Da budem jasnija na grupi Alanon ,naucila sam da radim na sebi,i grupa je vrlo dobra.Ali morala sam sama da odlucujem i to jako brzo ,kako cu se postaviti prema konkretnoj situaciji.Prema svojem dnu u novcaniku,prema svojem dijelu obitelji koji je izmanipuliran kao i ja,prema drustvenoj sredini na svim nivoima.
Mozda zato sto Amerikanke imaju u osnovi drugaciji pristup,nisam se nasla u grupi,ali sam se nasla sa literaturom Alanona.
Amerikanci,«odrezu« i rade na sebi.Mi ,Balkanci to ne mozemo,i kad moramo,to je za nas mnogo,mnogo teze.
Otac
Re: Otac
Evo me opet.... Sin ide redovno u skolu, kuci dolazi neredovno, nekad popodne nekad nocu.....Ponovo sam nasao rizle u njegovoj jakni, danas sam mu dao rok do 1.februara da se odseli....Nestaju stvari iz njegove sobe... PSP igre, eksterni HD za kompjutor... Sklonio sam stvari iz njegove sobe... Kompjutor, LCD monitor, DVD Player...Kljuceve od automobila sam sklonio... nedostaje moja zlatna narukvica koju je nosio, mobitel je navodno izgubio...Nedostaje sigurno jos ponesto sto nismo primjetili... uzasno se osjecamo... Sta da radimo??? Razgovarati s nama nece, a ni mi nemamo volje slusati njegove lazi...
KO NE POKUŠA 100% NEĆE USPJETI!
Re: Otac
On stvarno laze uveliko, a vi nazalost mnogo toga ne vidite i ne shvatate.
Ja nikad ni od koga nisam cula da je zbog trave prodavao kompjuter, zlato, igre za PS (koji su kod vas u Germany oko 100 eura), krao stotine eura iz novcanika i prodavao svoje mobitele (nije ga izgubio, budite sigurni)... Vjerujem ja da on pusi travu, pa i sami ste nasli hrpu dokaza, ali za njeno kupovanje nisu potrebni toliki novci (osim ako dila.)
On je sigurno na necem jacem (sto je skuplje i ovisan je, pa mu treba vrlo cesto), i vjerovatno nisam jedina na forumu koja tako misli... Testirajte ga pod hitno, nema necu - ne prihvatajte nikakve izgovore. To je jedini nacin da saznate sta koristi, kako biste znali na koji nacin mu pomoci.
P.S. Nesto mi je palo na pamet, mada moze biti glupost i neistina. Mozda ima problema sa i kockanjem... Pokusajte i to doznati...
Pozdrav!
Ja nikad ni od koga nisam cula da je zbog trave prodavao kompjuter, zlato, igre za PS (koji su kod vas u Germany oko 100 eura), krao stotine eura iz novcanika i prodavao svoje mobitele (nije ga izgubio, budite sigurni)... Vjerujem ja da on pusi travu, pa i sami ste nasli hrpu dokaza, ali za njeno kupovanje nisu potrebni toliki novci (osim ako dila.)
On je sigurno na necem jacem (sto je skuplje i ovisan je, pa mu treba vrlo cesto), i vjerovatno nisam jedina na forumu koja tako misli... Testirajte ga pod hitno, nema necu - ne prihvatajte nikakve izgovore. To je jedini nacin da saznate sta koristi, kako biste znali na koji nacin mu pomoci.
P.S. Nesto mi je palo na pamet, mada moze biti glupost i neistina. Mozda ima problema sa i kockanjem... Pokusajte i to doznati...
Pozdrav!
Potpis.
