti kada sam drogiran.Tih prvih 6 mjeseci sam proveo u usponima i padovima,u skidanju i navlacenju,ja vise nisam mogao sam da se rijesim te navike,kako sam radio nekada,kako znam da je moglo.Sada sam star,sada to vise ne moze.Svaki put i svako skidanje je sve teze,krize su sve jace,umirao bi bukvalno par dana i opet se vracao na staro.
Za sve sam bio kriv,moja porodica vise nije htjela ni da me cuje,ni da me vidi,od supruge me je udaljavao svaki pokusaj da se skinem a vjerujte mi pokusavao sam i pokusavao-nije mi islo.Strasna je cinjenica da imas to sad drugo dijete i ne mozes da se rijesis navike,strasno zvuci "tata narkoman",to nije nesto sto ijedno dijete zasluzuje,znao sam to i borio sam se,ali sam nisam mogao.Ubrzo sam naletio na zakljucana vrata od stana i nasao se na ulici.
Nisam je krivio,niti je krivim dan danas,ona svakako nije bila duzna da mi pomogne na bilo koji nacin,zene ne moraju trpiti to i niko mi nije kriv.Nikad ih nisam ostavio bez novca,hrane za dijete niti bilo cega materijalnog,to je ono sa cim ne bi mogao ziviti,to je strasan teret za savjest,imali su sve po tom pitanju ali nisu imali mene.
Spavao sam kod prijatelja,nekog dijela porodice,radio,vrtio se jos malo u krugu skidanja i navlacenja i odlucio da potrazim pomoc.Javio sam se u Centar,bio na terapiji i ostao sa tim suboxonom.Razveli smo se,ja dijete vidjam par puta sedmicno,sada sam mu tata kakvog zasluzuje.Nije to ono sto njemu treba,njemu treba otac 24 sata,ja to jesam koliko mi situacija dozvoljava ali vise ne mogu.Sa bivsom imam pristojan odnos,nismo se mi nikad nesto pretjerano ni svadjali,sada gledam da komuniciram najbolje sto mogu jer je dijete prije svega u pitanju.Nastavio sam zivot,planiram ovo lijecenje zavrsiti i ziviti,onako kako to najbolje mogu.
Umoran sam vise,umoran od droge,umoran od haosa.Sretan sam sto sam ostao ziv,sto sam se izvadio,platio sam cijenu i moje dijete je,ni krivo ni duzno platilo cijenu i platice je.Ali ja moram ziviti sa tim.Zivot opet nije lak,naprotiv,sada je jos tezi nego ikada jer nikad nisam imao ovoliko toga iza sebe.Ali sada vise ne bjezim,sada se nosim sa svom tom tezinom,idem naprijed i uzivam u svakom danu koji docekam budan.Nekad cu opet imati nekoga,pa mozda i djece jos,to bi jako volio,djeca su nesto predivno i nesto sto covjeka ispuni na jedan poseban nacin.Ovo drugo ce uvijek biti tu,to mi niko uzeti ne moze,zivot je takav da je ovako moralo biti.Proslost promijeniti ne mogu ali zato mogu uticati na sadasnjost i da od sada budem kako treba,sam sam postigao ono nemoguce,rijesio sam se i zelje za opijatima,polako se mirim sa prosloscu,svaki dan je borba ali borba koju od sada dobijam i ne mislim popustiti.
Dosta je bilo.

Eto,zelim Vam svima srecu,zelim da uspijete,da budete zdravi prije svega a onda i sretni.Uzdajte se najvise u sebe,samo Vi mozete napraviti razliku i kada vam se cini da najmanje imate sanse i razloga-dovoljno je cvrsto reci ne.To je i najteze ali,niko nije ni rekao da ce vam biti lako

[demijan]

Nemoj da odustajes borba te tek ocekuje i pusti to da si u godinama kada postajes umoran...zivot je pred tobom...Kazu da su ljudi najsposobniji od 35 do 45 i za posao i za sve...
Nikad se ne zna sta donosi sutra...
Sta reci...idemo dalje...

