Hallo
Ovo je prvi put da sam na ovom forumu, ustvari, ovo je prvi put da sam na bilo kom forumu, ustvari ja nisam ni imao pojma da ovaj site postoji sve dok nisam nabasao na Dnevnik narkomana *preko Googla.
Osnovna stvar koju zelim da kazem je da sam vec 9 MESECI CIST. Bez blokatora, implanta, bez hospitalizacije, bez icega, i mogu vam reci Oh it's great when you are straight.
Ne zelim puno da pametujem, kao posle decenijskog konzumiranja heroina (najgore je bilo svakodnevno rokanje u poslednje 3 godine) sam uspeo da se otkacim od te gluposti snagom svoje volje, ne, ja i dalje svaki jebeni dan mislim na zuto, zelim da kazem da je moguce, ako ne zauvek ono bar doci do toga da svoj organizam ocistim i pripremim na neko eventualno novo navlacenje. Dosao sam do samog dna budio sam se (ako se to moze nazvati snom) samo posle par sati i pocinjao sve iznova, vesto izbegavao zikru sve dok nisam potpuno odlepio. Hvala mojoj bivsoj devojci, sestrama, prijateljima i naravno mom bivsem dileru koji me nije ubio. Hvala svima koji su ove poslednje 3 godine svaki dan bili uz mene i pricali kako sam jaci od tog sranja. Hvala i vama sto postojite i sto pricate o toj ludosti, hvala mom gazdi koji je trpeo moje silne izostanke sa posla, stondiranje ispred kompjutera, hvala svim likovima koji su imali razumevanja za onolike pozajmice, prevare i lazi. Svima mnogo hvala.
I'm Free
Moderator: sanela
Thanks Luna,
Jutro je, oko 10:30 i ja sedim na svom radnom mestu. Umesto da razmišljam o novom designu za nalepnice na akumulatorima Fabrike akumulatora Sombor,
kapiram da je mnogo gotivnije napisati koju reč i obratiti se Vama mojim dragim prijateljima.
Zovem se Bojan i sa svim vrstama droga i alkoholom imam iskustva od kad znam za sebe, konkretno sa alkoholom se zajebavam od svoje 14 godine, sad imam 34, a sa drogama sam počeo 1992. neposredno po povratku iz vojske. Jebeš ga, to vreme je bilo potpuno uvrnuto, rat, hiperinflacija, Slobodan Milošević, a ja klinac naložen na rock and roll, bez kinte, bez budućnosti.
Počeo sam sa travom, u to vreme su svi duvali i u Srbiji tih dana si jedino tako mogao da ostaneš po strani, koliko toliko svoj, jedino ukoliko nisi bio neki mastermind (ja to svakako nisam bio), no i takvi likovi bi brzo pucali ukoliko nisu uspeli da se domognu instranstva.
I tako sa svojim ortakom Igorom sam osnovao Tuga Ludo Besni rock band po uzoru na nase idole >The Velvet Underground, Lou Reed-a, David Bowie-a, Iggy Pop-a,
te probe su bile super cool i kad se naduvamo zvučali smo sebi kao pomahnitali mamut u kotlarnici Doma omladine u našem malom gradu. Toliko smo bili istripovani da nam se činilo kao da je sve oko nas samo privid, a da smo mi proklete zvezde svetske underground scene. I tako bi sve do 1994. kada se band raspao zbog neke dve sestre sa koje smo se Igi i ja zabavljali, Klinci. Nismo se družili neko vreme, sve dok nas te glupačice nisu škartirale, nešto u fazonu "Ma Vi ste moroni, koga briga za Rock and Roll, ja želim da se vozam u nekom besno džipu".
I tako smo počeli da se ponovo družimo, samo što smo ovog puta krenuli mnogo "ozbiljnije", upoznali smo DOP…
Jutro je, oko 10:30 i ja sedim na svom radnom mestu. Umesto da razmišljam o novom designu za nalepnice na akumulatorima Fabrike akumulatora Sombor,
kapiram da je mnogo gotivnije napisati koju reč i obratiti se Vama mojim dragim prijateljima.
