Na ovom forumu možete ispričati svoju ispovijest, od početka do kraja. Alkoholičari, ovisnici, suovisnici, svi ste dobrodošli. Samo ispovijesti, molimo Vas da ne pišete komentare i odgovore.
teodora4 wrote:sve stoji, slazem se, ali to sto ona meni fali i kako se ja osecam nije ni vazno kada pomislim na njenu mamu, sestru...ona je poreklom iz Alzira, bila, i cela joj je porodica jako religiozna, i ona je bila. Ja zaista verujem da se stvari dogadjaju sa razlogom i da i iz loseg izadje dobro. IPAK ne postoji roditelj koji legne uvece u krevet i posle ovakve nesrece moze sebi da kaze Nema veze, to je zbog neceg vaznijeg, deo neceg veceg... Opet, vreme ne olaksava stvari, samo te nauci da ih neprimetno nosis u sebi jer je to nase civilizacijsko vaspitanje!
Cari zapadne civilizacije!
A lepe stvari...svaki dan, ako ih zelis:))
Ako vreme ne olakshava stvari kako si rekla, nego te nauchi da ih neprimetno nosish!! znachi bez vremena nemoguche je olakshanje stvari?, moro bi rech da po ovom shto sam napiso da vreme olakshava stvari?
Nemoj da ispadne sad neko uvjeravanje jedan drugog u neshto, sad neki dan sam reko da tu vishe nechu filozofirat...
Ni meni nije zao, jer sam svojim tim tkz. loshim postupcima koje sam radio, drugima pomogao da idu pravim putem...A najgore je shto mi je za sebe svejedno, imam osjechaj da sam tu josh samo zbog drugih koji me vole, jer nebi htio da drugi pate...Isprobo sam sve shto se dalo u zivotu, nisam jedino neka mjesta u svjetu posjetio niti bio u svemiru...gotovo sve ostalo jesam radio...da i nisam se zaljubio i volio neku osobu duze od 2mj.hh
a nee, ja sam za razmenu misljenja nikako uveravanje!jer to je ipak moj dozivljaj, uveravati nekoga moze se samo cinjenicama:) al da zaobidjemo filozofiju! dozvoli mi da gresim, vreme, da, olaksa neke stvari ali ipak postoje one koje vremenom samo bude lakse nositi sa sobom. a to sve valjda opet zavisi od toga kako posmatras stvar. ne mislim da je bez vremena ne moguce olaksanje stvari ali valjda jako teske stvari Samo u Americkoj Propagandi prodju posle 5 minuta!
E da i mislim da je to Vreme olaksava sveeee - potencijalna depresija kod mnogih ljudi ili u najlepsem slucaju niz nezadovoljstava i razocareca jer je to neosnovana nada koja te nagna da Odmah pones da potiskujes stvar!
pa onda se nisi ni zaljubio!!:P ako imas mnogo strpljenja da cekas da se smilujem da napisem nesto na tu temu videces da sam u pravu! pozz stay ok!!!!!
teodora4 wrote:a nee, ja sam za razmenu misljenja nikako uveravanje!jer to je ipak moj dozivljaj, uveravati nekoga moze se samo cinjenicama:) al da zaobidjemo filozofiju! dozvoli mi da gresim, vreme, da, olaksa neke stvari ali ipak postoje one koje vremenom samo bude lakse nositi sa sobom. a to sve valjda opet zavisi od toga kako posmatras stvar. ne mislim da je bez vremena ne moguce olaksanje stvari ali valjda jako teske stvari Samo u Americkoj Propagandi prodju posle 5 minuta!
