PUT IZ PAKLA U RAJ I NAZAD....

[demijan]

nocas sam sanjala...sanjala da je ziv...da je dosao iz zatvora(iako nikada nije bio tamo)...bila sam i sretna i ljuta u snu jer je poslije svega nastavio po starom..,sad sam totalno sjebana...jer san me malo podigao...i kad sam se probudila opet sam pala na dno...vidjevsi da je sve bio samo san...
znam da se moram mrdnuti iz proslosti...ali kako li je to samo tesko..
...

Istina...razumem to...to ne mozes sama prevazici tek tako...Ja sam mislio da mogu ali nisam.

[zagrepcanka]

ne znam...vise nista ne znam...stalno sam u nekom polusnu iz kojeg nikako da se iskobeljam...
bila sam i kod psihologa...i sve se svodi na to da sama moram posloziti kockice u svojoj glavi...pokupiti krhotine svog zivota i krenuti dalje...ali rijetki uistinu znaju koliko je to tesko...
pitam se da li cu ikada prestati osluskivati da li dolazi auto po cesti...da li cu ikada prestati trzati kada se reflektor pred vratima upali...da li cu ikada maknuti njegovu cetkicu za zube...parfem i britvicu iz kupaone...
puno toga se pitam...i ne nalazim odgovore...
znam da nije najpametnije rjesenje..ali nekako se mirim s tim da cu ostatak zivota provesti ruku pod ruku s xanaxom i zoloftom...

[Lujka]

ne znam...vise nista ne znam...stalno sam u nekom polusnu iz kojeg nikako da se iskobeljam...
bila sam i kod psihologa...i sve se svodi na to da sama moram posloziti kockice u svojoj glavi...pokupiti krhotine svog zivota i krenuti dalje...ali rijetki uistinu znaju koliko je to tesko...
pitam se da li cu ikada prestati osluskivati da li dolazi auto po cesti...da li cu ikada prestati trzati kada se reflektor pred vratima upali...da li cu ikada maknuti njegovu cetkicu za zube...parfem i britvicu iz kupaone...
puno toga se pitam...i ne nalazim odgovore...
znam da nije najpametnije rjesenje..ali nekako se mirim s tim da cu ostatak zivota provesti ruku pod ruku s xanaxom i zoloftom...

Sutra, tj. danas ću ti napisati post na ovu temu, nemam snage noćas...

[demijan]

ne znam...vise nista ne znam...stalno sam u nekom polusnu iz kojeg nikako da se iskobeljam...
bila sam i kod psihologa...i sve se svodi na to da sama moram posloziti kockice u svojoj glavi...pokupiti krhotine svog zivota i krenuti dalje...ali rijetki uistinu znaju koliko je to tesko...
pitam se da li cu ikada prestati osluskivati da li dolazi auto po cesti...da li cu ikada prestati trzati kada se reflektor pred vratima upali...da li cu ikada maknuti njegovu cetkicu za zube...parfem i britvicu iz kupaone...
puno toga se pitam...i ne nalazim odgovore...
znam da nije najpametnije rjesenje..ali nekako se mirim s tim da cu ostatak zivota provesti ruku pod ruku s xanaxom i zoloftom...

neces ostatak zivota provesti pod zoloftom vec jedan odredjeni period dok se ne stabilizujes.Depresija je bolest ali je vecina ljudi ne razume i omalozavaju pogubnost dugotrajnog uticaja na psihu.Kao i svaka bolest ona je izleciva i zato postoje doktori,ljudi koji su skolovani za pomoc ljudima koji imaju tih problema.Neko pocne da se drogira kao ja sto sam bio poceo da bi smanjio stres,pritisak,tugu a oni pametniji koji vide i uoce simptome odu kod lekara i na pravilan nacin resavaju problem...
Ne delijes mi kao glupa osoba tako da se nadam da ces pametnije postupiti nego sto sam ja...
Jeste tesko,nije lako znam ali izlaz postoji...

[zagrepcanka]

ne znam...vise nista ne znam...stalno sam u nekom polusnu iz kojeg nikako da se iskobeljam...
bila sam i kod psihologa...i sve se svodi na to da sama moram posloziti kockice u svojoj glavi...pokupiti krhotine svog zivota i krenuti dalje...ali rijetki uistinu znaju koliko je to tesko...
pitam se da li cu ikada prestati osluskivati da li dolazi auto po cesti...da li cu ikada prestati trzati kada se reflektor pred vratima upali...da li cu ikada maknuti njegovu cetkicu za zube...parfem i britvicu iz kupaone...
puno toga se pitam...i ne nalazim odgovore...
znam da nije najpametnije rjesenje..ali nekako se mirim s tim da cu ostatak zivota provesti ruku pod ruku s xanaxom i zoloftom...

neces ostatak zivota provesti pod zoloftom vec jedan odredjeni period dok se ne stabilizujes.Depresija je bolest ali je vecina ljudi ne razume i omalozavaju pogubnost dugotrajnog uticaja na psihu.Kao i svaka bolest ona je izleciva i zato postoje doktori,ljudi koji su skolovani za pomoc ljudima koji imaju tih problema.Neko pocne da se drogira kao ja sto sam bio poceo da bi smanjio stres,pritisak,tugu a oni pametniji koji vide i uoce simptome odu kod lekara i na pravilan nacin resavaju problem...
Ne delijes mi kao glupa osoba tako da se nadam da ces pametnije postupiti nego sto sam ja...
Jeste tesko,nije lako znam ali izlaz postoji...

znas...ja da sam se drogirala svaki put kad sam dozivjela stres..tugu..neki slom u zivotu...vec bi sigurno bila 2 metra pod zemljom...
uvijek sam se nekako borila s tim svojim demonima...na kolko tolko normalan nacin...ne pokleknuvsi pred nekim stvarima kojima bi mogla ubiti trenutnu tugu i bol...pred stvarnosti...
sta da kazem..osim da sam imala podosta toga sto sam nalazila kod pokojnog muza i skrivala od njega...ne bacivsi da djeca ne nadju...komotno sam mogla se nadrogirati sto puta i pobjeci od stvarnosti...ali nisam...sve sam to pobacala...i trazila lijecnicku pomoc kada mi je bilo najteze...
eh sad...jedino nisam vise sigurna kada je to NAJTEZE...jer jednostavno imam osjecaj da je svaki dan sve teze i teze..ponekad gubim tlo pod nogama...dignem se pola metra...pa potonem dva...
ima dana,kada se osjecam rekla bih prilicno dobro...ali ti su dani jako rijetki...a noci da ne pricam...zaspim u 4 ujutro...jedva...i onda cijeli dan bauljam onako pospana...

[demijan]

To je vec vezano dosta i sa depresijom i svim ostalim sto prati tvoj gubitak,to ti je verovatno i lekar rekao...sta reci moj komentar je samo bio da te razumem i da znam koliko tezak moze biti takav gubitak...