A simple life

Na ovom forumu možete ispričati svoju ispovijest, od početka do kraja. Alkoholičari, ovisnici, suovisnici, svi ste dobrodošli. Samo ispovijesti, molimo Vas da ne pišete komentare i odgovore.

Moderator: sanela

User avatar
com91
Posts: 7
Joined: Sun Jun 19, 2016 2:01 am

Re: A simple life

Post by com91 » Sat Jan 14, 2017 3:36 am

Veliki pozdrav svim clanovima foruma.

Opet me nije bilo dugo, kad pogledam kada sam poslednji put pisao, desile su se mnoge da kazhem neverovatne stvari.
Forum mi zaista pomazhe da povezhem sliku kad i shta se kako desilo, da se dobro preispitam. Poshto sam totalno izgubio pojam o vremenu u poslednjih 5-6godina.

E sad ovako, duboko u srcu osecam da je "chasing the high" period mog zhivota proshao, a i u sluchaju da pokusha da se vrati znacu kako da ga savladam, jer sam uspeo da izgradim taj prvi stepenik samopouzdanja i trenutni mir koji imam ne bih dao ni za kakvo materijalno bogatsvo ili slavu.


U protekla tri meseca nauchio sam dosta o sebi, pomirio se sa raznim chinjenicama, preispitao, oprostio i polako uchim iz dana u dan da budem sve vishe zahvalan na tome gde sam sada. Ma koliko taj put bio bolan, mnoge ruzhne, lepe stvari sada su iza mene, i shta da dodam, osim show program, srecan sam shto me je doveo tachno tamo gde zhelim da budem.
Situacija nije nimalno zavidna, al eto za divno chudo, nisu iskljuchili struju, i dalje. Nadam se da cu uspeti i to da reshim, ako ne, smrzavacu se u mraku al i to se prezhivi. Nimalo zavidna situacija, ali je ipak moja. Shto se tiche interneta, nekom magijom sam uspeo da se uvuchem komshiji na wifi i pikam igrice kad god imam vremena. I dalje volim da pobegnem na par sati u taj svoj mali virtuelni kutak, pruzhi malo utehe od samoce ali dosadi brzo, treba mi zhenska osoba.

Voleo bih da daljem pishem o tome kako sam pospremio svoj zhivot, i da pouka ove teme bude ta da je moguce prevazici svaku prepreku koja nailazi. Daleko sam od toga, ne zhivim vishe burno, za razliku od proshle nove godine koju su zachinili vutra, koka, spid, ekseri i tona alkohola, kad ne znam kad sam zaspao, znam da sam se probudio 6og s misli what the fck happened last night, misleci na 31. Ove godine sam proveo sasvim sam, bez cigarete, alkohola, droge, kao nikad do sada. A da, i hrane.
Zvuchi malo smor, ali zapravo ja sam srecan zbog toga, ne mogu da kazhem da mi je bilo ekstra, ali za promenu red je da nova godina pochne kako treba, a ne svaki put sa mamurlukom. Ovaj put krecemo iz pochetka, polako sledim znakove pored puta, i evo vec prve dve nedelje su mi super, sve pratim, sve zapazham, tu sam.

Nemojte se brinuti, ima josh doshta pichvajza da se pishe, i kod mene nije nikad dosadno. Bar meni. Tako da se nadam da cu ove godine pisati vedrije postove, da ce ih biti vishe, da ce krenuti u drugom smeru, novom. Ali red je malo se nadovezati i na staru prichu.


Necu nastaviti tachno gde sam stao, docice inspiracija i trenutak za to. Ukratko opet mi se dogodila situacija kada izlazim iz kuce i chekaju me marica i ambulantna kola i opet isto pitanje policajcu "jel u plavi, ili u beli?" Opet u beli, proveo sam noc na psihijatriji, krajem septembra, i posle dve infuzije i dalje nisam imao osecaj za ravnotezhu i shtucao sam naredna dva dana. Bilo je to josh jedno nezaboravno iskustvo o kom cu pisati u nekom sledecem postu.
Pre 5 godina kada sam prvi put dospeo na forum, prochitao par ispovesti koje su mi se dopale i zaljubio se u junake, nesvesno sam zheleo da i ja imam svoju da je nazovem "narkomansku prichu". Sada je imam, kada malo uporedim, za neke sam mala maca, i mozhda je moralo tako biti, ali sada znam da je moglo i bez nje. Nadam se samo jedno, da je gotova, jer nemam vishe nameru da dodajem josh nebuloza.

