psihoza?

[sunrise]

Ankcioznost, fobije, paranoje, panicni razlozi, kazes Katarina, to je od stresa i nema veze s drogama. Jesi li razmisljala da je taj stres dosao upravo od dugogodisnjeg konstantnog drogiranja i nacina zivota koji ide s tim. Kriminalitet, zatvori, ludnice, pretresi stana, konstantni strah od pandura i zatvora, brige za djecu i obitelj?

Mislis li da bi bila u istom stanju kao i sada da se nisi nikad drogirala?

[on_23]

Ankcioznost, fobije, paranoje, panicni razlozi, kazes Katarina, to je od stresa i nema veze s drogama. Jesi li razmisljala da je taj stres dosao upravo od dugogodisnjeg konstantnog drogiranja i nacina zivota koji ide s tim. Kriminalitet, zatvori, ludnice, pretresi stana, konstantni strah od pandura i zatvora, brige za djecu i obitelj?

Mislis li da bi bila u istom stanju kao i sada da se nisi nikad drogirala?

????????????? cela poenta je o tome ????? dali je droga problem??


mada Katarina je delimicno u pravu !?!?!?!???!??!?? ali ipak ???????

[Zona Sumraka]

"Da dodam: nije psihotično stanje i to što kaže Zona sumraka da "nema više paničnih napada"!? A fobije su ostale? Zapravo ti zaobilaziš panične napade trudeći se da izbegavaš situacije i mesta od kojih imaš fobiju?! Treba lečiti na vreme!"

Nisam bas povezala jel' ovo upuceno meni...
Ja znam de fakto da je glavni uzrok mojih (podvlacim mojih,da ne ispadne opet da generalizujem) napada panike bila gudra...sto se tice anksioznosti i nekih drugih fobija to je jebaji ga genetski vjerovatno...isto tako smatram da se u ovom slucaju moze vise postici psihoterapijom nego lijekovima, jer oni ne rijesavaju problem, samo efekte...posto ja smatram da znam bolje sebe nego bilo ko drugi, nisam se opredjelila za psihoterapiju, sto naravno ne znaci da kia ne bi trebala da isproba i tu varijantu...

e da, i slazem se da ne treba izbjegavati situacije koje prouzrokuju anksioznost, jer to takodje ne rijesava problem, cak stavise mislim da moze da poprimi jos gori oblik...

[katarinadimedici]

I ja sam mislila da je droga problem, kao i moj način života uopšte, od samog detinjstva, a pre toga sam tražila fizički uzrok problema, međutim tek kada sam skupila sve simptome na jednom mestu, ukucala na google ( ovaj internet je čudo) najednom sam ušla u svet paničara, kako sami sebe nazivaju! Ne dešava se to samo nama, niti je u pitanju bolest, već poremećaj od kojeg pati verovatno bar svaka treća osoba na planeti. Tek kada se udubiš u problem vidiš koliko ljudi zapravo pati od istih stvari, a naučiš i da prepoznaš simptome u ljudima oko sebe! Najbitnije je na vreme uočiti problem, a psihoterapija je podjednako važna kao i lekovi! Ima nekoliko vrsta i svako se opredeli za ono što mu odgovara, no ukoliko misliš da tebi nije potrebna, onda znaš gde je uzrok!? Iznenadili bi se kada bi čuli šta je sve pojedince dovelo do napada, do ankcioznosti , do fobija! Svaki čovek je sazdan od drugačijeg materijala, ljudi zapadaju u ankcioznost zbog mnogo lakših situacija nego što smo mi imali u životu, čak i pozitivan stres (iznenadna radost) donosi potrese, neko ne može ni toliko da podnese! Tačno je da upotreba droga donosi (ili odnosi) mnoge poremećaje, naročito hemija. Mnogo ljudi znam koji su završili u ludnici iz ovog ili onog razloga, no isto tako znam da je kod mnogih to nevezano sa drogom već ima mnogo dubljih uzroka koji su i doveli do upotrebe droge! No, najjednostavnije je optužiti narkomaniju za sve, samo tako se ne dolazi do rešenja problema!

[ivanabg]

Pa naravno da nije uvek droga uzrok raznih poremecaja i fobija.
Ja se nikad nisam drogirala, nisam ni marihuanu probala, a potpuno sam
sjebana....Jedino uzimam bromazepam s vremena na vreme, mada retko i nisam navucena. Poslednji put sam u prodavnicu otisla prosle godine, izlazim iz kuce samo uvece, danju kad izadjem samo bih da se zavucem u neku rupu gde me niko nece naci....Gadno.....A kod psihijatra ne idem, kao sto neko gore rece, to mi je suvise holivudski. Ranije sam isla, ali kratko. Prestala sam zato sto sam se posle razgovora osecala jos gore, jer ne volim da pricam o sebi....
ne moraju samo droge da dovode do takvih poremecaja. Nekada depresija, fobije, mucne stvari koje nam se desavaju dovode to toga da jedini izazl viidimo u drogi....

