Zivotinjsko carstvo

[ivica]

Doci ce i taj trenutak verovatno kada cu moci da sedim sa deset njih koji se bodu,smrcu,duvaju uzivaju a da ja necu imati potrebe nizacim.Jos uvek nije taj trenutak zato se klonim toga...

"Ako nekog mrzimo, onda u njegovom liku mrzimo nešto što je usađeno u nama samima. Ono što nije u nama samima, to nas ne uzbuđuje." - Hermann Hesse "demian"

[demijan]

Doci ce i taj trenutak verovatno kada cu moci da sedim sa deset njih koji se bodu,smrcu,duvaju uzivaju a da ja necu imati potrebe nizacim.Jos uvek nije taj trenutak zato se klonim toga...

"Ako nekog mrzimo, onda u njegovom liku mrzimo nešto što je usađeno u nama samima. Ono što nije u nama samima, to nas ne uzbuđuje." - Hermann Hesse "demian"

tako je...Zato je i Hajdrih,protektor ceske toliko mrzeo i progonio jevreje,jer je i sam imao njihove krvi...

[zeleni]

Doci ce i taj trenutak verovatno kada cu moci da sedim sa deset njih koji se bodu,smrcu,duvaju uzivaju a da ja necu imati potrebe nizacim.Jos uvek nije taj trenutak zato se klonim toga...

to su gluposti.
nikada, ali nikada neće doći dan kada ćeš moći da blejiš sa njih 10 koji se bodu, šmrču i duvaju, a ti ćeš to mirno gledati.
nije pitanje da li ćeš da padneš, nego kada.
vrlo je jednostavno - ako nećeš da se vraćaš, nemaš šta da tražiš u tom društvu.

[demijan]

Pa jeste.To je tacno.Rovac uvek proradi posle izvesnog vremena u takvom okruzenju koliko god neko mislio da je jak.Ja sada imam strah od toga i nadam se da ceme taj strah drzati do kraja zivota.

[zeleni]

strah i malo zdravog razuma.
može se ovo sranje pobediti, al ne treba se precenjivati.
jednom tako maestralno padoh posle tri godine skoro. baš zato što sam mislila - ko ja?? ma daaaj, jaka ko crna zemlja. kad ja tamo a ono medjutim...

[sanela]

strah i malo zdravog razuma.
može se ovo sranje pobediti, al ne treba se precenjivati..

Ovo je potpuno tačno.

[Param-parcad]

ja vala srecem pajdomane skoro svaki dan,uradnjene,neuradjene,u frci,panici...nude,pricaju price tipa kako dop nikada nije bio bolji i samo me podsecaju na to koliko je sranje biti jebeni zavisnik.ovo sad govorim bez ikakvog preseravanja ali cini mi se da mi je sve to itekako proslo i dosta je vise,sto je bilo,bilo je...dop mi je uzeo najbolje godine zivota i sada kada sam presao tridesetu ne pada mi na pamet praviti istu gresku po stoti put,to bi zaista bio luksuz posle svega...drzi me to sto sam posle godina i godina prljavog gudriranja uspeo da se izvucem sasvim zdrav(bez cece i to) i zasto bih izazivao djavola posle svega...nesto se konacno u meni prelomilo i ne precenjujem sebe niti potcenjujem heroin ali...poenta je u tome da mi ne smetaju narkomani ali se svakako ne bih druzio sa njima jer nemamo vise zajednjickih tema i onda cemu...??

[nepopravljiv]

kad se nadjes u drustvu deset ljudi koji se u nekom stanu bockaju,smrkaju,puse foliju,to isto ko da se drogiras ne treba nista uzimat samim tim cim se dozvoli da se nadje covjek u takvoj sredini pola posla uradjeno.

[joesspappa]

Pre izvesnog vremena, recimo pre 6 meseci, poceo sam da se druzim sa starim prijateljem, on duva jos uvek. Ja sam strejt pet godina. Nemamo presek skupa, ne srecemo se i nemamo puno zajednickih tema. A druzenje sa njim je zapocelo preko posla i da ne ulazim u detalje, desilo se nekoliko puta da ostanem kod njega do kasno u noc i da prespavam. On dune, ode da spava i kao kul. Ja nikada nisam imao zelju da uzmem. Kako to vec ide, drustvo se povecavalo, meni isprve nije smetalo, a onda sam se jedno jutro probudio sa dzointom u ruci. Stajao je na stolu. Od sinoc. Mozak me je zaboleo od gomile misli i klepetuse u glavi. Samo jednom...

Nisam ga uzeo, jer sam imao dovoljno zdrave svesti da se setim sta je bilo prilikom mog zadnjeg uzimanja pre pet godina. Ne hvala... ne treba mi to. Nije cak ni pitanje sta bi se desilo da sam nastavio da se "druzimo"...

Recidiv se desava, ali se skoro pa nikad ne desi odjednom. Polako ulazi kao obrazac, ekipa, prica, smeh, zajebancija, polako zaboravis gde si bio i koliko si se mucio. Zarad tog samo jednom... sjebes sve sto si u sebe ulozio. To je bolest koja hoce da me ubije. Destrukcija i samo jednom.

[Param-parcad]

meni nije problem da dunem ponekad ili se napijem i sutradan da se vratim normalnim aktivnostima...nismo svi isti,jer da to nekad ne uradim,odlepio bih od svakodnevnog stresa...