Potrebna mi je pomoć nekog ko ima iskustva

[Zabrinuta mama]

Hvala, jana i sanela... Trudim se da imam lepe misli. Danas je dve nedelje od kako je moja cerka otilsla. Nije se ni jednom javila niti je dosla. Do pre pet dana sam videla da je povremeno na facebook-u, mada je uvek bila offline, ali je nekom ostavila poneki like ili je igrala igricu. U poslednjih pet dana nema nikakvog traga o njoj na FB, a drugi nacin da imam uvid da je jos uvek relativno ok nemam. Jedan nas rodjak joj je ostavljao poruke na FB, nije odgovarala. Ispricao mi je i jedan poznanik da ju je sreo, otprilike 5 dana nakon sto je otisla, javio joj se, ali ga ona nije ni pogledala. Kaze, delovala je nekako zamisljeno, kao da je gledala u daljinu. Danas sam tako uznemirena, imam neki los predosecaj. Ne znam sta da radim. Zvala sam neke telefone centara za prevenciju narkomanije u Beogradu i Novom Sadu koje sam nasla na Internetu ili dobila preko informacija...nigde nista. Ili su neaktivni, ili niko ne odgovara. Pomisljam da odem u policiju, ali ne znam da li ce iko reagovati na moju pricu. Sta time mogu postici? Molim da mi neko odgovori, sto pre. Hvala!

[jana]

Istim mislima sam se bavila i ja.Da odete u policiju,ona je punoljetna,moze od svojega zivota da cini sto zeli.Serifu i detektivima,davala sam informacije o kretanju,o barovim i diskotekama,gdje sam bila sasvim sigurna da se nalaze gnijezda prodaje i konzumacije.Nista nisam postigla.Vrijeme je uzimalo svoj danak...I niko nista konkretno nije mi pomogao.
To sa fejsom je dobra metoda da makar znate da je ziva i da lajka nekome,dok se,ne udalji i sa njega..Tu odsutnost u pogledu ,primjetio je i jos neko,znaci,vi niste ,na zalost,daleko od istine..Lutanje,odsutnost duha,mjenjanje mjesta i strategije manipulacije..U toj,da kazemo ,pocetnoj etapi,svi su gluhi i slijepi.
Ako joj pridjete,na bilo koji nacin,dobit cete nogu,jedan gard stav,kao sto me traziz i uznemiravas,dobit cete izivljavanje,ponizavanje,vrijedjanje..Ja sam opet svaki puta nastavljala..Drzala sam kakav takav kontakt,da znam makar na kojoj je adresi i da znam njen broj celularnog ,na koji se nikad nije javljala...To nije bilo lako,u ovolikom gradu,gdje sada zivim,ali sam nekako uspjevala.Imala sam kontakt sa njenim drustvom iz skole,oni su mi davali informacije,sture,ali ipak ,kakve takve,pa sam ja slagala kockice i definisala na kojoj bi lokaciji mogla da bude...
Nemojte se stiditi,ostanite otvoreni,nije nista vasa greska,vi pokusavate svesti krug spoznavanja na sto manji radijus.Da to vase dijete spozna gdje je,zbog cega i da se vrati na pravi put...Sretno..

[jana]

