Ni sam ne znam kako da počnem svoju "ispovest" na ovom forumu, jer ne znam kada sam počeo da imam problem sa alkoholisanjem, i to je trajalo nekih 8 godina. Svaki dan sam pio, uglavnom da bih zaspao. Naravno, to mi je i uništavalo veze, koje uglavnom nisu dugo trajale, i osetio sam da sam dogurao "cara do duvara", ali mi to iskreno ništa nije značilo. Štaviše, više sam voleo alkoholisanje sa društvom nego neku razmenu nežnosti, bio sam stravično surov i hladan prema svim svojim partnerkama, uglavnom sam gledao put frižidera, pa da drmnem flajku belog, ili 6 piva. Odlučio sam da prestanem, i to cold turkey. Već dva meseca apstiniram od alkohola, i ne bih mogao baš da se pohvalim kako mi je dobro, zapravo, besan sam kao ris, mrzim ceo svet, totalno sam sjeban bez njega. Patim od nesanice, osećam potpunu prazninu u životu, živim sa roditeljima, koje prezirem, naročito matorog, non-stop pijem čajeve za smirenje, kombinovano sa Persenima, ali to je qrac od ovce. Nesanica, užasna nervoza, napetost, negativna razmišljanja, to sve već predugo traje... :rolleyes:
Ne znam kako ću dalje...
Apstinencija - čin prvi
Moderator: sanela
Re: Apstinencija - čin prvi
Pozdrav levichar.
Evo uzmimo moj primer. Pio sam oko7.godina, ne bas svaki dan ali u zadnje vreme stvari su pocele izmicati kontroli. Mislio sam da mogu sam da mogu sam da preguram isto tako kao sto kazes cold turkey. I nista opet se ozderem i sutra cim se probudim zovem bilo koga da ga pitam kakav sam bio. Uzasne situacije, blamovi, pa slome mi ruku, pa epi napad pa, pa, pa...
Odlucim da idem u bolnicu, na odvikavanje od alkohola.
Negde sam procitao da ne bi voleo da ti pise u kartonu da si leceni. Pa sta. Sta meni sve pise u kartonu...
U bolnici, sami uslovi su losi, ali je program za odvikavanje na zavidnom nivou.
Bio sam tamo 15.dana i pustili su me na produzeni vikend koji jos uvek traje. Doktori su prezadovoljni, a i ja sam.
Moj savet ti je da uradis isto. Samo prihvati ta pravila i pocni da se menjas.
Tako ces na suvo uspeti mozda da ne pijes i do kraja ali sigurno ces se i dalje ponasati kao alkos. Cilj lecenja alkoholicara je PROMENA!!!
Menjati sebe, navike, drustvo. Samo promena te nece dovesti do samog iskusenja i revidiranja...
Evo nekih pravila koje ja upotrebljavam.
-Ne idem vise u kafane,
-svako jutro popijem esperal koji mi saradnik daje,
-svako vece pred spavanje budem srecan sto nisam pijan legao u krevet i razmisljam o emotivnom kapitalu koji sam danas dobio,
-ne drzimo vise nikakav akohol u kuci, i to su primetili neki ljudi pa sada vise ni ne dolaze na rakiju, eto kakvi su,
-pijem uredno terapiju koja mi je propisana,
-kad mi alkohol padne na pamet zovnem nekog na kafu i pricamo o kravatama,bla bla bla...
To su neka od pravila, a esperal je blokator za alkohol sa kojim se samo kupuje vreme da bi trezan uspeo da se menjas i na kraju promenis. Znaci cilj lecenja je PROMENA! To je jedini nacin da na kraju budes neko drugi, jer ovako ne ide...
Pozdrav levichar i cuvaj se...
Evo uzmimo moj primer. Pio sam oko7.godina, ne bas svaki dan ali u zadnje vreme stvari su pocele izmicati kontroli. Mislio sam da mogu sam da mogu sam da preguram isto tako kao sto kazes cold turkey. I nista opet se ozderem i sutra cim se probudim zovem bilo koga da ga pitam kakav sam bio. Uzasne situacije, blamovi, pa slome mi ruku, pa epi napad pa, pa, pa...
Odlucim da idem u bolnicu, na odvikavanje od alkohola.
Negde sam procitao da ne bi voleo da ti pise u kartonu da si leceni. Pa sta. Sta meni sve pise u kartonu...
U bolnici, sami uslovi su losi, ali je program za odvikavanje na zavidnom nivou.
Bio sam tamo 15.dana i pustili su me na produzeni vikend koji jos uvek traje. Doktori su prezadovoljni, a i ja sam.
Moj savet ti je da uradis isto. Samo prihvati ta pravila i pocni da se menjas.
Tako ces na suvo uspeti mozda da ne pijes i do kraja ali sigurno ces se i dalje ponasati kao alkos. Cilj lecenja alkoholicara je PROMENA!!!
