Forum za podršku u oporavku

ajde bez suza molim te život je pred tobom napisaćeš ti to

ali od nastavka jošuvek ništa a mi čekamo...

MA PISAĆU...SAMO POLAKO IMA VREMENA...
Ne mogu sada,ne osećam se dobro za takve vrste podsećanja...

nista se ti ne brini......samo polako! Kad ti se bude dalo ok??
Ne valja nista na silu.....
cmok cmok

Pepoooooooooooo gde si nam ti? Što te nema?

Naravno,kako smo se više radili tako smo se više svađali...To su bili dani spavanja po ulazima...provođenja vremena na ulici.On je imao hiljadu poternica,ja pokušavala da mu pomognem na svaki mogući način...Tako je prolazilo vreme...zbog razmirica sa mojima i odlučila d živim krja njega...na ulici...
nakon određenog vrmen moja keva(kako sam bila maloletna) je prijavila moj nestanak,i nakon određenog vremena murija naš je pronašla na nekom betonu u neizgrađenoj kući na altini...Meni pronašli kradeni fon(jer su nam tada takve stvari bile preokupacija),uhapsili nas.Njega zadržali zbog silnih poternica a mene pustili.....Saša ide za padinjak a ja drugi put u drajzerovu....
Kada čuje da sam tamo,pali iz padinjaka,i priča se nastavlja...
Samo da dodam da smo se ovih godina otprilike verili..

Nkon mog izlska iz drjzerove Saša je bio skroz u fazonu da se ne radimo...Jednom prilikom išli smo nekom drugom da završimo,i ja sam zapela da uzmemo(samo na nos)...on se durio durio,ali je na kraju i on uzeo...
Sledi jedan divan period,radile su se gajbe bilo je keša,i sve je bilo ok sve dok nisam ponovo zajebala...
Pomagala sam ortaku da se uradi na krovu jedne zgrade,uzela i ja...Saša je naišao,zatekao me sa ganom u ruci,i i on počeo opet da se roka...
Opadalo nam je poverenje jedno u drugog,i jednoga dana sam i prvi put od njega dobila batine,jer je mislio da sam mu se uradila iza leđa...
To je bio kraj.Ne zvanično,jer sam mu oprostila.Ali svađe su se nastavile....
Uskoro je on opet pao,odveli su ga u zabelu...Opet me je ostavio samu...
Srećom,znala sam ja da se snalazim i sama...
Sledi plejada likova...Manje više nevažnih...Ljudi koji su mi naneli zlo...Zli ljudi...Ali o tome neki drugi put...

Ee,pepe,ja se tebi divim! I manogo mi je interesantnije (i poucnije) da slusam tvoju ispovest jer si 84 pa mi je sve realno i poznato. Volim da citam i katine ispovesti,samo to je bilo davno,bilo je drugacije,cak nije sve bilo ni u nasoj drzavi...Pisi,pepe!!Ljubim te PDT_Love_18

Ovo što ti Pepe pišeš izgleda doživljava svaka narkomanka, mislim ona koja se stvarno radi i snalazi za lovu, a ne preživljava od onog što uspe da ukrade roditeljima. Tako je živela i moja Sandra, a evo umalo i Ivana da pođe tim stopama.Mene interesuje da objasniš malo detaljnije takvo stanje?! Šta si osećala, o čemu si mislila? Da li te je bilo sramota, da te prijatelji tvojih roditelja sreću na ulici u takvom stanju? I uopšte zašto se jedno dete maženo i paženo, koje živi u porodici u kojoj je standard mnogo bolji nego u drugim, spušta tako nisko? Ovo te pitam zbog moje Ivane jer mi nije jasno kako joj ne smeta da bude štrokava, gladna, a kod kuće se kupa dva puta dnevno i jede za opkladu, a ona se još i nije radila pa da kažem, da je boli uvo za sve!
I Maji da kažem, toga je uvek bilo i u "moje" vreme, priča o narkomaniji je uvek ista, jer je obavezno vezana za kriminal i osudu okoline. Uveki se svodi na isto i ide ka istom cilju.
Pozdrav

Gde su svi ostali u toj priči,mislim ostali ljudi koji se pojavljuju tokom tvog života...