bad luck ili bedak?

[dete svemira]

zasto te nema? :smt022 :smt022 :smt022 :smt022 :smt022 :smt022 :smt022 :smt022 :smt022 :smt022

kuckaj....

[cokapeace]

Brineš me! Nedostaješ mi ovde!Šta vam je svima...nikog nema?!

[zvrky]

Ma tu su svi ,obaveze i to ... valja se malo ziveti i u realnom svetu....

[rajouno]

lepo napisao chowek da se mozda seli,ko zna u kakwoj je guzwi..ok je on sigurna sam ...to je ono-swakodnewni ziwot,obaweze...ljubim te bad luck!

[raskorak]

Zdravo, zdravo, zdravo! raskorak Vam poklanja malo svog vremena, iako mu zgusnut raspored i pozicija sina kontraverznog naftaša iz Denvera to ne dozvoljava. Danas bih pisao o tome

KAKO ME ŽENE UPROPAŠĆUJU

I

Mislim da sam već pominjao svoju prvu fatalnu ljubav Anu N., koja je zapravo samo Ana. Vidite, raskorak i Ana su bili svega 15 godina stari kada su bili zajedno, ali su se jako i iskreno voleli (valjda se tada to i radi najiskrenije) svih 15 meseci koliko su bili zajedno. Čak je i letovao sa njom i njenom porodicom u njihovoj vikendici na moru. Nije lepo da o tome pišem ovde, ali raskorak i Ana su tada prvi put vodili ljubav u svojim životima.

Bližio se kraj leta, a ja sam kao i svaki „neshvaćeni klinac“ postao pseudofilozof, što mi baš i nije išlo na ruku, obzirom da je Ana bila mnogo praktičnija devojčica. Nisu joj se baš dopadale moje besmislene priče o besmislu. Postavljao sam hiljadu tupavih pitanja tipa:
- Zašto sam ja ovde, a ne tamo?
- Ko kaže da je sada 20h, a ovaj ugao prav?
- Kada je počelo vreme?
- Gde se završava prostor?
- Da li postoje zli ako vidim zlo?
Meni je sve to bilo neobično važno, a njoj užasno dosadno, što mi je zasmetalo.

Ana odlazi, a ja nespreman ulazim u srednju školu i postajem dekadentni pesnik ulice . Ubrzo upoznajem još jednog pogubljenog klinca te postajem i trodondžija. Toliko sam se samosažaljevao da nisam ni provalio da sam se iznavlačio ko pseto. Štaviše, toliko nisam imao pojma o narkomaniji, da nisam ni znao da postoji kriza od trodona. Tako sam uz trodone patio za Anom 1,5 godinu. Doduše, bilo je tu još devojčica, ali su mi đonovi ipak bili privlačniji, a one samo služile prekrajanju vremena između svake krize.

NEŠTO IZMEĐU

Pokušavajući da se rešim svog poroka, kad sam imao 16 potpadam pod čari jedne devojke iz Banjaluke. Uopšte mi nije bio problem da dva puta mesečno prevaljujem toliki put zarad svoje drage. Međutim, brzo je tu došlo do obostranog zasićenja, a i novčanik moje majke se često bunio, te ovom prilikom neću pričati o našim višesatnim i, nadasve patetičnim telefonskim razgovorima, iako je ta patetika bila iskrena koliko god su mi žuto-zelene pilule to dozvoljavale.

II

Moja druga fatalna ljubav dogodila se sasvim slučajno, kao što je i Njutnu slučajno pala jabuka na glavu, a ovaj posle pisao svoje zakone.

Prvo smo bili drugari. Nakon toga smo neko vreme bili u krevet kombinaciji. Tada me je nerviralo što se redovno žalila da je građena „kao plast sena“ i iščekivala da kažem „Nisi“. Bezbroj puta sam joj ponovio da to meni ne smeta, da je sreća što nas dvoje možemo jednom nedeljno da nađemo malo samozaborava u krevetu i da meni ništa više ne treba. Baš u trenutku kada sam pomislio da živimo kao sav ostali svet, rekla mi je da hoće da živi „kao sav ostali svet“ i da – „ovako dalje ne može“!
- Kako „ovako“?
- Nikako. Eto kako.

