Zora li ce?

[petraaa]

vUCKONJA,SKORO NISAM CUO ILI PROCITAO NESTO TAKO PROSTO,ISTINITO,A POGADJA I OPISUJE TAACNO TO STO SI I ZELEO DA NAPISES.
RAZUME ONAJ KO JE SVE GADOSTI PREZIVEO I KO IMA ZELJU ,MAKAR MALECNU,DA VIDI ,DOZIVI ,UZIVA U PROMENAMA SAMOG SEBE NA BOLJE,NARAVNOJOS JEDNOM SVAKA CAST ZA DVE DINE.
Ovo iz mene progovara dete iz Makedonske,u koju se nadam se useljavam brzo,mada je brat to nesto izdao bez mog znanja.
stvarno ti skida kapu jedan tvoj poznanik. Nadam se skorom vidjenju.! do tada........

[Vivaldi82]

Zbog ljudi kao sto si ti,posecujem ovaj forum.Ti ga cinis pozitivnim..i budis u nama neku nadu da ne moramo ovako da umremo ,da zavrsimo put,nego da trazimo u sebi tu snagu i motiv koje si ti nasao i nalazis.Zelim ti sve najbolje.

[Dedal]

Čestitam i lajkam brate!!
Nešto mi fali skype ponedjeljkom
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=ZXd8qnONDIk[/youtube]
Pozdrav iz Zagreba!!! 8)

[Vuk]

Lajkam i ja Pistolse =) hvala!
Pozdravi ekipu u ZGu pa da se ukačimo kad se vratiš!
Uživaj!

[ivica]

Čestitam i lajkam brate!!
Nešto mi fali skype ponedjeljkom
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=ZXd8qnONDIk[/youtube]
Pozdrav iz Zagreba!!! 8)

das ist gut meine fuhrer!

[Vuk]

