Zora li ce?

[paramparcad]

bolje nas nasao...kakva cast...za tebe naravno.

[ex-perica]

.. nishta to sve dok ne probah dop nisam ni osecao drogu kao deo svog zivota...e zato je ON jedan poseban entitet prema kome se odnosim sa poshtovanjem jer mi je objasnio neke stvari, koliko god puta da sam hteo da ga prejebem nishta, svaki mi je put prodao neku novu foru pa sam odluchio da sve to prekinem, negde u aprilu `07 sam popalio u selo, ischistio se najsuvlje mogucestoj......ljudi MOLIIM VAS NEMOJ TE GLORIFIKOVATI HEROIN,MOLIM VAS. UMRECU OD TUGE MUKE I SVEGA OSTALOG.
Ja sam morao ovo da napisem,eto zato sto sam sada sam i budan,a pored mene reoje divne dece-pasa. A,ja sam!
znam,bar se nadam da ovaj decko nije samo svestan o cemu radi(nije greska),kada pise .Ali,eto,,,,,,
Sta da se radi-a,kako glupa uzrecica,stap za ljude sa posebnim potrebama
teska i duga noc
Sto SAle pomenu OBM,ZAO MI ONOGA STO TE CEKA,ILI NIJE TO NJOJ REKAO,ILI NIJE BAS TAKO,ALI ZAR JE VAZNO. BITNO JE DA SE RAZUME.
I,BRE BEOGRADJANIN,ODKADA SE U GRADU NESTO KONTA(ISKLJUCIVO VAZI ZA BEOGRAD)-NEMOJ DA DIRAS TAMO GDE BOLI,LOKAL PATRIOTIZAM.
DOBRODOSAO I UZDRAVLJE,VALJDA SE TAKO KAZE(A,KO KOLIKO STVARNO MISLI TO STVARNO KADA NEKOME KAZE,PIT?


p.s.tek sada cu da procitam sta nam napisa,i zelim ti da se olaksas,bez obzira ima masti,nema masti. nje uvek u pricama ima,pogotovo gde je oVO.....U PRICI

[ex-perica]

Malo sam iz nekoliko pokusaj uspeo da te procitam,ono sto si napisao,i nekako si mi se iskreno dopao! Zasto? Jbg. Ako znam. Nocima ne spavam,nece da dozvoli,ali se izgleda organizam umorio. valjda cu uspeti da i ja malo odspavam.
pozdrav sugradjanine.
Ceracemo se jos..........5w41`````````````` e

[Vuk]

