Forum za podršku u oporavku

znam.....sada ...pronasla sam svoje mesto...

Mislila sam da je na neki nacin dobro da malo zaboravim na neke "probleme"...i da uopste ne postojim u datim trenutcima...
Ali tek sada kad mogu da se osvrnem na prosle dane....Shvatam da sam samu sebe povredjivala mislima da na ovom svetu za mene nema mesta...

matori ispovest je ispovest...

Ono sto nekome dodje kao "inspiracija" i sl....Nije prazna prica...
Samo osecaj da se podeli bol sa nekim ko ume da "slusa"....

vise nista ne radim...

Pocela sam duvati u 14toj,tada sam bila najjaca....drugacija,svi moji vrsnjaci zeleli su deo mene,moj dozivljaj...Svaki novi put imala sam nesto ne dozivljeno i mnogo sam zavolela taj "svoj svet" u koji nisam nikoga pustala.... Svaki put sve vise i vise...dok nisam pocela opusteno da cepam...

sada pokusavam da krenem dalje... ... da razumem prosle dane, vesele i crne, pokusavam da spalim svoju dusu gresnu... ostalo je samo jedno secanje davno, neodoljiva zudnja... Talas topline koji prozima duz tela celog... samoca i beskonacna sreca... Sve je stalo,ostalo i prestalo... Sada imam samo ov...

Decko ...kojeg jos uvek mnogo volim i do kojeg mi je stalo poceo je da se bode pre godinu dana....a zavisnik o heroinu je skoro neke 4 godine....Pokusala sam da mu pomognem razgovorom i podrskom,mada mislim da nisam uspela dovoljno dobro da doprem do njegovog isprzenog mozga... Prvo su to bile ranic...