Re: Otac
Potrebni su mu novci za izlaske, posto kod kuce samo prespava, istusira se i presvuce, jede u gradu, a uvijek je bio izbirljiv sto se jela tice, birao je najbolje i najskuplje.....ZA igrice dobije puno manje nego sto vrijede. PS 3 koji kosta oko 400 eura plus 15-ak igara koje kostju svaka oko 70 eura (narucivao je igre iz amerike kojih nema na euro trzistu ili ce stici tek kasnije) prodao je za 150 Eura....U stanu imamo dosta stvari koje bi on lako mogao prodati... PC, 4 Laptopa, Pocket PC, navigacija, dosta nakita ( nakit smo sklonili na sigurno) U pravu si mozda i kocka, prije je spominjao da cijelu noc sa "prijateljima" (mrzim kad on spomene svoje prijatelje) igrao poker....Nije mi jasna jedna stvar... Prije cim se pocme drogirati prestane ici u skolu... Sada uporno ide u skolu, cak i prehladjen....Osim toga u zadnje vrijeme je cesto dolazio pijan, od Nove godine nisam primjetio...AnAna_mo wrote:On stvarno laze uveliko, a vi nazalost mnogo toga ne vidite i ne shvatate.
Ja nikad ni od koga nisam cula da je zbog trave prodavao kompjuter, zlato, igre za PS (koji su kod vas u Germany oko 100 eura), krao stotine eura iz novcanika i prodavao svoje mobitele (nije ga izgubio, budite sigurni)... Vjerujem ja da on pusi travu, pa i sami ste nasli hrpu dokaza, ali za njeno kupovanje nisu potrebni toliki novci (osim ako dila.)
On je sigurno na necem jacem (sto je skuplje i ovisan je, pa mu treba vrlo cesto), i vjerovatno nisam jedina na forumu koja tako misli... Testirajte ga pod hitno, nema necu - ne prihvatajte nikakve izgovore. To je jedini nacin da saznate sta koristi, kako biste znali na koji nacin mu pomoci.
P.S. Nesto mi je palo na pamet, mada moze biti glupost i neistina. Mozda ima problema sa i kockanjem... Pokusajte i to doznati...
Pozdrav!
Koliko puta sam pozelio vratiti izgubljenog sina....I sada to zelim... Nadam se da ce jednog dana stati pred mene i priznati :" Oce grijesio sam" Ne mora meni...nek prizna sebi...Strasno nas boli nemoc da mu pomognemo....Trenutno jos nije svjestan sta cini sebi i obitelji... Jutros je dosao kuci u 06:30, neznam gdje je bio, ali strasno kaslje (vani je -8°C)Spremio se i otisao u skolu....jana wrote:Procitajte stavak u Bibliji:Luka,15.
Last edited by Otac on Wed May 27, 2009 11:45 pm, edited 1 time in total.
KO NE POKUŠA 100% NEĆE USPJETI!
Re: Otac
Molim te Otac nemoj to da radis,
idi u AlAnon i uci kako da se nosis sa sobom i sa tim problemom u zivotu.
ja danas sigurno znam da mi je ova molitva resenje za mnoge probleme:
Boze daj mi spokoj
DA PRIHVATIM ONO STO NE MOGU DA PROMENIM
hrabrost da menjam ono sto mogu da promenim
i mudrost da razlikujem jedno od drugog.
Dugo mi je trebalo da ukapiram uopste zasto se sekiram i brinem oko stvari koje ne mogu da promenim.
Dugo mi je trebako da shvatim i prihvatim da mi materijalne stvari nista ne znace za srecu, pa sam ispred svega stavila svoj zivot.
Volela bih oce da i ti ispred svega stavis svoj zivot, ali ne izbacivanjem nego prihvatanjem
da ti sin nije onakav kakav si ti zeleo ili ocekivao da ce biti.
I ovakvom i onakvom TVOM sinu treba ljubav i paznja od tebe. Narkoman narkoman, lopov lopov, ko god bio i sta god radio
on tebe ne voli manje nemoj ni ti njega.
Verovatno se mnogi ne slazu sa mnom, ali ja sam u istom problemu kao i otac.
Ako je moj i tvoj sin izabrao da bude narkoman to je NJEGOV zivot.
On ima svoje dno, on to odlucuje kada ce stati ako hoce.
Narkomanija je bolest.
Molim te samo ga voli i vise nista...
idi u AlAnon i uci kako da se nosis sa sobom i sa tim problemom u zivotu.
ja danas sigurno znam da mi je ova molitva resenje za mnoge probleme:
Boze daj mi spokoj
DA PRIHVATIM ONO STO NE MOGU DA PROMENIM
hrabrost da menjam ono sto mogu da promenim
i mudrost da razlikujem jedno od drugog.
