budjenje

[SuperSynthetic]

gde joj je ta fotka? A video sam. Ima naočare. Lepo joj stoje. Mislim to. Fina je. Ma ništa. Liči na onu pevačicu.
Pročitao sam ti i skoro celu ispovijest. True romance.
A ne znam? Žene su drugačije. Mnogo je manje zavisnica nego zavisnika. Procentualno. Među ovima koji se skinu ima više žena. Ispada da ste bolje. Mislim "bolje" Šta znam?

[sanela]

Mnogo je manje zavisnica nego zavisnika. Procentualno.

Zadnjih godina broj žena ovisnica se jako povećava.

[teodora4]

ja sam juce pomislila na to, kako je vise muskaraca...i ja poznajem vise muskih zavisnika.

nanii mozda ce moj komentar zvucati glupo ali, kao da citam knjigu, sada jos i slutim lepsu stranu price(lepsu po tebe ) i bas cekam da procitam dalje! nadam se da se dobro osecas kada pises

[nanii]

Eh Deno, još da si mi objasnio postupak bilo bi super.................

@

Nemam baš suvisli komentar na tvoju priču,

Anfakabl
Što se mene tiče nije mogao biti bolji

[nanii]

A što se tiče slika pronašla sam jednu baš onako hmm poučnu. Leš.
Neznam kako da je zalijepim jer je baš slika, a skener i ostale điđe nemam.............ma nema veze, kad smo već kod slika Synthetic na koju ja to pjevačicu ličim molim te, kao da želiš nešto da kažeš a prešućuješ iz ko zna kojeg razloga....................................reci.............nije bitno jesam li ti slatka ili potpuno bezveze.
Eh da, Teodora, mislim da si u pravu, ova moja ispovjest stvarno liči na knjigu, tako su nekako fajlovi sjećanja sortirani u mojoj glavi da liče na poglavlja knjige.
Valjda nije dosadno.

[SuperSynthetic]

Totalno si bezveze. U stvari nisi. Ili jesi? Nemam pojma. Nisi, nisi. Reci ako grešim?

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=zS8JIV4mBZQ[/youtube]

[nanii]

Idemo dalje

Izašla sam iz zatvora i prva stanica je bila drugarica iz istrage koje je već uveliko bila nakačena i naravno prva stvar koju sam uradila bilo je da povučem onako čisto da se prisjetim.
Postoji nešto čudno u ljudima, barem u meni, da kada ti je nešto duže vremena zabranjeno ili nedostupno,
uzećeš, iskoristićeš to, čim ga se dočepaš čak iako ne osjećaš ni najmanju potrebu ili mstvarnu želju za tim.

Poslije sam otišla da upoznam porodicu momka kojeg sam upoznala u zatvoru i poslije toga kući za Sarajevo.
Ponovo sam se zaposlila i nakon nekog vremena iz neke dosade ili ko zna čega odlučila da završim dop.
I nije mi prijalo uopšte ali ipak sam se navukla. Valjda i nisam više znala da živim drugačije, osjećala sam se nesigurno među "normalnim" ljudima........pa o čemu bi ja još pričala s njima.........................ali sam im ipak zavidjela.................onim drugaricama ili poznanicama od prije rata koje su završile školu na vrijeme, udale se , rodile djecu, kupili auto na lizing ili digli kredit za stan..........razmišljaju šta da obuku za Novu Godinu ili predstojeće vjenčanje nekih poznanika, vode djecu u obdenište.................
Baš kao uvod iz Trainspottinga.................choose cars, choose washing machines....................I choose not to choose life, I choose something else.............
Za mene nikakvog značaja nisu imali datumi, praznici, rođendani...............I choose not to choose life.............................sve je to prolazilo mimo mene, u mome svijetu se sve vrtilo oko količine, kvalitete robe, ko je špijun-a ko nije, ko ima koliko para, šta ukrasti i kako, ko je pao,a ko overio...................
A željela sam da i ja obučem neku lijepu haljinu i slavim Novu godinu.............bijelu vjenčanicu i seljačku svadbu sa trubačima, janjcima i Moravcem..............ali to je izgledalo isto tako nedostižno kao da dobijem na lotu.
Naravno da sam ojadila i tu prodavnicu. Moji su ubrzo provalili kao i moj sadašnji muž a tadašnji momak(to je onaj momak iz zatvora). Eh da, zaboravila sam da napišem da je i on bio narkoman(logično) ali je nekako imao karakter i kad nešto odluči mogao je to da ispoštuje daleko više nego ja.

