Nije mi zao za sve sto se desilo u mom zivotu, nije mi zao sto sam se drogirala i zivela taj ludi, ludi zivot, prosla iskrivljenje licnosti, nije mi zao. Jer danas znam da je to bio moj zivot, da je tako moralo da bude i da sam mnogo naucila iz svojih gresaka. Danas ne bih bila ovakva ja, a ja danas volim sebe. Zahvalna sam Bogu na svemu sto mi je dao.
Pre svega , imam potrebu da vam kazem koliko sam se opteretila i u isto vreme oslobodila kroz ovaj forum! U bilo koje doba dana u misli mi se uvuku vase ispovesti, vasi pozivi u pomoc, vasi smajliji, pogrdne reci ili ohrabrenja. Poistovecujem se, sanjam, i otkrivam, vrlo oprezno neke potisnute delove sebe. Dopustam sebi da me nesto boli i da to prevazidjem, mnogo je lakse ovde. Ne svodi se sve na drogu i pricu o njoj. Nju smo i upoznali zbog drugih stvari, drugih,mnogih problema. Odlucila sam se da pisem ispovest, iako sam bila u blagoj dilemi, kao, zasto bi bila zanimljiva njima jos jedna, ista-slicna svemu drugom, prica. Onda shvatim, ako i jednoj dusi nesto dobro donesem, vredno je. Jer, ja imam te svoje sveske, da je do mene, nije, ne pisem ovde zbog sebe, imam ja svoje dnevnike, mala umetnicka dela, tako sam ih shvatala zbog nacina na koji ih pisem i ukrasavam, i onda shvatam, priznam sebi, dobro se osecam sto nekome mogu da napisem sve to...
Vec sam napisala negde, ja sam Bivsi Zavisnik, Bivsi Suzavisnik, Apstinent, Suapstinent, ako to postoji... trebalo bi da postoji, tesko je.
Danas sam pre svega Covek. I ne volim ove pojmove koje cu sada napisati jer su to kocnice, ogranicenja nove civilizacije. Te pojmove treba da osecamo, i nista vise, da ih bez reci osecamo; ja sam mama, sestra, zena i prijatelj. Ja sam dete!
A tako sam bila tuzna kada sam pomislila kako sam izgubila dete u sebi, i nista nije moglo da odagna taj uzas, bila sam dete svojim roditeljima, ali ne sebi. Onda mi je Bog vratio taj osecaj sigurnosti.
Resila sam da pisem i o drogiranju, da. Oduvek sam bila zainteresovana za literaturu na tu temu, filmove i sl. Cak i dok sam se najvise drogirala, teme koje smo prelazili nisu imale veze sa onim delom koji je mene zanimao. Procitam knjigu, knjige, i nikada mi nije bilo jasno zasto vise citam, sta trazim kada sam sve to osetila sama u sebi. Dodjem na ovaj forum, hvala svima vama, i shvatim zasto me to proganja. Na drugi nacin se ovde prica o tome.Jer svi smo mi pricali o dogadjajima, o dozivljaju dejstva. Ovde, citam i pisem cisto, o nematerijalnom!O sebi u sebi, shvatite kako zelite. Mislim da je to potrebni deo!
Sada me izvinite, umorna sam.
Nije mi zao!
Moderator: sanela
Re: Nije mi zao!
Pa lijepo da si konačno odlučila da napišeš nešto o sebi 
pozzzzzzzzzz
pozzzzzzzzzz
stani iza onoga u šta vjeruješ,čak i ako to znači da ćeš morati da stojiš sam
Re: Nije mi zao!
kul hocu naravno, nikako da sednem za komp malo duze...hvala sto citate:)
Re: Nije mi zao!
Ma raspali samo, eto vidi mene matorog, pa mi dodje da se oslobodim stresova i izbacim sve sto me opterecuje. Pa zato ovo i sluzi.
Nastavi samo i ostavi za sobom aveti proslosti, ne vredi sada pokajanja i osvrti na to nego novo, sutra, buducnost :drinkers:
Nastavi samo i ostavi za sobom aveti proslosti, ne vredi sada pokajanja i osvrti na to nego novo, sutra, buducnost :drinkers:
Re: Nije mi zao!
hehe da, to i ja mislim, sto se tice pokajanja, kao sto napisah- nije mi zao )
skroz gotivim kada sretnem nekog ``matorog`` ko je tako opusten i otvoren!!!pozzz gile:)
)skroz gotivim kada sretnem nekog ``matorog`` ko je tako opusten i otvoren!!!pozzz gile:)
Re: Nije mi zao!
E sada videh tvoj posle mog posta.
Hvala i nek nam je bog u pomoci.
Ja sva sreca pobegnem u kv inache ko zna sta bi bilo i uradio, ne bitno
Hvala i nek nam je bog u pomoci.
Ja sva sreca pobegnem u kv inache ko zna sta bi bilo i uradio, ne bitno
Re: Nije mi zao!
Teodora4!
