PPriznao sam ja supruzi da imam problem,nekako je ona odmah i to znala,vidi se to bez obzira sto sam ja to dobro krio-onaj ko me poznaje vidi na meni razliku.Iz pocetka nije tome pridavala znacaj,imali bi par puta malo zesce razgovore ali nista pretjerano da bih ja i pomislio o prestajanju.Nisam trosio neki ogroman novac,radio sam opet 2 posla i novca je nekako uvijek bilo,racuni su bili placeni,hrana,sve je bilo ok po tom pitanju.Problem i jeste sto sam ja to tako prokleto dobro ustelio da nisam vidio kraj drogiranja,mojoj supruzi od materijalnog nikad nista nije falilo,ali smo se polako poceli odaljavati,to se uvijek mora desiti i meni se desavalo a ja ni kontao to nisam.Normalno,narkomanija i heroin su bolest,nesto sto ti totalno iskrivi percepciju i formiras virtualnu realnost,svijet u kojem sam ja tako povridjen mogao da opstanem,bez da puno dijelim da sam "ostao u filmu" vezano za malu i da me to razara,da ne znam kako cu preko toga.Ja nikad nisam trazio opravdanje u tome,nije to sto se desilo meni nikad trebalo niti moze biti zeleno svjetlo za drogiranje,situacija jeste teska ali jako ruzno je dovoditi drogiranje u vezu sa bilo kim,pogotovo djetetom,ne moze to biti vadiona za to sto radim.Ali ja sam to radio da bih pobjegao,kako sam bjezao i svih tih godina prije.
Malo zatim je ponovo ostala u drugom stanju,a ja sa navikom preko koje vise ne mogu.Pokusavao sam 2-3 puta mjesecno da prestanem,nije mi islo,uspostavio bi apstinenciju i ne bi je mogao odrzati.Bili su to ocajnicki pozivi za pomoc,koje ja niti sam izgleda upucivao kako treba,niti je neko to shvatao,to je nekako bila "moja stvar" i trebalo je da se ja izborim sa tim.Lagao bi da sam OK da je ne sekiram ,zena kad je u drugom stanju sekiracija je nesto sto ne smije da bude,jakooo je opasno.I uspijevao sam,nekad bi pomislila,nekad bi provalila ali trudio sam se da krijem.Rodilo se drugo dijete a ja jos uvijek sa istom navikom i sa pokusavanjima da se skinem,Boze dragi kako sam se patio,prezivljavao sam krize bukvalno 2-3 puta mjesecno,uspostavim apstinenciju-ne mogu da je odrzim.Ona je naravno vise bila zaokupirana djetetom,bio sam i ja ali nisam mogao biti ni 10% onoga sto trebam biti kada sam drogiran.Tih prvih 6 mjeseci sam proveo u usponima i padovima,u skidanju i navlacenju,ja vise nisam mogao sam da se rijesim te navike,kako sam radio nekada,kako znam da je moglo.Sada sam star,sada to vise ne moze.Svaki put i svako skidanje je sve teze,krize su sve jace,umirao bi bukvalno par dana i opet se vracao na staro.
Za sve sam bio kriv,moja porodica vise nije htjela ni da me cuje,ni da me vidi,od supruge me je udaljavao svaki pokusaj da se skinem a vjerujte mi pokusavao sam i pokusavao-nije mi islo.Strasna je cinjenica da imas to sad drugo dijete i ne mozes da se rijesis navike,strasno zvuci "tata narkoman",to nije nesto sto ijedno dijete zasluzuje,znao sam to i borio sam se,ali sam nisam mogao.Ubrzo sam naletio na zakljucana vrata od stana i nasao se na ulici.
Nisam je krivio,niti je krivim dan danas,ona svakako nije bila duzna da mi pomogne na bilo koji nacin,zene ne moraju trpiti to i niko mi nije kriv.Nikad ih nisam ostavio bez novca,hrane za dijete niti bilo cega materijalnog,to je ono sa cim ne bi mogao ziviti,to je strasan teret za savjest,imali su sve po tom pitanju ali nisu imali mene.
Spavao sam kod prijatelja,nekog dijela porodice,radio,vrtio se jos malo u krugu skidanja i navlacenja i odlucio da potrazim pomoc.Javio sam se u Centar,bio na terapiji i ostao sa tim suboxonom.Razveli smo se,ja dijete vidjam par puta sedmicno,sada sam mu tata kakvog zasluzuje.Nije to ono sto njemu treba,njemu treba otac 24 sata,ja to jesam koliko mi situacija dozvoljava ali vise ne mogu.Sa bivsom imam pristojan odnos,nismo se mi nikad nesto pretjerano ni svadjali,sada gledam da komuniciram najbolje sto mogu jer je dijete prije svega u pitanju.Nastavio sam zivot,planiram ovo lijecenje zavrsiti i ziviti,onako kako to najbolje mogu.
Umoran sam vise,umoran od droge,umoran od haosa.Sretan sam sto sam ostao ziv,sto sam se izvadio,platio sam cijenu i moje dijete je,ni krivo ni duzno platilo cijenu i platice je.Ali ja moram ziviti sa tim.Zivot opet nije lak,naprotiv,sada je jos tezi nego ikada jer nikad nisam imao ovoliko toga iza sebe.Ali sada vise ne bjezim,sada se nosim sa svom tom tezinom,idem naprijed i uzivam u svakom danu koji docekam budan.Nekad cu opet imati nekoga,pa mozda i djece jos,to bi jako volio,djeca su nesto predivno i nesto sto covjeka ispuni na jedan poseban nacin.Ovo drugo ce uvijek biti tu,to mi niko uzeti ne moze,zivot je takav da je ovako moralo biti.Proslost promijeniti ne mogu ali zato mogu uticati na sadasnjost i da od sada budem kako treba,sam sam postigao ono nemoguce,rijesio sam se i zelje za opijatima,polako se mirim sa prosloscu,svaki dan je borba ali borba koju od sada dobijam i ne mislim popustiti.
Dosta je bilo.
Eto,zelim Vam svima srecu,zelim da uspijete,da budete zdravi prije svega a onda i sretni.Uzdajte se najvise u sebe,samo Vi mozete napraviti razliku i kada vam se cini da najmanje imate sanse i razloga-dovoljno je cvrsto reci ne.To je i najteze ali,niko nije ni rekao da ce vam biti lako
moja je malo starija ali opasna kao soda...sada polazi u 6 razred a razmislja kao da ima 5 godina vise...Ja sam puno toga propustio kada je bila beba i to ne mogu da ispravim ali mogu sada barem da se potrudim koliko toliko da joj budem pri ruci ako joj nesto treba...Malo mi je upala u depresiju kada smo se ja i moja bivsa rasturili a tvoj je previse mali da oseti to da mu roditelji nisu vise zajedno ali opet...dete je to...nikad se nezna...