saša-ex wrote:Imao sam 15 godina, u odeljenje upada ortakinja, pita ko će da duva, od nas trideset sigurno polovina kreće u wc za njom. Sećam se jasno svega, uzbuđenja, treme...Ni jednog trenutka se nisam pitao da li da krenem, ne samo zbog onoga-da ne ispadnem cava, nego i zbog toga što sam jasno pomislio-mošda je to to! Džoint kreće u krug, verovatno je većini prvi put da duva ali svi se odlično snalazimo, pa sto puta smo već videli, pročitali ili čuli o tome kako se to radi...I, uvlačim prvi, drugi, treći put, očekujem da će da se desi nešto divno i...- ništa. Jednostavno ništa nisam osetio, to je ono što će mi se ponavljati i kada prvi put budem uzimao heroin, kokain, ekstazi, tripove...nikada iz prve ništa nisam osetio...Ali bio sam fasciniran time što sam učestvovao u nečem takvom, imali smo na trenutak jedno jako zajedništvo, uradio sam nešto posebno, uou čoveče, pa to je prava stvar...Eto tako sam razmišljao, nisam u tome video ništa loše, pa nismo mi bili neki narkomani ili neki problemi, svi smo važili za „finu“decu. Znači nije diler vrebao u školskom dvorištu, nije mi niko ništa sipao u piće, nije mi niko dao drogu prvi put besplatno a sledeći tražio pare....Ne, to su sve gluposti, gudru sam prvi put uzeo sam, zato što sam ja tako hteo! I nisam se odmah navukao, niti sam morao da uzmem sledećeg dana, sledeći put je to bilo tek posle dva-tri meseca. Tada sam se već uradio, bio sam fasciniran sa tim osećajem, oduševljen napadima smeha, tim blaženim stanjem, tim drugačijim doživljajem svega oko mene. Bile su to one poznate 91-92-93 godine, ničim izazvane sankcije i ostale gluposti. Sećam se da smo bili srećni kada je uopšte bilo cigara na trafici, para za piće nikada ne bi imali svi, i roditelje i profesore je bilo briga za nas, gledali su kako da prežive. A mi, mi smo ostali sami sa našom prijateljicom ganjom(marihuanom) i bolelo nas je uvo za sve...Polako sam batalio bavljenje sportom, normalne aktivnosti svodim na minimum, školu otaljavam sa polaganjem popravnog svakog leta i uživam u „slobodi“ koju imam. I tako je to bilo do polovine četvrte godine...
tuzno bolno i istina. najteze vam je bilo. i sta ces reci na to da ste vi bili samo sahovske figure u igre Mire Markovica i njenim putem ka ultimativnom bogastvu. Politika 74 nje jul stranke je bilo 1/3 na drogu 1/3 da se razbezi u inostranstvo 1/3 da pogine na ratistu.(za srbsku omladinu) 10000DM su oni dobili za jednog Kineze sto doso u Srbiju. Pogledaj Srbiju danas............ Jesu li uspeli?
