DALI SE IMA SMISLA BORITI?

[tina77]

Pozdrav ljudi, nova sam ovdje pa neznam jel sve dobro radim...uglavnom, prije 2 dana sam saznala da mi je dečko narkoman....na heroinu je već oko pola godine, ima 21 godinu. živimo zajedno a ja sam već neko vrijeme sumnjala da nešto ne štima i ko budala zatvarala oči i uvjeravala samu sebe "ma nije". dok njegova stara nije našla špricu....odlučila sam ostati i pomoći mu, ali nakon priznanja, uvjeravanja da se želi skinut zbog mene i odlaska lječniku ostavim ga na 10 minuta solo doma zaključanog, i vratim se "prerano" a on se sprema puknut...naravno moli me da mu dam još 1 šansu, pokaže zalihe, ja ih pred njim bacim u wc i sve, i sad se pitam ima li smisla ostati? znam da je to užasno teško, i meni i njemu, volim ga više od života ali više nisam sigurna oće to moje srce izdržati, doslovno?a bojim se otić.nije da smo imali neki loš život i stvarno ne razumijem zašto je to morao napraviti? zbog njega sam momentalno dala otkaz da budem 24 sata tu, jer ne želi u komunu, iako neznam kak ćemo se s parama za preživljavanje snać al ja nisam u stanju radit s ljudima trenutno i morala sam otić s posla.kak se ja osjećam to je neopisivo, molim vas vi koji ste bili u sličnim situacijama recite iskreno, ima li tu nade za nekakv normalan život ikad više? znam da me čeka ogromna žrtva i borba, al kolka je šansa da uspijemo sobzirom da je na igli par mjeseci?

[jass]

Pozdrav tina.Mislim da si ti ta koja bi najbolje trebala da znas ima li se smisla boriti ili ne...Sve zavisi od toga koliko ga volis i koliko si spremna da zrtvujes zbog njega.ako se odlucis da budes uz njega,spremi se na veliku zrtvu,lazi,obmane,obecanja,dizanja i padanja,i na kraju izlecenje ili propast,nema tu sredine.Ako smatras da ipak nije vredan toga bezi glavom bez obzira,jer ako jednom udjes u celu tu pricu,tesko izlazis iz nje.Neko je na ovom forumu napisao da su narkomani zavisni od droge,a suovisnici su zavisni od narkomana....S tim se potpuno slazem.

[tina77]

pozdrav, da, ova zadnja rečenica je 100 % istina, svjesna sam toga, i odlučila sam ostati i podrediti svoj život njegovom izlječenju jer ga volim, možda je on moja droga, neznam, ali duša mi neda da odem, a i neželim ga ostaviti u tome samog, jer ako sam već na neki način prihvatila da mi je lagao svih tih pola godine kolko to sve skupa traje, znači da sam duboko u sebi odlučila ostati, jer moju ljubav prema njemu ništa ne može izbrisati ni smanjiti. I nakon svega što sam ovdje pročitala po forumu spremna sam primit sve te udarce i bol samo zbog njega, valjda nada stvarno umire zadnja

[saša-ex]

Glupost umire zadnja....sad se spremi za drasticne promene u svom zivotu.

[dragance72]

