bad luck ili bedak?

raskorak · Post by **raskorak** » Wed Dec 06, 2006 8:29 am

Tokom svih ovih... (ne, necu reci koliko) godina delovao sam isuvise tromo. Ponekada mi se ucini da zaista nista nije uspevalo da me izvuce iz stanja letargije. Cak ni uzbudjenja novih ljubavi, ni muzika kojoj sam su na momente toliko posvecivao (sviram bubanj inace), ni... ma ne znam ni ja vise sta... A, priznajem, to sam ustvari zeleo.
Sta vi mislite sta je to sto povezuje prirodno i vestacko? Koja nit? Najvece prirodno zadovoljstvo - seks. Najvece vestacko... pa, po meni u pitanju je heroin. A bol? Prirodna je svakako ona dusevna. Toliko je jaka da nasa jadna i napacena tela ne registruju osecaje, bar ne onako kakvi zaista jesu. Verovatno zato vecina nas podleze svakojakim neurozama. Vestacka bol bez dalje diskusije je sigurno kriza. Ona apstinencijalna. Tesko, zaista tesko je sve to, jos uvek nisu vajni psiholozi i psihijatri izumeli kantar koji bi vagao prirodno i vestacko. Da ne davim, moje misljenje je da vestackom zadovoljstvu letimo u susret upravo zbog prirodne boli, one najteze - dusevne. Naravno, postoji i nekolicina onih koji su jednostavno besni, manicni i hiperaktivni. Ja nazalost, ili na srecu (?!), ne spadam u tu grupu. Mnogo pitanja, a odgovori... Pa, ja ih nemam! Da ih imam, mislite li da bih imao razloga za ovo, mozda besmisleno pisanije.
Bogu i svim svetima mogu zahvaliti sto fizicki nisam navucen. Mnogo... Ali, psiha, e tu je vala veliki problem! Opijati, opijati, opijati... i, opet opijati... Eto, npr, prethodne nedelje od citavih sedam dana, ja sam na opijatima proveo pet. A pocelo je... ma jok, ne bih da davim kliseima. Sustina? Ja da odbijem drogu? Naravno! Unapred smislim sta cu reci svojim drugarima (jahacima apokalipse) kada me sledeci put zovu u akciju. I, uspeva, zaista! Cvrsto sam resio da batalim drogu. Kada god ih vidim, ja ih spreman odbijem recima: "Odlicno, sacekaj da iskalkulisem koliku svotu mogu da nabavim, i idemo na semu." Takodje, isticem i kako je dobro sto me bas toga dana zovu, jer sam bas video da u steku imam nekoriscen gan. Posle filozofiram o neobicnoj vaznosti kupovine vise ganova odjednom. Treba da se nadje kad sledeci put odlucim da se manem corava posla:-D
Zapravo, dragi moji, ja znam jedan deo, ako ne i samu srz sopstvenog problema. Treba mi bre devojka! Ne neka koja se radi, ali ne ni neka koja je totalno strejt, i jos se fura da ce bas ona da me iscupa iz tog problema. Pa, ta bi najsrecnija bila da overim i da posle prica ljudima kako se ona zrtvovala zarad mene. Znaci, zlatna sredina:-D Pa stvarno, do prethodne velike "ljubavi" sam bio periodicni, tacnije narkofil. Pred sam pocetak ozbiljnog perioda te veze radio sam se relativno cesto. A, za vreme nje... Pa, za 11 meseci tri puta dop, i jednom trodoni. E, ali nakon poslednjeg uzimanja horsa dok smo bili zajedno, odjednom sam se oraspolozio. Zestoko! Dan nakon, verovali ili ne! Bilo mi je lepo. Ne zbog dopa, vec zbog nje, zbog same cinjenice da pored sebe imam nekoga na koga bih se mogao osloniti. Pritom se jos i kresemo. Eeej, covece, pa gde ces lepse od toga! Neko ko ti govori da te voli, a pritom jos i razume tvoju "svetsku bol". Ma neverovatno, vrhunac prirodnog zadovoljstva. Dakle, resih tada da prestanem sa opijatima. To sam i doticnoj rekao (neka se zove Aleksandra). A, posle... slom, tuga, nemoc, bes i ocaj. Odmah sam poceo da se skupljam i smanjujem u zitkoj mesavini beznadja i rezignacije. Moj "prijatelj" je bio zasluzan za to, kako mi je kasnije sam priznao. Mrtva slova ne mogu da docaraju kako sam se u trenutku osetio. Strasno! Odvratno! Nisko! A tek sam se rehabilitovao od bola nanetog od strane kuma i nekada najboljeg prijatelja. A, pre toga, jedva sam se oslobodio bolesti izazvane trodonima, kojima je indirektan uzrok sloma prethodne ljubavi. Izmedju mene i Ane. Negde je vala moralo da pukne. Medjutim, ja ne trazim opravdanje iskljucivo u ljudima. Naposletku, niko me nije silom isprva kljukao trodonima, a kasnije mi trpao dop u nos, a jos kasnije taj isti dop u vene. Ali, neki od tih istih ljudi su mi znacili. Previse! Od onog cuvenog "sex, drugs & rock'n'roll", poslednje 2 godine vlada samo ono iz sredine tog slogana. Uh, postajem patetican. Izgleda da me voda nosi u pogresnom pravcu, sa nedostatkom tehnike plivanja. Izgleda da sam izabrao pogresan dan za gnjavazu ljudi na ovom forumu.
Postoji li, dakle jedinstvena metoda najpre navlacenja, a zatim i "svlacenja" sa heroina? Ne znam, vi mi recite... A, sada me molim vas izvinite, jer vreme je za... Macka je pocela da mjauce.
P.S. Izvinjavam se zbog opsirnosti, ipak je ovo moj prvi post, i prva ispovest koja odlazi u etar.

