Na ovom forumu možete ispričati svoju ispovijest, od početka do kraja. Alkoholičari, ovisnici, suovisnici, svi ste dobrodošli. Samo ispovijesti, molimo Vas da ne pišete komentare i odgovore.
Pozdrav.
Meni je ovo super da citam.
Nikad nisam bio u ludnici i bas me interesuje prica nekoga koji je bivao po tim ustanovama.
Interesuje me od osoblja pa do pacijenata sve,odnosi izmedju pacijenata i osoblja,pacijenata izmedju sebe,popracen licnim vidjenjem situacije tada i sad nakon neke vremenske distance.
Mislim da Lola i pise onako kako bih ja i volio.
Bobane druze dragi,ja bih volio citati i tvoja iskustva vezana za ovo,ali ako ti ne prija nemoj.
Uf , gotovo ...odradila sam posao za ovu nedelju, neverovatno kako kad „meilram“ ili odstampam poslednju stranu se ono pulsiranje u predelu slepoocnica premesti u sujetu ...a ona raste li raste...bravo Lolo nisi jos za staro gvozdje...onih par nesprzenih sivih celija jos uvek mogu da pruze satisfakciju a i isplata nece izostati....kazu da mi nije pametno da toliko dopustam egu da divlja, pre ili kasnije izostace pohvala, vratice mi rad na prepravku, a to se nece dobro odraziti na moj inace krhki ego...u pravu su , ali ne mogu da odolim, pustim ga da bude stretan i pun i ...ma tad sam sama sebi dovoljna i super...i... Eto tako se zabavljam neko vreme...sve dok ne prepustim „kontroloru“ da ga ponovo uspava...
Konacno zasluzeni vikend, Zver i ja pakujem stvari i ujutru odlazimo na selo...konacno smo docekali da beton zamenimo livadama...bas sam se primila na seoski zivot...ni Zver nije nista bolji...bilo bi vam jasno kada bi samo mogli da ga vidite kao uziva kad vidi Kokoske i drugu pernatu zivinu...ne umem to da opisem...donekle mogu da shatim tu njegovu fascinaciju, jer dok je bio stene prvi prijatelj mu je bio Kole-ara...
....Ej Lolo koci...bas neumem da stanem kad se dohvatim tastature...profesionalna deformacija (mislim i na „tastaturu“ a i na ono „tesko stajem“...heh)...
p.s. BOBANE pretpostavila sam u kom grmu lezi zec...ali kao sto vec rekoh STO NAS NE UBI OJACA NAS!!!
DACHO ...ma reci cu pa kud puklo- puklo...JESTE PDT_Love_18
G_R ...sta ce ti ono „kao“...fin si decko...i fino se druzimo...
YUGO... koliko sam skontala tebi je GODINICA...pa sta reci samo nek se mnoze...
Eto pozdravljam vas sve – tuto kompleto – i uzivajte u vikendu...i...znate sta hocu da kazem...
Ma kakva godinica,moja Lolo.
Cuclam ti ja skoro dvije godine subutex i u te dvije sam napravio nekoliko pojedinacnih recidiva.Jebiga nisam sastavljao,ali...
Ovo sad mi je najduzi period bez pada.Mozda nekih 8 mjeseci (neka me goldy ispravi!).
Tjesi me to sto pijem veoma male kolicine tog suba. i dobro sam pravo.A kad i to izbacim bicu ponovo YugoStar .
Pisi i tako to.
jeli ovo ta Zver posto je to jedina zver koju ja poznajem...heheh njemacki boxer besprijekornog rodovnika::)))) ovo godine je trebao biti mladi sampion BiH ali nedostaci vremena za treninge pa smo se povukli iz tog sporta
Attachments
So rise and be your master you don't need to be a slave
Dugo nisam zalazio na ovaj forum zbog brodoloma koji sam doziveo ziveci kako sam ziveo u poslednje vreme ali ti mogu reci da me je tvoja prica i stil pisanja ponovo naterala da krenem da ga barem pratim za sada... a kada dodje vreme za to pisacu na svojoj temi da je ozivim malo... samo da ja ponovo ozivim.
Jedva cekam da tvoj sledeci post... VELIKI POZDRAV
P.S. i mene smaraju smajlici ali evo ti ipak jedan :smt038
Dobar dan,
pozdrav PSTdevojko... nadam se da neces da zameris ali ipak sam bila pomalo Naughty...ne mogu dalje od svoje prirode...