Napisao sam da mi je ostalo da dopishem josh pola smrti, bedu, jad i glad. Shto se tiche smrti, pojavila se i treca polovina krajem novembra o kojoj cu napisati kratko. A shto se tiche bede, jadi i gladi, s bedom sam se zdruzhio i uchi me da se usrecim sitnicama, da za 200din skuvam pasuljchinu za dva dana. Kad crvenu popushim u tri buksne, a mogu da zhivim kao car 3 dana, zapitam se shta sam radio svo ovo vreme. Jad je tu, al budi neshto herojski u meni i tera me na pomak. Glad treniram otprilike kao i u protekle dve godine od kad zhivim sam, i dalje variram od 55 do 60, valjda, nemam vagu.

Krajem novembra budi me poruka sestre mog dugogodishnjeg prijatelja. Zaspao sam oko 4, u 8 me budi kratak zvuk zvona telefona i tekst koji me budi iz polu sna. Iskachem iz kreveta i dok mi se pogled muti od udara pritiska u glavu zhmureci na jedno oko chitam po treci put "Samo da ti javim, brat se od jutros vodi kao nestao, poslao je pismo drugu u fazonu oproshtajno. Ostaje nam samo da se molimo." Kroz glavu mi prolazi hiljadu i jedna scena, mindfck najstrashniji. U 2 popodne otishao sam na kafu sa drugarom, u 4 otishli smo u igraonicu ispod vuka i na fejsu chitam poruku da mog prijatelja vishe nema.
Ustavshi pocheo sam da vrishtim, i 30 ljudi je odvojilo pogled sa monitora gledavshi me zachudjeno. Izleteo sam u prolaz iznad metroa i u plachu chuo se sa mojim prijateljom I.M. koji je ishao u osnovnu zajedno samnom i mojim prijateljom U. koga vishe nema.
Bio je to bistar momak, djak generacije u osnovnoj, jedan od moja dva prava prijatelja u ovom zhivotu. Koji me je chupao svaki put iz narkomanskih dugova, savetovao, i najvazhnije, verovao u mene. Ostao sam mu duzhan brdo para a on meni razgovora, toplih pogleda, osmeha i zagrljaja. Ostao sam uskracen za josh jednu osobu za koju sam znao da mi zheli dobro, i to tachno na mesec dana od kako sam strejt i trezan, ali zhivot ima novi trik. Opet me je iznenadio.
Ne bih da pishem opshirnije o tome zashto je to uradio, to samo on zna. Napomenucu da je prvo pokushao da se obesi, nakon shto mu je pukao gajtan, skochio je u provaliju od 60m. Kazhu da ko god proba da se obesi i u tome ne uspe, 99% se vrati. On nije oklevao jedne sekunde. Moj prijatelj je tokom boravka na ovoj planeti bio uporan, istrajan, i zavrshavao sve shto pochne do kraja, pa i to zadnje. Bio je nauchne prirode, kao shto rekoh, djak generacije, nije mogao da cheka pa je odgovorio i na to poslednje pitanje.
Prvi razgovor sa njegovom sestrom zvuchao je ovako: "Pa ti si izgubio sve, ostao si sam, ako bi go trebao da... Pa opet nisi digao ruku na sebe." Uopshte mi to nije prijalo, ali ja svog druga toliko volim da ne mogu da mu sudim. Uradio je to, gotovo je, nek mi Bog oprosti ja mu se radujem, i podrzhavam ga u svemu kao i ceo njegov zhivot tokom boravka na ovoj planeti, ma koliko bio pogreshan, ja sam na njegovoj strani. Dao mi je zhivotnu lekciju, shta ne treba, nema cheat-ovanja.
Nadam se samo da je konachno nashao svoj mir, dobio krila i da leti slobodno. Volim te U. Ovo nije tvjo potpis, pamticu te po svemu lepo shto smo proshli, shto si me nauchio i uchinio za mene, hvala ti na svemu.