Opet vam se vracam.Ostanite otvoreni i pri svojemu uvjerenju po svaku cijenu.Po svaku cijenu.U takvoj situaciji,ja sam,normalno,smatrala potrebnim,a i duznost da obavjestim uzu obitelj o tome sto se dogadja.Oca djeteta,sa kojim sam razvedena,zatim svoju majku i oca,od kojih sam trazila i podrsku,kao njihovo djete..Tu je tek,nastao lom,sa kojim se i danas nosim.Umjesto podrske,dobila sam ljutnu,svaljivanje krivice na mene,savez moje majke i moje kcerke,ignorisanje problema,kao sto ja to pricam i kompromitujem svoje djete..Dobila sam od svoje majke,da se ona postavila u ulogu kraljice majke,koja sve zna,za sve ima rjesenje,pa kao nas dvije trebamo da se slazemo kao dvije drugarice,a ona je ta koja dijeli savjete..Totalno negiranje mene ,kao majke,i afirmisanje jednog bolesnog stanja ,kao normalnog..A sve u ime `ljubavi``.
Otac mojega djeteta,nije direktno osudjivao,ali nije ni ucinio nista da bi se otkrila istina,da bi se potvrdilo ono sto ja govorim,i da bi se problem poceo rjesavati.Svi su ,znaci ,bili po strani,niko nije ulazio u grotlo problema,nego su svi samo mudrovali i davali savjete...protekom vremena moj je otac umro,umro je otac mojega djeteta,ostali smo ja i moje djete,i moja majka,sa kojom ,poslije cijelog iskustva,nemam sto da pricam.Jeno je teoretisati o ljubavi,pokrivati se vjerom,a nesto sasvim drugo prakticno zivjeti prisustvo jednog narkomana u obitelji..
Opet vam kazem,ostanite otvoreni,ono sto vidite i osjetite svojim culima,kazite,nemojte iskrivljivati,cutati,trazite pomoc za sebe od strucnih sluzbi,psihologa,psiohoterapeuta,grupe ljudi koja je isto prezivjela i zivi,i tu cete naci podrsku..

[majka NS]

Pomisljam da odem u policiju, ali ne znam da li ce iko reagovati na moju pricu. Sta time mogu postici? Molim da mi neko odgovori, sto pre. Hvala!

Draga "Zabrinuta mama"
Policiju da zovete - nemojte, neće vam pomoći. Sada su uradjene izmene zakona, kazne su pooštrene, i ne toleriše se više ono "za ličnu upotrebu" ... ... ... vama je sada preča vaša ćerka. Oni eventualno mogu banuti tamo, po vašoj prijavi, ako nadju narkotike, a verujem da hoće, slede novčane i kazne zatvora koje nisu ni malo male ... - vama to sada ne treba...
To da ste zabrinuti, uznemireni ... mogu vas razumeti i shvatiti kako vam je, strašno je teško to beznadje, dok morate da čekate ... svaki dan je čitava večnost... Meni će za 2 dana, da se napuni godinu dana, od momenta kad sam se prijavila na ovaj forum, u sličnoj i tada još goroj situaciji, čini mi se (svakom je svoja muka najveća i najgora) ... ne želim ni da se setim i vraćam film, to je iza nas i sin i mi smo sada OK... ali tada - ni delić toga tada, ni ovog kroz šta vi sada prolazite, ne želim da se ikom desi, ali želje su jedno, a stvarnost drugo, i svaki put kad vidim novi post i novi nik na ovom podforumu, nije mi dobro. Više i ne izlazim tako često, ali pojedine priče pratim i pročitam šta ima novo.... Na ovom forumu ću biti još, jer ovo je bolest koja traje, i zalečeni postoje... ali put oporavka je dug... ... ...
Vaša priča me je uzdrmala, i pravim pauze sa izlaskom na forum, ne želim da se vraćam u taj period jer je bio užasan...

Danas sam tako uznemirena, imam neki los predosecaj. Ne znam sta da radim. Zvala sam neke telefone centara za prevenciju narkomanije u Beogradu i Novom Sadu koje sam nasla na Internetu ili dobila preko informacija...nigde nista. Ili su neaktivni, ili niko ne odgovara.

