PRICA

Na ovom forumu možete ispričati svoju ispovijest, od početka do kraja. Alkoholičari, ovisnici, suovisnici, svi ste dobrodošli. Samo ispovijesti, molimo Vas da ne pišete komentare i odgovore.

Moderator: sanela

User avatar
SuperSynthetic
Posts: 470
Joined: Fri Jan 18, 2008 10:14 am
Location: Beograd

Re: PRICA

Post by SuperSynthetic »

-He who makes a beast of himself gets rid of the pain of being a man-
Covek bez Vere pati a da mozda to i ne zna.
User avatar
davor
Posts: 403
Joined: Wed Jul 04, 2007 8:32 am
Location: Sarajevo

Re: PRICA

Post by davor »

bez veze wrote:-Halo, jel’ to… Lav?
-Da, jeste, izvoli...
-Pa... Ovde Marko... Juče si mi na ulici dao neki letak... Neko udruženje... Za narkomane...
- Aha, jeste, NA, super što si zvao, baš sam mislio dal ćeš da se javiš... Hoćeš da dođeš danas na sastanak?
- Pa ja ne znam... Zvao sam da vidim da nije neka izvala... A potrebna mi je pomoć... Na ulici sam, navučen, nemam gde...
- Brate, ako imaš želju da se skineš, samo dođi, to je sve što ti je potrebno... Svi smo bili u tom sranju...
- E ali ja sam prljav, spavam na ulici... A i urađen sam sad, jel smem takav da dođem...
- Ma kad ti kažem, nema veze, samo dođi, hajde kreni odmah, stići ćeš malo ranije, ja ću te sačekati, taman da malo popričamo pre sastanka...
- Ok. Evo krećem odmah, vidimo se...
_ _ _ _
Sastnak počinje. Dva nova lika. Jedan totalno urađen, prljav, mršav kao skelet, nema više od 25 godina. Vidi se da spava na ulici. Stondira na stolici. Sav je u onoj nevidljivoj toploj heroinskoj lebdećoj vuni koja mu amortizuje svaki pokret, koja ga štiti od vazduha oko njegovog tela, koja ne da mom pogledu da prodre do njega... Imam utisak da nas ne vidi i da ništa ne čuje...
Sima čita NA format: ...„ Molimo vas da ako kod sebe imate neke droge ili pribor, izađete napolje, sakrijete ih a onda se vratite na sastanak. Ovo nije moralna ili osuđujuća izjava već služi za zaštitu grupe i ovog prostora“...
Marko ustaje (i ona vuna sa njim), kreće ka izlazu, šuška nešto napolju a onda se vraća i seda na stolicu. Prostorijom se širi gromoglasan aplauz. Čovek je u čudu... Koji su ovo ludaci, što mu tapšu... Danima, godinama ga niko ne primećuje, prljavog drogiranog beskućnika koji tumara ulicama... U radnje mu ne daju da ulazi, piše mu na čelu da će da ukrade. Ljudi na ulici skreću pogled od njega. Nevidljiv je. Niko mu ne kaže zdravo danima, a sada mu odjednom deset ljudi tapše...
Ali mi znamo... Iskrenost prema sebi i drugima je prvi stabilni kamen u tom mekanom, plutajućem, razdrobljenom zavisničkom univerzumu. Umesto da se utopi u to plutanje čovek je poslušao sugestiju i izneo svoj pribor iz prostorije u kojoj se ljudi bore za svoj oporavak. Aplauz za iskrenost, za muda, za dobru volju. Svaka čast majstore!!!
Kreću deljenja. Lav priča o svojim krizama, o tome kako je jednog dana legao da umre... Kako je shvatio-ne samo da ne može više da se drogira nego da ne može više ni da živi...
Mirsad je čist tek dvadeset dana. Još uvek mu igra svaki mišić i svaki nerv u sistemu. Ne može da spava. Moli se Bogu za noć spokojnog sna. Kaže: „ Još dugo vremena će proći pre nego što budem sposoban da nekom pomognem ovako kako meni ovi ljudi pomažu... Ja sam sad samo u stanju da primim pomoć...“
Ah, kakva zabluda,mislim u sebi... Ako Marku išta može da pomogne u ovom trenutku, onda je to ovo tvoje deljenje.
Ali Marko stondira. Izgleda da ništa ne dopire do njega. Tone u onu toplu vunu. Gubi se.
Pauza na pola sastanka. Marko ustaje i prilazi Mirsadu. Pruža mu ruku. Pogled u oči. Duboko.
Čuo ga je.
U tom momentu shvatio je da tu pripada. Otpadnik od sveta. Pripadnik nama.
Posle pauze,u drugom delu sastanka, primećujem da se nešto čudno se dogodilo sa Markovim pogledom. Njegove oči nisu više dve prazne jazbine, rupe u kojima ne obitavaju ni život ni smrt, već samo praznina i ništavilo. Njegov pogled se budi, bistri, sreće naše poglede i upija ih. Kakve lepe i tužne oči ovaj čovek ima, kako se, još uvek sa nevericom, ogleda u našim licima, kao da prvi put u životu vidi svoj lik u ogledalu... Usamljen, napušten, ostavljen, gladan tuđeg pogleda, tuđeg osmeha, mimike, stiska ruke, zagrljaja, dodira, gladan potvrde da postoji i da je ljudsko biće... Osećam kako mi srce puca na pola... Sećam se svojih dana i noći na ulicama Amsterdama, sećam se toga kako je biti drugi, zadnji, nevidljiv, neopran, gladan, progonjen kao zver... Jedina razlika je u tome što sam ja i tada imala izbor, i mesto gde mogu da se vratim, a ovaj čovek to nema. On je jedan goli ranjeni život koji na ulici čeka da ga zgaze kao neku napuštenu mačku...
Posle sastanka pričamo sa Markom o tome kako da mu pomognemo da se skine. Nema dokumenta, ne možemo da ga vodimo u Drajzerovu. Dok se ne očisti i ne iskrizira prvih par dana, dok ne pokaže volju i spremnost, nema šanse da ga bilo ko primi - ni manastiri, ni komune, ni prihvtailišta. U napuštenom vagonu u kome živi teško da može da pregura krizu. Razgovaramo kako da nađemo prostor, gde bi mogao da se okupa, da pojede toplu supu, kako da skupimo odeću, hranu, pokrivače... U jednom trenutku on širi ruke i kaže: „ Ma ljudi, pa ja ću na suvo da se skinem, treba mi samo par bensendima, da imam kad počne srce jako da mi lupa... Sad kad imam sve vas mogu ja to... Meni je samoća problem, sam ne mogu, sa vama mogu...“
Dogovaramo se da rešavamo stvari dan po dan. Marko obećava da će se sutra javiti Lavu čim ustane, da će doći na sastanak pa ćemo videti šta ćemo dalje.
Počinjem da se molim za njega, molim Boga da otvori neka vrata, da pošalje neko rešenje. Molim se sve do kuće, a onda odmah zovem Lava telefonom... „ On je spreman, vidim to u njegovom pogledu“ kažem mu, „ i ja hoću da se borim za njega“.
„Da“ kaže Lav,“ ovo nije borba za narkomana, ovo je borba za život. Nadam se svim srcem da će se javiti sutra, to mi je dovoljno da budem uz njega po ceo dan, samo neka pokaže malo dobre volje...“
U ponoć mi stiže poruka od Lava. Marko je zvao, odmah... Rekao je da će se javiti čim se probudi...
_ _ _ _ _ _
Mirsad se javio ujutro... Prva noć koju je spavao... Ne može da veruje da je skrpio sedam sati sna...
„To tako ide Mirsade“ kažem mu, „ koliko pomažeš drugima toliko spokoja u svoje srce unosiš. Bog se kroz tebe obratio Marku i tako dotakao tvoje srce.“
_ _ _ _ _ _
Danas čekamo. Ne znam koliko možemo da učinimo. Spremili smo jorgan, odeću, hranu, dva termosa supe i čaja... Iscrpljenom, smrznutom, gladnom čoveku koji je proveo zimu u hladnom vagonu kriza bi prošla u trodnevnom snu, samo kada bi imao sobu i krevet.
Bože pomozi mu. Pomozi nam. Verujem u Tebe.