Menjati sebe, navike, drustvo. Samo promena te nece dovesti do samog iskusenja i revidiranja...
Evo nekih pravila koje ja upotrebljavam.
-Ne idem vise u kafane,
-svako jutro popijem esperal koji mi saradnik daje,
-svako vece pred spavanje budem srecan sto nisam pijan legao u krevet i razmisljam o emotivnom kapitalu koji sam danas dobio,
-ne drzimo vise nikakav akohol u kuci, i to su primetili neki ljudi pa sada vise ni ne dolaze na rakiju, eto kakvi su,
-pijem uredno terapiju koja mi je propisana,
-kad mi alkohol padne na pamet zovnem nekog na kafu i pricamo o kravatama,bla bla bla...
To su neka od pravila, a esperal je blokator za alkohol sa kojim se samo kupuje vreme da bi trezan uspeo da se menjas i na kraju promenis. Znaci cilj lecenja je PROMENA! To je jedini nacin da na kraju budes neko drugi, jer ovako ne ide...
Pozdrav levichar i cuvaj se...
Covek koji ne nosi sat, dobro zna da postuje vreme...
Re: Apstinencija - čin prvi
Jbmlg...
Apstinencija nije dala željene rezultate, pa sam se ponovo zapio. Sukobio se sa roditeljima, ćale, željan viskija kivan na mene što sam mu ga popio... Nazvao raznim imenima (govno alkoholičarsko, sramoto, pičko alkoholičarska, samo da spomenem neke od epiteta koje mi je dao!). Šta, i kako dalje ne znam... Razmišljam o suicidu... Ubio bih ih oboje, ćaleta i kevu, vrlo rado, i to krampom u lobanju... A posle sepukku. Mešutim, jebe me činjenica da bi njihova smrt unesrećila previše ljudi, a moja malo manje. Vreme samouklanjanja je svakako došlo! Voleo bih da ih vidim nad mojim grobom kako plaču! Kako trpe bol! Obožavao bih da ih vidim skroz sjebane, kako se raspadaju iznad moje rake! Suicid mi izgleda kao časno rešdenje! :snakeman: :vom: :finga:
Apstinencija nije dala željene rezultate, pa sam se ponovo zapio. Sukobio se sa roditeljima, ćale, željan viskija kivan na mene što sam mu ga popio... Nazvao raznim imenima (govno alkoholičarsko, sramoto, pičko alkoholičarska, samo da spomenem neke od epiteta koje mi je dao!). Šta, i kako dalje ne znam... Razmišljam o suicidu... Ubio bih ih oboje, ćaleta i kevu, vrlo rado, i to krampom u lobanju... A posle sepukku. Mešutim, jebe me činjenica da bi njihova smrt unesrećila previše ljudi, a moja malo manje. Vreme samouklanjanja je svakako došlo! Voleo bih da ih vidim nad mojim grobom kako plaču! Kako trpe bol! Obožavao bih da ih vidim skroz sjebane, kako se raspadaju iznad moje rake! Suicid mi izgleda kao časno rešdenje! :snakeman: :vom: :finga:
Re: Apstinencija - čin prvi
ON mene MRZI! To se vidi i oseća! Ubiću ga! Samo kako da to izvedem što bezbolnije za sebe i porodicu??? Pička sam, znam... Zna li neko nekog prejebenog psihića u BGD?
Re: Apstinencija - čin prvi
Levicar, javi se doktoru. CITO
Covek koji ne nosi sat, dobro zna da postuje vreme...
- joesspappa
- Posts: 775
- Joined: Mon Sep 18, 2006 6:15 pm
- Location: Beograd
- Contact:
Re: Apstinencija - čin prvi
Em mi je milo em mi je drago
Lako je prutu da se sokoli, dok bije decu njega ne boli.
Re: Apstinencija - čin prvi
Winstone, Vuče and Niče,
este vi pročitali postove drugara kojeg ste ispozdravljali i poželeli mu dobrodošlicu??????
još više plaši što se momak više nije javio na ovoj temi (za neke druge tema, na kojima jepisao, nakon ovog datuma jednostavno nisam siguran...) možda je čovek sve to pisao u afektu.. opet, bio bi red da se javi i kaže kako se samo šalio.. ili bio besan, tužan, ljut...
este vi pročitali postove drugara kojeg ste ispozdravljali i poželeli mu dobrodošlicu??????
još više plaši što se momak više nije javio na ovoj temi (za neke druge tema, na kojima jepisao, nakon ovog datuma jednostavno nisam siguran...) možda je čovek sve to pisao u afektu.. opet, bio bi red da se javi i kaže kako se samo šalio.. ili bio besan, tužan, ljut...
"this is my final fit, my final bellyache with no alarms and no surprises, no alarams and no surprises, no alarams and no surprises, please!"
- preispitivac
- Posts: 479
- Joined: Thu Dec 17, 2009 1:42 pm