Htela je da šeta samnom, da idemo u bioskop i na koncerte, da pričamo, slušamo muziku, da stalno nešto saznajemo, da nam život bude ispunjen, da se radujemo... I još mnogo, mnogo toga. Ustukao sam pred tom lavinom, opsovao sebi u bradu i tiho rekao: „Tako živi sav ostali svet?“

Bez reči sam izašao iz njenog stana, tegleći olovni umor u kostima, a ona je zamnom viknula „Ne dolazi mi više! Nemoj ni telefonom da me zoveš!“ Zatvorio sam njena vrata i ušao u mrak.

Ubrzo smo počeli da živimo kao sav ostali svet i to je potrajalo 11 meseci. Za to vreme sam se malo čačkao dopom i đonovima, a sa apetitom jeo eksere i spid. Alkohol se podrazumeva.

Konačno, na kraju desetog meseca, raskorak se zaljubio. Do tada je ona govorila „Volim te“, a sada je dobijala i povratnu reakciju. Lepo beše. Verovatno sam najlepši trenutak sa njom i doživeo. Bez suvišnih reči, pribijeni jedno uz drugo, slušamo tihu muziku i drhtimo od emocija.

Zatim su se uloge malo promenile. Počeo sam da je obasipam pažnjom i zatrpavam emocijama, a ona je nakon svakog poljupca bivala sve hladnija. Jedne večeri mi je na gajbu upao nakačeni drugar. Ona je bila tu. On je počeo da me pljuje: „On te voli, ali ti si mnogo jača osoba od njega. Ako bi mu rekla da trči tri kruga oko ove zgrade, jer to tebi prija, on bi to i uradio.“ Bilo je tu još stvari ali sam se potrudio da ih zaboravim. Nisam pokušavao da se odbranim, a sve i da sam hteo, ne bih došao do reči od njega. Samo sam mu pokazao vrata, ali je on ostao na njeno insistiranje. Kasnije te večeri, dok smo ja i ona diskutovali u jednoj sobi, on je iz druge ukrao mojih 50 evra. Još kasnije, oni su otišli. Mnogo kasnije sam od njega saznao da su bili kod njega gde su se goli ljubili (nije želela seks jer to nije ok prema meni ). Kaže da je to uradio iz pakosti, jer su ga iritirali moji izlivi emocija upućeni njoj.

Nekoliko dana kasnije sam putovao na more. Želeo sam da mi pokloni jedan osmeh pre odlaska. Pozvao sam je telefonom oko 16h toga dana:
- Haaalo!
- Ćao, ja sam.
- Jesi li ti normalan?! Spavam, jebote! Zvaću te kasnije.
- Nemoj. Ja se tornjam na more, a ti...
- tuuut-tuuut-tuuut...
- ... se tornjaj...

Na kraju, ja sam došao sa mora, ona je našla nekog novog dečka, a ja počeo da se družim sa dopom. Prvo petkom, a kasnije... znate i sami, pisao sam Vam...

III ?

Sada gledam ovaj ogroman post i ne mogu da shvatim da mi je potrebno toliko reči da bih Vam saopštio – raskorak se zaljubio. Ustvari, nije još, ali je na dobrom putu. Doduše, 23 mu je godine i nikako da nađe hrabrosti da pokuša da uradi nešto konkretno kod dotične, ali...

Sreća u nesreći je da sam isprobao sve droge na našem tržištu, pa ću valjda ostati čitav nakon ove avanture. Osim ako neko ne donese crack u Beograd

Namig

[bojanol]

Namig. Dobar post.

[bojanol]

Posle 1000000 godina.

[cokapeace]

A ja sam se zabrinula za tebe!Baš si mi falio ovde!!!
Inače prava,iskrena i uzvraćena ljubav ne boli,ni mene nije "bolela" prve 4vgod,problem je kad jedan od tri aspekta nestane,poverenje,ljubav ili strast..e to je problem..kad dvoje ljudi prestanu da pričaju,i liče na dva stranca koji se odlično poznaju...Možda bih ti zvocala zbog-

Sreća u nesreći je da sam isprobao sve droge na našem tržištu, pa ću valjda ostati čitav nakon ove avanture. Osim ako neko ne donese crack u Beograd

Ali ja nemam prava ništa da ti kažem,jer sam i sama tugu lečila alkoholom,speedom,dopom,.....ali to valjda tako ide...sve krene nizbrdo kad čovek prsne-pa i pamet!Ali verujem da svi mi imamo prava da volimo i budemo voljeni,i od srca ti držim fige,..i ..čestitam!
P.S. Znaš,i ja se isto tešim!!!

