Trainspotting - Moja istorija - od pocetka do - kraja!?

Na ovom forumu možete ispričati svoju ispovijest, od početka do kraja. Alkoholičari, ovisnici, suovisnici, svi ste dobrodošli. Samo ispovijesti, molimo Vas da ne pišete komentare i odgovore.

Moderator: sanela

Post Reply
User avatar
Mark_Renton
Posts: 386
Joined: Fri Apr 15, 2005 3:51 pm

Trainspotting - Moja istorija - od pocetka do - kraja!?

Post by Mark_Renton » Thu Aug 11, 2005 12:09 am

Prvo red je da pozdravim one koje me znaju (izvinite ako nekog zaboravim) Katarina, Ramona, Pepeljuga84, Sarkic.... duga je lista, trenutno vas mogu da se setim. I naravno, da se predstavim za one koji mi ne znaju.
Dakle, Mark_Renton trenutno ima 21 godinu, i 1.5 godinu zavisnosti od heroina. Ali da pocnemo od pocetka. Odmah da napomenem da mozda ce me mrzeti da sad odjednom sve iskucam, pa mozda bude par nastavaka. Svi komentari i misljenja su pozeljni, a budite slobodni kontaktirati me i preko privatnih poruka.

Prvi kontakt:

Vreme: 1999 godina, bombardovanje, ja tek zavrsio (nasilno) osmi razred osnovne. Naravno i tu pocinju prve ozbiljne pijanke, ono dranje od alkohola, dok stojis na nogama pijes. Sutra izadjes u grad i opet, oni rokaju raketama, rokamo i mi pivo. I tu neko donese dzoint. Provalimo foru - nacirkamo se do pola i ispusimo dzoint iiii kulirana - nema mamurluk, nema zezanja. Naravno to krene sve cesce i cesce tako da smo potpuno zapostavili pice kao sredstvo bega od realnosti, posto sam ziveo/zivim u malom gradu, a mi svi bili u Punk/HC fazonu, odma smo bili obelezeni kao "narkomani". Da ne davim sta smo sve radili, samo ono vezano za droge. Jednom smo CELO LETO proveli ovako: Ustanemo u 1 popodne, doruckujemo, prosetamo, popusimo dzoint(e), sedimo u parku do 6 popodne, odemo kuci za Simpsonove u pola sedam, jedemo spremimo se "za grad", odemo u izolovani deo grada, nakupujemo slatkise i sokove, napusavamo se kao stoke i mastamo kako bi cool bilo imati 100kg vutre da je pusimo po ceo dan. U fazonu smo bili da nam nista drugo nece nikad biti potrebno. U slicnom fazonu mi je prosla i cela srednja skola, sa tim sto sam ja poceo od vutre da dobijam napade paranoje pa sam je izbegavao. Al' 3-4 godine si non stop uradjen i sad ti to vise ne prija!? Kako bre trezan da zivim? E, tu ulazi ekstazi na velika vrata. Iako sam ga probao poslednji u drustvu, pojeo sam ih najvise, od kad sam ih probao, za prvih mesec dana sam uzimao po 2 dnevno (ne na techno zurkama) smrsao sam za mesec i po dana 15kg. E, onda provalimo da na technu je na xerovima jos bolje i zavlada technokratia - udri po gudri! I kako sam bio stoka, vrlo brzo sam se zasitio i eksera i zurki - u fazonu, odem tamo, pojedem 5 i nista. I pitam samog sebe - cemu vise? Sta sad, da pojedem jos tri i da se uradim? Ili da odem kuci i da spavam? Otisao sam kuci. Pocinje sezona trodona, po 5 komada i superiska! I tako picili to i picili, jedne veceri krenemo da odradimo semu za troxe kad ono - nema! Ali zavrsimo polutku dopa ortak i ja (ortaka cu zvati K). E, da u to vreme smo vec valjali xerove i imali para bruka tako da nam hiljadu dinara na dva dana nije bio problem (da, da za nas dvojicu toliko) e, kad se sad setim kolicke sam linijice vukao pfff, smesno. U to vreme negde predjemo u BG na studije i on i ja. Bili cimeri, sljakali zajedno, cepali se zajedno - idila! A K je bio ljakse, jbg, voleo je da se hvali, da svi znaju da je on faca i zajeban lik posto on valja