1000 ZAŠTO NI JEDNO ZATO

[feniks-2.put]

Volim da spavam ... da lepo sanjam... i da onda jos budna lezim imajuci slike svog sna pred ocima...
Ali ne i ovog jutra... Probudih se u 6, a da me ko probudio verovatno jos satima ne bih mogla sebi doci. I eto, kako oci otvorih tako i mozak krece da postavlja sto pitanja i podpitanja, ma kakvih 100, hiljadu... znate ono hiljadu zašto, hiljadu zato... samo kod mene nema ni jednog jedinog zato...
Pored mene devojcica .... spava... i ja vidim i onu stariju kakva je nekad bila .... vidim kako je rasla... setim se vremena zajedno provedenog, setim se perioda njenog školovanja... i setim se poslednje 3 godine nasih života... zašto...
I ne pitam se samo zašto je izabrala drogiranje, pitam se sta je to sto je tera od mene... da li je to samo droga ili nesto vise... I sad kad ovo procitam zvuci mi sasvim bez veze, ali lakse mi je kad svoje misli prebacim u slova... makar bilo konfuzno i nedoreceno...
A da se vratim gooodinama unazad... bio je i mene zainteresovao sav taj svet droge, jednog sam dana procitala knjigu Djeca s kolodvora Zoo i tad mi postade sve to interesantno... a moj tata do skoro ziveo u ubedjenju kako tu knjigu svako dete treba procitati kako bi izbeglo svu patnju tog života... Elem, probavala sam tad i ja tabletice sa alkoholom, travu, 2x lepak (fuuuuj) i od toga dalje ne. Moj bivsi muž (sada je na metadonu) upoznao me sa nekolicinom svojih “prijatelja” i to je verovali vi ili ne bio dovoljan razlog da prestanem da eksperimetnisem. Nekako intuitivno proradio je neki alarm u meni, sve je to meni bilo odvratno... i oni, i njihovo kuliranje kad se urade, to su radili “okicom”. Jeste, jako jako sam bila znatiželjna šta li to oni dozivljavaju dok su im oci tako poluzatvorene i kad svi kazu da im je lepo.... samo nesto me ipak odbijalo, to nesto, mislim da je sam Bog to ucinio, bilo je neceg ne bas tako cool u njihovom ponasanju... njihovo mi je ponasanje bilo odvratno... zapravo iako se tad nisam trudila da osecanje pretocim u reci, bilo je to lažno prijateljstvo koje je moje bice prepoznalo na vreme... Upravo tako ... unutar sebe prepoznala sam njihovu laž... to je nesto sto i dan danas prezirem...

Mozda će nekom biti i zanimljivo ovo sto pisem, mozda ce mi neko zameriti sto pisem iskreno, nije mi zelja da bilo koga uvredim, u svakom slucaju meni je za nijansu lakse...
Moram da prekinem jer me zove kcerka... I mozda ovo pisanje nastavim... mada retko dobijem zelju da ovako sta “ispričam”. Moze biti da je vreme provedeno na ovom forumu doprinelo da se otvorim...

Pa ipak onih 1000 zašto ostaje... I ne verujem da je za sve kriva genetika, da je tako bili bismo ravni životinjama koje imaju instinkte, a ne svest... Nama je data svest, dato nam je pravo da odlucujemo kojim cemo putem u zivotu krenuti... Nije sve zapisano u DNK... zar to nije glupost, genetski su nam prenesene odredjene sklonosti, ali uvek imamo mogucnost izbora...

Veliki pozdrav za sve vas koji se borite da život vratite sebi

[Modesty]

Nisi ti draga slučajno odabrala taj nik,ima nešto u tome...piši slobodno,istresi sve iz sebe......mi smo tu,jedni radi drugih i radi sebe.

Ljubi te Modesty

[zvrky]

Ovaj post je uzasno bolan...

I ne pitam se samo zašto je izabrala drogiranje, pitam se sta je to sto je tera od mene... da li je to samo droga ili nesto vise...

Uglavnom je to droga,tera je ne samo od tebe nego i od mnogih drugih ! Smeta joj sve sto ne ide u njenu korist i sve to joj stane na put ona jednostavno eliminise...sklanja se i odlazi putevima gde nema mnogo prepreka,na zalost tak je.