Pozz! Ja sam dugo tu ali trenutno sam leteca ali mozda zbog tebe cesce svratim jer me bas nekako dodornulo to sto si napisala.Ne znam te,mozda se upoznamo.
Pozz
Pozz! Ja sam dugo tu ali trenutno sam leteca ali mozda zbog tebe cesce svratim jer me bas nekako dodornulo to sto si napisala.Ne znam te,mozda se upoznamo.
Pozz
Kad bih barem znala tko sam zapravo, prestala bi se ponasati kao ona za koju se smatram da jesam, a kad bih se prestala ponasati kao ona za koju se smatram znala bih tko sam.
Re: Nije mi zao!
drago mi je sunrise, mada nisam nista napisala:P
pocnem i nekako...toliko toga zelim da zapisem i sve to mi je tesko da sistematizujem, uvek zelim da napisem sveee a to bi toliko trajalo....pa se setim jos samo necega...valjda cu se naterati uskoro!
droga je tako, rasprostranjena.mozda je to pocetak moje price.ne privlaci me.ne vise!ne na onaj nacin kao da mi je potrebna, ali nisam zaboravila sta sam bila i kroz sta prolaze ljudi koji su to i dalje.na taj nacin me veoma privlaci, ako pomognem i jednoj osobi, to je dobro. danas medju dokumentima nadjem sliku sa 5.rodjendana.moj prvi rodjendan kog se bas jasno secam, a secanja mi sezu u dosta rano detinjstvo, dozvolicu sebi ovu digresiju, moje prvo secanje je sa neke tri godine. ogromna sala, puno velikih devojcica i glas koji govori `` Sada napravite skulpturu po slobodnom izboru.``nisam bila neuranjeno mini mini dete, ali tada, sam Bila cvet, to je bila moja skulptura po izboru, i osecala sam da se svalila cela una sala na mene, nije me gutala, jednostavno me pritisla a ja sam skupljena stezala kolena jer je tako trebao cvet da izgleda i cekala sapat profesorke `` mozes da ides.``zar to nije prelepo prvo secanje?
da se vratim na moj rodjendan. stojim sa ostalom decom u moru igracaka u sred svoje sobe a iza nas, Mira i Max...Prijatelji mog ujaka.Narkomani.
Max, moja prva zaljubljenost, nepresusni izvor razmisljanja o lepom.Duga kosa i sve to, muzicar, producent, jako uspesan. Cela njihova ekipa je dolazila kod nas. Moji nisu bas bili u tom fazonu ali su svakako bili tolerantni.Tada jos nisam znala za drogu ali sam iste godine saznala. Jedno vece sam pitala Maxa da li ce da me saceka da porastem pa da mogu da se udam za njega? I rekao je da, naravno hoce i to, da ce jednog dana zaustaviti vreme i poceti da ceka.I hvala Bogu, ja sam u to verovala neko vreme, kazem ``hvala Bogu`` jer mislim da je to normalna stvar za dete, da tako veruje.Kasnije sam ga retko vidjala.Naravno, nisam ni bila tako bliska sa njim, nije im se vise ni dopadao.
Kada mi je tata javio da je Max umro, od H naravno...ja sam sedela nadrogirana kod nekog tadasnjeg decka i nisam imala pravo da kukam jer njemu nije bilo dobro(!), ali, nije mi bilo tesko. Bilo je tuzno, bas tuzno, i tiho. Ispunio me osecaj tisine, tuge i mira istovremeno. Zaustavio vreme.
a za ``tu`` drogu sam cula onako, od starijih, ali sam CULAA kada je mama dosla po mene kod ujaka, koji je naravno bio zakuucan(mada se lepo brinuo o meni) Da se vise niakad ne drogira u mom prisustvu!!!!!
to sam vece pitala mamu a sta je to droga?i dobila jasan odgovor da ako se ikad budem drogirala letim na ulicu! STAAA? pitala sam, mama pa sta ako se to desi iako ja necu? he, deetee...ko da sam znala a bila sam prestravljena, sta ako se desi, sta ako se desi?i kada se desilo, nisam letela, ne sa te strane.pojasnicu kasnije na sta mislim. tada sam saznala i da se svi oni drogiraju i to sa H i sve redje smo se vidjali. a taj moj ujak je bio za mene jako vazan, pitam se koliko su svi oni uticali na to da i ja sa 12.5 godina upletem prste u travu? i mozda bas zato sto sam se izlecila, mogu objektivno da posmatram sve. ja ne krivim tu nikoga, ni reakciju moje mame, ja sada to sve samo analiziram.
i samo da vam kazem, taj moj ujak me video pre svih!pre mame, krao je doktorski mantil, kao na filmu, i video me! a danas mi neda da ja njega vidim.rak!ali leci se, bori se!i uvak kaze da je sam to napravio, kako je ziveo, jasno je i logicno da mu se to desilo, tako on misli...
nikada necu prestati da se trudim da pomazem ljudima.u bilo cemu, u ovoj bolesti posebno!