gudru, jebiga, nije on bilo ko. Dok sam ja bio u fazonu - to radim zbog kesa i iskljucivo zbog toga i sto manje ljudi za to zna - to bolje. Doza nam se u medjuvremenu popela na polutku dnevno (toliko on, toliko ja). I zbog njegove hvalisave politike, cale ga nahvata! Pritvor, izolacija, drajzerova i sve sto ide uz to. Ja sam nekako moje ubedio da sam sve to znao al' da mi je bilo bezveze da kazem bilo kome. Radili smo se tada vec oko 6 meseci. Sta cu, ja nastavim sam da sljakam i imalo se para i nemalo se para ali se prezivljavalo - skoro godinu dana posle toga, ja sam se jos uvek drzao na pola grama dnevno. U medjuvremenu sam se sa exera preorijentisao na valjanje pajda, posto je bilo lakse, odjednom zavrsavas i za prodaju i za sebe, a ne ovako na jednom mestu za prodaju a na drugom za sebe. I picio sam... Nezavisno od mene, i ostala ekipa koja je u medjuvremenu bila u malom gradu je takodje presla na dop. Poceo sam cesce da odlazim tamo, i radili smo zajedno... Bilo je tu par pokusaja skidanja, par apstinencija od nedelju-dve i to je to. Ono istrpim tri-cetri dana zikre i kazem sebi:" ma nisi ti toliko navucen kad mozes da istrpis cetri dana na suvo" i opet pocnem.
Pocetak kraja:
Trebao sam da odem kod zubara... naravno, gde cu neuradjen!? al' kako da legnem u onu stolicu i da mi on vidi nos pun "pudera" a ako se uradim previse rano, nece me raditi dovoljno jako. Jos kad sam cuo da se se dva moja najbolja ortaka uradila na gan (to im je bio prvi i do sad i poslednji put), ja rekoh - eto resenja!!! Uradim se na gan, em me jace uradi, em se ne vidi nista u nosu i odo ja kod zubara. Naravno, ne mogu prvi put da se uradim na gan i odma kod zubara, mora to prvo da se isproba. E, prve veceri, od devet sati uvece do jedan uvece (iste veceri) ja sam se vec ubo tri puta!!! I kao, do jaja, ja sutra odo kod zubara! Sutra, ja se bocno i ono... ma de cu sad kod zubara treba tamo da cekam da se jebavam, da kvarim stond i te fore. I tako ja odustanem od zubara ali ne i od gana. Na gan sam se sveukupno radio 20-ak dana. i za to vreme sam toleranciju digao na 1.5 gram dnevno (minimum). Sve to vreme sam ja bio u tom malom gradu (oni koji znaju koji je grad znaju, oni koji ne znaju - nije ni bitno). Tamo smo radili ja i drugi ortak (J), sa tim sto je on radio da bi zaradio pare, a ja cisto da bi imao za sebe, pa mi je i desetak hiljada dnevno bilo dovoljno. Jedne subote uhapse decka koji je valjao za J! Odvedu ga u istrazni a posto je klinac bili smo u fazonu da ce sve da otpeva! Medjutim, umesto da se tad ufrcim, meni je tad bilo bas najopustenije da radim. Nekako znao sam da me prate da sve snimaju a ja se pazio i bas mi je nekako bilo fino (ne znam jesam li normalan!?)
E, u ponedeljak uvece moji mene nahvataju - tj. nadju mi gan u torbici sa sve priborom za kuvanje (dop sam drzao odvojeno da se ne bi pokvasio od mokre kasike). A ostavio sam ga kuci jer nisam smeo da ga nosim po gradu jer sta ako me zaustave kerovi i krene pretres? Dop mogu da progutam a sta cu sa spricem? I doso ja kuci... kad ono... i tu pocinje moje skidanje. Sad mi cale kaze da je dobro sto nisam bio kuci u trenutku kad su nasli gan, imali su nekih pola sata da razmisle i da iskuliraju!

Bole me prsti, sutra ide nastavak - kako je islo skidanje!?

Ako nesto nisam napisao a nekog nesto zanima - nek pita!
Da znate, sve je putpuno tacno i istinito - nista nije izmisljeno!
When Hell is full, the dead will walk the Earth.