Jeste, jako jako sam bila znatiželjna šta li to oni dozivljavaju dok su im oci tako poluzatvorene i kad svi kazu da im je lepo....

spokoj....mir...trenutak kada si samo svoj i kada ti niko na ovom svetu nista ne moze..trenutak kada pripadas samo sebi...izlazis i vracas se u svoje telo...putujes gde god ti padne na pamet...put kojim se redje ide...

bilo je neceg ne bas tako cool u njihovom ponasanju... njihovo mi je ponasanje bilo odvratno... zapravo iako se tad nisam trudila da osecanje pretocim u reci, bilo je to lažno prijateljstvo koje je moje bice prepoznalo na vreme... Upravo tako ... unutar sebe prepoznala sam njihovu laž... to je nesto sto i dan danas prezirem...

da...lazno prijateljstvo...koliko god se mi trudili da budemo prijatelji nekome i da neko bude prijatelj nama ...prvom prilikom se ssve to rusi ali eto opet iz koristi druzimo se jedni s drugima...kada je covek uradjen jedno vrem mu treba drustvo a opet sledeceg momenta mu ne treba niko...da li si prepoznala njihovu tugu koju nose sa sobom kao i tu laz??? Svako od nas nosi ogromnu tugu u sebi bez obzira sto to ne izgleda tako,sve te lazi i sve te prevare,samozivost,bol koji nanosimo drugima...sve to uzasno boli...vidis ja skoro u svakom narkomanu vidim ogromnu tugu u ocima...to boli draga moja feniks .

Ovaj post je uzasno bolan..sa mnogo emocija napisan...pozdrav i pisi dalje .

[komsije]

sto se tice te knjige mi deca sa kolodvora zoo,ja licno mmislim da je treba zabraniti,ako bih morala da navedem razlog zasto sam pocela da se drogiram,jedan od razloga bi bila ta kknjiga,jer umesto da deluje odbojno,ja sam se totalno primila na nju i uzela je ko prirucnik.

[feniks-2.put]

...da li si prepoznala njihovu tugu koju nose sa sobom kao i tu laz??? Svako od nas nosi ogromnu tugu u sebi ....

Ne, tada sam imala 14-15 god i nisam u njima prepoznala tugu.Njihove sale bile su mi grube i donekle izopacene...sve su se svodile na nekadasnje narkomanske dogodovstine, verovatno su nekad bili “ekipa”... to je bio moj prvi susret sa zavisnicima od heroina... Jedino sto sam tada znala je da kad smo moj bivsi i ja u drustvu sa njima i on je postajao takav.... a takvog ga do tada nisam poznavala...

Tuga... tugu sam prepoznala u njemu...
Prvi put ovo izlazi na svetlo dana, verovatno ce i mnogo besa biti vezano uz ovo, sorry
Upravo je tom tugom uspeo da me veze za sebe...to je ono cime je uspevao da manupulise sa mnom...od tuznih pesama, pisama kako jedino ja dajem smisao njegovom zivotu,... do telefonskog poziva kao poslednjeg pozdrava jer je upravo sebi presekao vene! Djubre pogano!!!! Ako je hteo bas toliko da umre nije trebalo da me zove!!! Znao je da ce biti spasen i tim cinom dao je sebi jos vecu moc manipulisanja nada mnom. Dzabe su bili razgovori njegovog lekara i njihova upozorenja koja su se i ostvarila... Hvala Bogu sto me je sacuvao i sto mi daje snage da se borim.
Dalje, `nako grubo, s vremena na vreme donosio nam je neke tabletice, da se kao fino opustimo, koji kreten... vrlo brzo sam prekinula sa tim, zelela sam da budemo ok bez bilo kakvih “dodataka”
I jedno vreme jeste bilo tako... Barem koliko ja znam...
Ostala sam trudna, odlucila da rodim bebu, i kao sve je bilo ok neko vreme... Zapravo i nije.. to smo leto otisli na more i njemu je iz nekog razloga prispelo da bude sam, on mora peske do susednog mesta... na kraju nigde nije otisao, ali upravo od tog momenta negde duboko u meni pojavilo se saznanje da to jednostavno nije to sto sam ja u svojoj glavi zamislila sto se tice nase buducnosti...
a na povrsinu je isplivalo kasnije, valjda je tom osecanju trebalo da sazri da bih ga prepoznala...

Vidi, vidi, ovo mi dodje kao neki vid psihoterapije...

Oko godinu dana od rodjenja nase kcerke, pocela sam po stanu nalaziti paketice trave, ili je bila trava, ili je bio alkohol... povremeno ... ali dovoljno da budem razocarana, besna i da svatim da to nije zivot kojim hocu da zivim...

