1000 ZAŠTO NI JEDNO ZATO

[heroinapg]

1000 ZAŠTO 1 zlato

[feniks-2.put]

Eto...dodje mi da popijem koju ljutu, ili pivo, ili sto god sto donosi zaborav, da zapalim cigaretu, jer tesko mi je ... mozda bi me smirilo... ali necu, skoro je godinu dana kako ne pusim, a alkohol... nece mi nikakvu utehu doneti, samo glavobolju i mucninu...
Treci put.... otisla je... njen izbor... u srcu mi cemer, pustos, sad vec i bes u isto vreme... sve mi se cini da ovo teze podnosim nego prosli put.
Rekla je da joj je tesko, da je ne razumem, plakala... za metadonom... plakala za izgubljenim poznanicima, prijateljima, bivsim momkom (znam ja to, samo nisam htela da pricam o tome, bojim se da nista utesno ne bi cula)
I nIsam je ni zagrlila ... (nisam monstrum, samo toliko puta me je oterala od sebe, da ne znam vise ni kad smem da pridjem)...eto... takva sam kruta i drvena kad treba da pokazem emocije, a trebalo je da budem podrska...bas kao moj otac pre 20-tak godina, i danas mu zameram zbog toga iako to nikad glasno nisam izgovorila ... ne, nisam kukavica, jer iako nije umeo da prica i pridje mi na taj nacin, kasnije je svojim je DELIMA dokazao da je ipak uvek bio uz mene...
Umesto zagrljaja odrzala sam joj predavanje (koje je cula po ko zna koji put) da metadon nije lek, vec da sluzi za uklanjanje vec otpisanih zavisnika sa ulice, da bi se smanjio broj kradja, razbojnistava, sirenje zaraze... Izvinjavam se onima koji su suprotnog misljenja.
Optuzila me da ne razumem, nikad i nista po njoj ne razumem, uz to sam jos i kucka.
Kako mogu da ne razumem da njena mladost trazi zurke, svirke, kako kaze `zajebavanje`?
Kako mogu da ne razumem sto je opet uzela dop kad joj je bilo lose / znaci li to da ce se uvek vracati tome kad je lose?!
A ja se pitam zasto nije dosla kuci tada, pricale smo na tu temu.
Kako mogu da ocekujem da dodje kuci na vreme ako je njoj lepo?! (lepo uz dop?) - ali taj dop se ne racuna jer je uzet preko bloka, pa nije osetila rad. Kakve li ironije.
I zasto ovo pisem ovde? da me saslusa nece, mozda kad i ako procita razmisli o nekim stvarima.

Ako sam ista naucila na ovom forumu - to je da je narkomanija bolest kojoj se moze suprostaviti, zaleciti, mozda i izleciti.
Naucili ste me da ne padam na manipulacije i foliranja, iskoristavanja i lazi zavisnika koji bas i nije nacisto zeli li da izadje iz problema.
Osetila sam zelju da ovo napisem, preskacuci detalje tipa ruznih i teskih reci medju nama (iako, svesna sam, je ovaj moj post prilicno patetican). I mi, roditelji, imamo osecanja, i granice ispod kojih ne smemo radi sebe samih. Pomislite nekad sta mi prolazimo uz vas, i da li mozda zasluzujemo i malo bolje od onog sto nam servirate.

Zbogom i hvala.

[jana]

Vas je post toliko ispunjen tugom,da ja moradoh da Vam se javim.
Iz iskustva:dok «zurka« nase djece traje,vazno je ostati cio,i uspravan i blizu sebe.Dolaze,odlaze,osudjuju,zapomazu,manipulisu,filozofiraju...Ali,sta je bitno?Vrijeme.Brojimo odlaske,dolaske...Ali se ipak nesto mjenja.Stare,kao i mi,i nesto ce i u njihovim podvojenim glavama doci na svoje mjesto.Malo glazure u svom tom trpljenju,nije na odmet,jer kad tad,oni bace oko na nas,i kad se ne damo,zastanu i iz njih izroni onaj bitak netaknutog djeteta koji nam se iz prikajka ipak divi.

[feniks-2.put]

Hvala Jano.