hehe, ex-perice bio sam i ja veliki lokal patriota (sa naglashenim lokal) ali sam za svoje dobro morao da se odreknem starog kraja i nadjem sebi novo mesto rodjenja, a stari kraj je inache Sarajevska kontash...nago ozbiljno sad, stvarno mi je svejedno kada mi misli naviru kojim cu se rechima izbljuvati...
...nego da nastavim...
... znao sam o dopu podosta pre nego shto sam ga i probao prvi put (moglo bi se zakljuchiti da sam ga probao vishe puta...hehe, najmanje)...imao sam, jebiga, ubrzan kurs, gledao oko sebe heftanja, overe, muriju i hitnu...3D ugodjaj...
...prvu crtu ta ekipa nije htela da mi da, shatro, pa sam rekao kako sam sa ortakom davno vec probao...a gistro mi nebi dali, vazi...izvukoh tako i standard...milina neopisiva i topljenje...nikada mi do tada peglanje nije tako prijalo, a i zashto bi, nije to bash ni normalno...prvi, drugi, peti put, svaki put sve vishe, svaki put sve bolje... a pored tog osecaja voleo sam i ono cimatanje, kombinacije razne, frku i jurnjavu sa ekipama iz drugih krajeva, svega je bilo...voleo sam to skoro kai i sam dop...skoro...i kasnije neposredno pre tog kratkog recidiva sam u sebi prepoznao u obliku crva shto raste u zmiju kako mi svo to cimanje bash fali...uvek sam nekako ja bio taj koji treba da smisli matematiku i ono shta, koliko, od koga, kako...svako ima po neshto kesha, kombinaciju ili shta drugo i samo je to trebalo objediniti...ne govorim ovde o tom vremenu blejanja sa pomenutom ekipom (tad sam bio josh dobro zelen) nego kasnije kada su problemi pocheli ili bar kada sam ja primetio da su pocheli, jer je do tada bilo svega, uvek i koliko god treba...hvatao sam sebe kako i prechesto banjavam kod njih, kao zbog druzenja, nije to zbog dopa, pa meni je svejedno, mogu i da ne uzmem...aha, tada josh mozda...
...negde pred kraj srednje izvalim ja najboljeg ortaka da se navuchen vratio iz Prijepolja (moz` misliti) gde je svake godine odlazio na par meseci kod neke rodbine...pogledamo se i "aha tu smo"...bilo mi je nekako drago shto sada mozemo sve to isto samo zajedno...sada me je sramota zbog te misli ali shta smo znali, josh nam je sve bilo samo igra...
...ubrzo uvidimo da nam se i vecina drushtva igra iste igre, svako je nekako probao sa ovim ili onim i sad je samo trebalo da ujedinimo snage...ja sam tada imao vec gomilu kontakata, u svakom kraju po jednog ili dvojicu i sve je samo klizilo...nadjemo se spontano u kraju, pogledamo se i "pa, momci, koliko cemo?"...a ta milina pochetna nije popushtala i nije ni bilo bitno ko koliko para, kombinacija ili chega vec ima ili nema, moglo je sve...lagano... nije matematika tada josh bola toliko bitna kao kasnije jer smo josh uvek nismo bili u fazonu "moramo" nego "jako to zelimo"...tu su negde i djonovi stupili na scenu, provalili smo da i oni "pomazu"...uvek je moglo sve, kombinovali smo se u parovima, trojkama pa onda uveche opet svi zajedno, nikakav problem...zavrshimo i pravac reka da se topimo po ceo dan i ispijamo sokice...i naravno pljuge, tone i tone cigareta...imali smo neki osecaj da smo srasli i da nas je dop vezao jer smo neminovno upadali u svakakve i krvave frke i nalazili se jedni drugima...sad, motiv za to nije uvek bio ni dobar ni dobronameran i chesto sa nekom zadnjom namerom...izopachavanje je pochinjalo...samo ko je josh to mogao da primeti, ma mi smo extra ortaci, onaj osecaj "cao drugari" kakav ti samo hors daje, k`o deca koja se igraju arjachkinje barjachkinje (mislim da se tako zove), a ne ljudi koji se vec zestoko drogiraju i ne prezaju vishe ni od chega da bi se iskombinovali...
