Trainspotting - Moja istorija - od pocetka do - kraja!?

[svejedno]

Ja sam cula price kao treba biti cist 2,3 meseca pa da vidis kakva promena!!! To su sve sranja,totalno je individualno koliko kome treba,ali meni licno je trebalo 8 meseci da dodjem sebi,recimo 6 meseci da ne mislim i ne sanjam dop,da se teram da pricam o nemcemu levom,a tek posle 8 meseci mi se javila prva mala zeljica za bilo cim,recimo da odem na bilijar. Isla sam sa pokojnim ortakom na bilijar kad smo bili odtkinuti od zivota,a od tada nisam nijednom...Sad ima skoro godinu dana kako sam cista (recidiv: 3 puta na tri meseca + 1,5 exer na EXITu) i tek sad sam svesna kolika mi se promena dogodila. S obzirom da sam zensko pa mi je bitan fizicki izgled,dovoljno je da uporedim skorasnje fotografije sa onima od prosle godine...majke mi,izgledala sam kao da imam 40 godina,totalno propalo...nije ni cudo sto mi je svojevremeno na zeleznickoj stanici (kad sam cekala decka iz NS da dodje) prisao inspektor i hteo da me uhapsi jer je mislio da sam prostituka,eto na sta sam licila,ccc...Samo to mi je dovoljno da ne pocinjem opet!

Da.


Hey rentone, ne bih da bedacim situaciju, ali ortak cije stihove drzis je overio.

[Mark_Renton]

Evo me opet posle duze pauze. Bio sam u vojsci... sluzio otadzbini.

U vojsku sam otisao navucen. Nisam hteo da nosim dop u kasarnu, poneo sam par subutexa i uspesno ih uneo u kasarnu. Medjutim vec prvog dana mi je bilo lose iako sam uzeo sub. Nije mi bilo full lose, ali nikako nisam bio u stanju za vojnicki zivot. I tako isfoliram temperaturu i pravac vojna bolnica. Tamo sam kao iskulirao, skinuo se. I veci deo vojske sam proveo strejt. Ponekad (jednom u dve-tri nedelje) kad mi dolazi ortak u posetu iscimam ga da donese nesto i onda se radim dan-dva i to je to. Jedino je bilo problema kad odem na odsustvo... Posto sam relativno skoro skinut, vrlo malo mi fali da se opet navucem. I onda dodjem na vikend, naravno cim izadjem iz kasarne - pravac sema. I onda se radim non-stop dok sam kuci (od petka do nedelje) i onda ponesem za jos dva-tri dana, zavisi koliko kinte spremim i onda se polu-navucem pa mi par dana prvih u kasarni bude lose. E, pred kraj sam pronasao nacin za konstantno snabdevanje (tj. on je pronasao mene) i zadnje tri nedelje vojske sam izgurao navucen... Ali ne da sam se frcio da ne ostanem bez robe... propast. Plan je bio da prvog dana cim izadjem da se uradim i da odmah od sutra krenem sa detoksikacijom. Naravno od plana nista. Nacin na koji sam dolazio do dopa u vojsci je funkcionisao i u civilnom zivotu, tako da za relativno malo para sam dobijao dosta dopa (za 25 evra nedeljno sam imao dovoljno dopa). I bilo je mal'te'ne bez cimanja. Sema je bila da sam nekom liku dao semu da on zavrsava, a posto je on bio pun, ali bas pun para. Bukvalno je uzimao peticu svaka dva dana, meni je od te petice ostavljao po keca. Jedino sam mu neki put (jednom nedeljno) davao po neki dinar, kad mu zafali za gorivo ili tako nesto. Skoro tri meseca od izlaska iz vojske ja sam samo lezao u krevetu i radio se. Nisam izlazio, nisam jurio ribe kako obicno rade svi koji izadju iz vojske... ne znam zasto, jednostavno nisam imao potrebu ni zelju. Ne samo za ribama, ni za cim. Nista me nije zanimalo, privlacilo. Prokleti heroin mi je bio sasvim dovoljan.