[YugoStar]

Jana je potpuno u pravu.Ja cu pokusati slikovito docarati iskustvo,onog sa druge strane,ovisnika.Da budem jasniji spomenucu samo majku moju(pacenicu) i mene (ovisnika).
Ja sam svoju majku uvijek volio i sad je naravno volim.
Ali ista ta zena,koju neizmjerno volim,se u momentima kriza i mojih pokusaja da ih se heroinom rjesim,pretvarala u mog najveceg neprijatelja i olicenje zla.U tim momentima samo je heroin ili metadon bitan.Onaj koji bi me pokusao sprijeciti u uzimanju istog,postajao je sami djavo.
Naravno,nakon nekoliko dana,po prestanku krize i uspostavljanju apstinencije,majka mi postaje ono sto i jeste,najbolji prijatelj!
Naravno,uspostavljanje kvalitetne,duze apstinencije je posao koji zna da potraje.
Kad se to postigne i vasa cerka ce biti...vasa cerka,a vi njoj to sto jeste.
Sve gore napisano je istinito,samo nije jednostavno,ja sam napisao samo sustinu,rezultat....
Zelim vam sve najbolje!

[jana]

A mi,ako ne nadjemo drugi smisao naseg postojanja,nego samo to nase jedno materinstvo,koje nije donijelo zeljeni rezultat,mi ne mozemo u zemlju prije vremena,sta da radimo?
Da se obucemo,uljudimo,ne gubimo korak sa vremenom i nasim godinama,sa nasom generacijom,da manje razmisljamo o proslosti,a zivimo vise u «danas«,dan za dan,da promislimo da nismo sami,jedini sa tim problemom,da se cuvamo konfrontacije sa nasom djecom ,kad su u kriznom stanju,ali da uvijek ,ostavimo odskrinuta vrata,ako jednom dodju,ljudski,uljudjeni,nazovu iz nekog svog zivota,bez agresije,napada,bica od frustracija.Tada ih trebamo saslusati,primiti,pomoci.U ostalim slucajevim,ne.Jer i mi moramo negdje hraniti duh za vrijeme koje predstoji,radi nas prvo,a onda i radi njih.

[pepeljuga84]

Ja se sad izvinjavam na ovome što ću reći,ali možda joj treba nabaviti taj metadon da se malo iscoolira i da razmisli.
Jeste to odugovlačenje,ali možda joj odugovlačenje sada treba...

Očekujem linč foruma

[jana]

Nema linca na forumu ,Pepeljugo moja.Trebaju nam oni od kojih ucimo,a svaki ugao gledanja na problem je dobro dosao.U pitanju su samo emocije,i razlicitosti iskustva jer nismo bili u vasoj kozi.A niti je vama lako,niti nama.Metadon,kao lijek,mislim da je uvijek dobro dosao,ali ne da se legne i ostane na njemu.

[Lilith]

Volim da spavam ... da lepo sanjam... i da onda jos budna lezim imajuci slike svog sna pred ocima...
Ali ne i ovog jutra... Probudih se u 6, a da me ko probudio verovatno jos satima ne bih mogla sebi doci. I eto, kako oci otvorih tako i mozak krece da postavlja sto pitanja i podpitanja, ma kakvih 100, hiljadu... znate ono hiljadu zašto, hiljadu zato... samo kod mene nema ni jednog jedinog zato...
Pored mene devojcica .... spava... i ja vidim i onu stariju kakva je nekad bila .... vidim kako je rasla... setim se vremena zajedno provedenog, setim se perioda njenog školovanja... i setim se poslednje 3 godine nasih života... zašto...
I ne pitam se samo zašto je izabrala drogiranje, pitam se sta je to sto je tera od mene... da li je to samo droga ili nesto vise... I sad kad ovo procitam zvuci mi sasvim bez veze, ali lakse mi je kad svoje misli prebacim u slova... makar bilo konfuzno i nedoreceno...
A da se vratim gooodinama unazad... bio je i mene zainteresovao sav taj svet droge, jednog sam dana procitala knjigu Djeca s kolodvora Zoo i tad mi postade sve to interesantno... a moj tata do skoro ziveo u ubedjenju kako tu knjigu svako dete treba procitati kako bi izbeglo svu patnju tog života... Elem, probavala sam tad i ja tabletice sa alkoholom, travu, 2x lepak (fuuuuj) i od toga dalje ne. Moj bivsi muž (sada je na metadonu) upoznao me sa nekolicinom svojih “prijatelja” i to je verovali vi ili ne bio dovoljan razlog da prestanem da eksperimetnisem. Nekako intuitivno proradio je neki alarm u meni, sve je to meni bilo odvratno... i oni, i njihovo kuliranje kad se urade, to su radili “okicom”. Jeste, jako jako sam bila znatiželjna šta li to oni dozivljavaju dok su im oci tako poluzatvorene i kad svi kazu da im je lepo.... samo nesto me ipak odbijalo, to nesto, mislim da je sam Bog to ucinio, bilo je neceg ne bas tako cool u njihovom ponasanju... njihovo mi je ponasanje bilo odvratno... zapravo iako se tad nisam trudila da osecanje pretocim u reci, bilo je to lažno prijateljstvo koje je moje bice prepoznalo na vreme... Upravo tako ... unutar sebe prepoznala sam njihovu laž... to je nesto sto i dan danas prezirem...