[kia]

evo mene ljudi vratila sam se nije me bilo duže vrijeme..uglavnom malo sam čitala vaše komentare i večina govori proći će za par mjeseci moraš biti hrabra..a da budem iskrena već je prošlo godinu dana a meni nije bolje imam samo nekih faza uspona i padova..nekad mi se stanje popravi pa opet naglo pogorša..npr..jedan dan mogu do grada ali nikako sama a slijedeći dan ne mogu iz kuće izaći ili još bolje strah me biti sama i u vlastitoj kući jer me peru prave paranoje pitala sam doktoricu zašto se to događa šta je mom mozgu a ona mi je objasnila da su se na te receptore koji putuju od stanica do stanica na kraju vezala neka kemijska supstanca od te silne kemije koju sam progutala pa dobivam krive podražaje iz okoline ustvari ja uopće ne vidim stvarnost onakvom kakva ona je i to mi je tako jebeno naporno i teško..da se bar mogu nacugati da se malo opustim od te silne paranoje ali sad pijem hrpu lijekova navukla sam se posebno na xanaxe i ništa mi na kraju nije pomoglo samo sam stvorila jednu ovisnost jos cijeli svijet još gledam (luđačkim) očima i znam da to nije stvarnost kakva bi trebala biti i pamtim stvarnost kakva je inače ali nikako da dođem do nje i to je užasno teško i bolno osjećam se ko retardirano dijete kojem je potrebna cjelodnevna skrb prolaze mi najbolje godine života dane provodim pred tv-om, kompom i u strahu dal će mi nešto biti dali ću puknut..i kako će to izgledat..izgubit se u nekom svom svijetu ko oni luđaci kaj gledamo u filmovima iskreno nemam hrabrosti više se boriti a da ne spominjem još to da sam jebeno navučena na kemiju i ponekad maštam o tome da bi mjenjala cijeli svoj jadni život za još jedan trenutak te sreće!jer više ništa nije vrijedno ničega..sve u mom životu je propalo, strah me svih mojih prijatelja bojim se pokazati im kako sam loše glumim pred njima drhtim i znojim se pa sam ih počela izbjegavati kad bi barem upoznala nekog sa sličnim problemima poput mojih bilo bi mi lakše zato mi ovaj forum puno znači..pozdrav svima

[kia]

...

[ivanabg]

evo mene ljudi vratila sam se nije me bilo duže vrijeme..uglavnom malo sam čitala vaše komentare i večina govori proći će za par mjeseci moraš biti hrabra..a da budem iskrena već je prošlo godinu dana a meni nije bolje imam samo nekih faza uspona i padova..nekad mi se stanje popravi pa opet naglo pogorša

isti slucaj kod mene, svi govore da ce proci, da nesto mora da se promeni,a ustvari sve je na istom, osim tih faza kada mislim da mogu da se izvucem, a onda izadjem napolje sva srecna, puna pouzdanja, a onda na prvom cosku samo hocu da pojurim kuci....Jebote, nikako da se zavrsi.

..npr..jedan dan mogu do grada ali nikako sama a slijedeći dan ne mogu iz kuće izaći ili još bolje strah me biti sama i u vlastitoj kući jer me peru prave paranoje pitala sam doktoricu zašto se to događa šta je mom mozgu a ona mi je objasnila da su se na te receptore koji putuju od stanica do stanica na kraju vezala neka kemijska supstanca od te silne kemije koju sam progutala pa dobivam krive podražaje iz okoline ustvari ja uopće ne vidim stvarnost onakvom kakva ona je i to mi je tako jebeno naporno i teško..da se bar mogu nacugati da se malo opustim od te silne paranoje ali sad pijem hrpu lijekova navukla sam se posebno na xanaxe i ništa mi na kraju nije pomoglo samo sam stvorila jednu ovisnost jos cijeli svijet još gledam (luđačkim) očima i

znam da to nije stvarnost kakva bi trebala biti i pamtim stvarnost kakva je inače ali nikako da dođem do nje i to je užasno teško i bolno osjećam se ko retardirano dijete kojem je potrebna cjelodnevna skrb prolaze mi najbolje godine života dane provodim pred tv-om, kompom i u strahu dal će mi nešto biti dali ću puknut..i

t[b]o je najgore, ta svesnost da najbolje godine prolaze pored tebe, to i mene ubija, zbog toga sam najvise i u depresiji. Sedis izmedju 4 zida, znas da nesto vazno propustas, i ne mozes nista da ucinis.
[/b]
kako će to izgledat..izgubit se u nekom svom svijetu ko oni luđaci kaj gledamo u filmovima iskreno nemam hrabrosti više se boriti a da ne spominjem još to da sam jebeno navučena na kemiju i ponekad maštam o tome da bi mjenjala cijeli svoj jadni život za još jedan trenutak te sreće!jer više ništa nije vrijedno ničega..sve u mom životu je propalo, strah me svih mojih prijatelja bojim se pokazati im kako sam loše glumim pred njima drhtim i znojim se pa sam ih počela izbjegavati kad bi barem upoznala nekog sa sličnim problemima poput mojih bilo bi mi lakše zato mi ovaj forum puno znači..pozdrav svima :cry



ja kada sam pocela tako da se osecam , vecinu ljudi oko sebe, prijatelje, jednostavno sam iskljucila iz zivota.. nisam vise mogla glumim i lazem. a to su bile osobe koje su me poznavale celog zivota i nisam zelela da me sada vide u takvom stanju...I[/b]:

[kia]

i šta onda napraviti ivana? imaš ti kakav pametan savjet jer ja lagano odustajem od svog života..kad mi pukne film prvom prilikom ću nesto uzeti da se konačno malo olakšam pa šta bude bude a znam da će me to odvesti samo u još veće ludilo ili smrt..nadam se smrti..

[ivanabg]

e, jebiga, zivis kako moras, dokle mozes...........
ja nastavljam ovako, dok ne udarim u zid....Pa jednom ce valjda morati da se zavrsi.....ili cu ja na kraju uzeti kontrolu i zavrsiti sa tim.. Najgore je biti ziv a biti mrtav.