Tako da, Hemfri, nadam se da si josh s nama brate. Prochitao sam neshto od tvoga post-a. Ne mogu ni da zamislim u kakvom dushevnom stanju si, ne mogu da se uvuchem u tvoju kozhu, i da mogu verujem da bih se iste sekunde upish'o i usr'o.
Kao i mnogi da su u mojoj situaciji, eto ode dechko koji nikad nije imao problema sa porocima, nema pravila. Kada razmislim da sam u tvojoj kozhi, sebi bi pokushao da pomognem na sledeci nachin, rekao bih stani pred ogledalo, pljuni tu pi**icu koja te navodi na takve stvari i posveti se svom bicu, tvom pravom ja, josh je tu. Ogledalo odslikava tachno, ne greshi jer ne misli. Razmishljanje je sushtina greshenja. Savet mi je da prochitash prvih 20-30str "Moc Sadashnjeg Trenutka - Ekart Tol", chisto da te podseti na higher-self. Ne daj toj p**kici da upravlja tobom, posmatraj mislioca, pusti takve misli da prodju, jer kao i sve u ovom zhivotu, lepo pa i ruzhno, proci ce.
Nema pazhnje, nema prijateljstva, samo strah i bol. Posmatraj um, ne daj da upravlja tobom. Ja sam saam dobre dve godine, bez kucnog prijatelja, bez ruchka, milion i jedan put sedim u parku sa ushushkanim drugarima, kojim mama i tata daju svu ljubav i podrshku ovog sveta, pa su i dalje pogreshni. Pa kad pet ljudi pricha shta ce da vechera, a ja znam da kuci nema nishta, a sedim i slusham, pravim se da je sve dobro. Iako gladan vec 72sata, najveci problem je prazna kuca, samoca je jeben saveznik kog nisi birao, s kojim izlazish na kraj samo voleci sebe. Uchi se tome, samo si ti taj koji mozhe izaci iz tvoje situacije, ja ne, vec si u bolu, pa izvuci nagradu za to.
Nije problem ako nemash pazhnje od drugih, ne fokusiraj se na to, pazi na sebe, znaj da na ovom svetu postoji josh dobra za koje se vredi boriti!
Duboko u dushi znash da si pravi, pokushaj da se ne fokusirash na bezumlje.
Nema cheat-ovanja, gde cesh pre vremena ? Jednog dana ce iskljuchiti igricu, u to budi siguran. Igrash li da pobedish?
Jer ako verujesh u pobedu, pobeda veruje u tebe!
Drzh se bolan! I ne zaboravi, zhivot ne dolazi sa mashnom, ali je ipak poklon.

yasujirozu, doshao sam u Beograd tako shto sam prodao stan u mom rodnom gradu i kupio manji ovde.
Shto se tiche boravka, imam osecaj da sam ovde nauchio dosta brzhe neke stvari, za razliku od manjeg grada ovde se osecam opushtenije. Ipak ja potichem iz gradica od 15hiljada ljudi, 80 sa okolnim selima, pa mi dosta prija kad ne poznajem nikog na ulici i ne osecam poglede kao u rodnom gradu. Ostavio sam neke stvari iza sebe, i promena sredine je prvi korak na bolje, a zatim i promena drushtva.
Prvih deset meseci nisam radio apsolutno nishta, i dalje je ostalo to mrtvilo koje vuchem od pre, tri puta su uspeli da me nasamare za sad, ali polako uchim sve vishe da chitam ljude. U prevozu sam razmenio poglede sa tako lepim devojkama, naravno uvek mislim kako ih ne zasluzhujem, al i uvek me voza taj trip da se nekom svidjam, i tako kad odem do prodavnice zaljubim se triput.
Trenutno radim, preko zadruge menjam vishe poslova pokushavam da se ishchupam iz dugova, i tako, prichacu opshirnije kada stignem dotle.