Zovem se Bojan i sa svim vrstama droga i alkoholom imam iskustva od kad znam za sebe, konkretno sa alkoholom se zajebavam od svoje 14 godine, sad imam 34, a sa drogama sam počeo 1992. neposredno po povratku iz vojske. Jebeš ga, to vreme je bilo potpuno uvrnuto, rat, hiperinflacija, Slobodan Milošević, a ja klinac naložen na rock and roll, bez kinte, bez budućnosti.
Počeo sam sa travom, u to vreme su svi duvali i u Srbiji tih dana si jedino tako mogao da ostaneš po strani, koliko toliko svoj, jedino ukoliko nisi bio neki mastermind (ja to svakako nisam bio), no i takvi likovi bi brzo pucali ukoliko nisu uspeli da se domognu instranstva.
I tako sa svojim ortakom Igorom sam osnovao Tuga Ludo Besni rock band po uzoru na nase idole >The Velvet Underground, Lou Reed-a, David Bowie-a, Iggy Pop-a,
te probe su bile super cool i kad se naduvamo zvučali smo sebi kao pomahnitali mamut u kotlarnici Doma omladine u našem malom gradu. Toliko smo bili istripovani da nam se činilo kao da je sve oko nas samo privid, a da smo mi proklete zvezde svetske underground scene. I tako bi sve do 1994. kada se band raspao zbog neke dve sestre sa koje smo se Igi i ja zabavljali, Klinci. Nismo se družili neko vreme, sve dok nas te glupačice nisu škartirale, nešto u fazonu "Ma Vi ste moroni, koga briga za Rock and Roll, ja želim da se vozam u nekom besno džipu".
I tako smo počeli da se ponovo družimo, samo što smo ovog puta krenuli mnogo "ozbiljnije", upoznali smo DOP…
Bojane haj
well 9 mjeseci cistoce je jako dobro i super sto si tako bio jak i uspio se skinuti bez icega. kao sto ljudi kazu, iz dupeta u glavu. mada, mislim da nije ni bitno kako se tko skidao jer je bitno da se ostvari i postigne cistoca
stay cooll
well 9 mjeseci cistoce je jako dobro i super sto si tako bio jak i uspio se skinuti bez icega. kao sto ljudi kazu, iz dupeta u glavu. mada, mislim da nije ni bitno kako se tko skidao jer je bitno da se ostvari i postigne cistoca
stay cooll
Kad bih barem znala tko sam zapravo, prestala bi se ponasati kao ona za koju se smatram da jesam, a kad bih se prestala ponasati kao ona za koju se smatram znala bih tko sam.
Bravo Bojane! Nek ti je sa srećom, tebi i tvojim najmilijima, nadam se da nećeš posustati i da ovo nije samo "pripremanje tijela za neko eventualno novo navlačenje". Drago mi je da ima primjera kao što si ti, koji pokazuju da se može, samo treba biti jak. Imam dečka koji se skida i lakše je kad znaš da se može, iako borba traje dugo. Evo čak i nakon 9 mjeseci još uvijek svaki dan misliš na dop, ali nadam se iz dana u dan sve manje... 
=D> 
heh. razboleo sam se. Jebiga, dok sam se šljakao heroinom nikad nisam bio bolestan, mislim konvencionalno bolestan, ovo je moj prvi grip posle sto godina. I nije nešto, navikao sam ja i na luđe stvari.
By the way, nabasao sam na fajl posvecen mojoj devojci napisan 2 meseca pošto sam definitivno ostavio dop.
Prenosim Vam jedan deo, deo mozda malo konfuzan, ali i deo koji oslikava kakva erupcija emocija i osećaja razbija glavu u vreme apstinencijalne krize. Bar je to bilo tako kod mene.