Kao zavisnik koji je sada čist i leči se nekih, skoro mesec dana, odnosno na metadonskoj terapiji sam, hteo bih da ti ukažem potpuno iskreno kakvi smo mi zavisnici. Jesmo svi različite ličnosti ali postoji nešto što je, gotovo svima nama, zajedničko a to je da smo fenomenalni manipulatori. Zašto? pa zato što čovek da bi se drogirao i nastavljao da to radi iako je očigledno da mu škodi i fizički i psihički i socijalno i poslovno mora prvo sebe da "ubedi" odnosno izmanipuliše da je "sve pod kontrolom" da se može skinuti kad hoće, da to i nije toliko strašno, da on ne pravi "sranja", da voli druge osobe, naročito najbiliže..eto stoga on mora biti vešt. A ko uspe da sebe izmanipuliše i poveruje u to, veruj mi, drugoga će izmanipulisati kao od šale. Ja sam obeć
avao nebrojeno puta kako ću to ovaj put zasigurno ostaviti, kako mi je stalo do roditelja, prijatelja, bliske osobe, devojke i da mogu kad hoću prestati, evo već od sutra. Evo..samo još ovu dozu, samo još danas i sutra krećem hahah(smejem se od muke) koje su to PREVARE!Heoin je teško ostaviti prvo zbog osećaja koji pruža takvo blaženstvo je teško nama zavisnicima da dostignemo na "prirodan" način. Drugo osećaj sigurnosti koji pruža i ispunjenosti je neopisiv.Duboko verujem u to da postoje osobe koje su predisponirane da postanu zavisnici dakle:egocentrični ili usredsredjeni na sebe preterano, nesigurni,neuravnoteženi, depresivni. Meni je na primer heroin bio:lek za sve moje bolesti - nesigurnost i depresija bi nestajale, javljala se volja i elan da se uradi gotovo sve itd..Zbog toga je oporavak jako, jako težak. A laži su njegov sastavni deo pitanje je samo koliko će trajati oporavak ako je moguć na neki drugi način recimo, a ne kao održavanje metadonom.Vremenom heroin postaje "jedina ljubav" i ona ne trpi druge ljubavi kao suparnike ni devojku ni bilo koga. Postoji naravno privid da voliš nekoga ali to je teško pošto sebičnost (urodjena ili koja se vremenom usled zavisnosti razvila) nije podudarna sa tim osećanjem jednostavno. Moraš da shvatiš da ti nisi kriva niti bilo ko drugi što se neko drogira!! Deo manipulacije je i traženje izgovora. Ne! Drogirati se ili ne uprkos svemu je izbor. Drugo je pitanje može li neko funkcionisati bez heroina to je tema medicinskih rasprava i psiholoških. Ali nije opravdanje ni "težak" život ni osećaj da te niko ne voli, da te svi mrze, da su glupi i naporni ne "pije vodu".Ja to znam i mogu reći iskreno. Niko nije kriv što sam se drogirao. Dobro možda su postojali neki preduslovi u porodici koji se me činili nesigurnijim, nestabilnijim, nervoznijim i depresivnijim ali ja sam doneo odluku da se drogiram da ih kao, rešim. Mogao sam i na druge načine to rešavati jer se heroinom ne rešava ništa kao ni alkoholom.
Kakvi su mu izgledi? hm..to je teško reći. Zavisi koliko dugo se drogira, na kojoj je dozi, da li želi zaista da se leči? Malo narkomana, naročito u početku želi zaista da se leči. Jedno je što oni(čitaj:mi) pričamo. Kao što rekoh manipulatori smo i znbamo tačno šta bi drugi voleli da čuju pa im to i pričamo. Ali ja nisam nikada želeo iskreno da prestanem, nego samo da pronadjem bezbedan način da se drogiram i da to drugi ne primete. Da ne budem uhvaćen! Naravno da sam lagao i sebe i druge. Najbolje je da porazgovarate sasvim iskreno. Ti budi bez predrasuda i pokušaj da razumeš da je to bolest kao i svaka druga. Da li bi ga ostavila da je recimo, šećeraš. Ili da je bolestan od srca ili slično. Postavi sebi i to pitanje. Ne šta bi trebalo da uradiš i ono što radi većina i što se očkuje, kao, od tebe. Nego ono šta TI ŽELIŠ I OSEĆAŠ ZAISTA. Jer ova bolest je jako teška i jednostavno teško je svakome da izdrži pored bolesne osobe, bez obzir akoliko ljubavi ima za tu osobu. Dalje..porazgovarajte sa terapuetom i to obavezno. Dakle ako on želi da se leči mada to ne možeš znati, a što je najgore često ni mi zavisnici ne znamo šta želimo. Ja sam nekada verovao da želim da se lečim, kasnije sam te shvatio na N.A i A.A grupi da sam obmanjivao sebe. Ako želi da se leči pruži mu podršku i daj mu šansu ali budi i stroga.Stavi mu do znanja da je bolje d abude iskren i da nećeš dozvoliti da te manipuliše. Koliko god ti bolno bilo stavi mu jasno do znanja to. Ako pogreši održi svoju reč opet kažem, koliko god da ga voliš. Ako jednom shvati da nisi "od reči" krenuće da te manipuliše još gore a ti nećeš uspeti to da zaustaviš. Veruj mi. Sa druge strane ako vidi da ima posla sa nekim ko će uraditi ono što je rekao drugačije će se ponašati. Dakle, razgovor, lekar, detoksikacija, terapeut, a možeš i neke od alternativnih pristupa lečenju. Raspitaj se imaš na forumu. Vidi šta vam najbolje odgovara pa možeš i samo jedan način ili dva,tri da iskombinuješ. Bolest je jako teška i nije šaliti se.
Ali, ako on ne želi da se leči a obično svi čekaju da "dotaknu dno" pa da prihvate činjenicu da su zavisnici(pitanje je šta je za njenga pojam dotaknuti dno), onda neće uspeti šta god da radiš. Ako nema iskrene želje kod njega neće pomoći ni čarobni štapić to je žAlosna, velika istina. Još jedna stvar nikada se ne žrtvuj za drugoga i lišavaj svog života, navika itd. Zašto? Zato što ako ne uspe ti ćeš biti na gubitku i posle ćeš mu prebacivati celog života ja sam zbog tebe ovo, ja sam ono..što takodje nije dobro. A od droge i da si pored njega svaki sekund teško ćeš ga spasiti ako on ne želi da se spase. Šta da ti kažem pokušaj ovako kako sam ti rekao, mada sam ja osoba od koje nije preporučljivo primati savete . Ali probaj da ne napuštaš posao nego da nekako uklopiš ako možeš. Srećno