User avatar
sunrise
Posts: 2372
Joined: Wed Aug 03, 2005 9:40 pm
Location: Wien

Post by sunrise » Thu Aug 11, 2005 6:38 pm

Hallo Mark!
Procitala sam tvoju ispovijest ali fali onaj najbitniji dio u kojem ces nam odgovoriti na pitanja....u kojoj fazi se trenutno nalazis?...da li si cist ili dalje brijes?...ako si cist onda nam reci kako je isla tvoja borba i cime si se skinuo?.
Ako jos brijes opet postoje velike sanse da se skines jer ipak godina i po brijanja nije tako tragicno.Ako zelis promijeniti zivot imas manji dio posla za obaviti od nekih drugih ljudi na ovom forumu ukljucujuci mene.
Ipak bi voljela cuti nastavak price.

User avatar
Mark_Renton
Posts: 386
Joined: Fri Apr 15, 2005 3:51 pm

Post by Mark_Renton » Thu Aug 11, 2005 8:16 pm

Trenutno sam strejt, tri i po nedelje, znam da nije to nista posebno... i skroz mi je cudno...

Danas sam nasao novu zanimaciju!!! Cale mi je instruktor za snajperiste i ja ga istripujem da me uci gadjanje (iz magnuma za pocetak) i ono lepo mi ide, skroz je dobar trip. Inace, poceo sam i sportske dogadjaje da gledam, al' ono cisto iz mrznje drugog tima! Partizanovac sam, al' vise mrzim Zvezdu nego sto volim partizan.
Gotivim i Celzi (dobio sam original njihov sorts na poklon, pa zbog toga), mrzim Manchester UTD! I mrzim Sumahera! I volim WRC da gledam. I volim na diskaveriju mythbusters i skoro sve ostalo na diskaveriju. Mrzim da radim.

hehe, napisa ja ceo svoj profil... Sad je 20:12 (ovaj glupi sat na forumu jos uvek ne radi tacno, il kod mene sve naopako pise). Veceras, malo kasnije zavrsicu pricu. Znaci od provaljivanja do skidanja.

Pozdrav i hvala na komentaru!
When Hell is full, the dead will walk the Earth.

User avatar
Mark_Renton
Posts: 386
Joined: Fri Apr 15, 2005 3:51 pm

Post by Mark_Renton » Fri Aug 12, 2005 12:24 am

Dakle, gde smo bese stali....
Da, moji roditelji su provalili da im je sin heroinski zavisnik i posto su razumni, nisu me premlatili vec seli sa mnom da porazgovaraju o tome dokle je to stiglo i sta valja dalje ciniti. Napomenuo sam da je stiglo do KRAJA (1.5 gram dnevno na gan samo da se sredim) i da kuci sam ne mogu da se skinem. Napomenuo sam im da u Drajzerovu ne zelim da idem jer cu cekati mesec dana dok ne dodjem na red a za to vreme ce me terati da se kuci na suvo skidam (sto mogu i sam, jel da). Posto nisu bili u fazonu da placaju neku privatnu kliniku, a vojni sam osiguranik - padne mi na pamet VMA jebote! Pa, ako oni ne mogu da me srede, tj. najbolja bolnica u zemlji - ko moze? I tako padne dogovor da odmah sutra ujutru odemo tamo.
Posto sam kao sto sam vec rekao vojni osiguranik, procedura od dolaska do prijema je bila relativno kratka. Za civile ima malo vise cimanja.