Dugo mi je trebalo da ukapiram uopste zasto se sekiram i brinem oko stvari koje ne mogu da promenim.
Dugo mi je trebako da shvatim i prihvatim da mi materijalne stvari nista ne znace za srecu, pa sam ispred svega stavila svoj zivot.
Volela bih oce da i ti ispred svega stavis svoj zivot, ali ne izbacivanjem nego prihvatanjem
da ti sin nije onakav kakav si ti zeleo ili ocekivao da ce biti.
I ovakvom i onakvom TVOM sinu treba ljubav i paznja od tebe. Narkoman narkoman, lopov lopov, ko god bio i sta god radio
on tebe ne voli manje nemoj ni ti njega.
Verovatno se mnogi ne slazu sa mnom, ali ja sam u istom problemu kao i otac.
Ako je moj i tvoj sin izabrao da bude narkoman to je NJEGOV zivot.
On ima svoje dno, on to odlucuje kada ce stati ako hoce.
Narkomanija je bolest.
Molim te samo ga voli i vise nista...
Bolje je praviti se da si glup, nego praviti se da si pametan!
Re: Otac
Mozda ja jesam shvatila ovu filozofiju pogresno, mozda ...
ali ja se danas dobro osecam i ja sam danas spremnija nego ikada da pomognem sinu, ako zatreba!
Znam da nisam mogla adekvatno da uticem na njega sve dok sam bila nesrecna, ocajna, besna, tuzna sto su stvari takve kakve jesu!
Moj zivot je u mojim rukama, njegov u njegovim.
Nisam zelela takav zivot za sina, ali to je njegov izbor.
Iskreno se nadam da ce poci mojim putem kad tad...
Javi se Otac!
ali ja se danas dobro osecam i ja sam danas spremnija nego ikada da pomognem sinu, ako zatreba!
Znam da nisam mogla adekvatno da uticem na njega sve dok sam bila nesrecna, ocajna, besna, tuzna sto su stvari takve kakve jesu!
Moj zivot je u mojim rukama, njegov u njegovim.
Nisam zelela takav zivot za sina, ali to je njegov izbor.
Iskreno se nadam da ce poci mojim putem kad tad...
Javi se Otac!
Bolje je praviti se da si glup, nego praviti se da si pametan!
Re: Otac
Sve sto radim radim zato sto volim svog sina , i sto zelim da mu pomognem.Sticaj nesretnih okolnosti, drustvo, Bog, sudbina, mi (roditelji).... neznam tko je od mog sina napravio narkomana, i neznam kako da to promijenim.... ali ne mogu gledati da propada, ne mogu i necu se nikada pomiriti s tim. Borit cu se svim sretstvima, pokusat cu sve.... Mnogi mi savjetuju da mora van, da odraste , da se pocme brinuti o sebi... mozda je to izlaz??? mozda i nije... neznam.... Dragovoljno nece na lijecenje, a ja ga nadrogiranog u kuci vise ne zelim.Mozda ga tako prisilim da razmisli o terapiji...Izbaciti ga van ne znaci prestati se brinuti za njega, niti ga manje voliti.. Ili ce uspjeti ili potonuti.... Neka nam Bog pomogne...Ne osjecam se dobro, naprotiv grozno se osjecam, strah me je... ali drugog izlaza ne vidim...Baba Naca wrote:Mozda ja jesam shvatila ovu filozofiju pogresno, mozda ...
ali ja se danas dobro osecam i ja sam danas spremnija nego ikada da pomognem sinu, ako zatreba!
Znam da nisam mogla adekvatno da uticem na njega sve dok sam bila nesrecna, ocajna, besna, tuzna sto su stvari takve kakve jesu!
Moj zivot je u mojim rukama, njegov u njegovim.
Nisam zelela takav zivot za sina, ali to je njegov izbor.
Iskreno se nadam da ce poci mojim putem kad tad...
Javi se Otac!
KO NE POKUŠA 100% NEĆE USPJETI!