...negde bash u to vreme pochinju i meni sranja na gajbi ali ne oko mene...napominjem da ovo pricham ne kao izgovor, razlog ili podsticaj za moje dalje drogiranje vec samo kao epizodu jedne priche koja je ishla kako je ishla...cale se bio navukao na kocku zestoko, kasnije ce se ispostaviti da je sa materijalne strane napravio vece sranje nego shta sam ja ikada uspeo, a trudio sam se stvarno...krece frka gajbi, po kockarnicama i mrachnim rupama...pa zelenashi... keva se da bi ostala normalna navukla na benkice brze nego ja na dop...jebiga...a ja sam se onako zestoko utopljen i sa gorchinom u grlu ali od dopa, a ne problema, trudio da budem faktor koji ce koliko toliko odrzati porodicu zajedno...postavlja se pitanje i ja priznajem da ono postoji (sa gorchinom u grlu ovog puta stvarnom), dal` sam ja tu hteo da pomognem ili mi je samo malo odgovaralo takvo stanje u kuci gde lakshe dolazim do kinte, niko me ne izvaljuje i imam dodatni podsticaj da se josh vishe i kvalitetnije drogiram...po malo od svega... nazalost...a moslio sam da me ne izvaljuju jer ja to bre bash dobro krijem, pa uspevam uspeshno i da studiram...aaa,vazi...u jednom momentu pritisnut dugovima, grizom savesti i tezinama koje svaki zavisnik dobro poznaje, matori odluchi da prekine, ne da se lechi od kocke vec samo da prekine...pokushao je da se ubije...dvaput...ja nisam potpuno verovao u ozbiljnost toga, i tek posle mnogo godina kada sam se ja skidao prichao sam sa njim o tome i shvatio da je bio jako ozbiljan...u to vreme sam na to gledao vishe kao na "upomoc" ili "izvinite" tako nekako...popio car preko 400mg dijaza i par piva chisto da mu skliznu sve te tablete...al` nije mu bilo vreme,a i verovatno je potcenio snagu ljudskog organizma...nadju ga posle dva dana pubovi poluzivog na Adi i umesto u hitnu (gde smo ga ortak i ja kasnije odvezli) dovedu ga gajbi...unose ga, a on gleda mene, pa gleda dzukca (imali smo vuchjaka koji je uginuo pre neke tri dine) koji je tu vec deset godina i ima status ravnopravnog chlana porodice i pita:"Jel ujeda?"...e taj me je momenat stvarno i teshko udario...drugi put mnogo ozbiljnije, opasnije i krvavije, upravo je taj isti "dzukac" pomogao da ga nadjem...ni sam nisam siguran kojim sluchajem, magijom, psecim dvanaestim chulom odvukao me je pravo do njega usred shume u Koshutnjaku, tachno u sekund...nismo mi bili u shetnji, jesmo ga trazili ali to...dobrog drugara kum je bio nachelnik interventne za BG u to vreme i najavio sam mu problem i da ce mi mozda ako ga nadjemo trebati pomoc...i stvarno stvorishe se mladi dobermani za dva minuta kako sam se prijavio sa upomoc (hvala im na tome), iznesoshe ga iz shume i pravac urgentni na restauraciju...
...kasnije sa mattori skinuo, ishli smo na neke terapije na psihijatriju zajedno nekoliko meseci...ja drogiran k`o pseto pomazem kao caletu da se on skine...chekam u parku ispred te bolnice njega i dilera...tada sam shvatio i koliko je kocka isti Q k`o i pdo, drzi te i ne pushta, jebeno je teshko samo ako imash predispozicije za to + povoljnu priliku...kad je zavrshio sa tim terapijama i svime zapalio je na godinu dana u selo, u istu onu kucu u kojoj cu se i ja kasnije skidati...skoro smo se zezali da moz` da otvorimo svoj centar za lechenmje bolesti zavisnosti, deda, chija je kuca inache, je bio hevi alkos, znachi imamo sve...hehe, pun pansion, tri zvezdice, chist vazduh i domaci jogurt...

