i meni Vaša pomoć treba ...

[majka NS]

"zeleni", prijateljski, koliko puta neko treba nešto da ponovi, da bi to bilo shvaćeno...

1. S nama je na Struč.timu obavljen veoma kratak razgovor, po meni, očito im je sve preneto, mene su pitali "da li znam da je narkomanija izlečiva bolest, i koliko izlečenih narkomana sada slobodno živi i šeta garadom"... Pogledala me i pitala za emocije, rekoh joj ne brinite, kada smo se sve dogovorili, šef tima me zamolila da "od ovog trenutka budite mu samo roditelj, a sve ostalo prepustite nama - struci"
I SIN I JA SMO IM NEIZMERNO ZAHVALNI, LAKNULO NAM OBOMA, I MI ĆEMO SLEDITI NJIHOVA UPUTSTVA!
2. Njegova detoksikacija je bila 13 dana terapija, lekovi po tačno odredjenom redosledu i količini, ...
..... Blokatori su po njihovoj preporuci, nismo ih mi tražili, da bi on mogao već sada da bude slobodniji, da može da ode negde kad treba, da mi ne drhtimo, a i sami rekoste, zbog njega samog, kako bi svi bili sigurniji zbog eventualnog recidiva. Za blokatore nam je rečno kako ćemo početi, sa koliko, i da bi trebalo da ih uzima po njima, narednih 6 meseci, za sada - sve ćemo videti i dogovarati se.
Stručni tim - ko god treba i šta god treba, sve se podrazumeva, i sve dogovoreno...
----- metadon - nije "h" - nego droga koja se drugačije zove (nije šija - nego vrat, da ne budem vulgarnija) o onjemu i ja napisah, kao krajnja opcija, ne njemu, nego svima, i to - PO MENI - POSLE 100 GODINA POKUŠAJA DA SE USPE I BILO KOJEG DRUGOG NAČINA POKUŠAJA SKIDANJA
Hvala Vam,
Veliki pozdrav

Veliki pozdrav

[Fela Kuti]

Kako ide?

[majka NS]

"Fela Kuti"
Hvala Vam na pitanju, OK je, za sada. Svaki dan je novi dan...
Ostvarili smo odličnu komunikaciju sa ljudima koji nam trebaju, razgovaramo, dogovaramo se i nasmejemo jedni druge svojim komentarima.
Normalan život se vratio u dom, koliko je to moguće u ovakvoj situaciji, ali žilavi smo mi svi, nedamo se...
Sin jaku želju i volju ima (što i jeste najbitnije u celoj ovoj priči), uz njega i snajku smo, da im se nadjemo koliko i kad to treba. Njemu je kvalitetno ispunjen dan, tako da neku frku i krizu i nema... Njegov kum je isto OK lik, pa se bavi i sportom kad mogu da usaglase obaveze...(u zgradi imamo takav prostor...) Nije sam u svemu tome...
Sve u svemu, za sada je dobro. Dug put nas čeka, svesni smo toga, polako "lalinski", korak po korak... stići ćemo - "ima se kade".
Veliki pozdrav

[Fela Kuti]

Drago mi je ovo čuti.
I čini se da ste se i vi malo opustili, što je dobro za sve.
I od mene veliki pozdrav.

[Vuk]

Lepo je ovo čuti. Samo polako...i zajedno. Posla puno, ali i vremena će biti.

[majka NS]

Drago mi je ovo čuti.
I čini se da ste se i vi malo opustili, što je dobro za sve.
I od mene veliki pozdrav.

Hvala Vam
Ma opuštena sam ja, nego uz sve, 24.12. suprug i ja doneli odluku da ostavimo pušenje.../napisala to na svojoj temi, 5-a strana, predzadnji post/, on - svaka mu čast, karakter, ni jednu od tada nije zapalio, ni uz kaficu. A ja, tu i tamo, ali retko, baš kad mi dodje... i to je uspeh, polako, osvanuće dan i kad će biti jutarnja kafica bez ijedne... Sve se može kad se hoće...
Hvala Vam
I od mene veliki pozdrav

[majka NS]

Lepo je ovo čuti. Samo polako...i zajedno. Posla puno, ali i vremena će biti.