Re: Otac
OK, svako ima svoj nacin.
Mnogi podrzavaju ovaj koji si ti izabrao, pa naravno da je i to nacin, bolje ikakav nego nikakav.
Zivecu u nadi da ce tvog sina spasiti to sto ces ga izbaciti.
Ali, ja to nisam uradila.
Njegova zavisnost mu ostaje ma gde bio, ma sta jeo, ili ne jeo, ma kako god.
Verujem i tvojim prijateljima koji su ti predlozili izbacivanje, jer verujem da ce tako tvoj sin brze dosegnuti svoje dno i brze doci do ZELJE da postane i ostane cist!!!
Sve najbolje, iskren pozdrav od jedne trezne i ciste trostruke majke.
(P.S. Ja sam akoholicar i zavisnik, danas potpuno trezna i cista i zadovoljna sobom)
Mnogi podrzavaju ovaj koji si ti izabrao, pa naravno da je i to nacin, bolje ikakav nego nikakav.
Zivecu u nadi da ce tvog sina spasiti to sto ces ga izbaciti.
Moje misljenje je da sam mog sina trebala da posaljem iz kuce mnogo pre nego sto je zapao u probleme zavisnosti, pa da se pocne brinuti o sebi.Otac wrote:Mnogi mi savjetuju da mora van, da odraste , da se pocme brinuti o sebi...
Ali, ja to nisam uradila.
Njegova zavisnost mu ostaje ma gde bio, ma sta jeo, ili ne jeo, ma kako god.
Verujem i tvojim prijateljima koji su ti predlozili izbacivanje, jer verujem da ce tako tvoj sin brze dosegnuti svoje dno i brze doci do ZELJE da postane i ostane cist!!!
Sve najbolje, iskren pozdrav od jedne trezne i ciste trostruke majke.
(P.S. Ja sam akoholicar i zavisnik, danas potpuno trezna i cista i zadovoljna sobom)
Bolje je praviti se da si glup, nego praviti se da si pametan!
Re: Otac
gosp.otac sada sam tek naisla na ovu temu. ja cu vam ispricati svoje iskustvo, ali nije da vi morate tako napraviti, evo meni je to spasilo zivot, ali svi smo mi razliciti, nekome bi mozda stetilo.
dakle bila sam ovisna 7 godina, sada imam 25 god, bila sam prvenstveno ovisna o heroinu, moja prica je tuzna kao i ostale, ali bitno za ovu pricu je samo da su me roditelji uvijek jako voljeli, davali mi sve, razmazili me do boli, kada sam usla u drogu, imala sam kao i vas sin, sve i auto (nisam ja imala jer sam imala 15 god nego je mama davala svoj mom prijatelju) , novaca i vise nego mi je potrebno, i izlaske do kada hocu, znaci mogla sam doci i u 5 ujutro, nitko nebi nista reko, sa drogom sam pocela kako i ostali vjerojatno, malo drustvo, malo dosada, malo da budem frajerica, kod mene malo i ljubav(zaljubila sam se u ovisnika), itd puno elemenata je odigralo ulogu. moji nisu nista kuzili 5 godina, davali su mi novce i dalje, ja sam trosila ko luda i samo se jos vise navlacila. na kraju sam ja pukla i rekal im, (nemogu reci ali mislim da nebi skuzili jos dugo da im nisam rekla) i tu pocinje pakao.isla sam u vinogradsku (to je odjela za nark.tamo bila 3 tj, otpustena sam s odjela, iduci dan opet sve iz pocetka, pa hepovi, i na kraju komuna. inace samo da kazem da sam se u tom meduvremenu ponasala ko vas sin, ono nebi dosla uopce doma, vikala bi, krala novce (iako sam uvijek imala dovoljno, nije mi tebalao da kradem ali objest neka valjda), jednom sam se sa tatom potukla jer me nije van pustio i tako, jako histericno sve skupa je bilo. u toj komuni sam bila 8 mjeseci (on se inace placa tako da su i tu potrosili para i para), moji su procvali, dolazili su mi u posjet svaki vikend i opet smo izgledali kao obitelj (ali vrag nikda ne spava).
