Retro

[YugoStar]

Vozdra Korejanac !
Ma i kod mene nista u vezi Paintballa,izgleda da je to kod nas definitivna fula.Nas par ponekad uzme markere,pa divljamo onako bezveze,dok ne sjebemo kuglice.
Nego poceo sam se debljati,mislim nije jos kriticno,ali...pa kontam da se malo bavim dizanjem utega i definisem misice,onako manekenski. Jebiga,ja sam uvjek volio da budem medju vidjenijim frajerima u skoli.....hahahahahha....
Drago mi je da si ovde,dok ne odes u rat.
Nadam se da ces donijeti i koji skalp,mada su Arapi pretezno slabokosi ili celavi,ali uvjek mozes klepiti nekog Amerikanca Placenika

[MANS0N]

Andrijana I Sale,hvala na dobrodoslci.Svi vi pomalo ste me ponukali da dodjem.Jebiga,bas ste dobra ekipa i steta je.
A Yugo,tesko cemo moci ikakvim sportom da se bavimo,jer ti si na subotexu,jel tako?Jos ako imas hepatitis c...nisam neki doktor,ali bilo bi ti zajebano za jetru.A i svejedno na opijatima trenirat,jebiga to je smrt.Stalno bi umjesto nekog napretka imao pad kondicje i snage.A sto se tice unutrasnjosti,to mi je tek misterija sta sve time ostecujes.Od srca,jetre,slezene...ma joj.Ja sam dok sam imao hepatitis ,tukao sam vrecu i bavio se tako nekim aerobnim treninzima i sjecam se da sam uvijek posebno imao borbu sa svojom bolescu,jer jebiga gubis kondiciju i snagu,non-stop.Nevezano koliko treniras ima jedna granica i sve opet pada .Sinoc sam bio sa nekim zatvorencima kad su se poskidali svi su ko kamen, izsajlani i sve, a dvojica imaju hepatitis,ali i sami kazu da znaju povracti poslije treninga.To nije zdravo.
A za ovaj posao sam aplcrao i usmjerio svu svoju snagu i energiju u to da prodjem,ali moze se desiti da me odbiju.Obavio sam dva razgovora,imam jos jedan na Engleskom,koji nece biti problem i trebalo bi da prolazim.Problem je sto oni ponekad rade i provjere,a ja bih tu mogao pasti.Naravno zbog proslosti,tako da cemo jos sve vidjeti.

[MANS0N]

Hajd malo da pisem.Sjedim juce sa nekim likovima,vec sam ih spomenuo i naumpade mi ,ali ono bas, mi naumpade da sam mogao i ja ovako da gubim po par godina svog zivota i da izlazim tek sada i ono da me neko mulja da dodjem na sastanke,a ja kontam da sam sretan sto sam uopste na slobodi.Ono ociste se tamo,ako imaju imalo volje i sad su tek cisti i nista vise.Nemaju ni posao,ni para,ni sta ja znam djevojke ,ili raju.Mislim jos je dalek put pred njima,a imaju samo tu slobodu.I to uglavnom uslovnu.:)Vecina nas ovdje vec ima tu nazovimo je u ovim okolnostima,privilegiju da ima slobodu,a ja posebno.Sretan sam koliko sam tezak,jebote,umjesto da mene neko docekuje na kapji u Zenici,ja mogu gdje hocu.I jos nesto,dok sam sjedio ispred i cekao tacno sam osjetio svu njihovu nesigurnost i jad,jer im je direktor kasnio(drugi dan Bajrama) i nije imao ko da ima potpise otpust.I ono zovu me iznutra i strepe hocul otic i ono nekako je bilo tuzno.A vala sam se i nacekao.Od 8 ujutro do jedan.Jebo direktor mater sebi,ma ko bio.

[YugoStar]

E cao..zurim,jebiga...
Nemam nikakve bolesti,provjereno nekoliko puta...Hvala Bogu !
Cujemo se !