E da i mislim da je to Vreme olaksava sveeee - potencijalna depresija kod mnogih ljudi ili u najlepsem slucaju niz nezadovoljstava i razocareca jer je to neosnovana nada koja te nagna da Odmah pones da potiskujes stvar!
pa onda se nisi ni zaljubio!!:P ako imas mnogo strpljenja da cekas da se smilujem da napisem nesto na tu temu videces da sam u pravu! pozz stay ok!!!!!
da, nisam...ustavri jesam, ali je ispalo tako da je ta djevojka bila od mojeg prijatelja i sreli se na moru dok je on dan prije otisho i proveli neko vreme skupa, po jadranu, dok nije skuzio i ja sam zavrshio prichu nakraju s njom, njih dvoje razdvoio mi smo si josh uvjek frendovi jer on je prosho preko tog...i to je to, samo to je bilo prije 6,7god., prava ljubav...obichno se zaljube u mene zbog novaca, ali poshto je ona bogata, tu nije bilo problema, osim mene....znam da je bila ljubav jer oko 3 god. poslje sam razmishljo o njoj...i sad josh, samo je puno vremena proshlo i ne mislim gotovo vishe na nju, ali ju nikad nechu zaboravit....
uh, ovo nije bilo ``uskoro``... cesto sam mislila na forum tokom ovih par meseci. u nekim teskim situacijama , jos tezim razmisljanjima ili u nekim obicnim ... mislila sam u pocetku da me opteretio forum, sve te teske price, tuzne. a nije to to. to su strah i sposobnost da saosecas sa drugima i srecna sam sto i dalje osecam , ne samo sebe, vec i druge zivote, ljude, nepravde. i nailazim na cudjenje ljudi. nije im, ogranicenima, jasno, zasto se zanimam za LJUDE.
proteklih par meseci jako malo sam pisala, skoro uopste. puno sam citala i razmisljala, vracala se odredjenim mislima, razradjivala ih. bila sam dosta okrenuta sebi u tom smislu da sam se trudila da popravim, ne da menjam(!!!), da popravim ono sto ne valja. menjanje je svojevrsno ponistavanje. sustina ne moze da se menja zbog svog sadrzaja. moze samo da se nadgradjuje i popravlja. Pa, protekli period je bio sasvim ok!
Zadovoljna sam time sto radim na sebi i nacinom na koji to radim.
Skoro mi se obratila drugarica. Pricale smo o mrtvima koje smo poznavale. I kazem joj, secaj ih se, ne brini sto ih sanjas, oni to zasluzuju. To su ljudi koje volim i lepo mi je kada mislim na njih. Ona je razumela na sta mislim, ali ljudi su tako prazni, samo glupo kazu ``imas ti o cemu lepsem da razmisljas``... lepsem? kakva su vam to poredjenja? to se ne poredi ni sa cim. razumem ja to nisu oni zlonamerni ali mi ih je zao jer su slepi.
Pisem sve ovo jer me iznenadilo pomalo to koliko jos uvek intenzivno razmisljam o Rimi, koliko cesto i kako je sanjam. Koliko se cesto setim da dugo njena mama nije dozvolila nikome da namesti njen krevet. a ljudi joj jos pisu na fejsu... i sve je to zivot na ovoj zemlji. Zivot na zemlji je bilo i pusenje dopa sa 15 godina, negde na periferiji bgda sa jos 10 likova, secam se mozda dvojica kako su se zvali, toliko su mi bili bliski...bio je tu i moj decko, ali ne onaj sto se cepao lekovima, ovaj se bas picio pajdom, i umro je par godina kasnije. Meni je bilo divno taj put, pusila sam malo oni mnogo duze i vise, samo sam legla na ledeni beton i zavrtelo se sve, da ne lazem super mi je bilo i sad se nasmejem kad se setim. ono kasnije postalo je losije, mnogo losije. ali nisam posle tog jednog puta radila dop sledecih par godina. nije da nisam imala zelju ali, bila sam u nekom veselom fazonu slikanje u prirodi, slikanje na zurkama na gajbama, spid ekser spid pa opet slicica i tako super sam se pronasla u trance populaciji. tako pocetkom srednje kum mi se vratio iz indije, prodao stan i otisao u grcku, tamo je postao darshan u nekom hramu....nisam dalje ni slusala bilo mi je vazno to sto je kevi