Hvala Ti "Vuče"
Ti si jedno veliko bio i ostao, grabi hrabro napred i uživaj u životu... izgradio si sebe i čovek si...
Veliki pozdrav

[majka NS]

"KONCERT ZA 1001 BUBANJ

OBJAŠNJENJE

Sad shvatam:
nismo došli
zadovoljni ko trave,
što rastu da se zgaze
kroz cvrkutave zore.

Mi smo zvezde
što ludo
u mrak se strmoglave
i zbog jednoga bleska
ne žale da izgore.

Imamo ruke,
dobre
kao pijane laste,
da se grlimo plavo,
i gasimo u letu.

I prisutni smo zbog neba
što mora da izraste
u saksijama oka
ponekome u svetu.

Prejeli smo se davno
i zubatog i nežnog.
Sad svako pruža ruke
i nova čuda traži.

A sve je smešno i tužno,
i sve je neizbežno,
i ove istine dobre,
i ove dobre laži.

Prejeli smo se,
kažem,
i svako ume da sanja.
I svako ume da psuje.
I ore daljine glavom.

I jednako je u nama
i kamenja,
i granja.
I jednako je u nama
i prljavo,
i plavo.

I svesni da smo lepi
isto koliko i ružni,
stigli smo gde se gmiže,
i stigli gde se leti.

I znamo šta smo dali.
I znamo šta smo dužni.
I šta juče hteli.
I sutra šta ćemo hteti.

Goreli smo,
al nismo
postali pepeo sivi
od kojeg bujaju žita
i obale u cvetu.

Uvek smo bili živi,
pa ipak:
drukčije živi,
od svih ostalih živih
na ovom žilavom svetu.

I najzad:
tako je dobro
što nismo samo trave.
Što talasanja svoja
nijednom vetru ne damo.

Već smo zvezde što sjajem
sve nebo okrvave,
željne da budu sunce
makar trenutak samo."

MIROSLAV ANTIĆ

[ivica]

[nanana]

dobro vam večer gospođo!

ja bih vam ovdje napisala neka moja osobna iskustva i mišljenja, nadam se da će biti shvaćeni u ispravnom smislu.

najprije, što se tiče vaše snahe; stavite se u poziciju da ste njena majka, kako biste tada reagovali? da li biste ju kudili radi manjka informiranosti i involviranosti u suprugovoj borbi protiv ovisnosti ili biste joj savjetovali da bježi koliko ju noge nose? ja mislim da bi to ipak bilo ovo drugo, jer i ja sam majka (a i ovisnica, ali o tome ćemo kasnije) i znam kako bih ja reagirala (pogotovo jer znam što ju čeka). zato mislim da i vi i vaš sin možete bit sretni što mu supruga nije dala nogu u dupe, pogotovo s obzirom na dužinu veze i nepostojanje djece.

to što ona ni u kojoj mjeri (ali i to je upitno, jer njenu stranu nismo ni čuli, odnosno možemo samo zaključiti da ona ne želi sudjelovati onoliko i na onaj način na koji biste vi htjeli) ne želi sudjelovati u muževljevom liječenju možda nije idealno, ali i vi odlazite u suprotnu krajnost na način da ne samo sudjelujete, već i kontrolirate sinovo liječenje, oporavak, ali i po svemu sudeći cijeli život (istina taj život se trenutno i sastoji većinom od liječenja i oporavka, ali ipak).

dok vam je sin bio u potpunosti pod kontrolom heroina, znači nije imao kad da se okrene oko sebe jer je u cijelosti bio kontroliran svojom ovisnošču, moglo se još reči da nema kontrolu nad svojim postupcima, ali sada ju bome ima. i trebalo bi ga tretirati (približno) na jednak način kao i svaku drugu osobu koja pogriješi u nečemu; svi snosimo sami odgovornost za svoje postupke.

