Morfin

Na ovom forumu ćete moći čitati stručne tekstove u vezi narkomanije, tretmana i drugih srodnih tema. Korisnici foruma neće imati mogućnost komentarisanja tekstova.
Voyager93
Posts: 34
Joined: Thu Apr 17, 2008 8:41 pm

Morfin

Postby Voyager93 » Sun Apr 20, 2008 8:47 pm

U rukama Morfeusa - razvoj Morfina za uklanjanje postoperativnog bola

Svrha

Analizirati istorijski razvoj Morfina za postoperativnu analgeziju i kako je taj razvoj bio oblikovan evolucijom anestetskih tehnika.

Metode

Posle sistematskog pregleda literature, informacija je uzeta iz primarnih izvora.

Principijalni Nalazi

U drevnoj medicine, koristili su se neki derivati biljaka kako bi smanjili bol, uključujući: alkohol, kanabis, mandragoru i opijum. Tokom zadnja dva veka, opijum i njegovi derivati su postali najšire korišteni analgetici za jak bol. Pre razvoja opšte anestezije, hirurgija se primenjivala samo iz ekstremnih neophodnosti. Verovatno je da je analgetik poput opijuma davan tokom operacija, no ipak takva njegova upotreba nije zabeležena. Prvi opis postoperativnog opijuma beše od strane James Moore-a, godine 1784. Morfin je izolovan iz opijuma od strane Friedrich Serturner-a, godine 1805. Ipak, tek kada je došlo do razvoja hipodermičkih igala i špriceva blizu 50 godina kasnije, Morfin je postao široko korišten. Tokom prošlog veka, razvijeni su razni sistemi aplikacije Morfina uključujući subarahanoidnu i epiduralnu injekciju i nešto skorije intravenska, epiduralna i intranazalna analgezija. Na drugu stranu, mnoštvo novih opioida je sintetizovano.

Zaključak

Od njegove izolacije iz opijuma pre skoro 200 godina, morfin ostaje najšire upotrebljivan analgetik i standard prema kome se svi novi opioidi za postoperativni bol odnose.

Da li je Morfin “pametna” droga ?
Kognitivni i psihomotorni efekti Morfina kod zdravih subjekata: naizmenično kontrolisano istraživanje ponavljanih (četiri) oralnih doza Dekstropropoksifena, Morfina, Lorazepama i placebo

Deset zdravih subjekata (četiri muškaraca) prosečne starosti 31 godine (raspon 25-40) učestvovalo je u naizmeničnoj studiji kako bi se istražili kognitivni i psihomotorni efekti ponavljanih oralnih doza Dekstropropoksifena i Morfina. Poređeno je četiri tretmana: dekstropropoksifen napsilat 100mg, morfin sulfat 10mg, lorazepam 0.5mg i placebo. Četiri doze svake od ovih supstancija su davane u 4-časovnim intervalima svakom od subjekata na četiri odvojena dana istraživanja, barem jednu nedelju razdvojena.
Kognitivna reakcija je određivana koristeći reakciono vreme izbora, broj budnosti, skeniranje pamćenja, momentalno i usporeno pamćenje reči, prepoznavanje slika i subjektivno merenje budnosti, smirenosti i zadovoljstva.
Lorazepam je pogoršao brzinu reagovanja na svim zadatcima u kojima je merena brzina i povećao subjektivna određivanja smirenosti.
Morfin je imao jedan glavni efekat, a koji je bio povećanje preciznosti reagovanja na zadatak vremena reakcionog izbora, na svakom merenju. Morfin je izazvao neke sporadične efekte na drugim testovima i povećanje u subjektivnoj smirenosti.
Dekstropropoksifen je oslabio performance na vremenu reakcionog izbora i prepoznavanju slika.
Ovi podaci pokazuju da oralni Morfin može poboljšati performance u nekim merenjima kognitivne funkcije, gde zatim Dekstropropoksifen (u uobičajenim terapeutskim dozama) izgleda da više izaziva slabljenje. Nijedan od opioida nije imao značajnijih efekata na kognitivne i psihomotorne funkcije u poređenju sa Lorazepamom.


Morfin i Serotonin
Pojačani akumbalni nivoi serotonina smanjuju težnju ka morfinski orientisanom okruženju tokom krize

Skorije studije otkrivaju da akutna admnistracija morfina pojačava serotoninsku (5-HT) transmisiju unutar nucleus acumbens i drugim prednjomoždanim regionima. Za razliku od toga, 5-HT transmisija je smanjena tokom krize od hroničnog morfina ili heroina. Pokazujemo da farmakološki agenti koji povećavaju 5-HT nivoe u mozgu (fluoksetin ili 5-hidroksitriptofan, 5-HTP) smanjuju potrebu morfinski tretiranih pacova, sada u stanju krize, za morfinski vezanom sredinom. Slični rezultati su viđeni kada je fluoksetin mikroinjektovan u nucleus accumbens. Obratno, pacovi kojima je akutno dat morfin su pokazali pojačanu potrebu za morfinski asociranom sredinom kada su bili prethodno tretirani sa ovim agentima. Fluoksetin je takođe smanjio pojačanu anksioznost pronađenu u pacovima koji su u stanju krize od morfina.
Rezultati ove studije pokazuju da bi supstancije koje pojačavaju 5-HT nivoe u mozgu mogle smanjiti žudnju za morfinom ili heroinom tokom faze kriziranja.