Ti centri imaju neko čudno radno vreme, i tamo rade volonteri najčešće, mlade osobe koje su obučene, prošle su obuku i žele da pomognu ....
Opredelite se šta vam je bliže, u Beogradu - to je Drajzerova, u Novom Sadu - mi ga zaovemo Centar za bolesti zavisnosti, a pravi naziv je "Dom zdravlja Novi Sad, Odeljenje Neuropsihijatrije - Odsek za bolesti zavisnosti". Oni rade u dve smene, tako da vam je ceo dan pokriven. Nije potrebno da zakazujete, uvek prime svakog ko je u hodniku, ne ostane niko a da mu nije pružena pomoć i savet... Našeg sina vodi jedna Dr.med., spec.psihijatrije, i mi smo prezadovoljni... Ona radi sa ovisnicima već više od 20 god., mislim, i sasvim je ok. Stručno je lice, član je stručnog tima, zamenik šefa...
Telefonom da zovete, ne vredi vam, treba vi lično da dodjete i razgovarate. Odlučili se vi za Bg. ili NS, sve jedno. Nadjite vremena otidjite, sigurno ćete dobiti kvalitetne savete ... Vidjala sam u hodniku i roditelje, tako da to nije ništa novo, vi kao suovisnik, otidjite po savet "šta i kako dalje" ...
Samo jedno, ni malo utešno u ovoj situaciji, DOK ONA SAMA NE ŽELI DA SE LEČI, tu ni policija, ni dr., ni vi ništa ne možete.
Vi se informišite, tražite način, edukujte se... .... Najvažnije, i trenutno ni malo lako - pokušajte da sačuvate sebe - što više možete, ne dozvolite da se uništite i da stres preovlada, ako treba otidjite i vi za sebe, razgovarajte, biće vam lakše ....
Izlaz postoji, samo ga treba pronaći, biti uporan, strpljiv... ...
Puno vas pozdravljam i želim vam sreću (da ta agonija ne treje dugo)

[Zabrinuta mama]

Hvala vam, jana i majka NS. 10.12. sam bila potpuno van sebe i prelomila i otisla u policiju. Ispricala sam svoju pricu. Inspektor sa kojim sam razgovarala mi je rekao da mu cerkin momak nije poznat kao narkoman, ali jeste kao neko ko ima uslovnu kaznu zatvora zbog kradje. Da bude gore, i otac i brat su mu dobro poznati policiji. Isto tako, ni onaj bivsi decko za koga mi je ona sama rekla da je narkoman, nije im poznat kao takav, ali kao kradljivac jeste. S obzirom da o njoj nisam imala nikakve informacije, slucaj su vodili kao da je nestala osoba. Vec sutradan su je pronasli i pozvali na razgovor. Ona mi se nakon toga javila SMS-om, da ju je milicija zaustavila na ulici i da je bila na razgovoru, zahvalila mi sto brinem za nju, pozdravila baku i brata... Ipak, kako mi je inspektor kasnije rekao, odbila je da se vrati kuci. Iskreno, nisam ocekivala Bog zna sta, ali sam barem saznala da je ziva. Vec sam videla najcrnji scenario: da je mrtva, prodata ili nesto slicno... Malo sam se smirila, za neko vreme...

Ja sam, ipak, uverena da droga, u nekoj varijanti, sigurno postoji u njenom slucaju. Za sada joj je sigurno jos uvek dobro, dok nije dolazila niti je bilo sta trazila od mene. Ostaje mi da cekam i sve prepustim vremenu... Svakako cu otici u Centar za bolesti zavisnosti i porazgovarati sa njima. Jos jednom vam svima hvala na podrsci, zelim vam sve najbolje!

[Zabrinuta mama]

Evo me ponovo, posle nekog vremena. Pre cetiri dana je moja cerka imala saobracajni udes. Njen momak je vozio motor bez dozvole, ona je bila suvozac. Njegova je krivica, on je izgreban, ona sa prelomom obe kosti potkolenice. Hvala Bogu da je ziva! Njegova sestra me je obavestila o nesreci iste veceri, rekla da mi je cerka u bolnici, da je operisu i da ne brinem, nije nista strasno!
Sutradan sam otisla u policiju, da cujem detalje, i da pitam da li je uradjen alkotest i test na droge. Krv je izvadjena, ali se test na droge nece raditi jer to treba da nalozi sudija, a ona se nije ni pojavila na uvidjaju. Konsultujem advokata, on kaze da MUP moze da dostavi dopis i da se taj test ipak radi na zahtev MUP-a. Povlacim svoje veze - nista! Komandir je gluv i slep za sve.