ostavio sve stvari iz stana. secam se kako sam uletela unutra i bila u fazonu mojeeeee pokupila platna knjige sve sto je bilo u fazonu u kom sam bila. ipak tamo je bilo i suvise vrednih knjiga i sve su zavsile na mojim policama. nisam htela u neku sektu, nisam se tripovala da cu postati hindi, samo sam htela da ucim. da stvarno nesto znam o svemu tome. kapirala sam tada, ako ne radim dop, nije strasno ovo drugo. nije toliko strasno.. mama me ispisala iz frizerske u koju, nisam ni isla. upisala me , hvala joj vecno na tome, u privatnu srednju skolu. prva pomisao bila je-ne necu sa burzujimaa u skolu, oni idu naa splavove i trose po 200e na izlazak a mi se krpimo za ket trave i pljuge i iscepane su mi pantalone, oni nose pradu i veruju u Novac! ja verujem u ljubav...ma, imam jos par meseci do pocetka skolske godine moram to da iskoristim.... pocelo je prolece, sa njim i zurke ako ne organizovane onda bleje, svuda i uvek, danima. tih par meseci samo sam gutala eksere i divno se provodila. nisam upadala ni u kakva posebno sranja. nisam krala, nisam nosila nista kod sebe pa nisam ni padala upoznava sam previse ljudi. sve je bilo mnogo sareno i veselo. o zdravlju nisam puno brinula jer sam kapirala da cu uskoro prestati pa nije vazno... e onda jedno popodne, idem kroz knez, pljusti kisa , poplava!!! stala preko puta jedne diskare jer sam videla nekog slatkog lika bas u fazonu i...nemam upaljac, zgodno, bas da krenem tamo pridje mi lik koji je stajao do mene i pali cigaru... pogledam ga, skapiram da je vec ko zna koliko godina na tim zurkama i krenem tako sa njim. druzimo se par dana, vidim ja poznaje svakog zivog u gradu, kul. poljubi me...dobro ajde i tako nemam pametnija posla, iskezena klinka koja ceka pocetak srednje po drugi put....vristimo, zezamo se planiramo zurku kad...stajemo da se pozdravimo sa nekim, vise nisam ni obracala paznju svi su bili Lkovi sa zurke...ali ovaj lik, pa to je onaj iz diskare. e tad je pocelo sve, ceo moj zivot se srusio i poceo opet. toliko sam providna bila da mi je kasnije tog dana decko rekao- u kom si fazonu on je pajdoman...ne seri da ti se svidja? jbg, nije mi se svideo- odlepila sam potpuno, kao prvi fles.. a kad smo kod fleseva to leto kao idemo na sedam dana u banju i nosimo...45 eksera.ne znam ni danas odakle mu ta racunica ali meni su bili posebno dragi jer ih Onaj lik nabavio...duple krune, rolexi... taj se decko mnogo zaljubio u mene tada, a ja u eksere i lika sa trga. posle te banje , kontam da ne mogu kuci jos dan dva... jer sam jedva prezivela trip od umiranja....ma, odem ipak, a mama stoji na vratima i gleda ... i u nekom cudu pita, to si ti???
sutra ujutru me jurila neka maca po ulici ispostavilo se da je auto... tad sam danima lezala i radovala se skoli jer sam znala da ce me odvuci u drugom smeru...mada sam prizeljkivala da bar po pola eksera nosim na nastavu, za svaki slucaj... raskinula sam tu vezu, bilo mi je ok u skoli upoznala sam 1 ali vrednu, najvredniju drugaricu, divnu potpuno razlicitu od mene...taj nagli prekid u izlazenju cinio se dobrim, ali ja sam postajala sve mracnija. vukla sam se mesecima po trgu sama, ponekad vidjala koga sam zelela ali nisam se taj period drogirala. pila po malo. nije bilo ni vremena, u skoli od 09do17... uhvatio me neki trip da sam suvise kul da blejim sa svim tim vristecim trenserima...htela sam sa starijima...nisam imala razlog za depresiju, nisam bila bila depresivna samo sam se lako prepustala mraku u sebi, vreme mi je islo na ruku. zima. i strejt i nepobediva zelja da se priblizim tom liku... o kako sam olako shvatila tamu, a tek Love.....
ja cu ti poslati srculence...