[MANS0N]

Najteze mi je o sebi,moj stari problem.:)Inace mi narkomani imamo tendenciju da pomazemo svima u vezi bilo cega(savjetima posebno,ko kakve babe),ali sami sebi-nema sanse.Mi smo uvijek u redu,nama nista ne treba.Cak i kad smo u najvecim govnima i kad cijeli svijet vidi koliko je sati,mi jok.Sve je okej.Da se vratim ,tada,tada mi je kroz glavu prolazilo da mozda i trebam neku pomoc,naravno nisam imao pojma kakvu i sta bi ja trebao da uradim da je dobijem.Znao sam za detox centar u Sarajevu ,ali ja veze nisam imao sta dalje.I tako sam,posto mi je bolnica Kosevo blizu Koreje prosetao do nje i dosao na kapiju tog cenrta za lijecenje od ovisnosti.Cak nisam bio siguran da je to to ,jer je pisalo i nesto za alkoholizam.A jest me bilo stid.Boga mi ko da sam neki ugledni privrednik,ili veze nemam sta,pa eto ko samo da me neko ne vidi.Nesto sam tamo pitao portira i on mi je rekao da idem na Crni Vrh.To vam je u Sarajevu mjesto gdje dijele metadon.Mislim da sam onda imao sto strahova i problema.Te od narkomana drugih,te od doktora,ma joj.Nisam tad otisao.Otisao sam se puc i u sigurnost moje Koreje.Majkemi.Onda sam se sjetio starog,nije mi zao,ali uvijek kada o necemu pricamo on mi nabije tu uslugu,ali svejedno mi nije zao,jebiga mozda mi je spasila zivot.Samo starog rjedje vidjam:)Zatrazio sam mu da ,posto je ovaj doktor Hasecic zivio negdje u komsiluku,da mi stari pokusa doci do njega da me ubace unutra na detox jer ima samo ,cini mi se,desetak kreveta.I bio je to bingo.Stari je pristao,a Hasecic me primio.Unutra je bilo super.Ono skidaju te da nista ne boli.Pocela mi je i porodica dolaziti,jer mi smo do tog momenta zivjeli svi na raznim stranama,stari je dobio nogu od stare,ja sam imao neki svoj stan zaosto iz rata,ma vec sam ga spominjao iznad SOS-a,od nekog Hrvata koji je pobjegao.A stara i sestra su zivjele u kuci.Kuca je imovina roditelja moje mame.Ih odoh ja malo udesno.Uglavnom,eto njih na posjeti sviju na okupu i svi hoce da se druze sa mnom.Dobro ,stari je htio da se druzi sa starom vise,ali bio sam dobar povod.:)I sta i kako dalje,poceli su da pricaju o komunama i tim stvarma.Ja sam doslovno imao fizicku reakciju na rijec komuna.Znojevi bi me obljevali,panika hvatala,bijes,ma sve.Narkomancina jedan po jedan.A onda ,jednog cetvrtka(jer su to bili dani kada su dolazili),dodjose nam Amer i Samir.Oni su pricali o oporavku,o komunama ,o Anonimnim Narkomanima i njhovim sastancima.I meni se ukazala alternativa.Ne moram u komunu,mogu na sastanke!Znao sam da moram nesto,jer sam dosao tu da se skidam,a nisam bio toliko glup(zato me sada i iznenadjuje koliko gluposti slusam ,kao kada zavrsim sa terapijom bicu okej?!)da ne znam da mi nesto treba osim samog ciscenja oragnzma od heroina.Onda sam se zakacio i u glavi i pricom za N.A.I bio sam ja rijesen da se skinem,u jednom momentu usao je neki kreten i unio drogu,ja sam ga nalupao i bacio pakete u wc.Bio sam odlucan,ali znao sam da nije to to.Poceo sam da citam literaturu od Roberta Torrea,koji je nekako prpeisao progarm N.A. i preveo ga na nas jezik(pod nas ,mislim na jezike koji se govore na juznoslavenskim prostorima,da ne bude zabune).Svaka rijec iz te neke knjige-skripte me je pogadjala.Ko oni religiozni ljudi koji citaju svete knjige i vide u njima istinu,tako sam bio i ja.Poslije otpusta sam prvo preselio kod stare u staru kucu,a onda i posao na sastanke.Tamo je ekipa bila velika,raznoraznih narkomana,neki puknuti,neki ne,ali bilo je okej.Moj problem je bio sto sam nastavio piti.I odjednom sam otkrio tremu,strah i ostale emocije.Da znate samo kako me je to bilo zapljusnulo.Nisam znao pola vremena gdje mi je guzica gdje mi je glava.Bio sam bas lud.A bio sam i u nekim furkama,i dan danas mi se smiju drugari mojim idejama o busidu kao Visoj Sili??:)Nastavicu malo poslije.