[Pawa]

zbog njega sam momentalno dala otkaz da budem 24 sata tu, jer ne želi u komunu, iako neznam kak ćemo se s parama za preživljavanje snać al ja nisam u stanju radit s ljudima trenutno i morala sam otić s posla.

Mislim da, niti njemu kuca moze zameniti komunu, niti mu ti mozes biti “senka”.

Rekla si da tvoj momak ima 21 godinu i ako cifra (77) u nicku predstavlja tvoje godiste, onda si od njega starija 12 godina, a time valjda i iskusnija i mudrija u mnogim stvarima (ili bi bar trebala biti). Medjutim bez obzira na godine (jer zapravo i ne znam koliko ih imas), ja prosto ne mogu da verujem u ono sto sam procitala vezano za tvoj posao. Po meni je davanje otkaza neverovatno los potez (da ne kazem sulud i glup) koji zbog sebe nikako nisi smela da povuces. Ako su ti zbog kompletne situacije posao i vidjanje sa ljudima bili naporni mogla si uzeti bolovanje, godisnji, neplaceno… ma bilo sta sem dati otkaz. Ovako, sada pored problema vezanih za bolest svog momka imas, tj. imate i egzistencijalnih problema. Sjajan nacin razmisljanja i pruzanja podrske, nema sta.

pozdrav, da, ova zadnja rečenica je 100 % istina, svjesna sam toga, i odlučila sam ostati i podrediti svoj život njegovom izlječenju jer ga volim, možda je on moja droga, neznam, ali duša mi neda da odem, a i neželim ga ostaviti u tome samog, jer ako sam već na neki način prihvatila da mi je lagao svih tih pola godine kolko to sve skupa traje, znači da sam duboko u sebi odlučila ostati, jer moju ljubav prema njemu ništa ne može izbrisati ni smanjiti. I nakon svega što sam ovdje pročitala po forumu spremna sam primit sve te udarce i bol samo zbog njega, valjda nada stvarno umire zadnja

Volela bih da nisam u pravu, ali zbog ovog posta mi uopste ne delujes kao igrac koji moze da se nosi sa problemima suovisnickog zivota. Odajes utisak mekane osobe, a time i osobe kojom je lako manipulisati sto, i sama znas, da u procesu lecenja nije bas pozeljno. U svakom slucaju, srecno.

Ti budi bez predrasuda i pokušaj da razumeš da je to bolest kao i svaka druga. Da li bi ga ostavila da je recimo, šećeraš. Ili da je bolestan od srca ili slično.

