Moj suprug ovisnik

[malaIva]

Ovih dana kao da sam luda, malo se smejem, malo histerisem, u svakom slucaju nisam imala mira. Bili smo kod doktorke, i pomogla mi je malo, Sada osecam mir, koji nisam odavno osetila. Razlog mog mira, jeste da sam sebe ubedila da ja nisam kriva, i dala sam ultimatum. To mi je znacilo, da se odredi granica mog postovanja same sebe. Bilo mi je potrebno vreme, dan, cas da mi kaze da moze da bude bez blokatora i da ja sacekam toliko. Ako sledeci put bude bio pozitivan, odlazim, bilo to posle tri dana ili posle 5 godina. Sam sebi je odredio vreme od tri meseca da pije blokatore, da dobije vreme, i mislim da nece uspeti.
Nisam mu rekla da ne verujem, ali osecam da ce biti tako. Pa pio je godinu dana blokatore, i poceo kada se dete rodilo. Sta ga sada sprecava nakon tri meseca? Obecanja, obecanja.....
Ali bicu tu jos tri meseca, i onda odoh. Pravim ovih dana plan gde sa detetom, da krenem sa poslom isl. Plan kako otici za 5 min, ako bude ponovo pozitivan.
E sada nesto mnogo lepo sto se desilo sinoc, moje malo je pustilo samostalno 2 koraka po prvi put!

[malaIva]

Nisam odavno bila, ali nemam sta da pisem. Tesko mi je jer se nista ne desava. Nema pomaka na bolje, nema razgovora, nema ljutnje, ni besa...samo tisina izmedju nas. Pije svaki dan blokatore, ide na posao, u nabavku, igra se sa detetom...., ali znam da to nije izlecenje. Podseca me na robota, koji sve obavlja kako mu je receno, a ne kako oseca da treba.
Misli da ako dovoljno prodje vremena, da ce se sve reci ruzne izmedju nas biti izbrisane, da cemo funkcionisati normalno. Kada pocnem pricu, sve govori da je Ok, i da cemo uskoro ici ponovo kod doktorke, jer je i njemu prijalo.....ali nista se ne desava. Ja stojim sa strane i posmatram ga. Sam glumi sa sobom savrsen harmonican odnos sa mnom, sa svima, kao sve je super. Ali pored glume vidim dosadu u njegovim ocima, da nije zainteresovan stvarno, mrznju prema svima koji su bolji od njega....
Tri meseca i dalje stoje i svaki dan blize mi se cini da cu ja otici, jer nemam prava da budem losa majka prema svom detetu, da od nje pravim labilnu osobu, nesrecnu osobu.

[malaIva]

Ako ima bilo koga ko je bio u siuaciji da bude pored osobe koja tek pocela da pije blokatore, neka mi se javi. Interesuje me kakva su iskustva, kako to ide, koliko sporo se napreduje, nasta da obratim paznju isl.

[malaIva]

Postavljam pitanje jer zelim da budemo srecni, i svaki savet je dobrodosao. Najvise me muci sto ne mogu da mu udjem u mozak i malo istrazim. Muci me sto ne prica o svadjama, o pretnjama, kao da se nije desilo. Mozda i ne treba, ne znam. Mozda je rano jos. Cini mi se da ulazi opet u svoj svet, i da je sam sebi dovoljan. Plasim se da ne napravi glupost. Pitala sam ga sta ga muci, ali kaze da je umoran samo. Ja imam potrebu da pricam sa njim, jer mi fali on. Glupaca ga jos voli, i nedostaje mi. Priznajem, iako mi je veoma tesko, da mi fali ocajno zagrljaj, da se smejem sa njim. Cudno mi je sto sam u stanju da preko svega predjem lako,, ako samo pokaze malo inicijative. Bas sam glupa. Bojim se sta ce biti za dva i po meseca.
Bojim se da ce to biti nas kraj kao porodice, I ja sam ta koja cu otici, i vec se osecam krivom. Kao da sam ja kriva za sve. Iako razum mi govori da sam kriva sto nisam bila ranije odlucnija. Vidi se da mi nije dan.

[dita]

A idete li možda na razgovore kod nekog stručnog?
Mi smo išli u naš Centrar za liječenje ovisnosti i tamo smo zatekli odličnog psihijatra koji nam je pomogao oko našeg međusobnog odnosa. Stvarno nam je puno pomogao. Uviđao je npr. kada previše pritišćem, previše tražim ili očekujem i upozoravao me da to nije dobro i da ga pustim. I ja sam isto tako htjela da bude pod mojom kontrolom i da nadzirem, a to nije dobro. Možda bi mu bilo lakše otvoriti se nekome drugome. Složene su to i osjetljive stvari. Govorim ti, eto, što je nama pomoglo.
Što se tiče blokatora, već sam ti ranije napisala u pp nešto što je bitno. Ne razumijem na kakav napredak misliš jer blokator nije nikakav lijek, samo blokira djelovanje opijata, koliko sam ja laik shvatila. Za napredak je potrebna druga vrsta pomoći u smislu psihoterapije, razgovora sa stručnim osobama ili možda s ovisnicima u oporavku i sl. znači nešto što će njemu odgovarati i pomoći mu da se mijenja.
Pozz

[malaIva]

Nema me od davno, ali citam redovno. Htela bih da napisem da je dobro izmedju nas, ali nije. Idemo kod doktora i dobra je. Savetuje nas i razume, ali sporo napedujemo. Moj muz misli da ako resimo probleme izmedju nas da ce sve biti dobro. Ne shvata i ne priznaje da je narkoman. Pokusavam da ga razumem, i pokusavam da imam strpljenja. Kada ne pricamo o nama ili o heroinu, cini mi se da smo normalan par. Znam da je to zabluda, da laganjem sebe necu nista postici, ali mi daje i nadu da mozemo.