Obukao ja onu njihovu pidzamu, popricao sa doktorkom, inace mlada, lepa, fina, razumna (e nisam siguran dal' je gospodja ili gospodjica) i objasnio joj sta koristim, koliko kolicinski, koliko cesto, kad sam poslednji put (sinoc oko 11). Odvede me sestra u sobu, tamo uglavnom vojnici - krivinasi, prave se ludi da bi izbegli vojsku, al' mene to ne zanima ja sam dosao tamo svojim poslom. Upoznam se sa svima i legnem. Vec je bilo oko 12 sati. Jos uvek mi nije lose, al' pocinje pomalo. U pola tri-tri doktori idu kuci, ostaju samo dezurni tehnicar i sestra. Dosla sestra da mi prikaci infuziju i kaze daj ruku - ja kazem tu gde vi mislite - tu vene nema! - Ti ces da me ucis, ja ovaj posao radim 15 godina! OK radite vi svoj posao, mene zikra pici a ona kravetina mi vec 5 minuta rudari po ruci a ja iz inata trpim! Na kraju ona je bila ta koja je pukla i rekla:"Crno dete sta si uradio sa rukama kad ni venu ne mogu da ti nadjem"! (ma nemoj!) i posalje lika koji je po struci venski tehnicar, mlad covek, lik do jaja! Gleda mi ruke onako iskasapljene i kaze: Ajde da te ja ne bodem, ti znas bolje gde moze da se nadje, pokazi mi ili ako hoces evo ti sam uradi! AAAA, ja ne verujem, dace mi da se sam roknem (a igla ona velikaaa). Ma nema frke, zgrabim ja onu iglu i iz prve se nadjem. On je samo fiksira i kaze da ga zovem kad iscuri... al' mene mrzelo da se derem pa sam je sam izvadio kad se sve zavrsilo.
Tu vec krece zlo! 17 je ura, meni lose, lose... sto je najgore, znam da ce biti jos gore! Rekoh, odo ja malo da im kukam da mi daju nesto. - Doktorka je naredila, tek pred spavanje mozes da dobijes malo nesto!
AAA, ja da odlepim. Ma, nemam snage ja da se raspravljam i vratim se u krevet, posle sat vremena dolazi taj lik kome sam kukao, i kako je prisao krevetu: - U jeee tebi bas nije dobro, ja mislio malopre da me samo lozis! Dodzi da ti cika da bocu! Ja srecan ko kuce trcim za njim! Kaze ovo ce da te uspava na sat vremena, i smirice ti krizu, al' da znas kad ti dam ovo do jutra (dok ne stignu doktori) ne smem nista vise posto je ovo namenjeno za pred spavanje. Ma, boli me uvo bre sta ce biti do jutra, daj SAD! Da mi on to (nisam siguran sta je). Lego ja i cekam da prosljaka... Secam se da sam zaspao... Budim se, pitam lika pored sebe koliko sam spavao? 6 minuta! U tom trenutku u sobu ulazi lik koji mi je dao injekciju malopre i vidi me budnog - covek ne veruje ocima! Ja mu kazem da mi je i dalje lose, da sam odspavao malo, al' ne deluje vise. I lik hitno doktorku na telefon... I kaze dodji samnom. I da mi dve ampule Lorazepama (strasno pece kad se dobija injekcija, al' nek pece, dobro je kad pece :wink:
I da mi neku tableticu da progutam! Secam se samo da je imala neki cudan miris! I brate... Legnem ja i ne da sam spavao... nego dva dana sam se budio samo da idem u wc, i to se jedva odvucem i vratim u krevet i nastavim da spavam. Cimeri mi kazu da sam se dva dana i dve noci (koliko sam bio uspavan) non-stop samo tresao, oni se istripovali da sam dobio epi napad (doktori su znali da me zikra trese, pa su jos bili pazljivi i vezali me, da ne padnem sa kreveta i naravno doradjivali me, da se ne bi probudio u takvom stanju). I budim se, valjda je bio treci dan od kako sam stigao, ne secam se najbolje (jedan ortak tvrdi cak da sam ga zvao da dodje kod mene) znam samo da su me bolele noge (kolena). Dobijao sam po injekciju diklofena za bolove, saku tableta tri puta dnevno. I lorazepam za spavanje nocu. Iskreno... Zikru nisam ni osetio! Osim taj prvi dan!
Peti-sesti dan mi drasticno smanje terapiju, ukinu diklofen za bolove. Ma, meni je super, nista me ne boli, naravno da sam malo smoren i umoran od svega toga... al' nema zikre!!!
Posle toga... cekali su jos oko nedelju dana da bi poceli sa blokatorima. Dok nisu poceli sa blokovima mi je bilo najteze... Znate ono... kad ti je lose nije ti bar dosadno, ovako, nista mi ne fali... umirem od dosade i mislim na jebeni dop! Al' sam od 11 do 13h, posto dok sam bio kuci, to mi je bilo vreme za prvi jutarnji. I onda... ma da poludim gledam one vene, joooj kako bi zabo i praznu iglu, samo da osetim.... umirao sam od zelje za dopom. Popodne bi zelja bila sve manja i manja dok bi sa prvim mrakom potpuno nestajala i bas sam bio ponosan na sebe i srecan sto se lecim! *kako li ovo zvuci!?
urade meni oni test na gudru - ja negativan i kaze doktorka - od sutra nalorex! Jee! Popijem oko 12 popodne. Sve ok. Popodne oko 6 meni je lose, nesto kao zikra, al' nije zikra, al' lose mi je bre do jaja, provalim ja da je od nalorexa i odem da im kukam - kao fora- to je sasvim normalno, samo ti uzivaj. Posle tri sata, i to prestane. I oko 6 ujutru, meni opet lose, gore nego prethodni put. Odem, izmere mi pritisak - ma sve je OK. Kako bre OK kad cu se raspasti!? Nebitno, dodje jutarnja terapija - oni meni jos jedan nalorex - ja vec mislim da je neko platio da me ovi ovde ubiju nalorexom!!! Medjutim od onog "loseg" nista! I tako je i do sada ostalo. Kako su prestali sa lorazepamom, rekli su mi da cu dobijati flormidal po potrebi, da mi ne bi davali za vreme vecernje terapije, vec da trazim kad budem hteo da spavam. I prvo vece ja da spavam, odem uzmem 2 kom. Zaspim i posle sat vremena se probudim! Nije mi dobro od onog flormidala, osecam da pokusava da me "obori" al' nije dovoljno jako, samo mi je muka i boli me glava. Da odem da trazim jos jedan? Hocu, necu, hocu, necu. Ma necu, probacu ovako da spavam. I obrci, okreci, obrci okreci, nema sanse. I reko' odo da trazim jos, kad ono vec je pola pet, kaze sestra sad i da ti dam, sat vremena dok proradi - pola sest, u sest moras da ustanes! I sta cu odustanem. Sutra uvece ista prica! I na kraju ja popizdim i na flormidal i reko' E, necu da ga uzimam pa makar 5 dana ne spavao! He, kako sam rekao tako je i bilo! 5-6 dana ja sam spavao po manje od sat vremena na 24h. E, al' nisam hteo glupi flormidal!
Dodje dan za otpust! Doktorka prepise, nalorex ujutru + 5mg bensendina, u podne jos 5mg bensa i pred spavanje 10 + flormidal pp.
Prvi dan kad sam stigao kuci i legao, zaspao sam bez flormidala i spavao celih 6 sati!!!!! Kuci sam vec... (u petak je nedelju dana). Nisam ni kupovao flormidal, bendzose sam smanjio na po 2mg ujutru, 2mg u podne i 2mg uvece. Uskoro cu i to sebi da ukinem - i picim samo po nalorexu!