raskorak · Post by **raskorak** » Thu Dec 07, 2006 1:58 am

Da malo razjasnim stvar... Prvi post koji sam napisao na ovoj temi (i inace prvi moj post na ovom forumu jeeeeeeeee) je nesto sto sam napisao samome sebi pre neke 2,5 godine, naravno malo modifikovano i prilagodjeno ovom forumu. To su otprilike bila neka moja razmisljanja u periodu kada sam tek poceo da priznajem sebi da imam problem sa heroinom. Danas, 2,5 godine kasnije, ja sam u VELIKOM sranju! NISAM citao onih prvih 12 koraka lecenja zavisnosti, koji su postavljeni na ovom sajtu. Ne kazem da sam nesto bitnije drugaciji od ostalih ljudi iz problema, vec je ovo moj nacin da predstavim sebe od pre nekoliko godina, i pokusaj analize svih mojih gresaka, gresaka kojih je bilo na pretek... Dakle, ovo je moj pokusaj da savladam sopstvenu pohotu ka drogi, i nada da sam konacno medju ljudima koji shvataju o cemu govorim. Moja prica je donekle slicna pepeljuginoj (bar onaj deo koji sam do sada procitao iz njene ispovesti, a procitao sam malo). Ista razmazenost od strane roditelja, isti pocetak (prvo bensedini i alkohol, a tek zatim trava). Nadam se da cemo imati i slican svrsetak heroinske price, a to je trajno odvikavanje. Cak mi se cini kao i da poznajem devojku pod pseudonimom pepeljuga84. Ma naravno, svi smo bre mi na isti nacin stupili na heroinski put, svi mi imamo ogromnu zelju da to ostavimo. Zato valjda i postoji ovaj forum, da bi se mi, "otpadnici drustva" podrzavali kada je najteze, gurali zajedno kroz sve psihicke krize... Eto, to je to od mene ljudi. Ja se nadam da sam spreman. Veceras sam, nadam se poslednji put ubrizgao heroin u vene. Spreman sam! Tu je leksilijum, formidal, trodon (1 na 8 sati). Cuo sam jos i za izvesni lek po imenu "heminevrin" (ili mozda "heminervin"), koji navodno nadoknadjuje sve sto kriza ubija, te istu cini podnosljivijom. Da li neko zna nesto o navedenom leku? Moja najveca pauza do sada je trajala nesto manje od dve godine. A, onda, onda je nesto kvrcnulo u meni, i poceo sam da unistavam svim mogucim drogama (najekstremniji primer toksikomanije), a naravno najzastupljeniji su bili opijati (heroin, trodon i caj od maka), da bi se na kraju heroin totalno izdvojio od ostalih. Pre toga, 1,5 godinu sam bio beznadezno navucen na trodone (koji se inace zajebanije kriziraju od dopa, naime kriza mnogo duze traje i mnogo je intenzivnija od heroinske). Pobedio sam. Ali to je bila pirova pobeda, jer je trajala 2 godine, a kasnije sam sebi natovario heroin, koga od sutrasnjega dana pokusavam da se resim! Neka nam je svevisnji svima u pomoci! Puno pozdrava svima vama izlecenima, zalecenima, uz nadu da ce vam se jos dosta nas prikljuciti. FIGHT POWER WITH POWER!