[malaIva]

Volela bih da shvati koliko mi je vazno da resimo njegov problem da on pocne da shvata i da krene dalje. Pokusavam da mu objasnim da mi je tesko i moze se reci donekle i ne prihvatljivo da zivim sa strahom, sta ako kiksne. Plasim se, ali ne mogu da zivim u strahu. Gubimo vreme na strah, a tako bi volela da resimo, i da uzivamo u zivotu, i da mogu da bez rezerve mu pridjem, nasmejem, poljubim. Treba mi iskrena bliskost, jer ga volim i treba mi.

[sanela]

Volela bih da shvati koliko mi je vazno da resimo njegov problem da on pocne da shvata i da krene dalje. Pokusavam da mu objasnim da mi je tesko i moze se reci donekle i ne prihvatljivo da zivim sa strahom, sta ako kiksne. Plasim se, ali ne mogu da zivim u strahu. Gubimo vreme na strah, a tako bi volela da resimo, i da uzivamo u zivotu, i da mogu da bez rezerve mu pridjem, nasmejem, poljubim. Treba mi iskrena bliskost, jer ga volim i treba mi.

Bilo bi dobro da ti shvatiš šta je njemu važno. Onda vidi koliko je to slično sa onim šta je tebi važno i donesite odluku kojim putem ćete dalje.
Ti odlučuješ šta ćeš napraviti sa svojim životom, a on šta će sa svojim.
Sretno draga...

[milica78]

prvi put sam se uključila na ovaj forum i čitam ga već nekoliko dana i stvarno ne znam šta ću tu kad ja više nemam kome da pomognem a i po svemu sudeći nisam ni mogla.....stvarno sam se pronašla u tim vašim pričama i stvarno ne znam kako sam se uopšte našla u toj situaciji da živim takav život.Moj muž je bio narkoman i umro je ostala sam sa dvoje dece i strašno mi nedostaje ne mogu da sebi dođem.Čas sam tužna ,čas sam besna što mi je to uradio a toliko sam se trudila sve sam pokušala od kućne izolacije , zatim lečenja po privatnim klinikama , blokatori , implanti ,inekcije pa čak smo išli i u Moskvu na tu čuvenu inekciju ( ispstavilo se da smo bacili 7000 eura ) i te silne apstinencije godinu dana čist pa se uradi pa 2 meseca to traje , pa čist 3 meseca pa 5 nije i tako redom . Svako skidanje sve teže a ja svaki put sve tužnija i bespomoćnija....ali najgore je što ti da nadu i taman kad se opustiš i misliš gotovo eto spojio je godinu ipo dana on overi pa ga ja vraćam i tako da toooooooo je najgori osećaj na svetu ....ubija ti nadu!!!!Najviše što me je ubijalo to je to njegovo nezadovoljstvo , praznina stalno sam to shvatala lično i pogađalo me je mada mi je on govorio da to nema nikakve veze sa mnom i sa decom da nas obožava da ne može da zamisli život bez nas a kako je mislio da mi živimo bez njega....TOLIKO O NJIHOVOJ LJUBAVI....nema je ne vole oni sebe pa kako onda da vole druge?! ljubav se uči u kući od roditelja i ako je tamo nema sve je džabe pa nebi se on drogirao da je sve bilo uredu!!!

[milica78]

Mala iva ne možeš ti da želiš da se on izleči to treba on da želi....ja ti stvarno želim sve najbolje ,eto ja nisam nikad otišla i ako sam to nebrojano puta želela nisam imala snage , stalno sam ko i ti odlagala i eto zavio me je u crno i teško mi je jakooooooo a bolje da sam otišla i sebe poštedela bola , mada nije stvar u fizičkom odlasku ti u glavi moraš da raščistiš jer to je ono što je važno, ja sam mog do poslednjeg dana volela i još ga volim....tako da tu nema preterane pameti samo moraš biti jaka i postavi mu neki ultimatum i stvarno tako uradi i nemoj popuštati ...možda ta komuna eto moj to nije hteo nikako uvek me je hvatao na obećanja ali od našeg zajedničkog života ja mogu da kažem da je on više bio čist nego što se drogirao , imao je zaista duge apstnencije ali se uvek vraćao na mesec ili dva ,kao peckao se tako je on to zvao i eto to peckanje kažu doktori totalno mu je bilo iscrpelo organizam da kažu bolje nije ni prekidao jer svako uzimanje posle dugih apstinencija ( a on ih je imao blokatori od godinu dana i tako sve su bile baš duge ) je slično over dozu i to ga je totalno uništilo tako da nikad neće videti više kako mu deca rastu i hiljadu drugih stvari koje je trebao da gleda ...
P.S. Budi pametna i probaj da malo isključiš srce i uključiš pamet