maaa, boli me uvo BRE! Ima jos zanimljivih detalja koji su se desavali za vreme lecenja, vrlo zanimljivih, ali pisao sam ono sto je direktno vezano za proces skidanja i moje dozivljavanje istog. To sto je lik zaradio razbijenu glavu nije toliko bitno! Ako nekog bas zanima kako se i to desilo, nek me pita na private. Inace, na glavnom forumu - nista ne priznajem

pozdrav svima koje nije mrzelo da citaju ovoliko moje spisanije!
When Hell is full, the dead will walk the Earth.

User avatar
katarinadimedici
Posts: 430
Joined: Sat Apr 16, 2005 3:25 am

zadnji antabus!

Post by katarinadimedici » Sun Aug 14, 2005 2:19 am

Marko,sad ti je ono hamletovsko "biti il' ne biti"!Ovo ti je prvo skidanje,posle kojeg zaista možeš biti novi čovek,možeš zaboraviti da si ikada probao drogu.Svako sledeće komplikuje situaciju.Kažu da je potrebno da ne uzimaš duplo više vremena od onog koliko si dugo koristio dop,da bi se smatrao "zalečenim"!Ti imaš šansu,što se mene tiče,meni bi trebalo još dva života za to!Video si svu "lepotu poroka" i možeš sam da odlučiš gde ćeš i kako ćeš!Priču si ispričao isuviše uopšteno,volela bih da joj dodaš svoj lični pečat,da malo detaljnije napišeš kako je sve to teklo!?
p.s. Držim ti fige!

User avatar
Mark_Renton
Posts: 386
Joined: Fri Apr 15, 2005 3:51 pm

Post by Mark_Renton » Sun Aug 14, 2005 3:51 am

Tacno si pogodila sustinu.