Otišla sam da ugradim blokator na 3 mjeseca, što je koštalo ono mašala, a meni ništa pomoglo nije. Samo sam se ta 3 mjeseca preorijentisala na kokain plus što bi ja uzimala i hors preko blokatora eto onako.
Počela sam da padam na sred ulice.
Čim je istekao odma sam se navukla.
Moj sadašnji muž je insistirao da odem u Cg kod njegovih i ja sam pristala. Ponijela sam brdo trodona sa sobom pošto sam bila nakačena........I tamo sam tek dpočela padat i dobila epilepsiju koja se znala ponavljat i nakon što sam prestala uzimat trodone, tako da neznam jeli od njih ili blokatora.
nakon mjesec dana sam se opet vratila u Sarajevo i krenula na Metadonsko održavanje par mjeseci dok I.-moj sadašnji muž nije konačno izašao iz zatvora.
Nekako odjednom, a ja se taman ponovo navukla na heroin( pored metadona)

[nanii]

Totalno si bezveze. U stvari nisi. Ili jesi? Nemam pojma. Nisi, nisi. Reci ako grešim?

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=zS8JIV4mBZQ[/youtube]

Na ovu te pjevačicu podsjećam............?
Iskreno se nadam da to nema veze s textom pjesme.

A to jesam li bezveze.........ma kako god hoćeš.................to je već do tebe

[nanii]

.....

[nanii]

E baš tako.........................jedan dan je zazvonio telefon, bio je to I. (zvaću ga bato u daljnjem tekstu radi lakše orijentacije, to mu je jedan od nadimaka) i to na slobodi, izašao čovjek, a ja....................kao što rekoh nakačena a on o tom pojma nema.
Uhvatila me frka, naravno.
Otišla sam i prva dva tri dana bila u dobroj krizi. Bato j enaravno provalio, treći dan mu je dosadilo i otišao je do nekog druga i donio dop, eh sreće moje.............Nije mi toliko bilo bitno što će se i on ponovo navući i čitav spektar posljedica, bilo je takvo olakšanje kad te ništa ne boli i možeš da funkcionišeš.....
Navukao se i on i počeo da dila, iznajmili smo stan....
On je isto bio manijak za količinu kao i ja tako da smo dobro zaglavili i.............................sjećam se jedno veče nam je njegov otac bio u gostima, a ja sam baš puno povraćala. Njegov otac je nabacio nešto u fazonu da ću za 9 mjeseci otkriti razlog, a ja sam razmišljala............: e da ti znaš od čega ja povraćam...............
Ali sam kupila test za svaki slučaj......mnogo sam spavala, moj muž je govorio da je u plusu velikom otkad ja toliko spavam( manje sam se drogirala)
I sjećam se bilo je rano jutro, negdje oko pola 5, neka djevojka je došla da završi,a ja pošto sam bila budna uradim test u wc-u dok msu se njih dvoje raskusuravali.
I šokiram se.
Pozitivan
Unezvjereno izlazim iz wc-a i pokazujem mužu,
Ta cura odma pita hoće li tata častit. tata odriješio kesu, čašćava, to čestitanje, to radost...............
Ja poluluda, neznam da li da se smijem ili da plačem.
Ej beba
a ja nnakačena ko zvijezda.
Moj muž odma odlučuje da odemo na more i da se skidamo, ne zanima njega što doktori kažu da to ne smije da se radi.
Na kraju se samo on skinuo, a ja sam davala pare raznoraznim ljudima koji su me momački zakidali da mi završe dop od vlastitog muža............još od njegovih para . Njega nisam mogla premuntat ni pod razno da mi da.
Čudan je to lik, nakačen pola života, jedva ga kriza prošla i on može da radi s dopom a da ga ne uzima...
Ali mi je kupovao suboteks, metadon, trodone a ja bi uvijek provalila štek gdje ih drži i nagutala se ko guska.................plus još nekih brdo drugih tableta za spavanje, smirenje..................svejedno bi me kriza često zakačila............
Mrzila sam samu sebe ali ja jednostavno nisam mogla da prestanem da se drogiram kao da to više uopšte nije bilo u mojim rukama,
I svaki put kad bi uzela nešto ili bila u krizi, pomislila bi na dijete u mojoj utrobi i bol bi me presjekla...
Iz čistog očaja, zato što nisam ni mogla ni znala šta više drugo da uradim, počela sam da se molim Bogu da se moje dijete rodi zdravo i normalno................................da sve svoje greške sama ispaštam samo da dijete ne ispašta zbog mene, ni krivo ni dužno.
Vidjela sam sliku sa ultrazvuka kad smo došli u Sarajevo, 3. mjesec a ono je bilo skroz formirano, slatko, malo, sklupčano u mom stomaku, u stomaku nepopravljive narkomanke koja nije sposobna da se brine o samoj sebi, a kamoli o djetetu........
Oh, kako sam bila izgubljena, kako samoj sebi odvratna, očajna.
Čak su me i svi drugi narkomani osuđivali što se trudna drogiram, i ja sam samu sebe osuđivala ali džaba, bila sam nesposobna da bilo šta promijenim. Ponovo sam krenula na metadon u Sarajevu, pognute glave jer sam otišla s pričom da sam čista..........i ponovo otišla sa istom lažnom pričom za Cg.
Do 9. mjeseca se i Bato ponovo navukao, prodali smo motor i sve što smo imali, uzeli 50 g. dopa i krenuli za Sarajevo da se ja porodim.