Naletim juče na dva super ortaka od ranije u gradu. Zadržao se negde malo, krenuo kroz grad i nalećem na dve poznate face. Jbt iznenađenje...
Ćale pre nekih 7 dana pokušao da se ubije, ovaj put mu za malo i uspelo, pa zaglavio u komi par dana i posle ga poslali gajbi ali sa time da ga odvedemo na psihijatriju što pre, što smo i uradili. A tamo ko u starim socijalističkim filmovima, valjda nisu ništa ni menjali od tada, ni prozore, ni pločice, a ni boju zidova, tuga božija. Nije mi bilo lako da ga ostavljam tamo i gledam onako zombiranog, ni da čitam pismo koje je ostavio, a vala ni da pokušavam da ga probudim to jutro kad sam ga našao, hitna pomoć, toxikologija, sve po redu - mislio sam da su dani tih trasa prošli. Ide to sve sad manje-više ok, preživeo je, danas su odlučili da ga puste odande jer kako kažu "nije za njih", hehe, izgleda će morati još malo da se potrudi. Dobijaće sada neku terapiju, koja napokon nije neka zombi terapija, imaće redovnu psihoterapiju, ima grupe samopomoći Anonimnih kockara u Beogradu ako želi, moju podršku ima sigurno, valjda mu uspe da se popravi malo.Sve u svemu potresnih i emotivnih nekoliko dana.
...i tako, procenim se nekoliko trenutaka da vidim dal je pub baš najbolje mesto za mene u tom trenutku i takvom društvu, skapiram da mogu na čuku vremena da posedim s ljudima i uđem. Nisam izdržao čuku. Ali ne zato što sam hteo da pijem ili ih pitam imaju li štone, nego što mi dosadiše. Bilo mi je interesantno neko vreme dok sam čuo šta ko radi u starom kraju, ko je tu, ko u zatvoru, ko se leči, a ko umire, šta rade njih dvojica i tako. Ali nismo imali mnogo dalje da pričamo. Isti film, iste stare priče, niko se nije pomerio dve godine, a kako stvari stoje sa tim stavom i neće. S jedne strane mi je bilo žao što više ne osećam tu bratsku povezanost koju sam voleo ranije sa tim ljudima, sa druge mogu samo da budem zahvalan što je ne osećam. Prilično suprotstavljena osećanja. Ljudi su "prilično čisti" sada. Piju, baš pijuuu, zaboravih koliko čovek treba da pije kad je zavisnik, pa malo speeda, malo vutre, al niko ne krizira. Kad se setim da je to najčistije što sam i ja ranije poznavao budem zahvalan. Malo mi je muka da razmišljam koliko mi čega treba da ustanem, koliko čega da funkcionišem, koliko čega da bih mogao da radim, koliko čega da budem sa devojkom, pa onda koliko čega da prebolim raskid i na kraju ponovo koliko čega da bih našao neku novu ribu, pa tako u krug. Ostavioh ih posle 45 mina da uživaju na način na koji oni to rade i otišao.
Sve do sinoć me je kopkalo da li je ipak trebalo da ostanem da se držim tih ljudi možda, pojma nisam imao u početku skidanja i oporavka kuda će sve da ide pa mi se učinilo lakše da sve odjebem a posle da gledam šta ću nego da se ponovo petljam u isto skidaj - navlači - skidaj - navlači. Sad vidim koliko mi nije žao, ne verujem više u stvari u koje oni veruju, niti mi je potrebno to što sam radio ranije, tražim pravu reč al mislim da je "promena". Pojma nemam tačno šta, najverovatnije sve po malo. Ali mnogo stvari mi se promenilo od tada, napokon. Nisam hteo da živim "prosečno" ni ranije, pa mi ni sada ne pada na pamet da se obeznanjujem uveče, održavam preko dana i malo šljakam čisto da se podmirim. Negde su mi se u oporavku otvorile neke nove mogućnosti, dopada mi se kuda to sve vodi, videćemo, ali sigurno da nije "prosečno", napokon mogu da biram kako želim da živim i šta želim za sebe umesto da šapućem i pokušavam da se držim uvek ispod radara po svim pitanjima.
Prvo kako sam izašao iz pub-a sam pomislio na ljude koji su mi danas prijatelji, a koji su bili pored mene sve ovo vreme, pa onda na sve što sam pričao sa sponzorom, korake koje sam pisao, tražio sam nešto na šta bih pokazao - to je napravilo promenu. Ništa od toga i sve zajedno valjda. Valjda to što mi je napokon bilo dosta da kukam i radim stvari polovično pa sam zagrizao oporavak onako kako sam video da je kod drugih uspelo. U svakom slučaju mi je jako drago da imam pored sebe danas ljude koji razmišljaju na način na koji razmišljaju i pokušavaju da naprave život sebi onako kako vole, a ne kako moraju. A neću ni sebi da negiram ponos koji sam ovaj put osetio jer sam pored svih tih sastanaka, razgovora, koraka ipak ja taj koji nije odlučio da na pola svega toga ode da se pljusne i malo "odmori", ja sam taj koji nije uzeo ništa koliko god da sam imao i loših i teških trenutaka kao što su, uostalom i ovi poslednjih nekoliko dana. Kad vidim kako ljudi nekad dođu na te sastanke pa onda odluče da ipak "mogu sami" pa se vrate posle nekoliko meseci ko leševi stvarno sam ponosan jer nisam napravio istu glupost, valjda mi je samo bilo dosta.
Na neki čudan način zahvalan sam bogu i što mi je bilo dosta. Čuo sam hiljadu puta rečenicu u oporavku: "zahvalan sam što sam zavisnik", ja baš i nisam zahvalan što sam zavisnik, ali sam definitivno zahvalan što sam sebi priznao da sam zavisnik pa napokon počeo ozbiljno da radim na tome, na sebi. Ide dobro za sada, videćemo...

[SuperSynthetic]

...drž' se Vuče...šta da ti kažem?...jes da više i vrapci znaju ali...SAMO DANAS!...