Tako kako je pisana, tako sam se i osecao. Potpuno ravnodusno. Kad su me navatali moji, znao sam da cu na lecenje, nisam se protivio, nisam se ni nesto preterano radovao. Iskreno, bilo mi je svejedno. I tako sam se osecao sve vreme dok je trajalo lecenje. osim od 11 do 13 kad bi sam sebi dupe odgrizao koliko mi se uzimao dop. I od 21-22 uvece kada sam bas bio srecan i ponosan na sebe sto sam sve to izdrzao i sto je prosao jos jedan dan bez heroina. A ostalo vreme... ma, kao da sam gledao neki film sa nekim nebitnim glumcima. Jos uvek me drzi taj glupavi osecaj... Potpuno mi je svejedno. Mozda zato i ne razmisljam ni o recidivu.

Ako ima nesto konkretno sto te zanima, a nisam rekao, pitaj, ucinicu sve da ti pojasnim.


puno pozdrava
kiss
P.S. Znam da ovde nije mesto, al... Sinoc sam skinuo na komp ceo onaj tvoj tekst, i danas sam seo u pola 12 i do pola 4 popodne nisam ustao ni u wc da odem, procitao sam ga od pocetka do kraja. Ima malih nejasnoca oko nekih likova ko su i sta su, mada u sustini i nije toliko bitno, ono sto je vazno to se razume u potpunosti. I jos jednom: Katarina, CARICA SI! Svaka cast!
When Hell is full, the dead will walk the Earth.

User avatar
Luna
Posts: 1891
Joined: Fri Apr 15, 2005 12:48 pm
Location: usa

Post by Luna » Mon Aug 15, 2005 12:42 pm

:cry: mene si zaboravio...smrc ....

User avatar
Mark_Renton
Posts: 386
Joined: Fri Apr 15, 2005 3:51 pm

Post by Mark_Renton » Tue Aug 16, 2005 1:11 am

E, sad... nije valjda da se ljutis?

Evo, specijalni pozdrav za LUNU!

Drugaciji je princip lecenja u Drajzerovoj i na VMA. U drajzerovoj oni ti smiruju krizu, a na VMA ti kriziras (daju ti infuzije i razne druge zajebancije da bi sve islo sto brze, tako da je kriza mnogo kraca i mnogo jaca) jedina prednost je sto sve to vreme kriziranja prespavas! I kad se konacno dozoves sebi... mali bol u kolenima za koji dobijas diklofen. Bar su meni to uradili!
When Hell is full, the dead will walk the Earth.

User avatar
katarinadimedici
Posts: 430
Joined: Sat Apr 16, 2005 3:25 am

najzad

Post by katarinadimedici » Tue Aug 16, 2005 4:23 am

Drago mi je da si najzad pročitao moju priču,a i hvala na komplimentima!Što se imena i likova tiče,znam da ih upetljam po neki put maksimalno,ali ...Razmišljala sam o tome da se moja knjiga i zasniva na likovima,da pomenem baš svakoga koga sam upoznala!Koji bi broj bio na kraju baš me interesuje?!?! :smt049

User avatar
Final_Hit
Posts: 2
Joined: Sun Aug 21, 2005 8:00 pm
Location: Grad izgubljenih duša

Re: Trainspotting - Moja istorija - od pocetka do - kraja!?

Post by Final_Hit » Sun Aug 21, 2005 8:29 pm

Moja prica, ima pocetak, ima sredinu...
Nema kraja...
Nadam se da ta moja prica nece imati toga kraja...
Onoga kraja...

Zbog cega bas ovdje?
Zbog cega bas sada?
...ostaviti ovdje sebe?

Samo naziv ove teme (moga najdrazega filma, moga najdrazega heroja Rents Boya) naveo me da krenem pisati.

Ne zelim pricati o tome kako sam pocela, kako dugo, zasto...
Mozda jos nisam dosla do toga kada cu shvatiti svoje stanje, svoj zivot...

Premlada, to je jedino o cemu razmisiljam pisuci ovo, premlada da bih zavrsila na heroinu.

O cemu jos razmisljam?
O njemu, njemu...

O iducoj dozi zadovoljstva.

Da li je cudno ne zeleci traziti pomoc?
Jednostavno ne zeleci tu pomoc, ne samo ne zeljeti ju traziti...
Da li je cudno uzivati u svakoj dozi toga "zadovoljstva"?

Kako bi najpoznatiji ovisnik rekao: "Who needs reasons when you`ve got heroin?"
When the heroin is in my blood and that blood is in my head than I`m better off and dead...
But when the smack beginst to flow I really don`t care anymore...

Post Reply