To osecanje o kome Zvrky govoris, mislim da to nije tuga, ne ona tiha tuga... To je strasno, to je beznadje, ocaj, ogromna rupa besmisla, nesto sto te kasnije jednostavno tera da sve vise razmisljas o smrti... ako ne pronadjes snage da se iscupas... Eto, to sam prepoznala kod svoje kcerke... kod nekih od vas sa foruma... I u jednom kratkom periodu svog zivota... kad sam bila blizu narkomanije...
Mozda sad vec suvise filozofiram, ali mislim da je to osecanje otislo od mene kad sam se ipak priklonila zivotu... ne toliko svesno... vidis, jedna moja prijateljica je rekla da ne zna sta ju je sacuvalo da ne postane narkoman.... jer u tim godinama nije donela svesno odluku da stane...

Mi djeca s kolodvora zoo.... kad je moja kcerka bila u 6. razredu, jedna joj je prijateljica, koja nema veze sa ovom pricom, iz najboljih namera dala tu knjigu...

Uzgred, kako "vadite" citate? Nisam bas vicna tome...

[zvrky]

To osecanje o kome Zvrky govoris, mislim da to nije tuga, ne ona tiha tuga... To je strasno, to je beznadje, ocaj, ogromna rupa besmisla, nesto sto te kasnije jednostavno tera da sve vise razmisljas o smrti... ako ne pronadjes snage da se iscupas... Eto, to sam prepoznala kod svoje kcerke... kod nekih od vas sa foruma... I u jednom kratkom periodu svog zivota... kad sam bila blizu narkomanije...

Da to jeste tuga,ali jeste i beznadje i ocaj i istina je da te terao na smrt sve si ti to upravu ali... zasto te tera na smrt? Zato sto je lepo? Ne nije lepo...covek se u svemu tome izgubi,ne zna gde ce ni s kim ce,prestaje da mu bude bitno bilo sta ,prestaje da ga zanima bilo sta sto se oko nejga desava,jedino sto mu je bitno jeste da se uradi jer to njegov organizam trazi ,zahteva kao obaveznu dnevnu stavku,i bez obzira sto on gubi sve oko sebe i sto propada i sto ce sve u sebi unistiti on ipak odlazi i uzima jebeni heroin,to sto je tebi tvoj muz govorio ili decko u to vreme...veruj da je dobar deo toga i mislio ali u tom trenutku to je jednim delom dokaz da on nesto oseca itd ali ne moze se iscupati...ne moze sam...povredjuje ljude koji ga vole..i toga je svestan...ali...ali....ne znam kako bih ti to objasnila...jebeno je tesko...ne pravdam ni njega ni sebe niti bilo koga ko je slicne ili iste stvari radio ,samo pokusavam da objasnim zasto se takve stvari desavaju i to nije jer je on los covek ili je zao ili to namerno radi...nije to istina.. jebe mu zivot...

[amyna]

Mi djeca s kolodvora zoo.... kad je moja kcerka bila u 6. razredu, jedna joj je prijateljica, koja nema veze sa ovom pricom, iz najboljih namera dala tu knjigu...

Pročitala sam je i ja ....
Danima nisam dolazila sebi , sve pod dojmom te jebene knjige koja je u meni probudila ono što svi đankiji nose u sebi ,a to je kako ČINITI NEŠTO GADNO SAMOM SEBI JER NISAM MANIJAK ČINITI TO NEKOM DRUGOM ...
Sa mnom u zatvoru bila je jedna cura koja je tražila da je neko POREŽE , smirila bi se tek kad bi vidila krv. I to svoju vlastitu krv . Ni ovo nije drugačije , tek kad se uništavamo mislimo ŽIVIMO , i tako prolazi ŽIVOT !?!?!

[Modesty]

To je životarenje a ne žviot,život je lijep sa svim svojim usponima i padovima.

[komsije]

zivot je lep sa svim usponima i padovima.
ali ipak neke stvari drugacije deluju na drugo,sto sam htela reci svi smo mi razliciti,po istom kalupu.

[joesspappa]

zivot je lep sa svim usponima i padovima.
ali ipak neke stvari drugacije deluju na drugo,sto sam htela reci svi smo mi razliciti,po istom kalupu.

Mozda smo razliciti i mozda na istu informaciju spolja delujemo drugacije, ali mozemo nauciti da nas one ne potresaju, da ne remete nas mir, preko potreban... A to zavisi iskljucivo od nas samih, od nase sposobnosti da dobijenu informaciju obradimo, filtriramo, odbacimo, prihvatimo.
Moj dobar prijatelj kaze za sve situacije mora postojati resenje do kojeg se dolazi strpljivo, mudro i uporno...
Ako vas neka situacija povredi i ne bude vam po volji, sacekajte momenat i postavite sebi tri pitanja>
1. Kako treba da reagujem?
2. Da li treba SAD da reagujem?
3. Da li uopste JA treba da reagujem?
Zapamtite zivot se odvija i bez nas... on moze bez nas... ali mi nemozemo bez njega...