[VVV -ex prokleti]

Dragi moj Vuče, žao mi je zbog tvog ćaleta i svega što prolaziš, i sad sam shvatio zašto nisi onaj dan mogao da pričaš preko Skypea.
Što se tiče situacije u pub-u, i to razumijem, i mislim da si postupio kako valja, slušajući vlastiti razum i osjećaje.Nisu to lake situacije, i čovjek veoma lako može da skrene s puta koji te doveo u slobodu, reagirajući impulzivno, i nesvjesno uletjeti u nezavidnu situaciju po njega.
Mislim da su tvoje 2 GODINE truda, programa, savjeta tvog sponzora, ekipe iz AN-a i njihove podrške, iskušenja kojima si odolio, koraka malo po malo, i volje koju si pokazao ponajprije samom sebi, savršeno odradile svoj posao, i zbog toga smatram da si toliko jaka osoba kakva se rijetko viđa.
I da, da ti čestitam na te 2 godine, sa laganim zakašnjenjem....

Samo se drži i sve će da bude. Iskreno, tebe smatram direktno odgovornim za moj napredak i to što sam izdržao sve ovo do sad. Da nije bilo tvojih riječi (a i riječi ostalih forumaša), tko zna kako bi ja sad uopće funkcionirao.
I zato ti brate hvala. Najveći pozdrav, Vanja.

[Vuk]

Hvala ti brate.
Drago mi je da smo se čuli bar na kratko i drago mi je da si dobro i da guraš.
Kod mene sad ide uglavnom na bolje sve. Ja sam još malo emotivno gore-dole, najviše zbog odluke koja mi se uopšte nije donosila, ali malo sam zaboravio da s oporavkom i slobodom idu i neke odgovornosti, pa tako i da donesem nekad neku odluku koja može da utiče na druge, a meni možda nije prijatna.
Realno, nisam još siguran kolko je ćale stabilan da bude gajbi niti kako ću se osećati dok nisam tu, pa čak i kada jesam, pošto sam stan iznad, nije mi uvek svejedno. S druge strane ni jedno ljudsko biće, koje baš ne mora, ne bi trebalo da praznike provede tamo odakle je on upravo izašao. Malo sam olakšao sebi jer sam bio iskren i sa doktorkom i sa njim. Rekao šta iskreno mislim, šta želim, šta mogu da ponudim, ali i šta ja ne mogu da garantujem jer nije u mojim rukama. Na kraju se došlo na tu odluku da ga puste uz mogućnost da može da se vrati kad god hoće ako se na bilo koji način oseti loše, videćemo.
Sve u svemu kako je krenula prošla nedelja sve se fino završilo. Sad smo tu gde smo pa ćemo videti za dalje. A meni predstoji žurka večeras

Srećna Nova godina svima i želim vam lep i čist provod večeras!

[VVV -ex prokleti]

Hvala dragi prijatelju, i drago mi je što si sredio to sa ćaletom. A što se Nove Godine, u fazi sam lagane pripravnosti. Ne volim da planiram danima unaprijed kako ću i gdje za Novu, već kad se probudim 31.12. to jest danas, lagano cimnem kojeg prijatelja ili nekog da vidim koje su opcije.
Osim što je Nova Godina, za mene je dan kao i svaki drugi, samo šta su svi nešto veseli, pucaju petarde, pije se u ogromnim količinama...A osim tog veselja, sve drugo me baš nešto i ne pali. Dobro ajde baš da ne bi ispalo da lažem, veselim se obiteljskom ručku ili večeri, kad se sprema sarma, odojak(pečenka), francuska salata itd...
Iskreno, najradije bih ostao kući sa svojima, ali oni prave kao neku žurkicu za njih 5-6 pa mi baš i nije varijanta neka.
Ali svakako ću dočekati Novu čist od heroina, a to mi je najbitnije. A pored toga riješio sam sam sa sobom da je 1.1.2011. odličan datum za prestanak pušenja, volja je tu, ako sam mogao sa heroinom, pa pobogu valjda mogu i sa jebenim cigaretama. Uostalom čut ćeš o daljnjem razvoju situacije jer ću možda češće biti na forumu, pošto neću imati kud s rukama.
Toliko od mene, Vuče drži se, znaš da je najgore iza tebe i boli te ona stvar. A i iskreno vjerujem da osoba poput tebe ima u sebi dovoljno "onog nečega" da riješi tekuće probleme.

Želim sve najbolje tebi i tvojim najmilijima, veliki pozdrav, Vanja.