Ortaci mi kazu da sam skroz zanemario sve oblike drustvenog zivota... heroin, dop i pajdo. Samo to mislim, samo to radim. Jebiga, kontam ja da moram samo tako to da radim jer mi je potrebno da se obezbedim svakog dana. Mozda sam ipak prso.

[Jazavac]

Podsjetih se na moje vojničke dane.


U vojsku sam otišao nakon 19 dana apstinencije.
S obzirom da sam zasrao na svim frontovima,to mi se činilo jedino ispravno riješenje.
Kada sam stigao u vojarnu imao sam 50 kg (visok sam 184 cm) ličio sam na kaspera.Sav izapran kao da ću pući na pola.
Imao sam prvih mjeseci ozbiljnih psihičkih problema.
Imao sam sreću da moj prvi predpostavljeni je imao doticaja sa gudrom.
Pa me je vrlo brzo zovnuo na razgovor gdje mi je ponudio svu pomoć,u zamjenu za moje primjerno vladanje.
Dobrovoljno sam se javljao za kopanje,ribanje,nosanje,čišćenje VC-a......
Dani su prolazili,a ja sam napredovao u svim pogledima.
Počela je da se poljavljuje muskulatura na mom skeletu,apetit se otvorio,a
zbrke u glavi su postale rijeđe i rijeđe.
Imao sam par luđaćkih nastupa ali nisam ozlijedio ni sebe ni druge.
Ostali vojnici su mislili da nisam baš u vinklu,pa su me se klonili i vojnici i zapovjedni kadar.
Kod mene u vojarni je bilo droge više nego van.Izgleda da se droga najlakše dopremala vojnim putem.Jer civilna murija nije imala ovlasti.
I tako nakon deset mjeseci izbivanja,uspio sam da se skinem sa heroina.

Presudno je to što sam se separirao od društva,kad sam došao iz vojske
neki su bili na groblju,neki u komunama a neki su prešli u neki niži evolucijski stadij.

HVALA DRŽVAVI ŠTO ME JE NATJERALA DA SLUŽIM VOJNI ROK !!!!

[Luna]

Rentone...pa ziv si...!~!! iako smo imali manjih nesuglasica-i dalje si mi drag..
ajde rjesavaj se tog sranja...znash da mozes....a i vrijeme ti je! jel tako? napravio si malu pauzu (od zivota) ...vrijeme je da se krene dalje-na daleki put hehehe(zezam se malo)
ne fakat pametan si decko....ajde budi se ...brzooo...
cmok cuvaj se

[pepeljuga84]

Mare javi se ...nov mi je broj moba pa se javi na pvt da ti ga dam...

[Mark_Renton]

Proslo je godinu dana od mog izlaska iz vojske... nije bas puna godina, al' pocetkom juna bice. E, i cele te godine sam se samo drogirao, stondirao i spavao. Nista manje, nista vise. Ode godina u propast... a jebiga najgore mi je sto sam uplatio skolarinu za tu godinu i otisao jednom na fakultet. jebiga, ne mogu, nemam volje, ne mogu sebe da nateram... Svako vece ja sebi obecavam i pretim kako se od sutra skidam i kako je bilo dosta, al' kad prva kriza pocne brzo se predomislim. Ne znam da li sam pomenuo, ali radim se na gan, tako je od prethodnog skidanja. Juce je bio dan kada sam prso, ustao ujutru, znao sam da cu tesko da se nadjem pa sam taj trenutak odlagao koliko sam mogao, ali ipak je morao da dodje. Trazio sam venu 2 sata! Dva jebena sata! Prso sam i na kraju se ubo u polni organ! Uvece sam se isto trazio dva sata, popizdeo i na kraju iscimao ortaka da me ubode u nogu posto ne mogu da dohvatim lepo ugao koji je potreban. Evo, danas sam ustao rano, probudila me kriza... ni ne pokusavam da kuvam robu jer znam da necu imati gde da se nadjem... nikad nisam ni imao neke vene, ali kako sam poceo da se radim i ovo malo mi se povuklo ili stvrdnulo.... ubio bih sad coveka samo da nadjem venu...
I tako, cisto da ne pomislite da se nesto dobro desava samnom pa da sam zato odsutan... sacuvaj boze, meni se dobre stvari ne desavaju... cak ne mogu ni da se drogiram i unistim kao covek!
Nego skinucu se ja uskoro, moram, ne ide vise ovako. A cim se skinem... pravac Francuska i legija stranaca... boli me uvo, ne mogu vise ovako... Sto, da nece neko da me zali... aha, ubise se svi od plakanja zamnom