Odlazim u bolnicu na razgovor sa doktorom koji je izvrsio operaciju. Ni oni nece da izvade krv i utvrde cime se moje dete drogira, ali me upucuje advokatu koji ce mi objasniti kako moja cerka moze da dobije znacajnu naknadu stete (ne od momka, a ni od osiguravajuce kuce, motor verovatno i nije registrovan). Kazem da ne zelim da moje dete dodje do bilo kakvog novca koji ce upotrebiti na drogu. On ostaje pri svome. Ne saziva konzilijum, ne zove neuropsihijatra, ne zabranjuje posete. Cerki dolazi momak u posetu i snabdeva je drogom usred bolnice.

Odlazim u savetovaliste za prevenciju narkomanije. Tamo me savetuju da obavestim njenog oca koji vec cetiri godine ne mari za nju, mozda ce se zainteresovati. Sumnjam, ali obavesten je. Nista drugo ne mogu da pomognu, dok ona sama ne pozeli da se leci. Samo su podvukli da je najvaznije i najteze da zavisnik prizna sebi i porodici svoju zavisnost. Razvijamo novu strategiju u tom smislu, razgovor ce voditi moja sestra i prijateljica, jer imaju iskustva u komunikaciji bez jakog emotivnog naboja, smatramo da njihove reci nece biti shvacene kao "popovanje".

Vratila sam se u bolnicu, usla u njenu sobu, snazno je zagrlila i bez reci se okrenula i izasla. To je bio nas jedini susret posle vise od mesec dana. Moja sestra i prijateljica su je posetile, pokusale da razgovaraju s njom na temu narkomanije i eventualnog lecenja. Moralo je tako jer su imale veoma malo vremena , pre njenog izlaska iz bolnice, a onda odlazi kod momkove sestre, koja ce je negovati. Ne zeli da se vrati kuci. Htele smo da ona dobije i neke druge, zdrave, poruke, suprotne shvatanju da droga nije stetna, kojima je inace okruzena. Priznala im je da se drogira cetiri godine, ali, navodno, samo je marihuana u pitanju. Ne verujemo da je to istina. Ima tu jos neceg, sigurno. Njih dve navode razgovor na temu moguceg lecenja, ona na momente pokazuje interesovanje za to, ali istovremeno porice da je i sama zavisnik, nije ona jos dotle dosla, nije joj potrebno lecenje... Vidno je propala, izmrsavila, posivela...

Danas su joj ponovo otisle u posetu, ali se ona vise ne interesuje za lecenje. Znaci, taj znak koji cekamo je jos veoma daleko. Sve sto smo postigle je da smo odskrinule vrata da nam se obrati za pomoc, ako pozeli. Za dva dana odlazi u kucu gde se ne smatra da je droga bas tako opasna, kako mi rece muz momkove sestre u jednom telefonskom razgovoru. Agonija je upravo pocela!

[jana]

Hajde malo se smirite.Agonija je davno pocela.Sada je najvaznije da je ostala ziva.Da je operacija uspjesno prosla.Da je ziva glava.A dok je glava bit ce i kapa.U vasoj glavi je sada kosmar.Rasirite se malo,disite.Ono,prosto i jednostavno,otvorite prozor,i disite.Treba sve to malo domisliti,sto rekao moj profesor filozofije.Puno je tu stvari sada.Za neke odluke covjek mora biti cio i u jednom komadu.Mozda ste pretjerali u ocekivanju da ce ona svoju emotivnu vezu sada raskinuti i doci kuci.To je adrenalin situacija u kojoj se ona ponasa po instiktu.Ostavite malo vremena svima.Sa dvije prelomljene noge i nakon operacije,niko nije u stanju da trezveno misli.Pokusajte uhvatiti dah.

