Hvala. ja verujem da mi narkomani imamo osecaj da provalimo kad nas neko lozi, laze i manipulise, tako da ne mislim da treba da vas lozim da se osecam bolje nego sto jesam i da ne treba da pricam da mi je sve super kad nije. Super je meni sto se ne drogiram i zaista imam dosta stvari na koje sam izuzetno ponosan. Ali ne mogu da zaboravim, sta sam bio i sta radio. Iskreno i ne bih. Izgubio bi se ponovo. I desava mi se. Zivot se desava, non stop, neprekidno. Ne zavisi od mene. Da li sam ja dobar ili los. Na meni je da pronadjem modele ponasanja, uglavnom nove i drugacije od onih po kojima sam funkcionisao kao zver. Ta zver je tu. Pripitomljena. Ali, zaista postoje momenti kada se razgoropadi i pocne da me guta i gura u propast. Ako ne obracam paznju, ocas posla se izolujem i vratim u svet maste u kom sam ja glavni. U kom ja imam moc da rukovodim svetom i zivotom oko mene.berliner wrote:I ja te citam;papa; i stvarno ako se osjecas ko sto pises,a to ti 100% verujem,tebi se onaj odozgo stvarno smilovao.
I sve vise vjerujem u taj vas program mislim 12koraka,jer ti nisli koji jedini pise tako ko sto pises.
Znam dosta ljudi koji su prestali sa drogom,ali im je puno teze da pocnu normalan zivot,nakon godina drogiranja.
Tako slicno pise i Vuk i mnogi drugi,tako da te podrzavam da dalje pises,jer mozda neko dodje na istu ;ideju; tj. da proba sa 12 koraka zivjeti drogernfrei.
Pozdrav nepoznati jarane.
:finga: AHA...VAZI... :axe:
Zato mi sluze koraci. Da sednem, pogledam u ono sto sam, podsetim se kako je bilo i sta se desavalo i shvatim da je sad mnogo bolje i da najgori dan bez droge ne moze da se meri sa najboljim kad sam se drogirao.
Kako izgleda najbolji dan u mom drogiranju: tupo i glupavo, priblizno isti kao onaj juce i veoma slican onom sutra. Uvek trazenje i trazenje. JOŠ - JOŠ. A ja zamisljen i uhvacen u zamku da se sve odvija po mojim zeljama i da sam ja mocan da kontrolisem sve.
Kako izgleda najgori u oporavku: raznovrstan u svakom pogledu. Ustanem, citam, meditiram, idem na posao, placem, smejem se, pricam, delim sa ljudima, idem na sastanak, biram sta cu da jedem, da li cu da jedem, kad cu da spavam, da li cu da spavam, budem tuzan, okruzen prijateljima... ako nema vise, mogu da odem na odmor. Jednostavno ne moram da radim nista protiv sebe i drugih. Dovoljno je da shvatim, da osvestim to kako sam, da sam nemocan da promenim kako cu se osecati i da zaustavim ono sto je lose po mene. I na taj nacin prodje i los osecaj.
Nije bitno sta osecam - nego ono sta radim sa tim osecajem.
Hej outlow, hvala i potpuno te razumem sta pricas... ja sam nekako sam u procesu oporavka, skapirao da je ok to sto ja volim gudru, ali da nije ok sto je ona postala resenje za sve moje probleme. A posto sam opsesivac po prirodi, ja ne mogu da prestanem da mislim o "resenju". I na konto svojih misli... najnormalnije je za zavisnika da se drogira i da misli o tome. SVAKI ZAVISNIK KOJI SE NE DROGIRA JE CUDO.outlow wrote:Citam i ja,
zaista je cool nacin na koji opisujesh tvoj proces "promjene".
Ne brini nishta za pravopisne greshke,propalitet kao shto jesam,svejedno nekonta interpunkciju.
Drago mi je da si cist i da imash volje da na ovaj nacin podjelish svoje iskustvo sa malom rajom.
Prilicno se indetifikujem s tobom(takodje imam malog sina),jedini problem je shto gotivimo drogu,tako da nishta vishe nije problem osim te paklene cinjenice.Ja sam se donekle oporavio,naime proshlo je vec godinu dana od zadnjeg "pada na celo",prilicno sam siguran u sebe i progresivno idem naprijed...Ali neke stvari si nemogu dopustiti,kao n.p.r.da nishta neradim ili da upadnem u neku fazu dublje meditacije-samo mi se droga vrti po glavi,jebiga,trebao bih da nakon godinu dana,imam vec razvijen taj neki mehanizam protiv zelje za recidivom(konzum),ali nije to bash tako jednostavno kao shto se ponekad cini.Sve je cool,2,4,7,9 dana i onda se brobudim ujutro,samo sa jednim jebenim kontom u glavi.
Zajebano je kad sam usamljen,kad malac bude kod majke,hronicno sam nezadovoljan,hedonista do bola,nemam djevojku i to(jebe li se shta)?Te cinjenice uticu na moje mentalno stanje i ponekad me koce u mojoj borbi protiv poroka.
Nesmijem ni u jednom momentu zaboraviti da nemogu raditi stvari koje radi normalni ljudi,koji nemaju problem adikcije.
Ovaj topic je cist..Pozdravljam te i ocekujem da cesh nastaviti sa pisanjem.
Posle pocetne euforije nedrogiranja, shvatis da je to samo deo bolesti. Bolesti koja ne odlazi vec naprotiv, uporno pokusava da se vrati. Kazu da je zavisnost jedna od najgorih bolesti jer je jedina koja ti uporno prica kako ne postoji. Ako ja budem dovoljno svestan da joj ne dozvoljavam da me obmane i da me lozi, onda cu naci mogucnost da je prihvatim kao deo sebe i da se ne borim sa njom. Jer ona je jebeno uvek jaca od mene. Toliko me je puta do sad zajebala u zivotu da je besmisleno boriti se. Apsurdno zvuci ali je mnogo lakse kad priznas da si porazen i da ne moras vise da se boris. To i jeste proces oporavka. Nauciti da kroz jednostavne stvari budes srecan i zadovoljan u zivotu kakav zaista jeste.
JA sam i danas zavisnik i ja to ne zelim da poreknem, jer je taj deo mene i mog zivota. A ono sa cim se borim su svakodnevni problemi "normalnog" zivota. Jbg, treba platiti racune, dugove, kredite, treba razgovarati sa klincem, sa njegovom majkom, treba naci curu i odrzati vezu, treba biti u kontaktu sa ljudima, izaci u grad, otici na zurku, odmor, more, neku ekskurziju... bez gudre, alkohola i ostalih sranja... I moguce je sve to uraditi... video sam ljude koji to rade i pitao kako i bio voljan da poslusam. Jednostavno... radi sta ti prija, samo nemoj da uzimas nista sto menja svest. I za mene je radilo... Nisam se skinuo sa droge da bi bio rob. Skinuo sam se da bi bio slobodan.