[saša-ex]

Prvo-nemoj više da se rokaš tamo, to sam i ja radio, imao sam sreću i to veliku da sada nemam posledice.
Drugo-leči se, pusti gluposti sa legijom, to su sve glupi tripovi.
Treće- imaš Drajzerovu, imaš privatnike, imaš komune, sam nećeš daleko stići.
Ako ti nešto zatreba, osim saveta gde da se ubodeš, tu smo...

[arhandjel]

Drug, nagledao sam se ubadanja i zgadilo mi se (nikada nisam koristio spric).
Nemoj to raditi sebi!
Kakva bre legija , stisni zube i potrazi pomoc, od dopa nema goreg ubistva.
A to da kad se skines nema zivota , to je cista glupost!
Zivot je lep samo kada ga drzis u svojim rukama , a ne da ti komanduje
djubre prljave boje- prasak iz pakla

[rajouno]

renton,uwjek mi je zao kad chujem owakwe neke wijesti.ali znash i sam da nije neizwodljiwo i neizljechiwo,samo morash to prelomiti jednom za swa wremena,i obawezno potrazi pomoc.widim da ti se swe smuchilo i krajnje je wrijeme da zapnesh!uz tebe sam

[Mark_Renton]

Pokrenuo sam operaciju vadjenja Francuske vize, po mojoj proceni trajace taman dok se skinem i malo stabilizujem, psihicki i fizicki. Objasnicu vam zasto toliko pricam o toj legiji stranaca. Problem je u meni. Ja ne znam da zivim normalno, ne znam da se ponasam u drustvu normalnih ljudi, ne znam sa devojkama, naravno nisam peder al' sam nekako stidljiv. Sa 14 godina, kada ljudi pocinju da izlaze i pocinju da se formiraju kao licnosti, da izgradjuju sebe ja sam poceo da se drogiram, i tako se drogiram eto do svoje 23. Naravno, nisam od pocetka koristio heroin, ali navikao sam da budem uradjen necim, ako nisam naduvan, onda sam mrtav pijan i tako stalno. Jednostavno ne znam sta znaci biti normalan, nisam naucio. Dok su drugi izlazili, zezali se ja sam se opijao i drogirao. Prosle godine sam bio u vojsci, vojna policija i mogu vam reci da mi se svidelo. Naravno u pocetku sam kukao ali kad sad pogledam unazad, meni je tamo odlicno bilo. Non-stop nesto radis, nemas vremena da se dosadjujes i da razmisljas o tome sta bi radio, tako da te nista ni ne vuce ka heroinu. Uvek ti neko drugi naidje i kaze radi to i to, ti radis i ne brines. Ustajes rano, lezes rano, doduse desavalo se da i ne spavam po 36 sati al' boze moj, sve to ide u rok sluzbe. Ono sto hocu da kazem je da sebe jedino nalazim u drogama i u toj vojsci. U civilnom zivotu ja sam OPTERECEN heroinom, a kad mi to kazu ortaci koji su takodje navuceni jasno vam je koliko je sati. Da se ne bi drogirao, potrebna mi je apsolutna disciplina. Jos ako si u drugoj zemlji, a mozda i na drugom kontinentu, daleko od droge, sa ispunjenim danom pa jos ti placaju sve to i naucis strani jezik, vidis svet i jos dobijes francusko drzavljanstvo pride... pa de ces bolje?
Nego, da da Bog zdravlja i srece junacke pa da me prime tamo... Posle 5 godina se vratis sa 60.000 evra... doduse ako se vratis... I postanes svoj covek!