Dusane...covece...tako mi je drago sto si se vratio... na ovo ostrvo brodolomnika...hvataj se za stenu...bura ce se stisati...dolaze bolja vremena...ni moji "koraci" nisu potpuno ucvrsceni...ali uspevam da se odrzim na povrsini...naici ce neko da probudi mesecare ...a do tada tu smo prijatelju da pruzimo ruku i koliko mozemo posaljemo vetar u ledja... da ponovo zaplovimo nekim mirnijim morima... :smt109
Zora.
Skocio je svom svojom tezinom na usnulo telo u krevetu.
Vlazan dah na vratu.
„mmmm... evo budna sam, skuvaj kafu i otvaram oci , obecavam“
„avav...av...“
„Zverko, zivotinji jedna, sto se bunis pa znam da si ti, niko koga poznajem nije toliko trapav kad uskace u krevet, a tek dah, ako nista drugo on te je izdao, sta si jeo...?!“
Jedno od onih retkih jutara kada se budim pre 6h. raspolozena.Proteklih nedelju dana nisam sastavila ni desetak sati normalnog sna.Iscekivala sam ovaj vikend.Unapred isplanirala sta cu raditi i organizovala ekipu da pripomogne da se plan realizuje.
Ali (uvek to ali, iritintno) koliko god da sam radosna ne mogu a da ne primetim da mi srce ubrzava sa radom...treperim...neprijatan osecaj...Ne slutim „zlo“, ali slutim iskusenja...
Pokusavam da ne prizivam slike proslih, losih vremena...prekrivam ih slikama detinjstva.Kod dede sam provela neke od najlepsih dana odrastanja.Znam da su se stic i braca potrudili da isprave sve „krivine“ koje sam ostavila iza sebe u toj lepoj varosici, gde se moji preci jos uvek, u smiraj dana, kada se poslovi zavrse i kada se stanovnici povelikog sokaka skupe na raskrscu, pominju po dobru...
“Kako je onako dobra loza mogla da da onakav izdanak?“.
Braca su podmetnula ledjada da kolko-tolko sacuvaju moj „ugled“.Zahvaljujuci njima glavna tema tetaka, strini, rodbine i prijatelja vise nisu moje brljotine.(svakod cuda tri dana...)
Narod je ljubopitiv, kada me sretnu , ne mogu a da precute pitanje „Jel mala ti ono bese Lolina unuka...e kakav je to covek bio, pravi lola...znas ono kad smo...au al si ti porasla, a kolko ono bese imas godina...sad je tako vreme...moderno...devojke se vise ne udaju rano, neke vise i nece da se udaju...samo rode decu....“
Drage moje strine, tetke, rodbino i sve radoznale komsije slusajte me sad, ovo cu reci poslednji put ...ne pada mi na pamet da se udajem, a za decu cu vas obavestiti...casna pionirska!!!
Kafa kipi... Zver je dovukao povodac...misli bole...
Deja je po obicaju tacan, cak je i auto oprao...e Dejo sila si...“igra „ moze da pocne...
Nagovaram ga da zobidje autoput i vozi preko Grocke, do sela nas deli 60-tak kilometara, stizemo ranije nego sto smo planirali i zelim da iznenadim Zver posetom Grofu, njegovom ocu.Neka bar on zadrzi „dobre odnose“ i lepe uspomene na svog oca kad ...cuti Lolo...izostavicu srcecepajuc susret starog Grofa i Zveri...(Neka se niko ne usudi da u mom prisustvu kaze da zivotinje nemaju roditeljski isntikt., jaci od nekih ljudi..pusticu Zver na njega da ga razuveri)...
Nervozna sam ko siparica pred prvi poljubac...gledaj Zverko eno dedine kuce...zavija, ne zato sto je prepoznao kucu, verovatnije da ga je izludela Dejina muzika...
Dobri Dejo trudio se da ni ne mumla uz put... dobro me poznaje... cime sam zasluzila ovakvog prijatelja...poslednjih sedam godina kad god je isao samnom „kod dede“ zna da minut cutanja traje citav put... muzika je dozvoljena...ona opusta, sredjuje misli...poslednjih godinu dana zestoko sam radila na tome da kad cujem neke pesme ne poludim...najzesce „krize“ u apstineciji...na samo korak da je prekrsim...dovodila me je upravo muzika...ona je prizivala „demone“, hranila rovca (secam se u Palmoticevoj bilo nam je strogo zabranjeno da slusamo muziku i gledamo spotove , dozvoljen je bio samo TV Dnevnik- ima smisla, bar u mom slucaju)...Dobro, naravno da ima jos stvari koje me udare , rasklimaju volju i odluku da ostanem strejt..ali muzika je tukla nekako jace, podmuklije...