[MaXX]

Pozz demijan,hvala ti!
Mozda se nisam izrazio kako treba,mislio sam umoran od narkomanskog nacina zivota,umoran od okretanja drugog obraza kad mi zivot opali samar,umoran od predavanja.Nisam tip koji lako dize ruke,stvarno se borim za sve sto mogu i uvijek sam se borio-ali nikad za sebe.Znas ono kad si sebi na zadnjem mjestu?E pa to je,sve sam mislio da ce i mene neko pripaziti,da onako kako ja gledam stvari gleda i vecina.Kad sam se nasao u Centru za odvikavanje shvatio sam da sam sam.Bolno,bez obzira da li je samoca posljedica droge ili ne jako boli kad si sam.Ovo je velika borba,koju planiram dobiti,mbogo bi lakse bilo da imam nekoga uz sebe,kad ono ni sam ne znas sta je pravilno bar da se posavjetujes.Ali nemam,moje ispucavanje je ovaj forum;moji slusaoci i savjetodavci ste vi.Dobro je da imam i vas,zato sam i pisao jer vise nisam mogao u sebi da cuvam sve.Moze donekle ali previse mi je postalo.
Zatvorio sam se bio,posao;odlasci djetetu po terminima i to je sve,ni drugova,drugarica,sve sam ih zaboravio malo iz straha,malo iz straha i jos iz straha.Moram poceti da se druzim,izlazim,moram vratiti povjerenje u ljude.Tesko je,ali moram

[demijan]

ista potpuno situacija kao i ja sto sam je imao prosle godine...ja sam se ucaurio bio,zaboravio sam maltene da komuniciram sa normalnim ljudima i druzenje mi se svelo samo sa narkomanima koji su me koristili kako stignu.Klasika...psiha mi je najteze stradala a i pre sam bio nacet ali to me bas dovrsilo...
Svako se bori kako zna i ume i po svom mentalnom sklopu ali imam strasan osecaj po tvom pisanju da si na dobrom putu da se iscupas...ja sam ostavio dop pre malo vise od 15 meseci cini mi se ali sam poceo da se vracam u normalu tek posle skoro godinu dana a i sada sam jos uvek bukvalno uplasen da ponovo ne uletim u problem...
sve najbolje ti zelim iskreno i nadam se da ces imati dosadan zivot u smislu da radis i imas novu porodicu,da dodjes kuci izvalis ze i gledas tv opusteno dok zena petlja po kuhinji a klinci ti skacu po stomaku...
Ja se raspisao malo ne zameri to je moj cilj pa zbog toga...

[LuLu]

Ja sam takva postala poslije, presjekla sam svaki moguci kontakt sa ljudima koji bi mogli da mi nadju <nesto>. Prestala sam da izlazim, idem na kafe, parkove, setalista .... sve sam prestala samo da ne vidjam ljude koje znam da imaju, a isto tako i ljude koje potencijalno znam da imaju (a sta ti je to prici nekome i pitat dal ima sto da ti da?!?!)Tako jedno 6 mjeseci, onda sam polako pocela da se izvlacim iz cahure, po koji koncert, zurka, izlazak ali jos uvijek samo izvan grada.... sta je reci

ista potpuno situacija kao i ja sto sam je imao prosle godine...ja sam se ucaurio bio,zaboravio sam maltene da komuniciram sa normalnim ljudima i druzenje mi se svelo samo sa narkomanima koji su me koristili kako stignu.Klasika...psiha mi je najteze stradala a i pre sam bio nacet ali to me bas dovrsilo...
Svako se bori kako zna i ume i po svom mentalnom sklopu ali imam strasan osecaj po tvom pisanju da si na dobrom putu da se iscupas...ja sam ostavio dop pre malo vise od 15 meseci cini mi se ali sam poceo da se vracam u normalu tek posle skoro godinu dana a i sada sam jos uvek bukvalno uplasen da ponovo ne uletim u problem...
sve najbolje ti zelim iskreno i nadam se da ces imati dosadan zivot u smislu da radis i imas novu porodicu,da dodjes kuci izvalis ze i gledas tv opusteno dok zena petlja po kuhinji a klinci ti skacu po stomaku...
Ja se raspisao malo ne zameri to je moj cilj pa zbog toga...