Lara Croft wrote:Zamoljena sam od strane jednog bivšeg člana ovog foruma da prenesem njegovo iskustvo i viđenje doživljenog za pet meseci provedenih u Reto centru kraj Splita. Momak je student, prešao je klasičan put od trave, preko spida do trodona i na kraju heroina. Jedino što se nije nikada fiksao, inače staž mu je bio relativno kratak ali zato je tempo bio žestok! Roditelji i brat su činili sve da mu pomognu da se skine, ali su brojni pokušaji propadali jedan za drugim ( od skidanja na suvo, Drajzerove, "Lorijena" ), te kada je u jednom od njih uspeo da ostane čist neko vreme, rešio je da se oproba i u nekoj od komuna! Sasvim slučajno ( možda i preko ovog foruma) došao je do broja telefona Reto centra u Beogradu, pozvao ih je i nakon "provere" motivacije u vidu tačnosti i upornosti, dobio je mesto u njihovoj komuni pored Splita, jer je u Beogradu bilo prebukirano!
Dve nedelje nakon prvog kontakta već je bio u Splitu. Muški deo komune je brojao oko 140 ljudi, smeštenih u četiri kuće. Upoznali su ga sa pravilima kojih je trebao da se pridržava, pretresli mu stvari, pasoš uzeli na čuvanje u njihovom sefu,a na samom početku ga je malo iznenadilo oduzimanje ikonice Svetog Nikole ( zaštitnika vozača) koja mu je stajala u vozačkoj dozvoli, ali je to sam sebi obrazložio time što je to internacionalna komuna, sa ljudima različitih veroispovesti, te je moglo doći do konflikta, ali objašnjenje nije dobio! Jedino su mu ostavili žvake protiv pušenja, jer su mislili da su obične, te je tako uspeo da savlada nikotinsku krizu. Ono što nije mogao da savlada ( zbog svoje komunikativne i radoznale prirode) je zabrana razgovora sa ostalim ukućanima, sem sa njih par "zaduženih " za njega sa podužim stažom u komuni! Sve vreme boravka mu je to najteže padalo, teže i od samice koja se daje kao kazna za prekršaje discipline, kao i od po neke ćuške! Iako pravoslavne vere, nikada nije bio verski fanatik i preterana posvećenost religiji i molitvama, takođe mu je brzo zasmetala, naročito kada je shvatio da se tu radi o verskoj sekti i kada su ga drugi kroz istorijat osnivanja i osnivača komune upoznali sa tim da su prve takve centre otvorili upravo misionari, pripadnici Jehovinih svedoka, inače jedne od najagresivnijih sekti u svetu! Ovo "najagresivnijih", mislim u načinu šrenja svojih uverenja i tvrdim stavom povodom toga! Psihička tortura je bila strašna, a ni fizički rad nije zaostajao u cilju slamanja volje. Kako je fizički bio spreman za rad, jer nije bio u krizi, već nakon tri-četiri dana, poveli su ga na posao! Bilo je i onih koji su dolazili u krizi, takvi su pošteđeni posla dve nedelje, a onda se i oni priključuju radnim ekipama. Kriza se prevazilazila uz čajeve ( biljne, naravno) iako bi po nekog i vodili u grad kod lekara, a one navučene na ogromne doze metadona vodili bi i na terapiju kojom su ih spuštali.
Poslova je bilo raznih, ali je većina radila na gradilištima najteže fizičke poslove. Nikada nije mogao da pomisli da će mu nekada u životu biti važno pet minuta sna. Loše su se hranili,a radili su i po deset sati dnevno na građevini, istovarujući kamione , iznoseći građevinski materijal koji su potom nosili i po deset spratova bez lifta, na leđima! Nosili su cement, građu, kutije sa parketom i keramičkim pločicama, a ako bi se neko i usudio da pokaže da je pokleko, da je iscrpljen, grupica bi se okupila oko njega, ubeđujući ga rečima:"Šta je devojčice? Ne možeš da radiš? Nemaš snage, narkomančino?! Pa, da! Ti si jedini bio narkoman, mi to nikada nismo radili, ali mi možemo,a ti ne?!" Onako mladom , udarali su na sujetu i ustajao bi samo da ne sluša takve pridike! Borba za bolje radno mesto, rivalstvo oko boljeg statusa i položaja u kući, činila je od ljudi licemere, "cinkaroše" i poltrone. Sve bi dali za mesto u kuhinji ili za najpovlašćenija radna mesta vozača, intedanta, onog koji radi u kancelariji i upravi.