Mozda će nekom biti i zanimljivo ovo sto pisem, mozda ce mi neko zameriti sto pisem iskreno, nije mi zelja da bilo koga uvredim, u svakom slucaju meni je za nijansu lakse...
Moram da prekinem jer me zove kcerka... I mozda ovo pisanje nastavim... mada retko dobijem zelju da ovako sta “ispričam”. Moze biti da je vreme provedeno na ovom forumu doprinelo da se otvorim...

Pa ipak onih 1000 zašto ostaje... I ne verujem da je za sve kriva genetika, da je tako bili bismo ravni životinjama koje imaju instinkte, a ne svest... Nama je data svest, dato nam je pravo da odlucujemo kojim cemo putem u zivotu krenuti... Nije sve zapisano u DNK... zar to nije glupost, genetski su nam prenesene odredjene sklonosti, ali uvek imamo mogucnost izbora...

Veliki pozdrav za sve vas koji se borite da život vratite sebi

Draga moja mama FeniX,
zawisnik sam od 12te,to sam tek posle shwatila....
Da.mozda wec 4 godine a ne 3 a mozda,ma ne bitno....
Ja se raspadam weceras u glawi....
Owaj put si u toku....
Da,sa tatom i pokojnom mu dewojkom sam prwi put warila,za NJEN 18ti se prwi put napila....
Njemu je heroin ucinio swoje,Pokojnoj Snezi jos wise...
E,koliko mi je dragih ljudi pomrlo na taj nacin....
Swe cesce zelim da sam to i ja.....
Nista mi nije pomoglo bas onako,anonimni jesu,SWE IH SWIM SRCEM WOLIM,ali i taj nas odnos,ponowo wracanje kuci,oduzimanje slobode.....KRETEN SAM I JA PRIZNAJEM
Walda ce mi Marjanowac pomoci zaista,na NA cu nastawiti ici kad se wratim i iskreno se nadam da ce me moj Decak cekati.....

Owo juce napisah i mozda ti malo pomogne da shwatis delic mog iskriwljenog uma
Tj samo ce ti biti poznato....

DEMON JE NAIZGLED NESTAO....
MOJ ZIWOT ODAWNO JE PRESTAO....
LUTAM ULICAMA GRADA MOG
DOK BUDIM SECANJA LUDILA BESKRAJNOG....
POPUT DUHA LEBDIM DALEKO
NE ZELECI DA PREPOZNA ME NEKO...
IZGUBLJENA,PRAZNA,BEZ NADE I SNOWA
ZELECI SAMO DA POBEGNEM OD BOLOWA...
JER SWAKA MISAO SWE JACE PECE
SWAKA MISAO DO KOSTI ME SECE....
NEKADA DOBRO POZNATA SWIMA
SADA PRAZNA SENA GADI SE NJIMA....
PRAZNA PRICA I PRAZNO TELO
SWE OKO MENE JE SIWO,NI CRNO,NI BELO....
KROZ ISTE ULICE OPET PROLAZIM
NA LEPE USPOMENE POLAKO DOLAZIM
ALI BOLI ME JER NIKOG WISE NEMA
SENKA SUJETE U MENI DREMA...
NE ZELIM DA SE SECAM NICEGA WISE
JER SWE STO DOLAZI SU BOL I KRWAWE KISE...
NE ZELIM DA WIDIM,CUJEM,OSETIM
JER JEDINO SWOJ BOL NA KRAJU POSETIM....

bloody eye....jpg (112.22 KiB) Viewed 2020 times

[Lilith]

The Cardigans-COMMUNICATION
MAMA,dobro saslusaj text...... :smt049 :smt049 :smt022 :smt022

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=FH6W29hyigo[/youtube]