Zona Sumraka · Post by **Zona Sumraka** » Thu Dec 07, 2006 6:40 am

a jel' ti to mozda muvas pepeljugu?

salim se...ovaj, prepusticu podij za savjete ekspertima, a tebi zelim uspjesno skidanje...mislim ako si ozbiljan u vezi toga...

pepeljuga84 · Post by **pepeljuga84** » Thu Dec 07, 2006 8:49 pm

Jedini problem je u tome što je moja ispovest deo crne rupe...Naravno bez dna...Jebena crna masa koja guta moždane ćelije...I čak,više ne znam šta je i kada bilo ,desilo se ili ne,...
Zašto?
Dešava se i dalje

Kako pobeći od samog sebe

Ljubav...verovatno...
Samo,koja je ljubav jača-da li znamo kako se voli?
Ja iskreno verujem,nadam se,iz dana u dan,kap po kap,dah za dahom želim da udahnem život...

DOBRODOŠAO NA FORUM

sunrise · Post by **sunrise** » Thu Dec 07, 2006 9:00 pm

Dobrodosao!
Javi nam se i sutra kad pocne showprogram, biti ce ti bolje, vjeruj mi!
sretno i budi uporan

pepeljuga84 · Post by **pepeljuga84** » Thu Dec 07, 2006 9:43 pm

Cak mi se cini kao i da poznajem devojku pod pseudonimom pepeljuga84.

JELENA-DRAGO MI JE

raskorak · Post by **raskorak** » Fri Dec 08, 2006 3:58 am

ja sam Marko. I mnogo mi je lose trenutno. Nisam u stanju sada da kucam. Za par dana...

raskorak · Post by **raskorak** » Fri Dec 08, 2006 4:01 am

procitao sam tvoju ispovest. Ako su ono tvoje slike, mislim da znam tvog decka, a i ti si mi poznata. Inace, i ja sam zavrsavao neko vreme od debelog smrada i svih tih ljudi...

pepeljuga84 · Post by **pepeljuga84** » Fri Dec 08, 2006 10:12 am

Ok Mare...
Ako ti nešto bude potrebno javi se...
Nadam se da biće bolje...
Samo,molim te,neoj uleteti u alkoholizam-kao ja nakon ovog zadnjeg skidanja..
Znaš,napravila sam hiljadu recidiva(dobro ne baš hiljadu ),mnogo grešila,ali ako se ne odupem-alkohol je taj koji će me dokrajčiti..
To NE SMEM DOZVOLITI NIKAKO!!!!

Izdrži(lako je reći-teško izdržati..znam znam...)

raskorak · Post by **raskorak** » Fri Dec 08, 2006 10:43 am

znam ja sta mi je u ovom trenutku potrebno

ali znam i sta mi nije potrebno

jebote, dobro sto nemam ni dinara kod sebe, a i sto nisam u stanju da idem na trg da zicam (mada mi je to najodvratnije, jos kad vidim onog jocu i vilenjaka utesim se)