[MANS0N]

Eh da i pio sam....to je bila greska i to fatalna.I pored svih strahova i nenormalnih emocija,ja sam ih jos vise znao poremetiti povremenim uzimanjem alkohola.Onda ja sam pio kao i sto sam se drogirao,opsesivno-kompulzivno.Znaci bez mjere.Ali sastanci i ta neka nada me jesu drzali daleko od droge.Tamo sam vidjao razlicitih narkomana ,u razlicitim stepenima oporavka ,ili propadanja.A da.Posto me zene nisu bas interesovale u to zadnje vrijeme,kada sam se ocistio bio sam bez ikakve seme ,ili veze,tako da kada mi je jedan od tih ovisnika poslije sastanka predlozio da idemo kod prostitutki,ja sam objerucke prihvatio.Ja sam dok sam se drogirao ,cesto imao posla sa prostitutkama,jebiga takva mi je bila priroda posla,ali nikada cist.I jebote,kad se sad sjetim tog jada,stvarno nisam bio ni za sta cist,ja i divna djevojka u sobi,a ja njoj nesto pricam i zelim da je zainteresujem zasebe kao osobu sta li.Stvarno sam bio smijesan.Naravno onda neki kratki sex i puf.To je to.Naravno,poklanjao sam joj svoje emocije.Zvala se Danijela.:)Poslije bih se napio ko konj,da zaboravim ko sam i sta sam i svu tu bijedu i jad.Slucajno sam se sad sjetio ovoga,nisam o tome mislio godinama,ali tako je bilo.Bez droge bio sam totalno pogubljen.I naravno,onda sam pao.Sjecam se toga,nazvao sam druga u Koreji,jednog kojem sam sada,poslije mogao pomoci i pomogao,on je radio i donio mi je dop.Bez nekog velikog razloga sam se bio odlucio na taj potez.Bilo je mnogo malih i vjerovatno je odluka bila nesvjesna.Bio sam jako nesretan kao trijezan.I puko sam se.

[sunrise]

pozz Mansone

bio si vrijedan,svasta nesto napisao. nadam se da cu naci vremena i procitati ispovijest.

[MANS0N]

Hvala Sun.

[MANS0N]