“When the music`s over , turn out the lights...for the music is your special friend, dance on fire as it itends...“
Otkljucavam kapiju, pogledom prelecem po dvoristu, sve je kako sam i ostavila.Lolo stigla si KUCI!
Secanja na „zlo“ ... tugu... ostavljam na ulazu u dvoriste..Ovo je moja zemlja, ovde sam ja gospodar, ja odlucujem i kakvo ce raspolozenje vladati! „I `m the lizard King , I can do anything“...
Otvaram vrata i prozore na sobama...pevusim...“ It`s good to touch the green green grass of home, Yes they`ll all come to meet me, arms reaching, smilling sweetly...It`s to good to touch the green...“
„Ajmo momci...vreme je“ dozivam Deju i Zver.
Braca S1 i S2 su stigli, sa njima jos dvojica „momaka“ u najboljim godinama .
Asfalt menjamo kolskim putem, traktor frkce...necujem ni svoje misli...lepo mi je...zito je rodilo dobro, nije ga susa potpuno unistila... detelina je pokosena ...gledaj Zverko kako se crvene...bice dobra berba ove godine...
Priprema, pozor , sad...trk...Lj. i K. „ momci“ koji su posli da nam pomognu u branju, nadnicari, otvorenih usta zevaju u mene, bolje receno moje ponasanje.Garantovano misle „ove Beogradjanke su svake godine sve ludje...“
Ma boli me...znate vec sta...ovde se ja pitam... i naredjujem vam da svi budete ludi, najludji sto mozete...pustam plejer (uvek ga vucem kad idem u berbu, muzika osim sto je umela da pokrene crva sada je dobila zadatak da pokrene radni elan...).Lj. i K. uzimaju kante, sad vec pomireni sa cinjenicom da ce sa ovom ludacom morati da provedu dan, ipak ce im na kraju ona to sve lepo platiti...
...„So long, it was so long ago, but I`ve still got the blues for youuuu...“
„Bebo, moze nesto domace?!“ drznu se da upita B2, on nikada nije uspeo da „razume“ svog starijeg brata i mene kako to mozemo da slusamo i uzivamo na stranom jeziku...E , dragi moj brate naravno da nas ne razumes, nije ni cudo kada nikada nisi pricao nasim „jezikom“ i nadam se, iskreno se nadam da nikada neces!
...da skratim pricu...(kao da mi iko veruje da ja mogu „krace“ da pricam/pisem- demantovacu vas i sve neverne Tome)...
...ruka gore..beri Visnje...puni kantu...i tako dok ne obrasmo priblizno 250 kilograma...( nemam instaliranu vagu u glavi...hm dobro mozda za grame, ali ako je preko po kile ja se pogubim)...znam otprilike po buricima u koja smo lepo ususkali Visnje da mirno odrade vrenje do sledeceg susreta za mesec, dva kada ce se pretvoriti u divnu rakiju...
a tada, dragi moji, smatrajte se pozvanim na degustaciju... ja ne pijem...zovem se Olja...zovu me Lola, lolit, Beba kakogodstignu...ja sam alkoholicar i narkoman...ja sam politoksikoman...i ja ne pijem i ne drogiram se , evo jos koji dan pa ce godnina...i ja sam zbunjena...i pomalo me je strah...umem da poludim za sitnicu...i da budem umiljata ko mace...i nadrkana sam ponekad...za pravdu ginem...i vestica sam kad treba...i svasta sam jos...ali sam i strejt... i sretna sam...i zbunjena sam...i pomalo me je strah....
P.s Uspesno sam odolela izazovima, sam Bog zna da sam se borila kao Lavica kojoj u grudima kuca Zecje srce...ali eto odolela sam...nek se i to zna...iz jos jedne borbe izasla sam kao pobednik...
I tako napijena vode s Fortuninog izvora vratih se u grad koji nikada nisam dozivljavala kao prijateljski, u kucu koja nikad istinski nece biti „moja“ kuca... ali sta je tu je ...idemo dalje...
„ shiny happy people laughing, meet me in the crowd...People, people...throw your love around...“
...eto nalupetah gluposti, a imala sam pravu pricu, dobru pricu, negde izmedju Brokinog govornog i Korteksa...jbg...
nastavak price...al sam ja poprilicno umoran dosao sa posla da bih sada citao..jer moram citat pozorno...kad odspavam i te sheme, procitat cu...cisto da znas...hehehe...bas me zanima sta si sada naskrabala svojim jedinstvenim stilom pisanja...pozdrav svim ex djankijima a onima koji su jos uvjek nakaceni takodje pozdrav.....
p.s "nnakaceni" ne net vec na gudru...::)))) (skontali ste ali ja malo kenjam)
So rise and be your master you don't need to be a slave
.