Poređenje metadonskog i morfinskog održavanja kod trudnih ovisnica
Odsek Opšte Psihijatrije, Univerzitetska Bolnica, Beč - Austrija


Ciljevi: Istražiti da li se neonatalni apstinencijalni sindrom (NAS) razlikuje kod dece rođene od strane žena održavanih na Morfinu, za razliku od istih održavanih na Metadonu i da se uporedi dodatno konzumiranje droga u ovim grupama žena.
Dizajn, okruženje i učesnici: Otvoreno, naizmenično istraživanje je vršeno u pripremljenoj klinici. Četrdeset i osam trudnih žena koje važe za korisnike opijata ili više supstancija je uključeno u program i održavano ili na Metadonu (24 žene), ili na Morfinu (24 žene). Program je uključivao psihosocijalnu terapiju i podršku za njihove partnere.
Merenja: Standardne urinoanaliziske metode korištene su da bi se izmerila konzumacija kokaina i benzodiazepine tokom trudnoće. Delovi tela za injektovanje su takođe proveravani za upotrebu dodatnih opijata. NAS je meren prema Finnegan-ovoj skali i količini prepisanih fenobarbiturata da pojačaju simptome.
Nalazi: Nije pronađena razlika u broju dana u kojem je NAS bio doživljen od strane neonata rođenih od metadonski ili morfinski održavanih majki (znači = 16 i 21 dan). Sva deca su rođena zdrava i nije došlo do nikakvih ozbiljnih komplikacija. Manje benzodiazepina (p < 0.05) i manje dodatnih opijata (p < 0.05) je konzumirano od strane morfinski održavanih majki, u odnosu na one koje su dobijale metadon, ali nije pronađena ikakva razlika u konzumaciji kokaina. Konzumacija nikotina je bila smanjena tokom perioda trudnoće i u morfinskoj i u metadonskoj grupi (p <0.02).
Zaključci: I Metadon i Morfin su pogodni agenti za održavanje trudnih opijatskih ovisnica. Agenti za održavanje koji rezultuju u manje prolongiranom NAS-u bi se trebale proučiti u budućim istraživanjima.


Komparativna studija o efektivnosti Morfina i Metadona u terapiji opioidnog održavanja
Klinika za Bolesti Zavisnosti, psihijatrijski odsek, Beč – Austrija


Ciljevi: Morfin bi mogao predstavljati mnogo potrebniji farmakološki tretman za opioidnu zavisnost.
Dizajn: U 14-nedeljnom naizmeničnoj, double-blind, cross-over studiji, oralni morfin sa sporim otpuštanjem je poređen sa metadonom u tretmanu opioidne zavisnosti. Tokom dva perioda studija, koji se svaki sastojao od 1-nedeljne titracije i 6-onedeljnog perioda tretmana sa fiksnom dozom, medikamenti su davani dnevno pod uslovima nadzora.
Okruženje: Studija se održala na klinici za bolesti zavisnosti, odseku psihijatrije medicinskog univerziteta u Beču.
Učesnici: 64 subjekata (56 muškaraca, 8 žena) sa ovisnosti o opioidima učestvovali su u eksperimentu.
Merenja: Efikasnost je određivana na bazi retencije, korištenja zabranjenih supstancija bazirano na nalazima urina, stepena žudnje za drogom, simptoma krize i generalnog dobrog osećanja. Bezbednost je određena na bazi neželjenih događaja i kliničkih i psihičkih istrađivanja. Demografske karakteristike i karakteristike bazične linije su određivane pomoću Evropskog Indeksa Jačine Ovisnosti.
Nalazi: 55 pacijenata (86%) je završilo studiju, sa srednjom dozom metadona od 85mg i srednjom dozom morfina od 680mg. Nikakvih značajnih razlika u retenciji ili korištenju drugih zabranjenih supstancija (opioida, benzodiazepina, kokaina) nije opaženo, ne uzimajući u obzir tretmansku grupu medikamenata. Ipak, pacijenti koji su primali sporo-otpuštajući morfin su imali značajno manju depresiju (P < 0.001) i anksioznost (P = 0.008) i manje fizičkih žalbi (P < 0.001).
Zaključci: Oralni morfin sa sporim otpuštanjem je isto efektivan koliko i metadon u u tretmanu opioidne zavisnosti, sa uporedivom bezbednošću i tolerancijom i većoj prednosti na pacijentovo stanje opšteg dobra. Veća farmakološka raznolikost predstavlja moderan razvoj u vodećoj medicini. Morfin sa sporim otpuštanjem bi mogao predstavljati opciju tretmana koja bi poboljšala krajnje rezultate na duže staze za ovu ciljnu grupu

Pozdrav !
Milan Putnik

aguero
Posts: 2
Joined: Thu Apr 23, 2009 12:56 pm

Re: Morfin

Postby aguero » Sat Jun 20, 2009 4:49 pm

Morfin je naj efikasniji lek sto se tice odrzavanja,(ne lecenja vec odrzavanja)Ali izgleda da u nasoj drzavi vise odgovara da zavisnici pljackaju,kradu pa i ubijaju ljude zbog Heroina.Morfin mora biti uveden kao terapija odrzavanja evo ja sam na Metadonskom odrzavanju i ne odgovara mi i zelim da predjem na Morfin,jer sam ga probao i 100 puta je efikasniji u sprecavanju zelje za Heroinom a nema nikakve ozbiljne nuspojave, svaki pacijent koji je na Metadonu bi zeleo da predje na Morfin ali nasa drzava izgleda da ima vise koristi od Heroina i beznacajnih ustanova koje uzimaju velike pare od zavisnika.Ako SRBIJA zeli da smanji stopu pljacki ,razbojnistva, samoubistava itd...Samo neka registruje Morfin u svrhu odrzavanja zavisnika od Heroina pa cak i od Metadona.Pozdrav.


Return to “STRUČNI TEKSTOVI”

Who is online

Users browsing this forum: No registered users and 1 guest