"U najgore vreme pocinjem svoj kratki roman o onome što osecam, prema tebi, prema sebi, prema svetu oko nas. Tacno je 1:46 PM, prošao je onaj najteži deo na poslu, i ja sad smišljam nacine kako da ubijem ostatak vremena. Generalno se loše osecam danas, da li je to posledica dugogodišnjeg drogiranja, verovatno, koncentracija mi je na nuli, a sve oko mene me užasno nervira. Mada, sigurno je i to da u ovakovom ambijentu covek ne može da se oseca prijatno, izuzev ako nije drogiran, pa ga boli uvo za sve. To svakako nije rešenje. Probao sam, znam. Najviše ubija zvuk hladnjaka kompjutera koji se cuju sa svih strana. Dobro sam i normalan jer verovatno popijem toliko zracenja kao na letovanju, na rengen odljenju nekog srpskog Doma zdravlja. Volim te Majo, to je jedino što znam, misli su mi rasute izmedu rokova, dugova, nezadovoljstva, apstinencijalne krize i jedne neverovatno lepe stvari koja mi se dešava zadnjih šest meseci, a to je naša ljubav, koja bez obzira na sve njene uspone i padove je meni dala snagu da vreme koje bih obicno ubijao spuštajuci i podužici prozor Windows operativnog sistema provodim pišuci tebi pismo, pismo o tome kako se osecam i šta mi se sve vrzma po glavi. A u glavi je kasting, za glavnu ulogu se bore Ðura Karic, Marica Krnici još mnogo njih. Totalna kataklizma. Morao bih nekako da zbrišem ranije i prekinem ovu frustraciju bar do sutra. O kako bi bilo lepo videti, uživati u tvom mirisu, dodiru i recima, nešto najlepše što sam ikad doživeo. Nije mi jasna mala Dragana, ona bar ne mora da trpi sve ovo, užasnu vrucinu, potmuo zvuk kompjutera i ofset mašina, kokodakanje bakica i tetkica, krljanje jednog Zokija. Još je jako mlada pa joj verovatno sve to toliko ne smeta, mada bih se jako razocarao kada bi svoju karijeru nastavila ovde, mislim za nju bi to bilo jako loše. Da nisam toliko dužan kojekakvim budalama, UPS pa cak i nekim OK ljudima, nema šanse da bih ovde radio ni pod kojim uslovima, jednostavno ne valja, ne valja ni za koga, a pogotovo za nekog ko vodi bitku svog života. HM radna terapija, ne znam možda je to i OK, ali je meni ovde toliko loše da najcešce pomislim na dop baš dok radim, tj smaram se.
Dobro jutro, posle 2 piva i lošeg klima uredaja, 4 sata sna i jebenog šinobusa osecam se po prilici dobro. Cime sam to zaslužio, verovatno nicim. Nisam bre normalan. Danas je taj dan, trebalo bi da dam neku kintu dileru gudre, mada cisto sumnjam jer moj usrani gazda se još ne pojavljuje na poslu, a sem njega nema baš puno alternativa, sve sam zajebao i zbog toga se osecam užasno bedno. Jedino ti me podižeš, kao jebeni Isus Hrist, što u svojim izjavama daje veru u život posle smrti, HVALA MAX, sve što mi se dešava sa tobom je potpuno suprotno od onog što mi se dešava ceo život.
I sad kad sedim za kompjuterom i kuckam ovaj tekst osecam se dobro jer znam da ceš ga procitati, i da, cak i ako ti se ne dopadnu moje reci ceš znati da te volim. O kako je super biti zaljubljen, ma šta zaljubljen super-zaljubljen. Ništa trajno ne može da ugrozi to stanje, ništa. No vratimo se u realnost."
Pozdrav. Dop je u stvari sranje....
By the way, nabasao sam na fajl posvecen mojoj devojci napisan 2 meseca pošto sam definitivno ostavio dop.
Prenosim Vam jedan deo, deo mozda malo konfuzan, ali i deo koji oslikava kakva erupcija emocija i osećaja razbija glavu u vreme apstinencijalne krize. Bar je to bilo tako kod mene.