također ne razumijem toliku ogorčenost prema metadonu. znate li da postoji jako puno ovisnika koji uzimaju svoju dnevnu dozu metadona(ili buprenorphina) na isti način na koji bi netko drugi uzimao lijekove za tlak ili sl., i vode normalan i ispunjen život? naravno da ne znate, jer uvijek se loša vijest dalje čuje, pa se tako uvijek i više ističu oni metadonski ovisnici koji svoj lijek koriste za drogiranje i nastavljaju propadati.
osim metadona, postoji i buprenorphin (ja sam na tom lijeku) koji je mnogo pogodniji za "normalniji" stil života, samim time što ga možeš dobiti za tjedan-dva i nisi stalno vezan uz svog doktora.

gledajte, vaš sin je već deset godina u tome (ako sam dobro pročitala), prošao je već više skidanja i posustao je.
po mom mišljenju bi bolje bilo stabilizirati ga na određenoj dozi buprenorphina, dat mu nekoliko godina da se makne iz tog đira, da počne vodit normalan život, jednostavno da zaboravi na tu drogu; ukratko sve ono što želite da se sada desi. a tu bi imao jednu veliku prednost u odnosu na to da sve pokušava na suho; ne bi mu stalno radio onaj crv u glavi. a taj crv i je največi problem. nakon nekoliko godina bi već uspio sebi stvoriti neki normalan život, imao bi što za izgubit takoreći, stvorio bi normalan uzorak ponašanja kao i svi drugi ljudi. zar mu ne bi dok je u takvom psihofizičkom stanju bilo jednostavno skinit se i sa buprenorphina? odnosno šanse da će ostati čist nakon tog skidanja poslije nekoliko godina na bupr. bi bile puno veće nego ove koje ima sada.
često čitam na ovom forumu da je supstitucija samo zamijenjivanje jednog jada drugim, najgora solucija i sl. ali ja mislim da je ta supstitucija ključna, upravo u tom segmentu da čovjeku dadne istu startnu poziciju koju imaju svi ostali; uspiješ se socijalizirat, radit, steč normalna prijateljstva, gradit svoju budućnost...

obzirom da znam da će vas interesirati odakle su ti moji zaključci došli, evo ukratko i o meni:
malo manje mi je od 30, udata sam, imam jedno dijete. suprug mi nema veze sa drogama.
sa heroinom sam se upoznala u svojoj 19.god. i družila se povremeno nekoliko godina. u 24.god. je prvi put došlo do češčeg uzimanja i stvaranja ovisnosti. tada sam već bila u braku i imala dijete. bračna zajednica (i dijete) je formirana u dvogodišnjem periodu apstinencije, ali ubrzo nakon toga heroin se vratio u moj život gore nego ikad. godinu dana sam bila "na vrtuljku"; gore-dole, imaš-nemaš, jadan si-ok si itd. itd. toliko čovjek padne, izgubi samopouzdanje... da sam išta morala radit "na čistaka", tj skidanje pa baci se na životne probleme, ne znam dal bi uspjela, mislim da bih se ubila. igrom slučaja sam došla u centar za ovisnost gdje mi je propisan najprije subutex, pa zatim suboxon (oboje buprenorphin, ovaj zadnji ima i dodan blokator) i vratila sam se u život. doslovno. nisam još spremna ostavit i taj lijek, ali sigurna sam da će doći i taj dan!

a što se tiče mog supruga, ni on se nije petljao u moju ovisnost, kao ni vaša snaha u sinovljevu. i baš taj njegov odnos prema meni, to što me nije tetošio (jer sam bolesna, ovisnica), ni pokušavao stavit u neku vrstu kućnog "zatvora", činjenica da se prema meni (nakon stabilizacije na buprenorphinu naravno) i mojim pogreškama odnosio kao što bi i da sam npr novac za režije potrošila na nove čizme ili sl, e baš to mi je najviše i pomoglo da (opet) postanem normalan i odgovoran član društva, odgovorna majka i supruga.
svojoj majci sam zahvalna na pomoči koju sam dobila u momentima dok sam bila jadna i na dnu, ali u onome što je slijedilo je ona svojim prekomjernim "pomaganjem" mogla samo odmoć.

nadam se da ćete uspjeti pronaći zadovoljstvo i sreću u svom životu, ali i pustiti svog sina i njegovu obitelj da to isto pronađu sami za sebe! puno sreće u daljnjem životu!