Vec je tri ujutru, kako vreme leti kada se posvetim pisanju ovde.
Probudio sam se u 23:30, zapravo probudio me koshmar, onako preznojen i prestravljen se budim, palim cigaretu drhtavom rukom, stavljam kafu, ulazim na forum, eto srpske nove godine, zamislih zhelju i krenu da pishem.
Rodjen sam 14 maja, i imam trip da svaki 14ti u mesecu zapishem u dnevnik, to je moj dan, moj omiljeni broj i tripujem da se uvek neshto lepo desi i poredim ga sa predjashnjim.
Zaboravio sam na koshmar, sada cu da palijam WoW i LoL do 4-5popodne pa cu opet da spavam, i sve tako do ponedeljka ujutru pa na posao.
To bi bilo to otprilike, nadam se da ste svi dobro, zhelim vas sve najlepshe u novoj 2017 i da ovo bude nasha godina.
I tako...

5-6godina mi je otishlo u narkomaniju, a dobrih 25 u chistu zajebanciju, nisam verovao da ce doci taj dan, ali stvarno, dosta je.
Vreme je da se igra pametno.

Zhivot ide dalje, i nikad ne znash shta novi dan nosi.
Prichao sam sa I.M. i rekao mu da i posle ovoga sa U., samo lepa stvar me mozhe iznenaditi.
Siguran sam da sam otplatio dobar deo duga loshe karme, vreme je da me stigna dobra.
Pozdrav!

Pokushaj nemoguce. Nemoj da pochinjesh odozdo jer si vec dole. Penji se
Brzo, pre nego shto sklone merdevine. Ako se uplashish, pomoli se, ali nastavi dalje.
(Pobednik je sam, Koeljo)


Com
You never get a second chance to make a first impression.

User avatar
com91
Posts: 7
Joined: Sun Jun 19, 2016 2:01 am

Re: A simple life

Post by com91 » Wed Apr 15, 2020 9:28 pm

Sedeci ovako, posle toliko vremena od mog poslednjeg pisanja, razmisljam sta me je to dovelo do toga da uopste bilo sta pisem o sebi.

Pa, prvenstveno sam verovao da imam problem, vecina su to spekulacije ostalih oko mene, i neki generalni pogled na stvari.

Danas verujem, da u nama samima postoje veci problemi nego ovisnost i da smo previse fokusirani na taj problem ovisnosti.

Odrastao sam u najboljim mogucim uslovima u smislu, bezuslovne ljubavi, nekih dobra u smislu da imam pojesti sta volim i poneko ispunjenje "zelje" koja je u tom momentu prisutna.

Medjutim, prilikom mog odrastanja nije se pojavila ni jedna jedina osoba, koja bi mi pokazala, pricala sta su to ciljevi, kako ih postaviti, stremiti ka njima i silcno.

Tako da do 26te godine imao sam sumnje, da li je moguce uspeti? I pitanje koje me i dan danas mori, jeste kako?
Prevazisao sam tu stepenicu "da li je moguce", bilo je potrebno vise od 25godina da to shvatim sam.
Danas, na pragu svoje 29te, kristalno cisto i jasno vidim svoje mogucnosti.
Moj najveci neprijatelj i prijatelj, sam ja sam.
Vise nije pitanje da li je moguce uspeti, danas znam tacan put samodiscipline koji ce me dovesti do mog cilja i nekog zeljenog zivota.
Voleo bih da sam odrastao sa nekim ko je imao vidik dalje od svakodnevice i svakojakih gluposti.

Bio sam manje vise edukovan od strane ljudi koju su imali sansu da naprave nesto veliko od svog zivota. Medju njima ima i uspesnih u materijalnom smislu, ali su svi prosjaci u smislu neke moralne vrednosti i njihovog traga za njihov celokupan put.

Tako odrastajuci sa dve zene, bez ocinske figure, stvorio sam sam neki svoj pogled na realnost.
Od prve slike i prilike koju sam mogao da vidim, moja mati, dolazi neki osecaj herojstva kada se zrtvujes za druge, dajes sve sto imas u smislu energije i materijalnih dobra za koju ces veoma retko dobiti pravu dolaznu informaciju.
Naravno, u toj hijerarhiji njene paznje sam ja bio na vrhu, koju sam vremenom koristio za svoje dobro, retko kad ako ikad i za njeno.
Iako sam u mnogim situacijama imao pravo resenje i pravi odgovor, meni nije dato pravo da stanem u liniju sa svim negativnim ljudima koji su stajali na vecem pedestalu od mene cisto zbog njihovih godina.