[jana]

S obzirom na tezinu ozlijede i krivicu drugog ucesnika u udesu,sasvim ste razlozno poduceni da odstetu za tjelesno ostecenje treba traziti.E,sada,gdje ce ona biti utrosena,to je drugo pitanje.Nego,jedno po jedno.Sada je najvaznije da je djete zivo.Da je i otac ukljucen u tu `supu`òko nje i njenog privatnog zivota.Bitno je da konsolidujete energiju i da djelujete racionalno.Ostavite malo vremena da se stvari slegnu.Da se djete oporavi.Da i drugi ucesnici u cijelom tom haosu ,kazu i ucine nesto.Koliko sam shvatila,vasa kci ce biti na njezi kod nekoga drugoga,a ne kod svojega dragoga.Zasto ne kod njega?Pa zar nije najprirodnije da on bude uz nju?I kroz to mozete da vidite da ta veza nije neka cvrsta karika u njenom zivotu.

[cica glisa]

Kako je Vasa cerka?

[Zabrinuta mama]

Moja cerka je izasla iz bolnice uoci Nove godine i otisla kod momkove sestre i zeta. Momak je,naravno, otisao sa njom. Tamo su proveli deset dana, tokom kojih su dolazili iz patronazne sluzbe da joj daju injekcije heparina. Kontaktirala me je telefonom sa molbom da joj overim zdravstvenu knjizicu, a zatim se skoro svakodnevno javljala ili slala SMS. Trazila je od mene da je odvezem, ako mogu, na kontrolu. Razmisljala sam kako da postupim, odmerila razloge za i protiv. Na kraju sam pristala, rezonujuci da tako ipak imam kakav-takav kontakt sa njom, pa time i priliku da mozda izvedem zakljucke sta se desava, a i da, ako budem u prilici, eventualno i uticem na njen nacin razmisljanja. Ne znam... Kontrola je dobro prosla, izvadjeni su konci i dalje sve ide po redu - sledi fizikalna terapija. Tada smo malo popricale o svemu sto se desilo, i ona kategoricno tvrdi da nikakve druge narkotike osim marihuane nije koristila. Rekla mi je da se kaje sto nije uradila test, jer bih tada videla da je to tacno, a ovako joj ne verujem. Pitala me je da li sam ponela test, moze sada da ga uradi. Naravno da ga nisam imala kod sebe, ali cu ga u nekoj zgodnoj prilici, kad se ne bude nadala, ponuditi, pa da vidimo...

Imala je jos jedan uput - za dermatologa. Ispostavilo se da je onaj svrab koji ju je mucio mesecima pre no sto je otisla od kuce, u stvari, suga! Imala je rane od cesanja po sakama, dlanovima, duz celih ruku, po stomaku i ledjima. Ni danas ne razumem kako se sin i ja nismo zarazili. Otisla sam u apotiku i kupila preparat koji je doktor preporucio i za nju i za momka. Jasno mi je da sam opet "uletela" s parama i resila joj problem, moze se reci i da me je iskoristila, cak i da sam pristala da budem iskoriscena. Danas sam vodila sina kod lekara pa sam i nju povela na kontrolu kod dermatologa. Rane od cesanja su se gotovo sasvim povukle, dobila je nesto drugo da maze, prethodna terapija joj je jako isusila kozu. Sutra treba da ide kod lekara opste prakse da joj prepise recepte i trazi da i ja idem s njom. Slutim da zeli da se obezbedi da ce dobiti lekove, tj. da cu ih ja platiti. Ipak, posto je njeno zdravlje u pitanju, ne mogu da odbijem. Rekla mi je da uci, daj Boze da je tako, ali to ce se videti za par meseci, u sledecem ispitnom roku. I dalje zivi kod momka, i dalje ne zeli da se vrati kuci.