ja sam takva, izdrzljiva, uporna, kreativno tvrdoglava i odlucna.mirna.mozda sam zato uspela?
mozda sam zato prihvatila spas u pravom trenutku, pored svog straha?
pocnem i nekako...toliko toga zelim da zapisem i sve to mi je tesko da sistematizujem, uvek zelim da napisem sveee a to bi toliko trajalo....pa se setim jos samo necega...valjda cu se naterati uskoro!
droga je tako, rasprostranjena.mozda je to pocetak moje price.ne privlaci me.ne vise!ne na onaj nacin kao da mi je potrebna, ali nisam zaboravila sta sam bila i kroz sta prolaze ljudi koji su to i dalje.na taj nacin me veoma privlaci, ako pomognem i jednoj osobi, to je dobro. danas medju dokumentima nadjem sliku sa 5.rodjendana.moj prvi rodjendan kog se bas jasno secam, a secanja mi sezu u dosta rano detinjstvo, dozvolicu sebi ovu digresiju, moje prvo secanje je sa neke tri godine. ogromna sala, puno velikih devojcica i glas koji govori `` Sada napravite skulpturu po slobodnom izboru.``nisam bila neuranjeno mini mini dete, ali tada, sam Bila cvet, to je bila moja skulptura po izboru, i osecala sam da se svalila cela una sala na mene, nije me gutala, jednostavno me pritisla a ja sam skupljena stezala kolena jer je tako trebao cvet da izgleda i cekala sapat profesorke `` mozes da ides.``zar to nije prelepo prvo secanje?
da se vratim na moj rodjendan. stojim sa ostalom decom u moru igracaka u sred svoje sobe a iza nas, Mira i Max...Prijatelji mog ujaka.Narkomani.
Max, moja prva zaljubljenost, nepresusni izvor razmisljanja o lepom.Duga kosa i sve to, muzicar, producent, jako uspesan. Cela njihova ekipa je dolazila kod nas. Moji nisu bas bili u tom fazonu ali su svakako bili tolerantni.Tada jos nisam znala za drogu ali sam iste godine saznala. Jedno vece sam pitala Maxa da li ce da me saceka da porastem pa da mogu da se udam za njega? I rekao je da, naravno hoce i to, da ce jednog dana zaustaviti vreme i poceti da ceka.I hvala Bogu, ja sam u to verovala neko vreme, kazem ``hvala Bogu`` jer mislim da je to normalna stvar za dete, da tako veruje.Kasnije sam ga retko vidjala.Naravno, nisam ni bila tako bliska sa njim, nije im se vise ni dopadao.
Kada mi je tata javio da je Max umro, od H naravno...ja sam sedela nadrogirana kod nekog tadasnjeg decka i nisam imala pravo da kukam jer njemu nije bilo dobro(!), ali, nije mi bilo tesko. Bilo je tuzno, bas tuzno, i tiho. Ispunio me osecaj tisine, tuge i mira istovremeno. Zaustavio vreme.
a za ``tu`` drogu sam cula onako, od starijih, ali sam CULAA kada je mama dosla po mene kod ujaka, koji je naravno bio zakuucan(mada se lepo brinuo o meni) Da se vise niakad ne drogira u mom prisustvu!!!!!
to sam vece pitala mamu a sta je to droga?i dobila jasan odgovor da ako se ikad budem drogirala letim na ulicu! STAAA? pitala sam, mama pa sta ako se to desi iako ja necu? he, deetee...ko da sam znala a bila sam prestravljena, sta ako se desi, sta ako se desi?i kada se desilo, nisam letela, ne sa te strane.pojasnicu kasnije na sta mislim. tada sam saznala i da se svi oni drogiraju i to sa H i sve redje smo se vidjali. a taj moj ujak je bio za mene jako vazan, pitam se koliko su svi oni uticali na to da i ja sa 12.5 godina upletem prste u travu? i mozda bas zato sto sam se izlecila, mogu objektivno da posmatram sve. ja ne krivim tu nikoga, ni reakciju moje mame, ja sada to sve samo analiziram.
i samo da vam kazem, taj moj ujak me video pre svih!pre mame, krao je doktorski mantil, kao na filmu, i video me! a danas mi neda da ja njega vidim.rak!ali leci se, bori se!i uvak kaze da je sam to napravio, kako je ziveo, jasno je i logicno da mu se to desilo, tako on misli...
nikada necu prestati da se trudim da pomazem ljudima.u bilo cemu, u ovoj bolesti posebno!
ja sam takva, izdrzljiva, uporna, kreativno tvrdoglava i odlucna.mirna.mozda sam zato uspela?
mozda sam zato prihvatila spas u pravom trenutku, pored svog straha?
Re: Nije mi zao!
he, kako se zivot menja. do juce gledas umorne face kako su zaspali grleci flasu i pitas se je li ostalo nesto u njoj pa ako jeste da preuzmes... da, a sada gledam moje dete, kako je zaspala nad svojom kucicom od kocaka i gledam da li je zuljaju, da ih pomerim... Dobro je sve!!!