Tako da mi danas cela ta slika budi neki osecaj da sam mogao da napravim vise od svog odrastanja. Nazalost stvari su se izdesavale tako kako jesu, danas sedim apsolutno sam, bez svojih ukucana, totalno slobodan da napravim svoju sudbu onako kako zelim.

Naravno, ostaje i dalje dilema sta je to pravo, ili ti sta je to sto treba da se ucini, sta je to ispravno?

Posto je ovo ipak post na neki nacin o ovisnosti, red je da opisem i moj put u svemu tom, i gde se to danas nalazim.

Simpaticno mi je kada sam poceo svoj post sa recima kao "ovo je moja prica, u njoj nema skidanja sa heroina i mnogo posla sa teskim drogama."
Taj decak zaista u tom momentu nije imao pojma o spektrumu droga, i njihovoj ovisnosti. Naravno, moj put mi je dao otkrica za koja sam nekad mislio da ce biti dobra ako ih imam iza sebe. Nalazio sam nesto herojsko u "stanici zoo", zlatnom metku i slicno.

Danas kristanlo cisto vidim sve situacije u koje sam doveo sebe, pa cak i to uzimanje "najgoreg" i sve sto ono donosi. H je daleko manje zlo od svakodnevne lenjosti i plivanje u komfor zoni. To znam, zato sto sam upoznao ljude koji zive sa svojom ovisnosti i funkcionisu svakodnevno pristajuci na trku sa istom.

Kao primer bi dao jednog taksistu s kojim sam proveo neko vreme, covek koji ima 31godinu ovisnosti iza sebe, i dalje gura i pravi da sve funkcionise.
Iako mu je cifra za pozavideti, moguce je doci do spoznaje da je mogao daleko vise da uradi za sebe van unistavanja svog organizma svakodnevno, koje se i dalje nastavlja nakon tri decenije. Dakle "chasing the high" ide dalje i od trideset godina, taj lik i dalje hustle-uje, pravi lepu cifru od taksiranja i zelim mu sve najbolje.

Sto se tice mene, stvari su se malo drugacije odigrale.
Ja nemam tu otpornost ni na alkohol, a kamoli na drogu. Malo pre nego sto cu napuniti 27, jedne noci sa celom platom, lutajuci gradom pronasao sam svoje drustvo sa jednom prostitutkom. Koristeci spid, vutru il sta god, nije bilo moguce dostici erekciju, i zavrsio sam sa pricom sa istoimenom prostitutkom. Bio sam svesno naivan i dao joj koliko god je novca bilo potrebno da je usreci u tom momentu. Sa pricom da bih i ja voleo da uzmem H. Kada ti se vise ni kita ne dize, sta ces drugo?

Desio mi se i taj prvi sustret sa tim, ko bi rekao, da neko sa 27godina proba H, koji q... S obzirom da sam osoba koja se prvi put nosi sa godinama usamljenosti, odrastavsi u izobilju, u smislu neke ljubavi i paznje, bez ikakvog cilja, takav potez se cinio kao samo jedan u nizu.

Da ne duzim vise, meni je trulo jer znam sta se zbilo. Ali sve u sevmu danas mogu da kazem da sam evoluirao od svakodnevnih problema koje zivot servira. Danas sam daleko drukciji nego pre, naucio sam ponesto od lekcija, od neimanja struje i gladi dosao sam do toga da zivim u prelepom toplom domu i da imam sta pojest. I dalje to nije to, i dalje sam u mnogome pickica prema sebi, iako sam na daleko vecem sepeniku nego sto sam bio. I dalje sam veoma sam, i verujem da bi mi neki razlog van mene samog pomogao daleko vise, da grizem za jos nekog, jer ovako meni, kao meni samom, pivo i vutra u slobodnim danima pricinjavaju neki vid zadovoljstva. Dok i dalje odlazem svoje svakodnevne "sitnice" koje ce me dovesti do zivota kakvog zelim.
You never get a second chance to make a first impression.

Bambi
Posts: 1
Joined: Wed Apr 01, 2020 4:22 am

Re: A simple life

Post by Bambi » Sun Apr 26, 2020 3:56 am

Drži se. Navijam za tebe.

Post Reply