u toj komuni sam upoznala sadasnjeg decka, i nakon tih 8 mj, mi smo otisli iz komune, ja sam isla kuci po svoj auto i isli smo u pulu kao idemo mi malo se provesti,(moje su inace iz zagreba i nisu nista sumnjali) u puli raspasoj, auto, droga, sve ponovo, samo dva dana nakon izlaska iz komune ja sam opet bila kao prije. nakon tog divljanja nekih mjesec i pol moji su trazili da napravimo test, sve sam pripremila tudu pisinu sve ali nije mi prevara uspjela. i moji su uzeli mi auto, i rekli da imam sada tu i odmah izbor, ili ostaviti decka i ici u komunu ili me oni vise ne poznaju. ja sam pristala ici u komunu, ali ovaj put u italiju (preciznije na siciliju). nakon mjesec dana nagovorila sam ih da dode i moj decko, kako je on doso, iduci dan smo odlucili ici u hrvatsku,
ja zovem mamu da mi da novaca (koje sam imala na svom osobnom racunu u komuni ali nisam mogla bez njenog odobrenja podici) i ona mi prvi put u zivotu govori ko si ti ja te ne poznam, zovem jos petsto puta dok nas ovi iz komune vode na zeljeznicku postaju, jer smi i njima se popeli navrh glave valjda.
dolazimo u pulu, taman je bio badnjak, ja zovem mamu, javlja se i kada mi cuje glas poklapa . samo da napomenem moji roditelji su obrtnici i mogu misliti kako im je bilo ici svaki dan na poso i tamo se smjeskati i ne pokazivati na van da umiru od straha da im je kcer mozda mrtva.
iducih dana zovem , broj promjenjen, iducih negje godinu dana smo ja i decko na ulici, moji mi se uopce ne javljaju, gladna sam nemam sto jesti, hladno mi je, i na rubu smrti sam, na kraju saznajem broj nijhov i zovem, oni mi govre da ako ne odem se ljeciti da me oni ne poznaju, jas i decko idemo do centra za ovisn u puli, tu dobijamo subutex, i doktorica nas uzima pod svoje, i svaki dan prica s mojima da nam daju sansu, oni mjesec dana se neckaju, i na kraju kazu ok, mi dolazimo u zg i evo tri godine smo cisti i ja i on. eto to je moja prica sto se tice roditelja, puno puta kasnije smo pricali i rekli su mi da im je to bilo najteze u zivotu sto su napravili, ali da su shvatili da vise onako nejde, da cu ili umrijeti na cesti, ili doci sebi. eto ja sam svoje dno dotakla i vidjela da tako nejde, ali mislim i danas sam im zahvalna na tome, da to nisu napravili nebi mi dosolo iz.... u . glavu kak se kaze.
ako ste odlucili ga izbaciti ako cete ici tim putem, izbacite ga, ali kao sto su mene moji a ne na pola, jer po mom misljenu on svaki put kada vidi da ste vi slabi on ponovo ide izpocetka i nema snage a ni razloga za skidati se.
eto ovo je moje iskustvo, ako vam ista pomaze drago mi je.
pozdrav od astrid i sretno.