Jutro je piočinjalo molitvom, kao i svaki obrok. Okruživali su ih citati izlepljeni po celoj kući, parole kojih je bilo čak i u toaletu, jedina literatura je bilo Sveto pismo, a pratioci zaduženi za njega su ga stalno podsećali na to da treba da okaje svoje grehe, kroz molitve i posvećenost Bogu. Intimnije druženje u užem krugu, kao i šaputanje, bilo je najstrožje kažnjavano. Ovde drugarstvo nije bilo vrlina niti poželjno! Teolefonski razgovori sa roditeljima bili su mu prisluškivani, javno. Dok bi on razgovarao na jednom aparatu, pored njega, slušalicu drugog bi držao neki od starosedelaca. Isto je bilo i sa pismima. Uvek bi se našao neko da "slučajno" stoji iznad njega dok piše pismo, tako da nije bilo načina da svojima izrazi nezadovoljstvo, iako odlazak u principu niko nije zabranjivao, više ga je užasavala psihička tortura kojoj bi bi ga podvrgli ubeđivanjem da ostane.
Subotom su išli na sastanak sa devojkama i na zajedničke propovedi. Posedali bi u krug, izdvojila bi se grupa mladića i po neka devojka sa gitarama, koji bi započinjali neku religioznu muziku,koje bi prihvatali svi uz jednoličan ritam ( pljeskanje rukama). Svi zajedno bi pevali,a onda se iz gomile izdvajao nečiji glas, postajao sve glasniji, dok taj isti ne bi ustao i počeo da viče na sav glas zahvalnost Isusu, nabrajajući svoje grehe i šta ja znam šta još, padajući u trans! Klasično ispiranje mozga! Čak i u kolima ili kombiju kojim su voženi službeno, palio se kasetofon sa istim pesmama,a svaka misao i komentar u stilu:"Kako je dobar auto!" ili "Dobra r..!", najoštrije opominjani kao "ropstvo materijalnim bogatstvima koje te vodi kriminalu".
Sve ovo je budilo nezadovoljstvo u Š. ali je bio rešen da izdrži, zbog porodice, koja mu možda ne bi poverovala da je istina ono što govori, a zapao je i u neko stanje letargije, automatizma. Najvažnije mu je bilo da legne i spava, umoran od teškog posla. Da je bio malo stariji i istrošeniji, verovatno da bi bio i podložniji ispiranju mozga kakvom je bio podvrgnut, ali ovako...Već je počeo da razmišlja kako bi otišao, ali se baš tada ispostavilo da mu je nestao pasoš, a morali su da prijave njegov boravak. U svakodnevnom ulaženju u kancelarije tih dana, naleteo je na neke račune, tj. isplate za njihov rad.Izračunao je da svaki od njih zaradi preko 20 eura dnevno,a da se hrane i oblače od dobrovoljnih priloga građana, imućnijih roditelja i sopstvenom proizvodnjom i da sve ide na račun "Centrale" i najednom mu je postao jasan motiv "dobrotvora" koji su davno osnovali centar koji se proširio - u igri su zapravo velike pare!
Od tog trenutka bio je usresređen samo na bekstvo. Svakakve budalaštine su mu padale na pamet, ali mu je slučaj sa pasošem pomogao.Morali su ga prebaciti u Zagreb kako bi sredio dokumente i u našem konzulatu je zamolio konzula za pomoć, na šta je ovaj pristao. Ljudima iz centra bilo je zaprećeno visokom novčanom kaznom ako se Š. kreće bez dokumenata, te su ga odmah uputili u Beograd i to vozom. Sve mu je išlo na ruku! Izašao je jednu stanicu ranije dok su ga čekali stanari Centra sa Avale!
Ne drogira se i dalje!