"U najgore vreme pocinjem svoj kratki roman o onome što osecam, prema tebi, prema sebi, prema svetu oko nas. Tacno je 1:46 PM, prošao je onaj najteži deo na poslu, i ja sad smišljam nacine kako da ubijem ostatak vremena. Generalno se loše osecam danas, da li je to posledica dugogodišnjeg drogiranja, verovatno, koncentracija mi je na nuli, a sve oko mene me užasno nervira. Mada, sigurno je i to da u ovakovom ambijentu covek ne može da se oseca prijatno, izuzev ako nije drogiran, pa ga boli uvo za sve. To svakako nije rešenje. Probao sam, znam. Najviše ubija zvuk hladnjaka kompjutera koji se cuju sa svih strana. Dobro sam i normalan jer verovatno popijem toliko zracenja kao na letovanju, na rengen odljenju nekog srpskog Doma zdravlja. Volim te Majo, to je jedino što znam, misli su mi rasute izmedu rokova, dugova, nezadovoljstva, apstinencijalne krize i jedne neverovatno lepe stvari koja mi se dešava zadnjih šest meseci, a to je naša ljubav, koja bez obzira na sve njene uspone i padove je meni dala snagu da vreme koje bih obicno ubijao spuštajuci i podužici prozor Windows operativnog sistema provodim pišuci tebi pismo, pismo o tome kako se osecam i šta mi se sve vrzma po glavi. A u glavi je kasting, za glavnu ulogu se bore Ðura Karic, Marica Krnici još mnogo njih. Totalna kataklizma. Morao bih nekako da zbrišem ranije i prekinem ovu frustraciju bar do sutra. O kako bi bilo lepo videti, uživati u tvom mirisu, dodiru i recima, nešto najlepše što sam ikad doživeo. Nije mi jasna mala Dragana, ona bar ne mora da trpi sve ovo, užasnu vrucinu, potmuo zvuk kompjutera i ofset mašina, kokodakanje bakica i tetkica, krljanje jednog Zokija. Još je jako mlada pa joj verovatno sve to toliko ne smeta, mada bih se jako razocarao kada bi svoju karijeru nastavila ovde, mislim za nju bi to bilo jako loše. Da nisam toliko dužan kojekakvim budalama, UPS pa cak i nekim OK ljudima, nema šanse da bih ovde radio ni pod kojim uslovima, jednostavno ne valja, ne valja ni za koga, a pogotovo za nekog ko vodi bitku svog života. HM radna terapija, ne znam možda je to i OK, ali je meni ovde toliko loše da najcešce pomislim na dop baš dok radim, tj smaram se.
Dobro jutro, posle 2 piva i lošeg klima uredaja, 4 sata sna i jebenog šinobusa osecam se po prilici dobro. Cime sam to zaslužio, verovatno nicim. Nisam bre normalan. Danas je taj dan, trebalo bi da dam neku kintu dileru gudre, mada cisto sumnjam jer moj usrani gazda se još ne pojavljuje na poslu, a sem njega nema baš puno alternativa, sve sam zajebao i zbog toga se osecam užasno bedno. Jedino ti me podižeš, kao jebeni Isus Hrist, što u svojim izjavama daje veru u život posle smrti, HVALA MAX, sve što mi se dešava sa tobom je potpuno suprotno od onog što mi se dešava ceo život.
I sad kad sedim za kompjuterom i kuckam ovaj tekst osecam se dobro jer znam da ceš ga procitati, i da, cak i ako ti se ne dopadnu moje reci ceš znati da te volim. O kako je super biti zaljubljen, ma šta zaljubljen super-zaljubljen. Ništa trajno ne može da ugrozi to stanje, ništa. No vratimo se u realnost."
Pozdrav. Dop je u stvari sranje....
Last edited by bojanol on Sat Sep 29, 2007 3:19 pm, edited 1 time in total.