Forum za podršku u oporavku

Tog dana nismo išli na časove...Ja i R. smo otišli do njega....Imao je nekih lapo mića,i predložio da se roknemo(inače,moj tadašnji dečko-Saša nije znao za ovo)Posle prvog rokića nisam mogla da izvalim šfle,ali bilo mi je extra!Svaki sledeći put sve bolje...
Inače,sa Sašom-pored koga sam provela 3 godine svog života-tada nisam komunicirala...raskinula sam sa izgovorom da nije on za mene...
Sećam se kako smo se pomirili...
Otišla sam sa Zvrky do platoa..Oni su "radili" u studentskom parku...Naravno,odmah sam snimila Sašu,koji mi je sam prišao.Otišli smo u neki ulaz da se uradimo...i opet,i opet....Tada je između na prvi put spomenut raskid i zašto se to desilo....Ja sam i tada znala da nas dvoje nikad nećemo uspeti...to sam jednom prilikom rekla i Zvrky....
Vratili smo se u kraj...doradili...Prvom prilikom kad smo ostali sami pitao me je za još jednu šansu.Dala sam mu je.Sada se kajem...Ne zato što sam sa njim spavala po ulazima kad nije imao gde,niti zbog toga što se kasnije opustio previše(objasniću drugom prilikom)..Kajem se što sam dozvolila sebi da ga toliko zavolim,da se ne odvajam od njega NIKADA,a sada,otkad je u zabeli patim...i ne znam da li će to ikada proći...

NE MOGU VIŠE PISATI-NIJE MI DOBRO...ALI NASTAVIĆE SE-TEK SAM POČELA...

Cao Pepeljuga,

Šta bi s pričom? Hoćeš li pisati dalje?

Pozdravljam te

Sanela

Nastaviću čim budem imala slobodan kompjuter na duže od sat vremena :smt006

Nastavila sam da se radim...Punom parom...I kao da sam otkrila novu igračku...Sada znam,a znala sam i tada samo nisam želela sebi da priznam...Htela sam da se radim Nema tu nekih spektakularnih događaja.Danas se i ne sećam,ili veoma slabo,šta se tada dešavalo.Znam samo da saša 2001 odlazi u vojsku a ja na svoje prvo bolničko lečenje u Drajzerovu.Rešila sam da kažem mojima kako bi mi pomogli.Sećam se da ćale nikako nije mogao da prihvati,nazivajući moju narkomaniju "adolescentnom krizom"...Kevi je bilo dosta lakše da prihvati i razume.
Ali đžabe Jer sam ja nesvesno još pre nego što sam otišla sam uštekovala pare za ter...I svo vreme dok sam bila tamo sam znala da ću se prvog dana kad izađem uraditi.Tako je i bilo.I nakon što sam se uradila izađem u šetnju krajem i sretnem Sašu koji je zapalio iz vojske kada je saznao da sam ja u Drajzerovoj Naravno i on je bio urađen...Iako su moje misli bile tipa samo još danas i neću se navući...navukla sam se vrtoglavom brzinom ponovo...
Saša je pao u septembru....Čekala sam ga dva meseca,i bio je najbolji dečko koga sam mogla da imam....Zimu smo proveli kod njega,sve dok on nije saznao sve o mojim ispadima,iskalio se na dedi,i tada ga izbacili iz kuće...

Ajmo dalje s pričom Mi čekamo

Šta je sa tobom,mala?Nešto si mi mnogo potonula?Trgni se malo,budi aktivnija!

Jao čoveče,ja bi rado,ali to je jače od mene...valjda...otkud znam ne osećam se dobro u svakom slučaju...

Pozdrav za pepeljugu, ajde nastavi sa pricom koja je meni dosta zanimljiva jer smo istih godina,( ja sam 83 god.) zivimo u istom gradu, i meni su matorci intelektualci a i ja se nadam da cu postati pravnik bas kao i ti, i da isto sam cist mozda kilavih mesec dana, i iskreno hvata me strah da cu da napravim recidiv po treci put (ovo mi jee trece skidanje).

Sve najbolje i bori se! (ovo bori se vazi i za mene....uh kako je lako drugom reci)

Pepo moja ocemo li nastavak videti? Ajde nemoj da zezas,pisi malo po malo ako ne mozes dugacko...

Hoću,ali znaš kakva mi je situacija sa kompom,burazer je non stop za njim,ja se jedva i ovo malo dokopam...Valjda će biti...Ja se nadam :smt010