[AnAna_mo]

Kad te citam, kao da gledam film...
Nastavak, molim...

[Vuk]

...umorio se od snimanja i spec. efekata jbg valjda Veliki Arhitekta nije ni planirao takve efekte za ljude, cenim da nas zato toliko i umire...al` tu i tamo se poneko i provuche... odmorim pola chuke pa se vracam...

[Vuk]

…i tako, torima se skinuo, a ja po starom…
…neshto sam u to vreme kapirao da ne bih trebao da zatezem mnogo u kuci, zbog keve pre svega, a i zbog caleta koji se lechio od zavisnosti teshke kao i ova moja… nije mi ni bio neki narochiti problem da se drzim ispod radara…josh uvek nisam sve fazone ispucao i bilo je josh izvora da se nadje kinta i kombinacija za dop… bio je neki gotivan, prilichno fensi kafic-klub u samom centru koji je preko dana vodila cerka vlasnika (inache poznatog sportiste) navuchena tako da mi tada josh nije bilo ni shvatljivo kako je ziva…tu se dogadjala radnja uglavnom, ogromne kolichine su dolazile da se smeshaju i podele pre nego shto krenu na ulicu…kako sam se ja tu zaticao odnosno kako sam uopshte uleteo u to drushtvo ni sada mi nije najjasnije ali eto..bilo je u dzepove da se trpa, vecina se tih dilera djirala pa su razumeli muke,a nas par koji nismo dilovali ali smo bili tu u drushtvu nekako kao da smo i najbolje prolazili. Blejali smo tu, zavaljeni u ogromne kozne fotelje ispijsli nesice i topili se po celo prepodne. Meni je josh uvek rad bio impresivno jak i samo sam s` vremena na vreme odlazio da pljusnem peglu u wc i vracao se da stondiram. Slushao sam “dobronamerne” savete tih ljudi kako je jeza prvi somptom zikre i da bih kada to osetim posle kratkog neuzimanja mozda trabao iskulirati malo. Secam se da sam se iz dana u dan kada se probudim pitao dal` je to ta jeza o kojoj su prichali i onda kontam da to i nije bash nishta specijalno te da nije problem da se izdrzi i ono malo jache. Chak bih i iskulirao dva tri dana…lagano…mislio sam da me nishta ne moze slomiti…takvo uzivanje mi ova stvar pruza, a nikako da prochitam sitna slova u ugovoru…ma znao sam ja sve priche, video ih ali hoce stoka da na svojoj kozi oseti…e, NA TI!

[adam*]

Kako ne izmisle vakcinu koja ce da ti stvori krizu na jedan dan........mislim da bi vecina problema bila resena i pre pocetka.

[Vuk]

Kako ne izmisle vakcinu koja ce da ti stvori krizu na jedan dan........mislim da bi vecina problema bila resena i pre pocetka.

Cenim da je odgovor ustvari vishe nego jednostavan - ne isplati im se, unosan je ovo biznis!

[Vuk]

Damin gambit

Koraci po poljima od ispljuvanog betona,
Cutanje kao u neizvesnoj partiji saha,
um adrenalinski brzo glatko blista bez daha
priteran vremenom u transu se vrti
sujetni kibiceri nemaju stomak za ovo
mi smo spremni na borbu do smrti

Postavljanje prstiju,
pijuna isecenih i krvavih,
samozivih, vrlo vestih i prljavih,
visokog bedema uigranih sema,
da pravi potez sakriju u gomili koraka
svima vlada misao komplikovana, nema.

Sakrivanje ostrih pogleda,
ubica iznenadnih, brzih lovaca
sa instinktom hrabrih nemilosrdnih boraca
iza tamnih naocara strpljivog igraca,
cine nezgodnim blefom na blef
i seku cisto poput teskog maca.

Koriscenje iskrenih reci,
pametnih konja za zrtvu i beg,
za prljave igre datih, a cistih nekada kao sneg,
predvidivo se namecu jer vole tako
kao zrtva da padnu za ideju celu,
za odstupnicu precesto zrtvovanih lako.


Premestanje blistavog blaga,
postojanih kula, pokazivenje vecno
rokade iz dzepa u dzep su nemusti jezik tecno
sa strane na stranu, odmeravanja snage,
kad mocni topovi dobro cuvaju kralja
od svega pretrpi samo udarce blage.

Pojava iskrena, prijateljska
izlazak kraljice, saveznika pravog,
tek posle puno bola i stete, poteza zdravog,
da u krvi porazi ili nam sacuva glavu,
stidno pozvana na samome kraju
lavovskom borbom zasluzuje slavu.

Cuvanje samoga srca,
plamtece srzi ove igre zivota, kralja,
duse da se u vekove iz zivota u zivot valja,
panika zbog gubitka tempa je nastala,
ostacemo nedoreceni,
zastavica samo sto nije pala.