p.s. Retro, sinoć si mi falio na sastanku

Kao što prethodni pevač priče reče, sve sličnosti sa događajima su slučajne a likovi izmišljeni
:thumbsup:
Najbolje stvari u zivotu su besplatne!
User avatar
SuperSynthetic
Posts: 470
Joined: Fri Jan 18, 2008 10:14 am
Location: Beograd

Re: PRICA

Post by SuperSynthetic »

-He who makes a beast of himself gets rid of the pain of being a man-
Covek bez Vere pati a da mozda to i ne zna.
User avatar
selma
Posts: 804
Joined: Thu Oct 11, 2007 2:52 pm
Location: Beograd

Re: PRICA

Post by selma »

pazi male :)
Grad razoren bez zidina, takav je čovjek koji nema vlasti nad sobom.
User avatar
SuperSynthetic
Posts: 470
Joined: Fri Jan 18, 2008 10:14 am
Location: Beograd

Re: PRICA

Post by SuperSynthetic »

Xaa, xa...
-He who makes a beast of himself gets rid of the pain of being a man-
Covek bez Vere pati a da mozda to i ne zna.
User avatar
SuperSynthetic
Posts: 470
Joined: Fri Jan 18, 2008 10:14 am
Location: Beograd

Re: PRICA

Post by SuperSynthetic »

-He who makes a beast of himself gets rid of the pain of being a man-
Covek bez Vere pati a da mozda to i ne zna.
zeleni
Posts: 999
Joined: Wed Mar 16, 2011 2:19 pm
Location: Beograd

Re: PRICA

Post by zeleni »

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=yfskfRI5CIw[/youtube]

jes ziv, s? sta se desava?
Ako nam neko dodje glave, to ce biti mangupi u nasim redovima
User avatar
SuperSynthetic
Posts: 470
Joined: Fri Jan 18, 2008 10:14 am
Location: Beograd

Re: PRICA

Post by SuperSynthetic »

-He who makes a beast of himself gets rid of the pain of being a man-
Covek bez Vere pati a da mozda to i ne zna.
User avatar
selma
Posts: 804
Joined: Thu Oct 11, 2007 2:52 pm
Location: Beograd

Re: PRICA

Post by selma »

luk hus bek...pa gdje si ti sintetski
Grad razoren bez zidina, takav je čovjek koji nema vlasti nad sobom.
User avatar
SuperSynthetic
Posts: 470
Joined: Fri Jan 18, 2008 10:14 am
Location: Beograd

Re: PRICA

Post by SuperSynthetic »

Tu sam, tu sam. Cini mi se da je ovde nesto malo opustelo. A? Sta se desilo? Smak sveta 21 decembra prosle godine? Jel to?
Dogodio se smak narkomana na ba forumu. Strasno. To niko nije ni primetio. Koga briga za junkie. Fala Bogu da ja nisam jedan od njih.
-He who makes a beast of himself gets rid of the pain of being a man-
Covek bez Vere pati a da mozda to i ne zna.
Post Reply