MAKI

[dete svemira]

Malo mi je neverovatno kako ljudi dolaze i prolaze....

[cokapeace]

Neka joj je laka zemlja..pile moje..neprezaljeno

[cokapeace]

SLEPA ULICA ...Djavola..(delovi zatvorskog dnevnika)

Postao/la cokapeace dana 05 okt 2007, 09:34


...Nemam fobiju od toga-"Šta ako?!"..,zapravo"Kako podneti činjenicu da te neko čita iznutra?!"..
Pa i ja sam živo biće:dišem,krećem se-ponekad koji korak napred,više koraka unazad,ali nisam ni pasivna,ni statična,a pre svega: OSEĆAM!
Osećam kao i svaki drugi stvor dodire,reči,udarce,...osećam -da li vazduh miriše na kišu,ili sneg,ili je sparina i žega ubila sve mirise u vazduhu i samo blaga izmaglica usijanog betona lebdi nad zemljom,nad ..rešetkama..provlači se ...kaplje..
Kažu..."Svi smo mi krojači svoje sudbine" i ona zavisi samo od toga da li smo dobro protumačili ili pročitali neki "znak" na svom drumu; da li smo pogodili pravi pravac,..ili promašili,...dok pojedini od nas svoje bitisanje završe u nekoj prljavoj "slepoj" ulici.
I nije me strah da ta svoja osećanja stavim na videlo, da pogledam "u oči" svoj odraz u ogledalu...šta više-PONOSNA SAM, što uopšte imam bilo kakva osećanja...što mogu sebi i drugima reći: ŽIVA SAM, nisam svoje kosti ostavila u slepoj ulici,nisam svoje srce,čistu dušu izgubila na prašnjavom drumu...čim osećam...radujem se Suncu jutrom dok me kroz zardjale rešetke budi(..još jedan dan je prošao...),radujem se nebu,pticama i njihovom slobodnom letu...
..Zbog svog sina i same sebe NE DAM da trava nadamnom mirno raste...jer to je samo trava,mršava,zelena nit života,i neće ,i nemože rešiti sve probleme;niti crna,teška ,zemlja može, svojom težinom i studeni,sakriti sve te bolne slike,pogrešna skretanja, bolne dane u mojim očima...u meni...
I ja bih ponekad,kao i svi mi" da se sakrijem u mišju rupu","da me nema"...
Ali čovek kad ,napokon, tu "rupu" nadje,poželi-ne da je nije pronašao:već da je nikada nije ni poželeo...Jer u njoj nema odgovora ni na jedno pitanje,...u njoj nema melema ni za jednu ranu...samo samoća -kao zla kob šapuće ti na uho sve što tog trena ne želiš da čuješ, sve čega ne želiš da se sećaš...šapuće tvojoj duši laži : Da je izgubljena, tvojim očima da su suze dobrodošle zvanice, tvojoj glavi- da ti je jedini izlaz-BAŠ TA SLEPA ULICA!
ŠAPUĆE- NEISTINE!!!
Koliko samo puteva ima,koliko raskrsnica, i ma koliko vremena prošlo,dodje na kraju i vreme kada možeš da se okreneš,vratiš par koraka nazad i izabereš novo SKRETANJE...
Novo skretanje ZA SEBE I LJUDE KOJE VOLIŠ !
i DANAS MI JE ŽAO ŠTO TA MISAO NIJE I.(MOM NAJBOLJEM PRIJATELJU) PROŠLA KROZ GLAVU...dok je kačio prokleti kanap o gredu..i od života(ikakvog) izabrao sebi slepu ulicu...izabrao zemlju i travu-mesto neba i Sunca...izabrao suze i bol onih koji su ga voleli, pre nego malo prekora i neke grube reči koja bi se ,u svakom slučaju, završila izmirenjem,zagrljajem i oprostom....
Jer rodjeni smo da praštamo..neko kao ja-do svog uništenja,neko-sitnice,ali se na kraju oni iole jaki, kao Feniksi dižu iz svog pepela,..pronadju izlaz iz sopstvenog Vtlajema...

Pa...I... (moj prijatelju )red je da i o tvojoj nesmirenoj duši nešto napišem.....prerano si otišao prijatelju moj...21.... je premali broj...












DUSO MOJA NEPREZALJENA::::ZASTO NE PROCITA OVO NEKAD:::BOZEEE?!