dakle bila sam ovisna 7 godina, sada imam 25 god, bila sam prvenstveno ovisna o heroinu, moja prica je tuzna kao i ostale, ali bitno za ovu pricu je samo da su me roditelji uvijek jako voljeli, davali mi sve, razmazili me do boli, kada sam usla u drogu, imala sam kao i vas sin, sve i auto (nisam ja imala jer sam imala 15 god nego je mama davala svoj mom prijatelju) , novaca i vise nego mi je potrebno, i izlaske do kada hocu, znaci mogla sam doci i u 5 ujutro, nitko nebi nista reko, sa drogom sam pocela kako i ostali vjerojatno, malo drustvo, malo dosada, malo da budem frajerica, kod mene malo i ljubav(zaljubila sam se u ovisnika), itd puno elemenata je odigralo ulogu. moji nisu nista kuzili 5 godina, davali su mi novce i dalje, ja sam trosila ko luda i samo se jos vise navlacila. na kraju sam ja pukla i rekal im, (nemogu reci ali mislim da nebi skuzili jos dugo da im nisam rekla) i tu pocinje pakao.isla sam u vinogradsku (to je odjela za nark.tamo bila 3 tj, otpustena sam s odjela, iduci dan opet sve iz pocetka, pa hepovi, i na kraju komuna. inace samo da kazem da sam se u tom meduvremenu ponasala ko vas sin, ono nebi dosla uopce doma, vikala bi, krala novce (iako sam uvijek imala dovoljno, nije mi tebalao da kradem ali objest neka valjda), jednom sam se sa tatom potukla jer me nije van pustio i tako, jako histericno sve skupa je bilo. u toj komuni sam bila 8 mjeseci (on se inace placa tako da su i tu potrosili para i para), moji su procvali, dolazili su mi u posjet svaki vikend i opet smo izgledali kao obitelj (ali vrag nikda ne spava).
u toj komuni sam upoznala sadasnjeg decka, i nakon tih 8 mj, mi smo otisli iz komune, ja sam isla kuci po svoj auto i isli smo u pulu kao idemo mi malo se provesti,(moje su inace iz zagreba i nisu nista sumnjali) u puli raspasoj, auto, droga, sve ponovo, samo dva dana nakon izlaska iz komune ja sam opet bila kao prije. nakon tog divljanja nekih mjesec i pol moji su trazili da napravimo test, sve sam pripremila tudu pisinu sve ali nije mi prevara uspjela. i moji su uzeli mi auto, i rekli da imam sada tu i odmah izbor, ili ostaviti decka i ici u komunu ili me oni vise ne poznaju. ja sam pristala ici u komunu, ali ovaj put u italiju (preciznije na siciliju). nakon mjesec dana nagovorila sam ih da dode i moj decko, kako je on doso, iduci dan smo odlucili ici u hrvatsku,
ja zovem mamu da mi da novaca (koje sam imala na svom osobnom racunu u komuni ali nisam mogla bez njenog odobrenja podici) i ona mi prvi put u zivotu govori ko si ti ja te ne poznam, zovem jos petsto puta dok nas ovi iz komune vode na zeljeznicku postaju, jer smi i njima se popeli navrh glave valjda.
dolazimo u pulu, taman je bio badnjak, ja zovem mamu, javlja se i kada mi cuje glas poklapa . samo da napomenem moji roditelji su obrtnici i mogu misliti kako im je bilo ici svaki dan na poso i tamo se smjeskati i ne pokazivati na van da umiru od straha da im je kcer mozda mrtva.
iducih dana zovem , broj promjenjen, iducih negje godinu dana smo ja i decko na ulici, moji mi se uopce ne javljaju, gladna sam nemam sto jesti, hladno mi je, i na rubu smrti sam, na kraju saznajem broj nijhov i zovem, oni mi govre da ako ne odem se ljeciti da me oni ne poznaju, jas i decko idemo do centra za ovisn u puli, tu dobijamo subutex, i doktorica nas uzima pod svoje, i svaki dan prica s mojima da nam daju sansu, oni mjesec dana se neckaju, i na kraju kazu ok, mi dolazimo u zg i evo tri godine smo cisti i ja i on. eto to je moja prica sto se tice roditelja, puno puta kasnije smo pricali i rekli su mi da im je to bilo najteze u zivotu sto su napravili, ali da su shvatili da vise onako nejde, da cu ili umrijeti na cesti, ili doci sebi. eto ja sam svoje dno dotakla i vidjela da tako nejde, ali mislim i danas sam im zahvalna na tome, da to nisu napravili nebi mi dosolo iz.... u . glavu kak se kaze.
ako ste odlucili ga izbaciti ako cete ici tim putem, izbacite ga, ali kao sto su mene moji a ne na pola, jer po mom misljenu on svaki put kada vidi da ste vi slabi on ponovo ide izpocetka i nema snage a ni razloga za skidati se.
eto ovo je moje iskustvo, ako vam ista pomaze drago mi je.
pozdrav od astrid i sretno.