Kada sam imao taj recidiv,naravno nije bio samo jedan,ali jesam znao da moram ici u komunu.Nekako,prije toga sam poceo pricati o tome da ako padnem da cu ici,a i ja nisam znao ni za jedan drugi izlaz.Kazem ovo da sam pricao i da sam i zbog toga morao ici,jer kao tipicni kompleksas ,jako puno polazem na misljenje okoline.I kada sam bio propao ,ko kauc ,ja sam se bio batrgao nisam dao na sebe.Bilo mi je stalo do misljenja ljudi.Tako da sam aplicirao i usao u jednu komunu u Medjugorju.Tamo sam bio fijuuu-skroz drugaciji od svih ovih drugih narkomana.Non -stop sam bio u svadji,u sukobu.Mislim da bi mene u onoj Crnoj Reci umlatili namrtvo.:)Ja sam bio bas problematican narkoman.Stalno sam se nesto dokazivao,kopao sam ko konj,da pokazem da mogu i da sam jak,.Na andjela sam par puta nasrtao,vrijedjao sviju i bio kreten.A onda sam otkrio vjeru.Ali ne kao drugi.:)Vec kao sredstvo da svima idem uz nos.Naime, ja sam musliman po rodjenju i prije komune imao sam sa vjerom sto i sa vanzemaljcima.Jednostavno,nije me uopste zanimala,mislio sam da sam ja Bog i to je to.A provalio sam da se ovi mole Isusu i da je sve na taj fazon,a posto je to bila 2002-3,i to e bilo jos osjetljiva tema i bilo je jos kretena koji se loze na tu pricu-ja sam zahtjevao da ja klanjam.
Naravno,nisam ni svinjetinu htio da jedem,da kleknem pred kipom Gospe na Podbrdu,ma nista.Bio sam sav kontraprotivan.Hehe,pa znate me.A ja kad se zavucem u nesto takvo,ja kao i u svemu pocnem da se dokazujem i postajem opsesivno -kompulzivan.
I ljudi su me i dalje voljeli.Cudno je to bilo,mislim isao sam im ja mislim na zivce 1000 na sat,ali su mi oni i dalje pomagali.To je trajalo nekih 2 mjeseca,mozda vise.Onda sam jedno jutro,u kamionu,na putu za kamenolom ,po prvi put osjetio srecu,slobodu i sve ostalo,osjetio sam Visu Silu.
Boga,kako hocete.Nekako mi se u glavi sve sklopilo,poceo sam da osjecam da ma koliko se ja trudio da sebi zasrem zivot ima nesto sto mi pomogne da sve opet ima smisla i da budem sretan i slobodan.Tesko je sad to objasniti i posto je ovo privatna religija,nesto kao Judaizam,ne primamo nove i ne zanima me obracenje drugih, necu sad o tome duljiti.Jednostavno skontao sam da imam Visu Silu ,koja brine o meni bez obzira,da uvijek mi pomaze,da uvijek je tu da mi oprasta kad zaserem,nece me strpat ni u kakav pakao,sve sto treba je da se toj Sili ne opirem toliko vec da je pustim da mi da sve od ovog svijeta.Pa sto da ne?Mislim, prije toga bio sam rob prahu i ljudima koji su ga imali,ljudima koji su imali novac za taj prah,ili jednostavno ,cuvarima u zatvoru.Ovo je za mene bolji koncept,znam da ce sigurno Visa Sila zavrsiti za mene sve sto hocu,ja samo treba da ne mislim puno i budem usmjeren na tu stranu.Da se nagnem na tu stranu.Tako ja danas i zivim ,naginjem se i sve ide.Jebiga,ali je istina.

[MANS0N]

U toj komuni sam ostao jos nekoliko mjeseci i onda sam se prebacio u jednu komunu Susret,blizu Banja Luke.Bez obzira na te moje unutrasnje dozivljaje,ja se nisam mijenjao mnogo.Mislim na ponasanje,samo mi je bilo lakse zivjeti bez droge.I u toj komuni sam imao jako puno problema sa svima,kao i sa programom.Kada sam dosao ,nisam pusio,jer se u Medjugorju ne moze pusiti,a ovdje sam imao pravo na desetak cigareta.I naravno poceo sam ponovo.Ubrzo sam provalio da mi smeta sto me oni uslovljavaju preko tih cigareta,ono zabranjivali su ih i to.Naravno ako nesto pogrijesis.A ja sam non-stop grijesio i non stop bio u nekim polukrizama zbog tih cigara.Onda sam odlucio da prestanem pusiti skroz.Operaterka me pozvala i rekal mi da ja tako ne mogu i da trebam da radim sto i svi ostali,ali ja sam bio ustrajan.I nisam vise pusio.Ali sam ga zato pusio na sve druge moguce nacine.Dok su drugi isli subotm na sportsko,ja sam im prao odjecu,dok su pili kafe,poslije rucka,ja sam ribao wc...ma uglavnom komuna je za mene bila jako teska.Tako sam i tu tavorio skoro godinu i jednog dana sam skontao da se necu drogirati.Mislim,ja sam jako sebicna osoba i sve to sto sam radio bilo je samo zbog mene,tako da sam dobro razmislio prije nego sam donio odluku i napusti komunu.Oni su mi govorili nemoj,pasces,ali ja sam jednostavno znao,da je ta prica suplja i da sam pokupio ono sto mi je trebalo sa tog mjesta.I izasao sam.Taj dan je bio super,kada se samo sjetim.Isao sam prema autobuskoj,sunce je bilo ,u meni ,na nebu i bio sam slobodan od svega.