Znaci citam i ne verujem. Licno sam bio godinu dana u Avala centru,t.j.pola boravka je bio Avala centar pa je posle preuzeo Reto centar i nastavio je da vodi.Bio sam u kuci kada je bila tranzicija i skoro se nista nije promenilo.Samo malo kada bi ljudi razmislili o tome shvatili bi da sve tamo ima svoj smisao,a te price znam coveka koji zna coveka koji je bio tamo ili kao informacije iz prve ruke su ciste budalastine sve dok ti nisi ta ruka koja to prozivljava i sagledava.Ljudi to nije hotel gde ste dosli da iskulirate malo i zamazete roditeljima oci kako imate volju ali eto tamo su neki zli ljudi koji vam zele lose pa morate da pobegnete kako bi nastavili svoj glupi i prazni narkomanski zivot u kom tonete sve vise i dublje.Otisao sam tamo sa 75kg i vratio se kuci sa skoro 120,samo zato sto nije bilo sta da se jede
Normalno je da se radi i da se stvaraju neke zivotne navike koje su se potisnule ili ih uopste nije bilo zbog nacina zivota kojim se zivelo pre ulaska.Da je neko rekao tvom drugu pre ulaska u centar da sam istovari te kamione i sve to peske odnese na 10i sprat i da ga ceka posle toga 10grama heroina,uradio bi to sa velikim elanom verujem,ali kada radi za dzabe(neshvatajuci pri tom da tako sebi spasava zivot)to vise nema smisla,mozda je bolje ceo dan leskariti i vrteti filmove po glavi koga prevariti,sta ukrasti ...da bi ostvario svoj cilj dnevne doze,jer prakticno tad druge ciljeve i nemas. Ni sam ne znam koliko sam slepera istovario,pregurao kolica sa malterom,cigala,blokova,dzakova cementa,ali nikada to nisam kapirao kao izrabljivanje...i bilo mi je super.Nakuvao se ruckova,naprao sudova,pekao po 300 palacinki...zato mi danas nista nije tesko da uradim,a tamo sam naucio puno korisnih stvari koje i danas koristim u svojoj kuci.Sto se tice vere i te verske strane niko nije primoran na to,svako ima izbor,ali se ide u tom pravcu da bi se tim ljudima nadomestilo nesto sto su izgubili i ostali prazni,da bi bili necim ispunjeni i povratili dusu i veru u zivot i sve sto uz to ide. Cak se i u skolama danas isto uci ali nisam cuo da neko skole naziva sektom. Isto zasto bi on komunicirao sa nekim ljudima koji su tu dosli juce ili pre mesec dana,koji su jos labilni i zeleni,i trovao ih svojim pricama o nezadovoljstvu i besmislu,spoljnom zivotu,izlascima,drogiranju,devojkama...onda bi mnogi uradili isto sto i on,napustili centar i nastavili po starom.Kazes da je video racune,lezu pare a oni zive od pomoci.Pa sta mislis od kojih para se stalno otvaraju nove kuce u celom svetu gde su potrebne...samo malo razmisljanja,nista vise. Inace to mi je bio jedan od najdrazih perioda mog zivota.Najbolje provedena nova godina sa zdravim ljudima na zdravom mestu.Nista ne konzumiram i cist sam vec 7 godina,i nemam nameru.Imam porodicu,zdrav zivot,svi me postuju,pomorac sam,lepo zaradzujem i radujem se zivotu 8) 8) 8)
Sale HVALA TI ZA SVE !!!!
Bio sam u RETO centru poviše Splita i mogu potvrditi da je SVE istina! Kratko sam bio tamo ali mi je pomoglo puno. Ne njihov način rada s narkomanima već to što sam vidio koliko su postali očajni svi koji su ostali tamo duže vremena! Kad sam vidio njihov "život" u komuni i doslovno ispiranje mozga, shvatio sam da moja dugogodišnja, teška ovisnost o heroinu u biti i nije toliko teška i nisam htio sebi dopustiti da završim kao oni! Dakle pomoglo mi je, čist sam već godinama i niti ne pomišljam da ikad više uzmem dop! Kad sam ih, par mjeseci nakon što sam pobjegao, slučajno sreo, nisu mi vjerovali da sam čist jer po njihovom nitko se ne može skinuti bez godina komune i molitvi! Doživio sam tada i vrijeđanje poput: narkomančino! lažove! pogledaj si oči! nismo mi od jučer! ...samo sam se nasmijao :finga: i otišao, :butthead: ponosan na sebe jer nisam postao "sektaš" poput njih! Mislim da i jednom ako ikada izađu iz te proklete sekte, neće biti spremni na život koji ih čeka u stvarnom svijetu. To je glavni razlog vraćanja heroinu nakon takve komune i savjetujem svim roditeljima da 