Narkomaniju mogu porediti sa alkoholizmom, kockanjem i sl. ali zaista je ne bih poredila sa dijabetesom ili kardiovaskularnim bolestima jer i sam znas da se radi o bolesti zavisnosti. Znam ljude koji su na insulinskoj pumpi godinama unazad i uprkos tome njihovo ponasanje nije postalo devijantno (socijalno je apsolutno prihvatljivo), sto po meni cini bitnu razliku izmedju navedenih bolesti.

[dragance72]

Nisam govorio o socijalnim manifestacijama bolesti. Nego jednostavno rekoh da je bolest - bolest kao i svaka druga. hajde recimo da kažem da je oboleo od manične depresije eto, ako je bolje tako reći pošto se i tu menja ponašanje.

[jass]

pozdrav, da, ova zadnja rečenica je 100 % istina, svjesna sam toga, i odlučila sam ostati i podrediti svoj život njegovom izlječenju jer ga volim, možda je on moja droga, neznam, ali duša mi neda da odem, a i neželim ga ostaviti u tome samog, jer ako sam već na neki način prihvatila da mi je lagao svih tih pola godine kolko to sve skupa traje, znači da sam duboko u sebi odlučila ostati, jer moju ljubav prema njemu ništa ne može izbrisati ni smanjiti. I nakon svega što sam ovdje pročitala po forumu spremna sam primit sve te udarce i bol samo zbog njega, valjda nada stvarno umire zadnja

Jel ima on porodicu.roditelje,bracu,sestre?Ne zelim da te demoralisem,ali jedno su ispovesti koje citas na forumu,a sasvim drugo ziveti tako iz dana u dan i osecati na svojoj kozi...To nije nesto sta cete da pregurate za mesec,dva...u pitanju su meseci,pa i godine...Trebala bi da razgovaras sa njegovima i naravno,da idete psihijatru(kad vec nece u komunu).Mada,i meni se cini po ovom postu da i sama delujes nesigurno u ovu svoju odluku.Mozda i gresim.U svakom slucaju zelim vam da uspete!

[tina77]

evo da razjasnim neke stvari , imam 23 godine, nick nema veze s godištem, to je neka druga priča, a otkaz sam dala jer trenutno imamo gdje biti (živimo kod njegove mame), nisam u 4 i pol godine nikada bila na bolovanju jer je takva politika u firmi, radila sam kod privatnika gdje ako želiš zadržat posao na bolovanje nemožeš ni pomislit.i radila sam s ljudima, gdje jednostavno moraš biti 100 % tamo i normalan a sad to nisam. i kolko god to vama zvučalo nerealno nisam mogla dobiti nikakav dopust. pa ako sam već odlučila ostati uz taj posao to nisam nikako mogla izvest sve dok on ne želi u komunu. možda se čini glup potez ali sam napravila ono šta sam mislila da trebam i nije mi žao zbog toga. možda zvučim i očajno il neznam ni ja kako, možda nisam ostavila dojam prejake osobe, ali svejedno želim mu pomoći.barem pokušati, jer čovjek u nekim situacijama i očvrsne i izdrži.
A što se tiče njegove mame, uz njega je, i naravno da mu želi pomoći. kad smo ga otkrile pristao je na liječenje, što je zasada kontrola urina i razgovori kod psihijatra, dobio je suboxone, ali još nije nijedan uzeo, kaže da može izdržati. tvrdi da je počeo s pušenjem, na igli da je oko 4-5 mjeseci i da je radio stanke od par dana i zbog toga misli da ga neće hvatat neke velike krize o kojima svi pričaju.sada je čist 3 dana i osim bolova, znojenja, nelagodnog osjećaja i ponekad hladnoće nije bilo nikakvih jakih znakova krize, tak da pretpostavljam da to tek dolazi.
Hvala vam svima na odgovorima i podršci, pisala sam sve to onako u šoku i mislim da sam ipak jača osoba nego što se to čini iz postova

[saša-ex]

Nisam govorio o socijalnim manifestacijama bolesti. Nego jednostavno rekoh da je bolest - bolest kao i svaka druga. hajde recimo da kažem da je oboleo od manične depresije eto, ako je bolje tako reći pošto se i tu menja ponašanje.

E Dragance,Dragance Kao sto napisah negde gore, svoju bolest si ti sam uzeo, a sizofrenik nije hteo da postane Napoleon....Ne mozes porediti nikako babe i zabe.