[Zona Sumraka]

ooo pa cestitam gospodine...mozda i bude nesto od tebe ...
samo mojne se pretjerano satirati oko djevojaka...to uglavnom postize kontra efekat...

[raskorak]

Eto mene ponovo...

I dalje se borim oko naklonosti jedne lepe devojke. Cele noći prolazim kroz gradske ulice, ulice koje i dalje isto smrde. Nakon nekoliko hladnih piva svratio sam i na jednu žurku koja je bila u fazonu retro osamdesetih. Dosada... Sve se izdešavalo noćas, iako nisam siguran u datum jer je svaki dan identičan prethodnom, a i iste ljude viđam danima.

Dakle, žurka. Kao što napomenuh, u pitanju su osamdesete. Ali one loše, koje nikada nisam vario. Društvo me je dovuklo tu. Bilo je brdo kserova i spida, ali sam to iskulirao na najstrejterskiji način: „Ko vam je bre uvalio to đubre?!“

Nisam uzeo. Ja sam pio pivčugu koju sam zalivao absintom. Onim zelenim, češkim, sa aromom mente... Bila je i jedna devojka. Napao sam je iznenadnim poljupcem. Uzvratila mi je. Tražio sam joj broj telefona, ali mi je odgovorila: „Noćas smo ti i ja...“ Pametna devojka, nema šta, ali ja ipak nemam više 16 godina, koliko god to želeo. Prepustio sam je jednom od svojih ortaka koji je kasnije završio sa njom u mračnom delu mračne prostorije. Nije mi bilo krivo. Prvo, imali smo retku čast da sedimo za istim stolom sa još nekim lepim devojkama (mada bi nam draže bilo da smo ležali u istom krevetu).

Drugo, setio sam se nje. Setio sam se devojke koja mi okupira misli u zadnje vreme. Super devojka, kapiramo se oko većine stvari. Ipak, zauzeta je. Sa njom je čovek koga znam (ne i poznajem) 8 godina. Nije to sve jalovi flert oko koga ljudi često tupe kurac tupilicom za isti. Nema tu ni pogleda koji se zadržavaju jedno na drugom bez preke potrebe. Tu su iskreni zagrljaji (bar sa moje strane) koji govore: „Nemoj me nikada ispustiti!“ Tu je držanje za ruke koje govori više od zagrljaja. Tu su povremeni poljupci toplim usnama koji mi govore: „Da, sjajna je devojka, čak liči na one francuske heroine novog talasa tipa Ana Karina na koje otkidaš, ali je to ipak samo jedan san...“ San koji mi je pred očima skoro svake noći pre spavanja, san koji ostaje samo to – san.

Sve što želim da joj kažem je: „Dozvoli mi da ostanem u tvome krevetu, dozvoli da se noćas sakrijem. Svu noć sam hodao niz hladne ulice i nisam video ništa sem dosade.“ Znam da smo nesrećni, da ćemo svi kad-tad umreti, ali nema veze. Zato želim da joj kažem: „Jutro smo ti i ja...“ Želim joj reći još mnogo toga, ali ne mogu. Takav sam, tip koji pije svoje pivo u uglu zadimljene prostorije i promatra ostale. Na svakom licu tražim sreću, nesreću, dosadu, potištenost... I tako u krug, bez ikakve akcije (ili reakcije), bilo pozitivne, bilo negativne. Pijem i želim da sam pijan dovek (kad mi već telo i moralne norme ne dozvoljavaju drogu). U buci, bez druga, sam kraj pune flaše. Zaboravim zemlju, zaboravim mesto, gde se moji jadi i poroci zbraše (kako kaže Vladislav Petković Dis, nemojte mi zameriti). Pritisne očaj, sam bez moje volje, ceo jedan život i njime se kreće. Ja žalim sebe, meni nije dano da ja imam zemlju bez ubogih ljudi, oči ZELENE, tople, kao leto rano, život u radosti bez mraka i sudi. Tad ne vidim porok, društvo gde je čama, tad ne vidim ni stid, jer sam i ja čovek (opet taj isti pokojni Dis).

Možda sam i patetičan, a možda sam na samoj granici. Nebitno, ona neće čitati ove redove, ali vi hoćete, do čijeg mi je mišljenja ne znam ni ja zašto stalo.

Zdravo